Фејсбук или Вконтакте, питање је сад…? Вконтакте…!


Ја сам за Вконтакте…

На фејсбуку више нема слободе изражавања и изношења ставова, мишљења, уверења, као што је тога било на самом почетку рада фејсбука, кроз одређен период, то морам да признам. Зато вам је моја препорука да прелазите на, у техничком смислу, сличну друштвену мрежу, где постоји слобода изражавања, а то је „Вконтакте»“. На мом фејсбук профилу», администарција фејсбука блокира да чланци са овог мог блога, а које сам пренео на свој фејс профил, буду видљиви другим корисницима на читање, већ на сваком мом чланку који је са овог блога стоји овај натпис:

Ова објава крши наше Стандарде заједнице и зато је видите само ви. Обришите објаву. Ево како то визуелно изгледа„.


А кад се кликне на линк чланка излази ова забрана од фејсбука:

Наравно да се требају поштовати одређени стандарди када се јавно пишу текстови, било да се ради о блоговима, сајтовима, разним интернет форумима, или пак друштвеним мрежама попут фејсбука, или руског фејсбука као што је Вконтакте. Дакле, по мом виђењу ствари, у текстовима који се јавно пишу не смеју се безобразним изразима вређати људи по било ком основу, као ни разне групације људи, народи и нације. Но, сваки човек може изразити свој став и мишљење о било коме или било чему, без употребе безобразних увредљивих речи, разних псовки и слично.

У тим својим текстовима ја не вређам никога од ових горе поментих субјеката, што се може проверити читањем, али које те тзв. „стандарде“ по администрацији Фејсбука ја наводно кршим?

Па кршим те „стандарде“ једне велике силе са запада која је у неизбежном пропадању, јер тој сили фејсбук је само инструмент за спровођење своје пропале „демократске“ ароганције, политике послушништва и духа покоравања…

Зашто администарција фејсбука неће да ми сама обрише те чланке, ако већ по њима кршим „наше стандарде“, већ траже то од мене да то учиним?

Зашто ми једноставно не обришу цео профил, ако већ кршим „наше стандарде“?

Па зато што они преко фејсбука траже дух покорности од корисника, а ствар је слична као код наркомана, прво те навуку на „дрогу“, па кад постанеш завистан, онда ти они сами прописују када ћеш да се фиксаш и којим квалитетом фикса, је мораш поштовати „наше стандарде“, да би добио следећу дозу, следећи фикс…

Међутим, ја нисам наркоман…

Али, хајде да видимо како је све то кренуло…

Сећам се…, на фејсбуку сам се учланио почетком 2008-ме године и од тада сам га користио да све своје чланке са мог блога пребацим на фејс, да их и други читају. Тај први налог и профил на фејсу сада ненам, обрисао сам га из одређених разлога, сада имам један други фејс профил, овај».

Наставио сам да ширим своје чланке са блога и на тај профил, али, као што рекох, од недавно админисрација фејсбука не дозвољава да ти моји текстови буду видљив другима за читање, јер, као што рекох, наводно:

„Ова објава крши наше Стандарде заједнице и зато је видите само ви. Обришите објаву“.

Дешаавју се заиста чудне ствари. Сећам се од раније, ја нешто неколицини познаника и пријатеља јавим на њихов мејл, а они ми повратно одговоре на фејсбук, уместо да се само надовежу својим одговором на мејл. Вероватно су у моменту кад су добили мејл од мене, и читали га, видели да сам истовремено онлајн активан на фејсбуку, па су ми зато послали одговор на фејсбук.

Али то је опет чудно, ако си добио од мене мејл, одговори ми на мејл, а не преко фејсбука, без обзира што си видео да сам истовремено онлајн присутан на фејсбуку. Обрнут случај се мени није десио, да нешто неком другу напишем на фејсбук приватној поруци, а он да ми одговори на мејл, уместо на фејсбук…

Интернет је интернет, али све ово говори да су људи не само постали зависни од интернета, него још више од фејбука. Увуко им се у мали мозак, због богатије комуникације него преко комуникације само мејловима…

Због свега тоаг Фејсбук је, шта…?

Фејсбук је само средство запада, да кад затреба, испољи своје одавно формиране погледа на Балкан, ко је ту подобан, а ко није… рат против „познатог примитивног народа“ на Балкану, води се на више нивоа и слојева, као и против других сличних народа и непослушних појединаца, јаких независних индивидуа. С друге сране, фејсбук служи „демократском“ западу да људе учини покорним и послушним, да имају робовско-послушни менталитет, јер ако се неком, као и мени, деси да им фејсбук блокира чланке са њиховог сајта, тако се људима даје до знања шта сме да се пише, а шта не сме, без обзира што у датим чланцима нема вређања никога, ни људи, ни разних групација људи, као ни разних народа…

Тако да ако хоћете да и даље нешто пишете на фејсбуку, морате се покорити, морате постати послушни роб, морате да се покорно уклопите у „стандаре наше заједнице“ и да пишете само оно што одговара „нашој заједници“ илити Новом Светском Поретку (НСП). То је једна од подсвесних порука која се преноси преко фејса у ваш мали мозак, има их више…

Друго, на фејсбуку су вам многи другари и пријатељи скојим сте у контакту, качите фотографије, правите фото албуме, размењујете све то са фејсбук пријатељима, и због те богатије комуникације више комуницирате сњима на фејсбуку него преко мејла, па сте навикли на ту комуникацију, и онда се покоравате вољи „наше заједнице“ што се тиче објава и текстова које постављате на свој фејс профил, односно не смете сваку велику лаж и манипулацију која се одомаћила у народу да раскринкавате, већ само ону коју одобре фејсбук послушни контролори, који служе НСП-у, плаћени су да тако раде…

Међутим, све што имате на фејсбуку имате и на Вконтакте, тако да и на тој друштвеној мрежи у техничком смислу можете да качите на свој профил аудио (на фејсбуку не можеда се диже аудио клип) и видео клипове, да пишете своје текстове и да кроз њих изразите своје мишљење, неки свој став. Нарвно, и на Вконтакте морате поштовати одређена правила, не смете никога вређати у текстовима и објавима…

Ево 2 видео прилога на руском језику, где руси упоређују фејсбук и вконтакте, а један мој друг који зна руски рекао ми је укратко о чему то руси причају, упоређујући те 2 друштвене мреже…

ПОЧЕМУ Я НЕНАВИЖУ FACEBOOK (Зашто мрзим Facebook)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

У овом клипу овај млади рус износи свој лични став о садржајима на фејсу, како радец алгоритми, о рекламама и да је у питању сваштарење, и посебно му у техничком смислу смета фејсбук интерфејс…

Дакле, у техничком смислу овај млади руд даје предност Вконтактеу…

Социальные сети: Facebook vs ВКонтакте

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Овде се говори о статистици и која катергорија руса користи коју мреже, и ту се види да код руса се више користи вконтакте од фејсбука, што показује овај доле статисдтички приказ извучен из клипа:

Говори се и још и која категорија коју мрежу користи, затим техничке могућности једне и друге мреже, у смислу садржаја који се објављје: аудио садржај, видео садржај, и слично, о ауторским правима. Кажу да је по тим питањима Вконтакте далеко конфорнији од фејбука, и због ових ствари амери су га једном приликом сврстали у пиратерију, вероватно су мислили да је Вконтакте копија фејсбука, што у техничком смислу нема благе везе с мозгом.

Умеју и други да раде исто што и они, нема ту ничег необичног…
Чак раде то и боље.

Али добро, амери никако да преболе да им се империја и светска доминација, полако, али сигурно распада и пропада. Свесни су они тога, али не могу да прежале своје пропаадње, сувишер дуго су навикли на моћ коју су НЕКАДА имали, али одређене законитости живота и битиасња су неминовне, чим доживиш свој врхунац, одмах затим спеди пад, неминован пад…

Људи, због гушења слободе говора и изражавања на фејсбуку, напуштајте га и учлањујте се у Вконтакте».

Сајт мреже са свим могућностима:
https://vk.com/about

И на крају, ево дајем вам сликовите приказе око блокада мојих чланака са овог блога на мом фејс профилу, јер то тамо само видим ја, не и други корисници фејсбука који прате мој профил…

Чланак о прегледачу Brave

Чланак о биоенергетичару Микију Лазовићу

Čланак о прогарму Q-Dir
Чланак о Николи Тесли

Блог рођендан – Дванаест година постојања блога (сајта) „Небојша


Драги посетиоци,

Ухххх… ко би рекао…!!

