Светска финансијска криза


Драгаш на ТВ Зајечар, 23.10.2008

Главна тема емисије је била светска економска финансијска криза,али је у зависности од питања гледалаца, Драгаш говорио и у вези са ситуацијом око приватизације РТБ Бора, па у вези акција следећих фирми: „Бор Промет“, „22 Децембар“, „Центроисток“, „Имлек“, „Јединство“, „Беопетрол“, „Цементара Бач“… као и о крeдитима, девизној штедњи и енергетском уговором са Русима који је повезана са приватизацијом „НИС-a“…

Светска економска криза

Драгаш је говорио да је ова светска криза најдубља до сада, да је са несагледивим последицама и да се не зна колико ће да траје, а каже…неки економисти тврде да ће да траје и до петнаестак година. Та криза ће се свакако рефлектовати на цео свет, као и на нас, а не само на извориште у САД-у.
Суштина највеће светске преваре, која је и проузроковала ову финансијску кризу, је у суштини новца ,а то је да је свака валута морала да има своје мерило, своју против вредност у злату!
Међутим, у Америци су 1971-ве године донели одлуку да се одустане од златног стандарда, да злато не буде основа мерила за новац, за валуту, већ су одлучили да то буде долар.
Тако да је од тада па до данас долар штампан без покрића у злату, што је значило да је тај новац фиктивни, шпекулативни, без покрића, безвредан, и да је долар наметнут као доминантно светско платежно средство, нарочито за енергенте, нафту и нафтне деривате. То све значи да је од тог периода па да данас у Америци најразвијенија индустрија била виртуелна „индустрија“ штампања безвредног новца, долара, који се пласирао у виду крeдита, земље су трговале енергентима користећи долар, и главни циљ те накарадне паразитске политике САД-а је био тај да се тај долар не врати у Америци, јер би био инфлаторан, безвредан.
И Амери су дакако куповали нафту за долар, увезу нафту, али по Фридману, главном стратегу капитализма у Америци, важно је било да се долар не враћа у САД.

Међутим, парадокса ради, САД је најзадуженија земља на свету, што на унутрашњем, што на спољном плану, Америка укупно има дуг од 120.000 милијарди $!!

А тај дуг непрекидно расте…
На унутрашњем плану, Америчка влада је позајмљивала новац од њихове институције која се зове „Федералне резерве“, али опет један апсурд, јер то није државна институција, већ је у власништву неколицине најмоћнијих приватних банкара који са својим банкама чине ту институцију, наводно државну, која једина има овлашћења да штампа долар, тако да су највеће жртве те преваре што се тиче самог САД-а, Амерички грађани, обичан човек.
Дуго је тај грађанин живео нереално, рецимо, фигуративно… зарађује 100$ а троши 1000$, јер се бесомучно задуживао да би живео на „високој нози“. Наравно,све су то подржавали амерички медији форсирајући логику „галопирајуће“ потрошње, то је била масовна психоза код њих, а највећу зараду су имале најмоћније банке, то је био чист шпекулативни капитал и зарада.

Штампаш долар без покрића, продајеш га народу, седиш, уживаш и зарађујеш на камати не радећи заправо ништа, а наивна раја се само задужује, и плете себи „омчу око врата“ у виду дужничког ропства.

Данас је Америчком грађанину стигао цех за наплату, и дешава се најсмешнија ствар, да у срцу капитализма, у Америци, држава интервенише откупљујући приватне банке које пропадају не би ли их консолидовале, тако да је Америка данас постала земља пролетерска 🙂 , постала је социјалистичка творевина.

Драгаш је појаснио ситуацију око Америчког дуга од 120.000 милијарди $, што значи да је сваки од 303 милиона Американаца задужен у износу од 400.000 $,укључујући и 46 милиона Американаца који су на улици и немају никакве приходе нити здравствено и социјално осигурање. Данас је у Америци око 83 % привреде у виртуелним делатностима које немају реално покриће.
У САД-у је могуће да се деси да банкротира цео тај систем и поред тога што је Амерички Конгрес убацио читавих 700 милијарди долара у систем, јер је дубиоза исувише велика, она је 120.000 милијарди $!
Та криза се пренела и у Европу која је интервенисала са 2400 милијарди $ и целокупна та криза је несагледива, јер ако почну да падају банке и то се све прелије на реални сектор, на привреду, почеће да пада и привреда и милиони људи остаће без посла!