На данашњи дан, пре дванаест година (20.03.2007.), овим текстом» отворио сам себи на бесплатном WordPress сервису (хостинг) бесплатан блог, илити веб сајт Дакле, ништа не плаћаш, само радиш. То је велика ствар за обичног човека као што сам ја, који нема никакав приступ на државним и локалним медијима, попут хиљаде истих, где би могао да каже коју реч, јер свима нама обичним људима је мука од оних који уместо нас из народа „заступају народ“ на медијима, телевизијама…

Пишеш и куцкаш… уз кафицу…

Сећам се једног мог покушаја, мислим да је то било 2007. да у мом Бору на локалној телевизији ТВ Бор, коју плаћамо ми борани, кажем коју реч о покушају велике пљачке РТБ Бора путем „приватизације“», то је била она ситуација са румунском фирмом „Купрум„, која је требала да купи РТБ Бор за време владавине тог чувеног „поштењачине“ и „патриоте“, сад пропалог Коштунице, који је тад био председник владе Србије (од 3. марта 2004 — 7. јула 2008.), а у тадашњој „приватизацији“ РТБ Бор и покушају пљачке, учествовала су и 5 министра из његове владе, на челу са Миланом Париводићем, који је у то време био министар за економске односе са иностранством и координатор Министарства финасија, и као такаве био је, у име владе Србије, главни и одговорни када је склопљен криминални и пљачкашки купопродајни уговор са Купрумом о приватизацији РТБ Бор, који је срећом убрзо пропао, па РТБ није приватизован (тада, а сад ове 2019-те преузели су га кинези). А он човек, иако има завршну реч, и пре свега одговорност, јер ставља потпис на уговор, он није појма имао шта пише у том уговору, да ли је нешто на штету РТБ Бор и државе, или не, јер то су по њему „технички детаљи“ које он није у обавези да зна, јер „то је посао агенције за приватизацију“, а не његов, „јер није добио хонорар за то“ (а чекај, зар ти немаш плату као министар?), а човек потисује уговор у име државе Србије?!!

Наравно, ово с Купрумом је било пре 10-12 година, али кроз овај пример са Париводићем, види се типски пример наших политичара, како позиције тако и тзв. „опозиције“, а то је да они мисле само на свој џеп, а не да народу буде добро, ми смо за њих само обична стока за „узгој“ и искоришћавање.

Направио сам један кратак прилог о том тадашњем криминалном циркусу, било је то 2008. године, дао сам најбитније детаље и поставио то на Ју Тубе, овде». Али пре тога, пре обог потписивања купопродајног уговора са „Купрумом“, одлучио сам да покушам да на локалној ТВ Бор кажем као грађанин нешто о томе. Звао сам телефоном тадашњу главну уредницу ТВ Бор, објаснио јој шта желим и она ми рече: „Дођите„.
Ја дођох, покуцах на врата, објасних да сам се најавио, и уредница ме одмах упита:
Ко вас шаље„?
Ја одмах укапирах да је она првобитно мислила да ме неки страначки шеф шаље да дам неко саопштење, па ми је зато рекла да дођем, но пошто нисам члан ни једне странке (нити ћу икада бити), ја јој рекох онако шаљиво:
Ја га шаљем.“
уз објашњење да нисам члан ни једне странке, али да као грађанин имам права да се појавим у медијима, јер општински медије и финансирају грађани итд… итд…
Уредница ми затим рече нешто овако, у ироничном стилу:

Да, разумем вас, грађани имају права на то, али знате какви су грађани: нервозни су, незадовољни, воле да опсују, а то није баш згодно...“

И нормално, није ми допустила да се појавим на ТВ Бор, без обзира што сам ја рекао да не псујем, да умем да причам и да склапам реченице, но није ништа вредело. Наравно, и ја сам био свестан да нема вајде од свега, али барем сам хтео да покушам, да уствари видим како функционише та медијска машинерија.

Све у свему, интернет са блоговима, сајтовима, разним форумима, даје шансу обичном човеку се искаже, да изнесе своје ставове и мишљења о ситуацији у друштву, да пише о било чему што пожели, али да буде и одговоран за то, зато сам ја и одлучио да пишем под препознатљивим идентитетом, под пуним именом и презименом, да објавим и своју фотографију, да се не кријем иза неког безвезног надимка и да га тако без икаквог идентитета користим да причам свашта, нетачно и без икакве одговорности, што анонимност аутора допушта.

Трудио сам се да на свој специфичан начин писања, отворим људима очи за многе ствари, да их подстакнем на бунт, бунт слободарског духа, да сами мењамо нашу судбину и утичемо на њу, и баш сам се свих ових 12 година из петних жила посветио томе, често занемаривајући и приватни живот, будући да овај посао тражи целог човека, јер све живо радим сам, скоро без одмора. У овим тешким временима, на првом месту ми је борба за опште добро, немам онај ситно-шићирски интерес да гледам само себе, без обзира на потешкоће кроз које пролазим, јер како појединцу може бити добро, чак и да он лично живи добро, ако све више и више људи из његовог окружења живи лоше, пропада, људи луде, захвата их депресија, умиру, а ти „живиш добро“?! Тада се губи смисао свему, јер живот ван људске заједнице није ни живот. То све што мислим, може добро објаснити она песма: „Прво су дошли…“:

„Када су нацисти дошли по комунисте,
ја сам ћутао;
јер нисам био комуниста.

Када су затворили социјалдемократе,
ја сам ћутао;
јер нисам био социјалдемократа.“

Итд… итд…

И на крају дође Дара и теби да узме меру, дођу и по тебе, одведу те… и сад више нема ко да се буни, дефинитивно.
Дакле, по мени, да би неко друштво живело добро, у просперитету и хуманости, сваки појединац би требало на првом месту да има на уму опште добро, и да буде спреман на личну жртву борећи се за бољитак у друштву. Но, наравно, то не треба да се схвати буквалистички, да се сад попнеш на зграду и одмах скочиш са ње да би доказао да си патриота који се жртвује. Бити спреман на жртву не значи и обавезно да ћеш бити жртва, јер наравно, и поред тога што ти је на првом месту опште добро, ти ћеш успут водити рачуна и о себи, својој породици, па сад ако баш страдаш, тако је живот хтео, али… живео си као слободан човек, а не као роб, који је иако „жив“ у ствари мртав, зомби.

Ето, издржах ових 12 година, али као и код многих, ушао сам у неке тешке и неизвесне егзистенцијалне комликације, тако да не знам ни сутра шта ће да ми се деси, а камо ли за неки дужи период.

Наравно, ја само објашњавам свој живот, све је ово мој избор, потпуно свестан…

Пазите се, чувајте се, волите се!
Поздрав свима!!

Владан Вучковића – Паја, легенда Бора
Инструментал: „Марс“, „Ила-Ила“, „Београд“…

Галија – Ти можеш све

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Милан Миленковић са радија 2М шири дефетизам и деморалише народ у вези потписивања народне резолуције!


Морам да реагујем, будући да Милан Миленковић у својој емисији од 27.02.2018. године манипулише са својим слушаоцима, а поводом мог текста:

Ако хоћете да испумпате народу сваку вољу за отпором и протестом, слушајте Милана Миленковића и радио 2М!
https://wp.me/p3KWp-7R0

Прво да видимо шта Миленковић о томе говори, ево тог дела» (Гнев Србије 27.02.2018.)…

Милан Миленковић (01:23:19 – 01:24:17):

„… Слободан каже, можеш или не мораш у програму. Овај лик каже да је слушалац радија 2М и ево шта каже: „Аха, ако хоћете да испумпате народу сваку вољу за отпором и протестом, слушајте Милана Миленковића и радио 2М„.

Океј. Прихватам све што каже. Мени је океј све то. Уопште ми не смета. Ја сам испумпавач енергије, сви други су упумпавачи, толко су упумпали енергије патриоте овом народу, да кад успе негде 4-5 хиљада потписа то је успех. Толко упумпавају енергију, а ја сам испумпавач енергије?! То само идиот може тако да мисли! Он може да ме мрзи, то је океј, али ово да тврди, то може само идиот. У реду је да ме мрзи, може чак да ме мрзи без разлога, и то прихватам, и то је сасвим океј што се мене тиче, али добро, видим да је паметан ко зелена салата, ту нема шта да се прича…“

Одмах да кажем да ме вређање од стране Милана Миленковић ама баш ништа не погађа, када се ради о тако болесно сујетном интелектуалцу који своју сујету ставља у први план у односу на судбину Србије као државе! Чак шта више, сва та вређања ме само стимулишу да додатно поткрепљујем моје тврдње да у случају потписивања народне резолуције, Милан убија сваку вољу народу за протестом и отпором, пошто ћу све аргументовано поткрепити и у овом чланку.

Треба рећи да Милан уме када хоће, да неке незгодне ствари по народна мишљења и уверења, бира речи, не би ли тако пазио да не цепа јединство народа и одређен слој људи, писао сам ја и врло позитивно о њему». Дакле, не мрзим га. Чак шта више, 2016-те године када сам у августу био у Београду, Драган Радовић, кога познајем, одвезо ме до просторија радија 2М, где сам ја и лично Милану одао признање за то што ради, но све ово око народне резолуције и његовог дефетистичког деловања да се не потписује, значи само да је Милан био „спавач“ који је у адекватном моменту „пробуђен“, а да ли га плаћа Вучић или не је потпуно небитно, већ сам дефетистички чин ГА ДЕФИНИШЕ, који обрни-окрени иде само на руку Вучићевом режиму, не и срБском» народу и осталим грађанима Србије…!

Дакле… из горњег цитата „овај лик“ сам ја, Небојша Јовановић. Међутим, да ли је тај слушалац Слободан сугерисао Милану да је реченеца коју је Милан прочитао: „Ако хоћете да испумпате народу сваку вољу за отпором и протестом, слушајте Милана Миленковића и радио 2М!“… само НАСЛОВ ЧЛАНКА „тог лика“ којег нуди Милану да прочита, па да тек онда донесе свој суд, ја то не могу да знам, али да донесе суд не о тој реченици која је само наслов чланка, већ о садржају самог чланка и мојом тврдњама да Милан испумпава сваку вољу за отпором и протестом поводом потисивања народне резолуције.

Шта се десило не знам, али Милан је све представио као да сам ја само ово рекао, онако уопштено: „Ако хоћете да испумпате народу сваку вољу за отпором и протестом, слушајте Милана Миленковића и радио 2М!“ без да је то наслов чланка, и да садржај чланка објашљава суштину коју наслов само наговештава.

Кад се прочита мој чланак, види се да сам ја оправдано тврдио да у случају потписивања народне резолуције Милан Миленковић не само да испумпава, већ и убија вољу народу за отпором и протестом, а као доказ тога поглеајмо још једну Миланову изјаву. Дакле, погледајмо још један очигледан доказ да је Милан дефетиста који деморалише народ У СЛУЧАЈУ ПОТПИСИВАЊА НАРОДНЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ, то је из емисије од 21.02.2018.

Читајући поруке слушалаца, Милан каже» (51:19):

„Било би занимљиво позвати Брдара и продискутовати на ту тему ако ти је стало до озбиљне расправе, нама слушаоцима јесте“. Пази, Никола (слушалац) говори у своје име. Друго, ја немам шта о томе да расправљам, то није предмет расправе. Ти не разумеш. Промашио си потпуно поенту, ово није предмет расправе, нема шта да се расправља о томе. Ствар није успела! О чему сад да расправљам! Јел о томе да ли је то морално, јел то треба да расправљам?!
Ти си пропустио суштинску ствар. Ствар је пропала! О чему сад да расправљамо?! Ко је био у праву? Или шта треба радити? Па ствар је пропала, готово је! Шта сад треба да причамо?! Објасни ми сад. Да ли царство небеско, о чему треба да причанмо? Мислим… то је тако…“

Ето, иако Милан врло добро зна да је потписивање народне резолуције» у току док је ово горе тврдио, и да траје док траје, док се не заврши, он све лажно и дефетистички представља да је то крај са народном резолуцијом, да је то пропала ствар и да он нема ту шта да са Брдаром расправља. Тако да га тај чин дфинише као дефетисту који убија вољу народу, а не само моја пука реченица која је само наслов дужег текста, чији сам садржај објашњава суштину, а не наслов!

Но, из оног његовог првог цитата изгледа ми као да је он и прочитао чланак, јер помиње нешто што се не да наслутити из самог наслова чланка, већа ако се цео текст тог наслова прочита, тако да све то говори о манипулиасњу са слушаоцима ради напумпавања своје болесне сујете.

„Прихватам све што каже. Мени је океј све то. Уопште ми не смета. Ја сам испумпавач енергије, сви други су упумпавачи, толко су упумпали енергије патриоте овом народу, да кад успе негде 4-5 хиљада потписа то је успех. Толко упумпавају енергију, а ја сам испумпавач енергије?! То само идиот може тако да мисли!…“

Поента тачности моје тврдње је следећа,… небитно је нашта Милан све вас слушаоце 2М наводи да би ви закључили да ли је он дефетиста или не, да је тобоже за моју тврдњу битан борој потписника, да ли је народну резолуцију потписало 4 хиљада или не знам колико потописника, већ његове тврдње и искази, његово деловање да је ствар са народном резолуцијом УНАПРЕД ПРОПАЛА, пре него и што се десила…!

Јер, потписивање народне резолуције и дана данас траје», а Милан својим дефетизмом утиче да се она не потписује!
У том грму лежи зец…!
То је суштина…!

Све је то део психоошког рата против срба и осталих грађана који живе у Србији а нису Срби, а сједним јединим циљем,  да се не потписује народна резолуцуија…!

То је необорив аргумент…!!

Искористићу ову прилику да вам представим шта је један рус рекао о србском народу и његовим интелектуалцима, који су му највећа препрека за бољитак нације и државе!

Дакле, не само да је (што се тиче странаца наклоњених нама србима) Арчибалд Рајс видео право стање ствари код Срба, има их још… а ради се о русу Александру Гиљфердингу, о чему је причао један наш елитни интелектуалац, Момчило Селић!

Па каже…

Нас Србе најбоље су сагледали интелектуалци који су нам блиски, али нису срби. Један од њих је и рус Александар Гиљфердинг» који је био конзул у Сарајеву средином XIX века. Ево шта о томе прича наш такође елитни интелектуалац, из старе драгоцене гарде, Момчило Селић».

Момчило Селић “ Ни у ЕУ, ни за ЕАЗ !? “ (23.12.2016.)

Момчило Селић (01:05:21):

„… И у ствари схватио сам да наш народ као народ, нарочито динарски део народа, који је барем, није половина него 3/4 срба су динарци, или пореклом или изричито. Овај да кажемо, што је Цвијић говорио о моравском делу, он је мањи, и тај менталитет, и они се разликују, али то је све у оквиру истога Бића. Као што је мој брат другачији од мене, ја од њега, ал смо браћа рођена. И онда сам видео да је наш етос, етика, наш морални универзум је аристократски, и онда сам то чак и нашао у једној књизи доброј, а то је једно путешествије кроз србске крајеве Гиљфердинга, који је био конзул у Сарајеву срединог XIX века, руски конзул. Иначе, то је Хилфердинг, али руси не могу да кажу Хилфердинг, па кажу Гиљфердинг.

Он је написао шта је видео на том путовању од једно годину-две по србским крајевима, и рекао је изричито, каже:

Србски народ је аристократски народ„.

Аристократски народ. Вратићемо се на ово, шта значи аристократски. Али каже његова елита, каже то је мислим пропаст! То је тада виђено, тада је виђено. Аристократизам… ми смо учили да је аристократија плод феудализма. То је лудило. Аристократија је стара колко људи. Аристократе су… „аристос“ на грчком значи: „бољи“, „добар“, а „арија“ на иранском значи исто: „отмен“, „добар“, „вредан“, иста реч. Хоћу да кажем да је у нашим динарским крајевима гајено осећање, оно што је Марко Миљанов у 2 речи изразио и што нема нико на свету:

Чојство и јунаштво„.

То је био идеал. Колко је људи успело да одржи тај идеал, то је друго питање, али је био идеал. То је аристократски идеал. Феудализам је унижавање аристократизма, јер се везује за матерјални положај. Краљ је аристократа, али он ће да презире, да има не знам латифундију и да има 10.000 сељака под собом, који зависе од њега. То није аристократа, то је нешто друго. То је менаџер. Значи ми имамо тај менталитет… и сада сам видео, а то сад зову десницом. Немојте људи, шта значи десница. Фашизам је левичарска идеологија, он се лепо звао. И код Мусолинија је био фашизам оличен оним прућем, омотаним око… у средини је секира.

Зашто секира?

Ако треба, секира се користи. И Мусолинијев фашизам је био левичарски покрет ослоњен на тиранију. С тиме што је то била блажа тиранија, ал је била романска, није била германска тиранија. Национал-социјализам се врло лепо зове: „нацонал-социјализам“. Значи, швабе по свом устројству психолошком, зашто је то тако нек истражује ко хоће, али је то тако. Они су људи који слушају. Ту су Срби.., зато смо ми за њих смрт у прашку, ми не слушамо, ако смо прави. Убедиме, ја ћу да урадим то, али да ти мени кажеш: „има то да слушаш“, може ако смо у војсци. У војсци се слушају наређења, али не можећ да имаш целу нацију ко војску. Код немаца можеш, и имали су, и имају и сад. А ови који се буне, то су људи који су на неки начин атипични немци…“

Ако хоћете да испумпате народу сваку вољу за отпором и протестом, слушајте Милана Миленковића и радио 2М!


Почетком фебруара на интернету се појавио сајт: „Народна резолуција»“ на коме је објављена народна резолуција о заштити територијалног интегритета и уставног поретка Србије, јер сведоци смо учесталих најава, како председника Републике, тако и чланова владе, да ће се у склопу преговора са косовским албанцима потписати неки „Споразум о нормализацији односа“ или неки други документ сличног назива, чиме би се директно или индиректно на правни начин признала лажна „Република Косово“, што би био преседан у свету, јер би по први пут једна држава добровољно признала сецесију једног дела своје територије.