Како се криза одражава код нас

Па, по навици ова наша квази влада се понашала индолентно и говорила је грађанима „да буду мирни“, јер ето, нас ништа не дотиче, ми смо ван свега, „јаки ко земља“, али када су грађани уплашени светском кризом и колапсом неких светских банака почели да повлаче паре из банака, гувернер је тек тада интеревенисао са 160 милиона € не би ли бранио нереални динар и повећао је гаранције на штедне улоге.
Због нереалног динара и катастрофалне пљачкашке приватизације где се буџет Републике Србије највише пуни из тих пара, а не из привредних активности, Драгаш предвиђа у наредним годинама потпуни колапс нашег финансијског система, а неки стручњаци то предвиђају у неколико наредних месеци!

Нова девизна штедња износи 5,7 милијарди € и постоји реална могућност да се деси слично као са старом девизном штедњом, да то пропадне, јер ако је којим случајем нека од овдашњих банака повезана са неком јаком банком у иностранству, и та банка пукне као што су неке већ пукле, ето проблема за наше девизне штедише!

Наше девизне резерве се налазе по речима гувернера у првокласним светским банкама. Да,али то су банке у Америци и ЕУ, тамо где је највеће жариште кризе, и шта ако и те банке пукну???

Шта ће тада бити са нашим девизним резервама?
Хмм…није тешко погодити….

Даље…у Србији је ушао шпекулативни капитал у износу од 4 милијарди € на бази разлике каматних стопа у Европској Унији и код нас. Ево како…познато је да је код нас референтна каматна стопа 15,75%, а у ЕУ око 5%, и онда овдашње банке узму девизе из ЕУ по каматној стопи од 5%, промене их овде за динаре, и пласирају их код централне банке по каматној стопи од 15,75%.
Такав капитал улази тамо где су каматне стопе веће него где се задужио и циљ му је да се по већим каматним стопама брзо оплоди, и изађе, а најбитнија ствар је та, да се тај капитал не улаже у привреду, већ само у крeдитне пласмане и како каже Драгаш, тако су 1998 године пукла тржишта Тајвана, Тајланда, Мексика…..

Е, кад такав капитал буде почео да излази из Србије, курс динара ће стравично почети да пада и тада ће око 600.000 грађана који су узели стамбене и остале крeдите, почети да се гуше у проблемима…!

Дакле, то свако може да види од ових који су се задужили, …ако курс са тренутних 86 динара за € крене на 100, 120, 160 динара за евро, биће куку-леле, јер кад крене „стампедо“, ко зна где ће се то завршити!

Следеће… један од тешких проблема код нас је да је наша јавна потрошња 45% целокупног нашег бруто производа што је неодрживо!
У том контексту Драгаш наводи да је одмах после петог Октобра наш државни апарат имао 8250 чиновника који су опслуживали владу, а данас се тај број попео на 28.000!

О-ла-ла…браво за наше „реформаторе“, браво…нема шта, баш супер реформе, само не знам за кога.

Оно што ће највише коштати ову нашу државу то је тај катастрофални концепт „реформи“ који се у мафијашкој приватизацији може изразити кратко:

„…распродај државну имовину, напуни буџет, потроши…!“

Е, …то ће ову земљу највише коштати, јер тај ће концепт сигурно да пукне, и већ сада смо задужени са 32 милијарди $, (5.Октобра је било 10 милијарди $ дуга), а наше „демократе“ намеравају да поново направе крeдитни аранжман са ММФ-ом !??

Има ли већ луднице од Србије…?

Драгаш је причао и о намерном урушавању наше берзе, да би цена акција пала, па да би они већи акционари, зна се који и какви, узели оним мањим акционарима акције по ниској цени. Зато Драгаш и саветује акционаре да не продају акције!

Дакако, савет је упућен и сваком грађанину, да не узима крeдите.

И на крају да кажем још и то да Драгаш тврди да ће следећа 2009-та година бити свуда у свету изузетно тешка година, па тако и код нас, и саветује грађане да се добро припреме за то.

Погледајте и послушајте шта Драгаш прича…

линк ка видео клипу на: google video.com/
Преузми видео клип (95 MB. 50 min. 25 sec.)

Динар и евро


Аутор: Бранко Драгаш
http://www.dragas.biz/

Среда, 27 Аугуст 2008

Динар побеђује евро. Динар пробија све рекорде. Динар прелази психолошку границу. Свет је задивљен. Динар ће бити све траженији. Гувернер је поносан на успех динара. Динар ће наставити да јача. Тако, отприлике, гласе наслови и изјаве људи који се представљају за монетарне експерте.