Због свега тога, у рату 1999-е доказани патриота пуковник Горан Јевтовић је са својим сарадницима саставио у име народа, народну резолуцију коју србски народ, и остали грађани Србије, треба масовно да потписују да би се заштитио уставни и правни поредак Србије по коме је Космет само део Републике Србије. Сви ти електронски потписи претвориће се у валидан правни документ, који ће се, кад дође час, поднети Уједињеним Нацијама ради очувања суверенитета Србије, јер и сама резолуција УН-а 1244 гарантује суверенитет Србији, односно да је Космет само део територије Србије. У свему томе ће нас наравно подржати осведочени савезниси Руси и Кинези…

Обрадовао сам се овој акцији, потписао сам резолуцију, али сам се шокирао када сам видео да је Милан Миленковић са радија 2М» од самог старта заузео невиђено борбени гард против народне резолуције, просто нисам могао то да верујем, јер је на мене оставио изузетно повољан утисак када се појавио на медијској сцени још од септембра 2013, прво на радију Снага Народа и касније на свом радију 2М.

Ја сам запазио да је прочео да са цинизмом прича против народне резолуције од 08.02.2018. у својој емисији „Гнев Србије„, али је 11. фебруара на свом сајту објавио и текст под називом: „Милан Миленковић: Народна резолуција или како испумпати Србе“ да би својим слушаоцима подробније објаснио зашто је он против народне резолуције, а из текста издвајам следеће:

„Није ми познато да је икада и један режим оборен резолуцијама, апелима и петицијама. Ако ово успе, биће први пут у људској историји. Онај ко народ варка да се на тај начин нешто може постићи или не зна, или ради по инструкцијама, трећег нема. Онај ко потписује може да се правда и недостатком мозга.“

Линк ка тексту:
http://tinyurl.com/y978pluj

Прво, ако прочитате резолуцију, видећете да се резолуцијом не тражи експлицитно обарање режима. Мислим, то су глупости, која би будала тражила резолуцијом од тог истог режима коме упућује резолуцију, да се режим повуче са власти. То су све Миланове примитивне подметачине, мислио сам да је интелигентнији, јер нигде се резолуцијом не захтева да режим да оставку, већ се користе ове речи: захтева се, обавезује, ставља се на знање, забрањује се, налаже се… то су речи којом се служи резолуција.

Колико ја знам, резолуцију су потписали и Миланови пријатељи, како је он тврдио у својим емисијама за њих, наш врхунски интелектуалац проф. др Милан Брдар, затим изузетно храбра жена и патриота др Јована Стојковић и други интелектуалци прави родољуби, али ето, по Милану, и они су „без мозга“. Ајде, ми обични људи из народа навикли смо да нас наши „генијални“ интелектуалци, разни Шпенглери, третирају као стоку и биолошки отпад, али Милан те „похвале“ даје и својим пријатељима, за које тврди да их цени, позивао их је у својим емисијама да гостују, а посебно се дичи тиме да му је Милан Брдар пријатељ, то је више пута говорио усвојим емисијама.

Професор Брдар је одмах потписао народну резолуцију, то је изјавио у овој» емисији на Радију Сербона, и сад се поставља питање, какав је морални склоп таквих људи који такве гадости причају о својим пријатељима? Е, сад, неко ће рећи да је он знао да су резолуцији потписали његови пријатељи, он не би написао да и они као потписници имају недостатак мозга (јер по таквим „генијима“ народ је подразумевано без мозга), али у томе је и виц, јер тако се на прву лопту сазнаје шта стварно човек мисли, какав му је моралнио склоп…

Кад се све ово сагледа око народне резолуције и Миленковићевом спрдњом са истом, као и са потписницима, јасно је нама из народа ко је овде не само без мозга, већ и без душе.

Миланов главни аргумент, осим наведеног у горњем цитату, да резолуција неће успети, је да гледајући законе и Устав Србије, резолуција се треба потписати у року од 7 дана да би била правно валидна, што је нетачно, а да је то тако можете чути и од самог састављача народне резолуције, пуковника Горана Јевтовића који је демантовао Миланове небулозе, јер је народна резолуција у скалду са законом о народним иницијативама, а не са законом о референдуму.

У многим емисијама на алтернативним медијима пуковник Јевтовић је причао о томе, послушајте ову доњу, а линк сам тако поставио да се одмах чује укључење пуковника Јевтовића у емисији:

Буквално, 08.02.2018.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

где каже следеће…

Пуковник Горан Јевтовић (40:18):

„Значи ван памети је уопште коментарисати и бркати референдум и народну иницијативу, и политичке странке. Пазите, Устав их је раздвојио. Народна иницијатива је воља народа која може да траје вековима ако треба. Када могу да почну да течу рокови? Оног момента када се испотпишемо, када саберемо, када подвучемо, када електронске записе преточимо у папирну форму, и папирну форму у електронске записе. Када направимо званичан извештај Савету безбедности Уједињених Нација, колко год да се неки смеју, то ће доћи до тамо, и то тај савет мора да прими. Е, од тог момента може да се прича о некаквим роковима. Од тог момента када ми то уручимо скупштини, скупштина има рок да на основу 100 хиљада потписа, стави тај предлог народне иницијативе, значи ту народну резолуцију нашу у дневни ред. И рок тече не нама, него Народној Скупштини….“

Ево и у овој» емисију „Буквално“ коју води Јасмина Буква, можете чути од пуковника Јевтовића да су нетачне Миланове тврдње да се народна резолуција мора по закону поднети у року од 7 дана (јер то су чисте глупости), као и све остало око народне резолуције, а овде» можете чута шта неки од Миланових пријатеља који имају „недосатак мозга“, јер су потписали резолуцију, говоре о народној резолуцији. То је са Трибине о народној резолуцију у организацији интернет радија Сербона» коју сам на крају текста поставио у целости. Гости трибине су проф. др Милан Брдар, др Јована Стојковић и пуковник Горан Јевтовић.

Пратио сам Миланове емисије и што је време одмицало он се баш острвио на народну резолуцију, спрдајући се са њом невиђеним цинизмом, а то значи и са свима нама који смо је већ потписали. Он уопште ну схвата поенту (или можда и схвата, па зато ради све то што ради), јер нико од нас потписника није толико глуп да не схвата да резолуција можда неће имати много потписа, као и да је ова квислиншка власт неће узети о обзир.

Међутим, цела бит те резолуције је да се активистичка енергија народа покрене са мртве тачке, макар преко интернета кад се већ то не чини у пракси. И наравно да би сви ми желели да је потпишу 2-3 милиона људи, али без обзира колико буде потписа, нека рецимо буде и 100-150 хиљада, ствар ће успети, јер се ионако психолошким ратом депримиран и утуцаван у мозак, србски народ ипак енергетски активирао.

То је цела поента, Милане дефетисто…!

Не, то никако није испумпавање енергије Срба, већ напротив, ако резолуција не успе… то је упумпавање енергетског активизма за неке будуће активистичке акције!
ОВО ЈЕ ПСИХОЛОШКИ ИЗУЗЕТНО ВАЖНО!!
Јер… чак и ако ако се не успе ништа постићи народном резолуцијом, битније је то да се покрене са мртве тачке умртвљена активистичка енергија србског народа и осталих грађана, за неке будуће акције!
То је најважније!

Међутим, то се може постићи само ако има јединства, ако има јединства између оно мало патриотских и врхунских наших интелектуалаца, и нараода! Да се сви ујединомо око ове народне резолуција, па макар то био и промашај, и то није никако пораз како Милан Миленковић представља!! И тиме тако додатно утуцава ионако већ доста утуцан, деморалисан и умртвљен србски народ. Ако се са резолуцијом и не успе нешто постићи, то би значио само један обичан промашај, али би се учинило то да се активистичка енергија код срба полако ствара и гради, за неке будуће активизме! Ово је у свему најбитније! Милан Миленковић све то добро зна, али нас и поред тога разбија и убија вољу за акцијом!

То је поента Миланове спрдње са народном резолуцијом и потенцијално будућим потписницима!

Покретање активизма код народа може да се испуни искључиво у условима без свађа и трвења, само ако се успостави јединство патриотских интелектуалаца и народа! У противном, ако неко из те интелектуалне групације штрчи попут Милана, и прича против народне резолуције, то је онда знак да нас Србе као народ прати проклетство интелектуалаца! У том случају, можда смо и изгубљени за сва времена као народ, кажем можда, јер ако мозак није у јединству и синхронизацији са телом, са целим организмом, организам се временом разбољава и умире….

Дакле, по мени, овом спрдњом са народном резолуцијом и њеним потписницима, Милан Миленковић шири дефетизам и тако убија и разара било какав активизам срба у смислу њиховог бољитка, у смислу било каквог покушаја неке акција за бољитак Србије, па макар то било и преко интернета, да се утроши минут за потписивање резолуције…!

Зашто ја пишем срБски, а не срПски
Слушајући Миланове емисије, знам да се спрда са онима који пишу придевну реч „српски“ као „србски„. Мени то не смета, може да пева песмо о томе ако хоће и да се спрда колико хоће. Јесте, то није у складу са једначењем сугласника по звгучности. Е, сад, имао оних образованих људи који врло добро знају да то није у складу са једначењем сугласника по звучности, али они исто тако знају да од тог правила постоје и одређена одступања, то описују и школски уџбеници. О свему томе можете читати овде», то је скраћена верзија мог једног дужег текста о свему томе, а целу идеју подржава и промовише један наставник србског језика, то је Михајло Јелић.

Идемо даље…

Хајде сад да погледамо то спрдање и дефетистичко Миланово деловање, да што мање људи потпише народну резолуцију. Одабрао сам његову емисију „Гнев Србије“ од 13.02.2018. Прво прича како Вучић размишља веома дуго да референдумом народ направи саучесником своје политике, па каже»:

Милан Миленковић (18:18):

„Он (Вучић) већ тада размишља о томе како ће једног дана референдумом народ направити саучесником своје политике. И гле сад одједанпут, почињу да се појављују разне петиције, резолуције, апели итд… који су одличан, са становишта Вучића јели, одличан тест јавног мњења како би прошо неки референдум у вези Косова. Дакле, ствар је у овоме, све ове петиције, резолуције, апели… пролазе катастрофално! Апел који су потписивали академици данас има негде око 13 хиљада потписа. Народна резолуција, негде око 3200 – 3000 потписа.

Катастрофа!
Катастрофа!

Сад се поставља ово питање: „Какав је мотив људи који то раде, да то раде?“ Да иду из пораза у пораз. Ето, то је сад питање? Који је мотив да се иде из пораза у пораз? Да ли је сад мотив, ево сад ја хоћу да испаднем у очима нечијим патриота, да себе позиционирам као патриоту, и онда скупљам петицију: „Не дамо Косово“. И сад потпишу колко потпишу људи, ја доживим крах, потпише 500 људи. Мени је врло удобно, потпише 2-3 хиљаде људи, није важно. Свих осталих 7 милиона прогласе за лудаке, фолиранте, неваљалце без икаквог проблема. Не кажем ја себи: „Ти си Милане будала што ти је ово потписало 2-3 хиљаде људи, него кажем будале су 7 милиона … … Значи, сви други су будале, а ја све то радим да би се ја позиционирао као патриота, и не знам ја шта. И зато, сећате се да сам причао да ће све то пропасти, и апели, резолуције, нема шансе да успеју! Јер циљ није успех!

Циљ је позиционирање, патриотско позиционирање!
То је главни циљ свих тих ствари!

Ту се производе патриоти, и оно: „Боже помози“, крсна слава и 3 прста, и све те ствари. Фолклороидно једно позиционирање, без икаквог изгледа да успем! Сад, пошто овде до успеха није ни стало, ми само тражимо људе који ће боље, чешће, и већ не знам ни ја како, да нас воде кроз националне поразе! Један за другим. Трпићемо шамар за шамаром итд… итд…“

Погледајмо још један Миланов коментар, па ћу мало све то изанализирати из ова 2 коментара, а ради се о емисији од 23.02.2018. где Милан каже следеће»:

Милан Миленковић (40:17 – 42:51):

„Пазите, ово је глупо уопште и демантовати, ко ме познаје зна како сам плаћеник, како живим. Међутим, за вас који можда сумњате, не да нисам страни плаћеник, можда сад… разумите ово како хоћете, не постоји начин да ме неко подмити за било шта! Не постоји сума, не постоји ништа! Можда би ме на неки други начин неко могао да натера да нешто радим, али новцем не! Према томе, страни плаћеник нисам, нити сам домаћи плаћеник, нити било шта слично!

Међутим, овде би могло да се постави обрнуто питање. Са којим мотивима, инспиратори, творци разних апела и резолуција, раде те ствари?

Да ли схватате да Вучић сутра може да изађе и да каже: „ха, хаа, хаааа“… 13000 је против моје политике на Косову, 4000 овде против моје политике на Косову, хаа, хааа, хааа. Шта мислите, какви су њихови мотиви? Да воде народ, из пораза у пораз, јел тако? И сад ја треба да верујем да сви они, све те главоње немају појма, нису имали појма, направили су малу разлику. Ови са народном резолуцијом су рекли отприлике треба им 3 милиона потписа, сад имају 4000. Та мала разлика их дели, стварно ви мислите да су они веровали, да ће икада имати 3 милиона. Или да су ови који потписују апеле и инспиришу те апеле, стварно мисле да тиме може да се нешто направи?

Упитајте се који су њихови мотиви?

Моји мотиви, можда нису не знам, можда сам ја овакав, или онакав, али моје заблуде, и моја нетачна размишљања су моји, и нису плаћени, и нису наручени ниоткога. Ако грешим, грешим од своје памети, не од туђе, не од делегиране памети. Како је могуће да сам ја знао, да од тога нема ништа? А све ове главе, нису знале. Ајд сад то је питањее добро. Сви они академици, професори, доктори, генији, нико од њих није имао појма да од тога нема ништа, а је ево плаћеник један најобичнији сам знао. А да не говорим да бар половина вас, је исто тако знала, да од овога нема ништа. Како то сад, ајде, јел сте сви плаћеници?…“

Милане, „геније, над генијима…“па могуће је све бре! Јер тебе је сам Бог послао да нам беседиш и проповедаш. Не дешава се то што ти говориш да ће се десити због логике ситуације и логике у догађајима, у догађајности. Не! Ради се о томе да је твој „генијални“ ум, одавно покорио стварност и Васељену, и ако ти кажеш да ће се нешто десити, то ће се десити зато што ти то кажеш, а не зато што је то у логици догађаја…!

Какав бре Шпенглер, Ниче, какви бакрачи, ти си превазишао све досадашње умове човечанства!
Кад ти кажеш да ће се нешто десити, цео Космос аутоматски реагује на то, и твоје мисли и речи безпоговорно спроводи у дело!

Пазите, ајде у реду, Миленковић тврди да је народна резолуција нерегуларна и да од ње нема ништа, јер она се мора потписати у року од 7 дана и да је то немогућа мисија, итд… итд… Међутим, сам Горан Јевтовић креатор текста народне резолуције уби се говорећи у разним емисијама да за потписивање нема никаквих рокова, па ни тог од 7 дана, а све то подржава и Устав Србије како је говорио пуковник, тако да све то одговара адекватним законима, а све то подржавају и потписници резолуције, иначе је не би потписивали.

Милан Миленковић све то зна, али и поред тога он то не поштује, јер ајде… он неће да потпише народну резолуцију, он мисли да за потписивање треба само 7 дана. У реду. Међутим, организатори резолуцији и потписници не мисле тако, рока за потписивања нема, и ма шта мислио Милан, да би био неутралан он то мора да поштује, јер у противном, ако зна да ми тврдимо да рок за потписивање није 7 дана, да је све у току док се ПОТПИСИВАЊЕ не заврши када се заврши… он спрдњом са резолуцијом и потписницима непобитно утиче дефетистички на оне који размишљају шта да раде, да ли да потпишу или не! На нападе да је дефетиста, Милан одговара да он само описује већ постојећи дефетизам, а не да га шири. Међутим, то су такве глупости, јасно је да је за Миленковића законска процедура само параван иза кога се народ утуцава у подсвест, убија му се свака воља за отпором, и све је то део психолошког рата против Срба!

То се народе мој провлачи између редова и улази у подсвест, а не законска процедура…!
А да не причам да он тврди да је већ доживљен пораз, а и сам зна да потписивање још траје, и он не сме да својим деловањем утиче на масу дефетистички и да је деморалише тврдећи да идемо из пораза у пораз, то не сме да ради док потписивање народне резолуције још траје, и трајаће док траје…!

Тако да из горњих његових цитата јасно се види да је Милан Миленковић дефетиста!
Милан Миленковић деморалише народ да било шта покуша за свој бољитак!

Јер, да му је стало до неутралности, да би испоштовао ове који хоће да потпишу народну резолуцију, дакле те евентуалне будуће потписнике који верују у успех народне резолуције, он мора да има неутралан став, ма како он мислио да смо сви ми дебили који потписујемо, нешто слично као у изборној ћутњи, иначе, ако утиче против потписивања народне резолуције, он тако деморалише људе да је не потписују!

Ширећи дефетизам маскирајући све:“то је мој став„, „ја тако мислим„… народу се у подсвест усађују кључне деморалишуће речи:
пораз„, „катастрофа„, „ствар није успела„, „Па ствар је пропала, готово је!

Милан Миленковић је довољно интелигентан да схвати да је ово тачно, без обзира што он то никада неће да призна, и морам да признам да радећи на сламању воље код срба за било каквим отпором, он вешто али ипак недвољно вешто, прикрива своје дефетистичко деловање говорећи:

„То је миој став!“
„Ја тако мислим!“

Он наизгледа само говори оно што мисли, али он врло добро зна ,да све што прича против народне резолуције да је то ширење дефетизма, нејединства и деморалисање народа, јер он зна да има утицаја на народ, на један одређен број људи којима је стало до његовог мишљења.

Погледајмо још један очигледан доказ да је Милан дефетиста, то је из емисије од 21.02.2018.