Професори економије, љубитељи сваке власти, писци предговора збирке економске мисли деспотовог председника владе, неолиберални теоретичари који тезгаре по јавним предузећима, чланови управних одбора компанија у власништву деспотових тајкуна, консултанти непрофитних невладиних организација које, раме уз раме, корачају са министрима у најуспешнијим реформама у свету, независни и слободни новинари који су на платном списку страних влада, гомила незналица и полтрона из врха партијских олигархија и, на самом крају, али по наступу у медијима свакако најцитиранији економски мислилац наше транзиције, провинцијалац који је добио на поклон стан у престоници из средстава пореских обвезника и који ради у непознатом институту Привредне коморе, коју присилно морамо да плаћамо ми привредници, читава, дакле, та булумента празноглаваца, паразита, умишљених стручњака, моралних протува и фрустрираних типова, који нису никада провели ни дана у привреди, нити су својим радом и знањем створили неку нову вредност на тржишту, вредност која се продаје на том истом тржишту, раскокодакала се ових дана у јавности и блебеће гомилу глупости о динару и његовој величини.

Остало је само да нам саопште када ће поново бити проглашена Динкићева конвертибилност динара, па да читава ова транзициона превара постане нушићевска комедија. Да ли је стварно могуће да они верују да смо ми сви баш толико глупи да не схватамо о чему се овде ради? Да ли је стварно могуће да они потцењују интелигенцију овог опљачканог народа? Да ли они стварно мисле да смо ми лудаци којима могу да продају свакакве лажи и глупости? У било којој земљи ЕУ, чијем чланству толико тежимо, јавно мњење би растргло ове експерте без радног искуства и елементарног знања. Наша јавност, нажалост, упорно ћути. Наша стручна јавност је поткупљена. Изузев неколико заиста бриљантних доајена, углавном старина од интегритета, који опомињу да је јако опасно да се оваквим коцкањем води монетарна политика у земљи која нема никакву економску политику, остали стручњаци ћуте. Зашто ћуте? То ме је увек импресионирало. Зашто људи који нису глупи и који знају каква несрећа се спрема Србији смерно ћуте? Објашњење је врло једноставно или су поткупљени или су уплашени.

Подсећам вас да су, након петооктобарске контрареволуције, стручњаци у ЕПС-у тврдили да су знали да се наш једини енергетски гигант уништава, али да нису имали храбрости то да сопште. Наравно, све време су примали велике плате на својим високим менаџерским позицијама. Имали су храбрости да примају тако велике плате. Нису имали људског стида и професионалне одважности да напусте све то и не учествују у злочину против своје државе и свога народа. Али, то је већ посао за психоаналитичаре и психијатре.

Мој стручни задатак је да напишем оно што сваки нормалан грађанин Србије, који живи од своје плате, добро зна. Не морате имати докторат економског факултета да би схватили да се отворено и бестидно шпекулише са динаром и да се дрско и безобразно поткрадају грађани. У разговорима са обичним светом видим да је великој већини јасно да режим ради за инересе крупног банкарског капитала и да ће до последњег евра настојати да грађанима преотму девизе. Зашто грађани не устану против таквог неоколонијалног режима и не преузму управљање државом у своје руке, није ми јасно. Колико је стрпљење наших грађана? Шта више чекају? Можда чекају да се динар и евро изједначе. Можда чекају да неко други за њих уради оно што је дужност сваког грађанина. И зато, као грађанин који зна шта му је чинити, и пишем ове редове, верујући да још увек има оног предивног и поштеног света који се не мири са постојећим стањем, који је храбар и спреман, ако не због себе, а оно због наше деце, да устане у одбрану људске памети и грађанског достојанства. Мој задатак је да подстакнем такве грађане и да их наоружам најтежим чињеницама. А чињенице су поразне. Мада се прилично шпекулише са статистичким подацима и приказују и намештају подаци који одговарају демагозима из политичке олигархије, ипак, када укрстите званичне податке добићете јасну слику организоване преваре у држави.