Читајући поруке слушалаца, Милан каже (51:19):

„Било би занимљиво позвати Брдара и продискутовати на ту тему ако ти је стало до озбиљне расправе, нама слушаоцима јесте“. Пази, Никола (слушалац) говори у своје име. Друго, ја немам шта о томе да расправљам, то није предмет расправе. Ти не разумеш. Промашио си потпуно поенту, ово није предмет расправе, нема шта да се расправља о томе. Ствар није успела! О чему сад да расправљам! Јел о томе да ли је то морално, јел то треба да расправљам?!
Ти си пропустио суштинску ствар. Ствар је пропала! О чему сад да расправљамо?! Ко је био у праву? Или шта треба радити? Па ствар је пропала, готово је! Шта сад треба да причамо?! Објасни ми сад. Да ли царство небеско, о чему треба да причанмо? Мислим… то је тако…“

Брдар би те бре обрисао за 5 минута, зато га не позиваш. Ја би те бре обрисао да ме позовеш у емисију да расправљамо око овога, јер се ко на длану види твој плански рад на ширењеу дефетизма и деморалисања народа. Наравно, он је већ направио представу око свега, и онако самозаљубљено и надмоћно констатује како ће сад тврдити многи да је издајник, да је дефетиста и неваљалац. Он се свиме тимер храни, он просто ужива да га нападају.  Ево и у данашњој емисија (26.02.2018.) прича против народне резолуцију, ухватила га баш параноја, опседнут је народном резолуцијом и како је из разних углова блатити. Ја мислим и да сања како народна резолуција доживљава крах, и како после краха наш „геније“ сав усхићен  пиша по нама, јер пророчанство му се остварило:

„Јер сам реко Срби, јер сам вам реко да ће све да пропадне!

Милане, можеш ти причати колико хоћеш да те не плаћа Вучић да радиш за њега, да одвраћаш народ од потписивања народне резолуције, али он и нема потребе да те плаћа, јер, што је још жалосније, ти све то радиш бесплатно Млане!

Бесплатно…!!

Шпенглеру мој, ти спрдањем са народном резолуцијом и потписницима који су „без мозга“ шириш дефетизма, и тако идеш на руку Вучићевом режиму, хтео то да признаш или не, тако да Вучић не мора да те плаћа, ти све радиш бесплатно! Вучић не мора да анггажује своје ботове по интернету да ометају потписивање народне резолуције, јер ти све то „патриотски“ одлично одрађујеш!

Наравно, под паролом:

„То је мој став! Ја тако мислим…!“

Као ти онако невино само „износиш своје ставове“. Мислим, па нисмо бре сви дебили и будале, а видим… неки од твојих слушалаца ко папагаји понављају да ти не шириш дефетизам у случају народне резолуције, већ га тобоже само описујеш. Дакле, твој мамац је изгледа успео код неких људи, и мислим да си до сада спречио једно 2-3 хиљаде потписа, јер колико видим, твоје емисије на интернету прате од 5 до 7 хиљада људи по емисији.

Ето, ствар је већ пропала по њему, и чему било какав активизам, отпор, па макар то био и електронски потпис, не даје нам ни промил шансе за успех, јер по нашем „генију“ ми смо већ поражени! Све је већ пропало! То је заправо и циљ оваквих „патриота“ у том психолошком рату против Срба, треба стално убијати вољу Србима за активизмом и отпором, то је најбитније у свему овоме, а тобоже „бригом“ за број потписа само се то све маскира, и треба користити сваку прилику за то, за сламање воље народу за активизмом и отпором: петиције, апеле и цинично се изругивати свему, јер тако се убија људима жеља и воља за отпором, још у самом зачетку.

Тако да остаје нам само да одемо на гробље и уђемо у мртвачки сандук, јер ми смо унапред поражени, било шта да покушамо.

Не верујем да ово ради из сујете, мада је прави сујетан нарцис, невиђени! Не, Милан има пуно индиција да је Милан Миленковић пројекат, како он то прича за Деретића и остале.

Људи почните озбиљно о овоме да размишљате, јер све се уклапа…

Све нас који смо га слушали и ценили дебело је намамио и „упецао“ својим, мора се призмати, изанредним начином размишљања и капирања стварносто, политике итд… Међутим, сад се види да је то само био вешт и перфидан „мамац за рибу“… „кувао“ нас је кувао…, и кад је дошао прави час, променио је плочу!

Тако раде само супер перфидни манипулатори!

Ви што и даље слушате 2М размишљајте мало о овоме, мућните мало главом, и што пре се ишчупате из Милановог „загрљљаја“, то је боље за вас, за ваш ум, осим ако немате снаге да се одупрете његовој каризми, која је само мамац за пецање сомова. Људи га иначе напуштају, нема више оног чувеног правника Банета да коментарише, а радио 2м је напустила и Оливера Манојловић Штрбац која је водила емисију; „Интрвју недеље“.

За неки дан објавићу народну резолуцију на свом сајту, а дотле ево вам линка ка сајту о народној резолувији, и потписујте је народе…!

Мислите на своју децу…!
Мислите на своје унуке…!

Сајт Народна резолуција:
https://narodnarezolucija.rs/index.php

Трибина о народној резолуцији – 23.02. 2018. (7526. сечко дан двадесет први)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

ivan-grozni

Прочитај и потпиши Народну Резолуцију! Дај свој глас (одлуку!) да си против да државни органи Србије, у наше име, званично и правно признају такозваној. „Републици Косово“ независност, да је држава, јер Косово и Метохија је Србија…!

И на крају да кажем ово, Миланова прича око народне резолуције и апела би, по мом виђењу ствари, имала смисла само у некој стабилној друштвеној ситуацији, када смо све проблеме решили, како државне што се тиче суверенитета тако и остале битне, и тек тада би то имало смисла и било би доста поучно, јер се не би, ионако утуцан и до изнемоглости подељен и деморалисан србски народ, накнадно и додатно делио, цепао, деморалисао! Милан Миленковић је свестан овога, но и поред тога он нам просипа своје шпенглеровске „мудрости“ у најнеповољнијем тренутку по јединство народа! Када је на прагу да нам државни органи под паролом: „Спразума о нормализацији односа“ са шиптарима, трајно ампутирају Космет из састава Србије!

И моја баба је свесна да је овакав приступ наших интелектуалаца катастрофалан и погубан за опстанак народа у етно-псохолошком смислу и у својој унутрашњој битности, у свом сопству. Све ово значи да је дотични Милан или инфатилно сујетан, па предностт даје својим „мудролијама“, или перфидно сарађује са квислиншким режимом, није битнио да ли га плаћају за сарадњу или не, јер дела говоре!

Нема трећег!

Овакве интелектуалце треба увек осуђивати, без обзира на њихову интелигенцију, образованост и смисао за геополитичку реалност, јер оваквим деловањем попут Милана Миленковића, потпуно се убија у идентитетни појам комплетан србски народ, и од Србије се прави гробље, где постоје некакви људи и некакав народ, батргају се док не падну, и стално ћуте као да су на гробљу, као да су живи мртваци, тако да са њима можеш да радиш шта хоћеш у држави у којој живе, у Србији! Можеш да пљачкаш државу, отимаш територију, народ неће да реагује, само ће чекати смрт, јер у таквим ситуацијама, живи завиде мртвима…

Овакви ителектуалци попут Милана Миленковића нису достојни србског народа, док треба дубоко поштовати и ценити интелектуалце попут: Милана Брдара, Момчила Селића, Мила Ломпара, Александра Павића, Зорана Буљугића, Томислава Црногорца из радија Сербона, Јасмину Букву, Биљану Ђоровић, Драгана Петровића, пуковника Горана Јевтовића, Бојана Драшковића, др Јовану Стојковић и остале да не набрајам, јер они никада ни по којој цени не би радили ово што ради Милан Миленковић, у најтежем тренутку за Србију, да просипају „мудрост“, јер они ипак националну заједницу стављају на првом месту у односу на лично…

Само с таквим интелектуалцима и националном елитом, србски народ се може надати бољим временима…!

 

ММФ „преговара“ само са колонијама, са робовима


Телевизију сам отказао, не гледам је, али понекад послушам дневник на радију у 15:00., чисто да видим како режимски медији лажу и тако служе издајицама на власти, који свесно по налогу страних душмана уништавају Србију и Србе! (Унапред се извињавам анационалним србима комунистима и космополитама, јер нисам споменуо да се овим уништавају и „сви грађани“ Србије. Омакло се, бре…)

И тако, упалих јуче радио у 15:00.

Почеше неки државни службеници да причају о преговорима ММФ-а са владом Србије, и одједном кажу, ситуација је постала „тако напета“, „преговори су тренутно стали“, јер ММФ таржи поскупљење струје, не слушају „премудрог“ Вучића који то кобајаги „не да!“ (не може бре то тако), јер покушава ММФ-у да објасни да би то било лоше по грађане Србије.

Све ми се смучило и огадило, јер све то вређа просечну интелигенцију просечног човека, не неког мудријаша. Па зар ММФ није монетарна институција или је можда међународна електродистрибуција? Наравно да је монетарна институција, али откуд им право да се мешају у економију једне замље, у чисто унутрашње ствари око одређивања цена струје?!