Разматраћемо период од 2001. године до јуна 2008. године и упоредити званичне податке из статистичких државних извештаја. У том периоду збирна реална инфлација је била око 300 одсто, док је курс порастао свега око 30 одсто. Када инфлација брже расте од девизног курса, то значи да је домаћа валута прецењена и да она на дужи рок не може вештачким мерама да се брани. Галопирајућа инфлација толико је подигла бруто домаћи производ – БДП, намерно изражаван у последње време у текућим ценама, док је девизни курс десет пута спорије растао од цена, да смо добили да је у назначеном периоду БДП порастао за 305 одсто. Када збирно саберете раст БДП у свакој години, видећете да је кумулирани раст износио свега 39,3 одсто. Када раст БДП мерите у девизама, онда добијате да је то износ – 228 одсто. Шта то значи? Колики је стварни раст БДП? Ако је БДП 2001. износио 13,1 милијарда евра како је годишњим растом од 2,5 одсто – 8,4 одсто могао да нарасте до невероватних статистичких 29,9 милијарди евра на крају 2007. године? Каква је то математика?

Погледајмо како то изгледа на буџету? Приходи буџета државе износили су 2000. године – 31,550 милијарди динара, док су приходи на крају 2007. године износили – 580,390 милијарди динара. То је раст од невероватних 18,7 пута. Да ли је привреда толико добро радила и грађани тако добро живели да су повећали за 18,7 пута приходе своје државе? Да ли је то истина? Одговор знају предузетници и грађани када погледају своје пословне и личне приходе у фирми или породици.

Интересантно је да је већ прве године увођења демократије у Србији дошло до раста прихода државе са наведених 31,550 милијарди у 2000., на 125,069 милијарди у 2001. години. Такав четвороструки раст прихода буџета нису донели ни повећање производње, нити увођење ПДВ, већ је то последица монетарне експанзије.

Упркос тврдњама гувернера бирократе Јелашића, хладног, уштовљеног чиновника који спроводи интересе како крупног банкарског капитала, тако и деспотових тајкуна, отуда поклоњена вила на Уклетом брду од 350.000 евра, док она стварно кошта преко 3,5 милиона евра, који својим једноличним и досадним излагањима хипнотизира стручну јавност, да се у Србији спроводи изузетно оштра рестриктивна кредитно монетарна политика, показатељи говоре потпуно супротно. Погледајмо објављене податке Народне банке Србије. Готов новац у оптицају 2000. је износио 10,993 милијарде динара, да би се тај износ у јуну 2008. попео на 74,10 милијарди динара. Значи, имамо 7,41 пута више новца у оптицају. Динарски примарни новац порастао је у истом периоду са 19,013 на 182,233 милијарде динара или за скоро 10 пута више. Укупан примарни новац порастао је са 34,026 милијарди на 432,292 милијарде динара или за 12,7 пута. Депозити по виђењу порасли су са 16,093 на 155,985 милијарди динара или скоро 10 пута више. Новчана маса М1, грубо речено сви новчани рачуни, укључујући и новчана средства локалних органа власти, са којих се може плаћати без ограничења, порасли су у посматраном периоду са 27,026 милијарди на 225,480 милијарде динара или 8,3 пута. Новчана маса М2, М1 увећана за остале динарске краткорочне и дугорочне депозите, повећана је са 32,894 на 365,834 милијарде динара или за 11,4 пута. Шта сви ови подаци значе? Значе само једно да се новац непрекидно упумпава у трули економски систем који хронично прави губитке. Упумпавањем новца расте инфлација. Упумпавањем новца расту плате у јавним предузећима. Плате се не зарађују на тржишту, него се добијају као награда за политичку послушност. Продуктивност рада у посматраном периоду повећана је свега 28 одсто, док су нето плате порасле 172 одсто. Новац се плански убацује да би се поткупили запослени и наставила несметано пљачка. Али, такво стање је неиздрживо. Питање је само тренутка када ће све то да пукне.

Ову црну слику наше монетарне политике морамо заокружити податком да имамо рекордне спољнотрговинске дефиците и да смо за првих шест месеци направили дефицит у размени са светом око 6,4 милијарде долара, што је више од једне милијарде долара месечног минуса. Напомињем, да је у време деспота месечни дефицит био свега 100 милиона долара , а данас је десет пута већи. Тако смо од 2001. године до јуна 2008. неповратно изгубили око 52 милијарде долара. То је новац који је отишао из Србије. Просимо по свету, молимо и понижавамо се да нам одобре 52 милиона долара, продајемо наше људе за пет милиона долара, док се неповратно одлива 52 милијарде долара. Ко је овде луд? А ко ради за интересе страних држава и влада ?