Наравно, они то право немају, али они су само средство и „алат“ новог светског поретка за рушење и уништавање суверених земаља. Тако да кад у некој земљи уђе ММФ нема ту преговора, већ се само НЕМИЛОСРДНО испостављају политички услови колонијама за испуњење, да би издајничка и пљачкашка власт могла да добије кредите од ММФ-а за одржавања и функционисање своје пљачкашке и уништавајуће бирократске структуре. Јер, свака нормална и суверена земља, саму себе финансира из буџетских прихода које им обезбеђује домаћа привреда, домаћа индустрија, а не путем кредита с којима држава (народ, будућа покољења) улази у тешко дужничко ропство.

Дакле… Србија је у свему томе најгора колонија, петооктобарци и „патриоте“ из бившег режима уништили су сву домаћу привреду која пуни буџет, и не само што ревносно испуњавају све што се тражи од њих да униште „своју“ земљу, чак нас и понижавају као људе, као Србе, нашу елементарну интелигенцију, јер ето на радију „озбиљни државни аналитичари“, са „озбиљним интонирајућим гласом“ приказују да смо тобоже нормална земља и да су преговори са ММФ око поскупљења струје нешто сасвим нормално за сваку суверену земљу. Преговори су кажу „врло тешки“, „ситуација је тако напета“, само што не пукне! Наравно, „патриоту“ Вучића приказују као да се нешто супротставља ММФ-у, имате утисак да се сваког тренутка очекује да „лупи шаком у сто“ и да каже „не може брте то тако!“, јер ето они „га не схватају“ када им објашњава да ће поскупљење струју бити лоше за ионако сиромашне грађане Србије (А, ево, ипак, десило се, споменух „грађани“ Србије. Хммм… надам се да сам сада за анационалне србе комунисте и космополите „добар дечко“, а?).

Али, да смо ми суверена земља, шта има ММФ да нам одређује цену струје!
Сиктер бре!

Оваквим вестима третирају нас као ретарде, јер како може једна међународна монетарна институција попут ММФ-а, којој није ресор електропривреда, већ финансије, да захтева повећање цене струје у било којој сувереној земљи у свету?! У нормалним сувереним земљљма то је немогућа мисија, јер је то ствар унутрашње политике те земље, а не неке међународне институције. Али, у најминорнијим колонијама и банана државама попут Србије, то може! Наравно, прво на власт страни центри моћи „инсталирају“ најгори слугерај, да би све „текло по плану“! Нема ту никаквх преговора, већ квислинзи на власти само ревносно и сладострасно играју своје улоге, испуњавају све наредбе (не захтеве), све што води Србију ка тоталном уништењу као државе, и Срба као народа!

Сваки врабац на грани зна истину, а то је да када уништиш своју привреду у „приватизацији“, кад ми више ништа не производимо, ни чачкалице, све до лука, онда све то увозиш из иностранства, и тако пуниш касу страним фирмама, уместо нашим, а тиме немаш ни паре за буџет, јер кад си уништио домаћу привреду која ти пуни буџет, остаје ти да државну паразитску администрацију финансираш само кредитима, да би уопште и опстала, да уништење државе одради до краја. У заузврат, квислинзима се дозвољава од тих светских моћника да се и „они богато омрсе“ путем „приватизације“ и „тржишне економије“, наравно на штету „свог“ народа.

Ево, сад видим из медија да се одлука одлаже за јун: „ММФ: О поскупљењу струје 1. јуна„.

Видећемо, могући сценарио је следећи.

Ако се повећа цене струје под притисцима ММФ-а, медији ће приказати Вучића као неког „веееллиикооог патриоту“, „хероја“, јер ето ММФ-је тражио повећање струје од рецимо 20%, али „патриота Вучић то није дао!“ (лупио је шаком о сто и рекао: „Не може бре то тако са нам Србима!“) Напаковаће ситуацији да се Вучић лавовски „борио“, „борио“, „бориооооо…“… и успео је да издејствује да поскупљење буде „само 10%“. А у бити, толико су му и тражили…

Видећемо шта ће се десити, али од квислинга се може очекивати само још горе и горе…!

Ако поскупи струја, поскупеће све остало, живот ће ионако осиромашеном народу бити још скупљи, још тежи, на видику су контејнери, односно „тржишна економија“, па ко се како снађе.

Али, цела поента је у нама, у народу који све ово посматра, сво ово уништавање Србије од петооктобарских „промена“, и ако наставимо да тако ко послушне овце блејемо: „не можемо ми ту ништа“, „мали смо ми“, „пусти ме бре, то је политика“… онда ће нам ММФ-одређивати и цену: хлеба, шећера, соли, воде, а вероватно и ваздуха.

Џон Перкинс: Економске убице глобалне империје
http://wp.me/p3KWp-3qL

„Џон Перкинс је током много година био водећи светски економиста, односно „економски убица“ који је на креирању глобалне империје радио директно са челницима Светске банке, ММФ-а и другим светским финансијским институцијама. Његов посао састојао се у убеђивању шефова држава и влада земаља трећег света, да позајме довољно новца од глобалних финансијских институција како би се њихове земље нашле у дужничком ропству, после чега би се корумпирана елита у тој држави страховито обогатила а ресурси тих земаља, њихова привреда и економија, извори воде и минерални извори – препустили корпорацијама и геополитичким интересима САД…“

Јозеф Штиглиц – нобеловац: ММФ-ов пут до проклетства!
http://wp.me/p3KWp-5CM

Први корак – Приватизација

„Прво што влада земље-жртве треба неодлжно да спроведе је приватизација, а посебно великих јавних и кључних индустријских предузећа која чине кичму привреде једне земље. Уместо да се аргументовано успротиве захтеву за хитну продају јавних предузећа многи су политичари пожурили да спроведу радосну (рас)продају електропривреде, нафтне индустрије и водопривреде као својеврсни императив. Да би ућуткали трезвене критичаре таквог непромишљеног поступка којји има тешке и далекосежне последице, они се позивају на императивне захтеве Светске банке за обнову и развој.

„Можете видети како им се разогаче очи на могућност добијањаа провизије ако се у процени вредности имовине великих јавних и кључних индустријских предузећа скине која милијарда или бар неколико стотина милиона долара“ – каже професор Штиглиц…“

Е-новине позвале на убиство Ратка Дмитровића


Извор: Вечерње Новости

З А С Т Р А Ш У Ј У Ћ Е !
Е-новине позвале на убиство Ратка Дмитровића

Аутор В. Н. | 17. фебруар 2014. 18:54 | Коментара: 48

Београдски портал Е-новине (главни уредник Петар Луковић, директор Бранислав Јелић) позвао је данас на физичку ликвидацију генералног директора и главног уредника Компаније Новости, Ратка Дмитровића.

Ратко Дмитровић

Ратко Дмитровић

 

Београдски портал Е-новине (главни уредник Петар Луковић, директор Бранислав Јелић) позвао је данас на физичку ликвидацију генералног директора и главног уредника Компаније Новости, Ратка Дмитровића. Повод је Дмитровићев коментар „Дах црног гаврана“ објављен у штампаном издању Новости, у суботу 15. фебруара а који, иначе, нема никакве везе с Е-новинама . (Поменути коментар можете погледати ОВДЕ)

Део тог текста Е-новине су пренеле, уз редакцијску опаску а у коментарима читалаца први по реду је потписан са „Coccinelle“ и гласи:

„Ђубре једно одвратно и бескрупулозно. Па, метак и ћао. Превенције ради. Пре него што Срби почну показивати то што су научили. Фуј, гаде“.

Да се не ради о случајно залуталом коментару непознатог посетиоца, како се обично бране уредници сајтова у оваквим приликама, јасно говори чињеница да се споменути коментар налази на позицији број један и да ту стоји готово цео дан, што значи да представља и став редакције.

Такве коментаре, иначе, администратори сајтова или забрањују или их, ако упадају по аутоматизму, брзо уклањају. Пошто овде није тај случај, напротив, намеће се само један закључак: Е-новине позивају на убиство првог човека Компаније Новости.

– У следећа два, три дана нећу подузимати ништа. Чекам реакцију државе. До сада су ме на Е-новинама вређали, псовали ми мајку, децу, претили… али позива на ликвидацију није било. Ово је озбиљна претња, додатно озбиљна с обзиром на чињеницу ко стоји иза Е-новина, а и ја и многи у Београду знамо ко стоји. Дакле, чекам-изјавио је поводом овог случаја Ратко Дмитровић.