Посебно је интересантан раст репо трансакција НБС, то је куповина благајничких записа НБС од стране пословних банака како би се, према тумачењима гувернера са Уклетог брда, сачувала макроекономска стабилност и одбранио курс динара. Репо трансакције 2001. године нису постојале, да би се у јуну 2008. износ попеле на 219,315 милијарди динара. Зашто су нарасле толико репо трансакције? Зашто су достигле износ од 2,92 милијарде евра? Одговор је врло једноставан. Банке се задужују у иностранству и уносе евро у Србију, мењају евро за динаре и добијене динаре пласирају НБС по каматној стопи од 15,75 одсто, док је некада та камата била преко 22,4 одсто. Већ сам писао о овој превари под окриљем гувернера Динкића и гувернера Јелашића и израчунао сам да је само у 2006. години зарада банака на овим репо трансакцијама, уз зараду на девизном курсу, била преко 306 милиона евра. Сматрам да је ово организовано пљачкање државе и њених грађана и да се на овакав начин никада не може одбранити макроекономска стабиност.

Посебно је важно истаћи, да је, услед великог и шпекулативног уласка девиза у Србију, дошло до много веће понуде девиза, него што је тражња за девизама, па се тако, на изузетно плитком финансијском тржишту, ствара привид слободног тржишта девиза и објашњава пад евра. Наводно, делује принцип понуде и тражње. Када је велика понуда изнад тражње долази до пада цена. Али они који су у јануарском року полагали Теорију цена код легендарног професора Зорана Пјанића и који су положили тај предмет, добро знају да постоји шпекулативна понуда и шпекулативна тражња које могу да извитопере овај тржишни постулат. То се данас намерно дешава у Србији да би крупни банкарски капитал и тајкуни увозици остваривали екстра профите. Дакле, намерно се упумпавају девизе на плитко девизно тржиште како би се смањио курс и откупило четири милијарде евра које наши грађани из расејања шаљу у своју отаџбину.

Већ је постало и досадно и препознатљиво да курс стално пада када су верски празници, нове године или годишњи одмори и када наши грађани долазе у матицу. Лепо их дочекују. Порука је јасна. Немојте да долазите, него само шаљите девизе. Што ви више шаљете, ми више зарађујемо. Опасно је да се ти наши грађани врате јер би створили већу конкуренцију на тржишту. Да су они дошли на време, никада гувернери не би били Динкић и Јелашић, нити би Ђелић био минитар финасија. Отуда толика монополизација тржишта.

Наравно, настављамо даље анализу података, због овакве експанзивне кредитно монетарне политике нарасла су потраживања од НБС. Тако су потраживања 2000. износила 45,037 милијарди динара, да би се у јуну 2008. попела на 554,305 милијарди динара или 7,4 милијаде евра. Преко 600.000 грађана је задужено, тако да њихов данашњи дуг износи 343,452 милијарде динара или 4,6 милијарди евра. Дуг грађана у 2000. је износио свега 2,849 милијарди динара, што значи да су се грађани здужили 114 пута више. Ако знамо да грађани држе на штедњи 5,5 милијарди евра, то онда значи да су банке узимале новац од једних и давале другим грађанима или, што рече један овдашњи банкар мом швајцарском пријатељу банкару, узимамо паре од глупих Срба и пласирамо их још глупљим и добро зарађујемо. То је, нажалост, сурова истина. Али то је могуће било извести само уз уништавање домаћих банака и довођење на власт консултаната мултинационалних компанија на привременом раду у влади Србије. Ето објашњења зашто су уништене домаће банке.

Подаци говоре да су капитал и резерве банкарског сектора порасли са 30,884 на 416,079 милијарди динара, док је капитал НБС у минусу 17,773 милијарде динара или 236 милиона евра у јуну 2008. Истовремено је објављено да су банке за првих шест месеци 2008. године оствариле профит од 267 милиона евра, док је читав профит у 2007. износио 294 милиона евра. Лепо. Банке увећавају дупло профите, док НБС прави 100 милиона евра губитке и има негативан капитал.

Последњи податак из јуна 2008. је алармантан. Србија се само у јуну задужила 1,447 милијарди долара, тако да је наш дуг нарастао на 29,447 милијарди долара. Где је крај таквом задуживању? На основу свега горе изнетог, јасно је да нема никакве рестриктивне монетарне политике, него да се новац непрестано плански убацује у систем и тако подрива економска самосталнст Србије. Циљ је да се сломи економска кичма Србије.

Политичари на власти раде против интереса државе, нације и самих грађана. Они су зликовци и криминалци који распродају државна богатства и задужују земљу да би остварили своје личне интересе. То је данас сваком нормалном грађанину јасно. Никада Србија није била у тежој ситуацији. Окупирани смо изнутра. Предвиђања су врло жалосна. Следи финасијски слом. Слично се десило у Русији у августу 1998. године. У једном дану рубља је банкротирала преко 500 одсто. Русија је била на ивици грађанског рата. Америчка администрација се спрдала са Јељцином. Празноглави Клинтон је лечио комплексе исмејавајући пијаног Јељцина. Претила је национална катастрофа. А онда је извршен тихи државни удар. КГБ је преузела историјску одговорност. Појавио се Путин.

Шта Срби да раде? Србија нема КГБ и нема Путина. Наш једини спас је у развоју демократије и подизању грађанских институција. То је пут којима морамо да идемо. Макар поново сви изашли на улице. А док се то не деси, чувајте евре.

Таблоид 161 2008-08-21

Бранко Драгаш – изјава у вези приватизације РТБ Бор


Када је Драгаш гостовао у Бору пре неки дан и одржао трибину за акционаре Борпромета, касније је дао и једну кратку изјаву поводом приватизације РТБ Бора…

Објављено у Бранко Драгаш, Приватизација РТБ-а Бор. Ознаке: , , , . Comments Off on Бранко Драгаш – изјава у вези приватизације РТБ Бор

Трибина за акционаре Борпромета ад Бор



Скини видео прилог

Видео клип је преузет са овог сајта:
Економски покрет Бор

Јуче је у Бору поново боравио Бранко Драгаш председник Удружења Малих Акционара (УМА). Драгаш је на трибини био позван од малих акционара Борпромета да их посаветује како да се као радници-мали акционари удруже и да тако удружени и јачи остваре своја права и интересе. Но, на трибини су били присутни и остали радници-мали акционари из РТБ-а Бор, Центроистока, Римекса…

Пошто сам присуствовао трибини дало се приметити да су радници Борпромета доста неорганизовани и заправо од момента када су се приватизовали, 13-ти новембар 2003-ће, ово је био њихов први заједнички скуп-састанак где су коначно дигли свој глас у заштити својих права! По причи и тврдњи радника Борпромета, приватизација њихове фирме је још једна превара у низу пљачкашких превара наших ДОС-манлија „демократа“. Радници су причали да се све те преваре могу и документовати тако да ће бити материјала за кривичну пријаву против починиоца ове криминалне радње.

После проучавања ситуације у Борпромету по Драгашевим речима, приватизација Борпромета је „класична“ ДОС превара, „утабана шема“ која се спроводила у скоро свим фирмама које су се приватизовале у Србији, а то је:

  1. Капитал фирме се вишеструко прикаже мање него што заиста јесте.

  2. Самим тим и акције радника-малих акционара су вишеструко умањене.

  3. Већински власници раде шта хоће,све у своју корист, а на штету малих акционара чија права као акционара уопште не поштују и уважавају, а закон им налаже да уважавају права малих акционара.

  4. ..итд…итд…по утабаној шеми…

Фирма је на дан приватизације процењена на 319.000 €, а акције су процењене на вредност од 400 динара по једној акцији. После пресека ситуације Драгаш каже да је Борпромет на дан приватизације вредео отприлике пет пута више (цифра је близу 2.000.000 €, али не сећам се тачно коју је цифру Драгаш рекао) и да свака акција вреди 20 €, а не 400 динара.

Када су радници почели да постављају питања Драгашу атмосфера се узбуркала и могло се чути да је на самом старту приватизације Борпромета учињен кривични преркршај, безакоње… наиме, неколико објеката у власништву Борпромета нису ни били пријављени приликом пописа имовине…!

Слушајући приче радника, приметио сам да су жене приликом овог бунта биле храбрије, једна је чак споменула да су у сали присутни неки већински власници „који се сада цинчно смеју“, каже она.
Гледао сам с времена на време током дискусије на та два типа, пошто је та храбра жена упрла поглед у њиховом правцу када је указивала на њихове циничне осмехе…

Да, дало се приметити да се с времена на време цинично кезе, али богами дало се приметити да су имали и широко отворене и избуљене очи, а