*************

Када погледате коментаре на текст из Е-новина: „Мрзим на пун стомак»“ видећете да је обрисан тај претећи коментар од коментатора „Coccinelle“. Међутим, пошто искусни људи знају да ће такав претећи коментар да буде избрисан после извесног времена кад изврши своју функцију застрашивања и претњи убиством, они то скенирају са дотичних сајтова као доказ да је то све тачно. Неко је то урадио, и поставио слику тог претећег коментара на сајту НСП, овде», погледајте:
e-novine-ratko-dmitrovic-2

Наравно да се овакви претећи коментари који подлежу законским санкцијама не објављују од администратора не само у Е-новинама, већ и на другим сајтовима, а пошто је овај био објављен онолико времена колико је неко сматрао да је било потребно, то све значи да је то урађено циљано, и да је Ратко Дмитровић у праву, да тај коментар представља и став редакције која види се не може да смисле Србе који србима отварају очи.

Светозар Радишић: Како новинари гуше истину


Аутор: Проф. др Светозар Радишић
www.svetozarradisic.com

Инсерт из књиге „Гушење истине“ (Пан-Пласт, Београд, 2009, стр. 16–19), аутора проф. др Светозара Радишића.

Књига обухвата период од 3. маја 2000. до краја 2001. године и понашање новинара за време тзв. 5-то октобарске револуције у СР Југославији

Избор мене за портпарола ВЈ био је заиста изненађујући, будући да се у много чему нисам слагао са животним и личним ставовима генерала Небојше Павковића, са којим сам десет година раније делио канцеларију у кабинету савезног секретара за народну одбрану. Важно је да се зна да разлике у ставовима нису биле војне и политичке природе, него искључиво приватне, свакидашње, пословне, стручне, другарске. При томе, уважавао сам истину да смо сви ми уникати и да свако има право на своје мишљење, тако да наше узајамно поштовање никада није било спорно. О његовој претходној каријери чуо сам све најлепше. И лично сам се уверио да је генерал Небојша Павковић по свему био примеран пешадијски официр, веома дружељубив, одлучан, неуморан и несебичан. Војнички посматрано, изражавали смо потпуно и узорно међусобно поштовање.

Инсистирање да мој избор за портпарола остане такав какав јесте, уз бројне разлоге који сам навео против свог постављања, схватио сам, иако ми то није пријало, као изузетно коректан став начелника Генералштаба ВЈ, поштовање разлике у ставовима и непостојање сујете због испољених неслагања. Одувек сам био против јавне промоције Војске и уплитања медија у њен рад, а то се сада наметало увођењем нове функције. Будући да сам докторирао истражујући борбену готовост, сматрао сам да сваки тренутак издвојен из припреме Војске за рат умањује ефикасност одбрамбеног система. Стога сам био за то да о раду Војске воде рачуна само за то одређени државни органи, баш као у најснажнијим војскама света, какве су НАТО алијанса, армија САД, Велике Британије, Француске и Немачке.(1)

Убрзо после пријема дужности уследило је неколико интервјуа и изјава (о новом приступу Војске у односу с јавним мњењем) и први сусрет (представљање) с новинарима. Тај сусрет регистрован је у књизи као прва конференција за новинаре. Већина новина реаговала је коректно, неутрално, а само редакције листова „Борба“ и „Дневник“ су испољиле наглашено позитиван став према армији, коју су, бар се такав утисак стицао, приказали као своју. Међутим, било је редакција које су наставиле медијски рат против Војске. Осим малициозних, штурих текстова, који су тумачени као омаловажавање и непоштовање војних представника, користили су и фотографије. „Глас јавности“ је од свих фотографских поза изабрао једну на којој сам личио на злогласне немачке официре из Другог светског рата. Било је фотографија на којима сам склопио очне капке, јер су фоторепортери сачекали тренутак да трепнем. Такве снимке новинари су поставили и на Интернет и на тај начин представили портпарола своје војске, коју су претходно прозивали због недовољне транспарентности.(2) У „Аргументу више“ избачени су делови излагања портпарола ВЈ о подељености друштва на позицију и опозицију, о департизованости Војске, о опасном окружењу у којем доминирају чланице НАТО алијансе, о вези народа и Војске и поштовању Устава.(3) С друге стране, од ступања на дужност свим новинарима све време давао сам одговоре одмах, уколико сам их знао, или сам им давао бројеве телефона одговарајућих јединица и установа.(4)

__________________________
1. Код њих су новинари добродошли само када оружане снаге желе нешто ново да прикажу, тако да су најпожељнији у преносу рата уживо.

2. При томе, у првом сусрету с новинарима биле су присутне десетине фоторепортера, а поједини су начинили више десетина снимака. Могли су да бирају. Свеједно је било да ли је избор фотографија био избор новинара, уредника, чланова редакција или неког другог.

3. Природно, очекивао сам сличне реакције, јер је моје постављење условљено снажном антивојном кампањом. Но доживљавао сам ту врсту искрене мржње и новинарску малициозност као њихов душевни и интелектуални проблем.

4. На пример, Данијелу Букумировићу из “Р2 92” дао сам 8. маја 2001, у 15 сати и 31 минут, телефоне Грађевинске управе ради одговора на питање: „Шта ће ВЈ учинити с порушеним објектима”. Податке о свим контактима, због евентуалне (не)предвидиве правне процедуре, прецизно сам водио. Четрнаестог маја 2001. године у 15.38 мој претпостављени се нашалио да ће ми поцепати бележницу у коју бележим сат када ми издаје задатке. Одговорио сам да пишем минуте, а не сате.

Не мање значајан од конференције за новинаре био је јавни наступ приликом сусрета с делегацијом Свекинеског удружења новинара 18. јуна 2000, где је било речи о кинеско-српским сличностима и будућој сарадњи. Стога сам и тај сусрет сврстао у конференције за новинаре.(5) Излагања присутних официра, посебно генерала Милена Симића, и моје десетоминутно излагање изазвала су велику пажњу кинеских новинара, позвани смо у узвратну посету, а ја и понуду новинара РТС да о истој теми учествујем у емисији „Разговор с поводом”.

Опозиција је у то време тражила од Војске да нађе начин да уклони Слободана Милошевића, а војнике позивала на војничку и грађанску непослушност. „Глас јавности” је предњачио са смицалицама и непрестано штетио угледу начелника Генералштаба ВЈ, иако је генерал Небојша Павковић у редакцији имао личне пријатеље које је задужио својим гестовима и пружањем помоћи у раду. Агенција „Бета” је често испуштала из текстова и изјава важне исказе или делове реченица из интервјуа, чиме је мењала суштину онога што је објављено.(6) Мозаик о томе ко је ко и за кога ради актуелан је и данас. Занимљиво је колики је проблем настао што је бившем начелнику Генералштаба ВЈ, због одавања строго поверљивих података представнику Централне обавештајне службе САД, одузет чин резервног официра. Велико искушење за Војску били су догађаји око 5. октобра, хапшење бившег председника СРЈ и сахрана премијера др Зорана Ђинђића, будући да нису били у сагласју с тадашњом војном, правном регулативом.

__________________________
5. Реч је о трећој од осамнаест одржаних конференција као што је наведено у поднаслову књиге, будући да је било и припремљених а неодржаних конференција. Она је прескочена, јер је њен садржај био куртоазан, размењени су ставови о могућој медијској повезаности убудуће, и стога није довољно занимљив и значајан за јавно мњење.

6. Као да су хтели да потврде речи Пола Макартија у излагању 10. децембра 1998. пред Комисијом ОЕБС-а којима је нагласио како и које организације и медије у Југославији финансира Национална задужбина за демократију. На дугом списку су поред осталих били: Наша борба, Време, Данас, Агенција БЕТА, Радио Б-92, Удружење независних медија (АНЕМ), Центар за хуманитарно право као ‘најзначајнији извор информација’, Центар за људска права, Центар за антиратну акцију, Удружени грански синдикати ‘Независност’, Алтернативне образовне институције итд. (видети: Смиља Аврамов, Алтернативни модел светске заједнице, стр. 66 и 67). Одговарајуће војне службе су почетком 2000. године знале тачно која медијска кућа за кога ради.

Занимљиво је да су медији стали на страну оних који одају тајне (државне, војне, службене). Након што су медијски амнестирани људи који су (пре) дали податке Централној обавештајној служби САД о свим грађанима Србије и „војном врху”, што је потврђено и у Скупштини Републике Србије, медијски херој је постао и Владан Влајковић, када је написао књиге „Војна тајна” (1 и 2), у издању Хелсиншког одбора за људска права у Србији. Он је објавио транскрипте са седница Колегијума начелника Генералштаба Војске Југославије и постао први човек у свету, или међу првима, који је успео да објави најчуваније „државне тајне”.(7)

Књига се може купити у војној књижари „Одбрана“ (Васина 22, Београд), или из Србије наручити на телефон 062/448 965, а из иностранства преко сајтова:

http://www.dobra-knjiga.com/

http://www.knjizara.com/knjige/pretraga/
__________________________
7. Срећа је што на тим седницама није одлучивано о судбини државе и народа и одбрани од агресора, него су теме биле мирнодопске и свакидашње, без посебне важности. Циљ је очевидно био да се компромитује безбедносни систем, што је успешно учињено, али компромитација безбедносног система је стални циљ непријатеља, а не родољуба. То универзално важи и за медије који се труде да објаве тзв. државне и војне тајне.

%d bloggers like this: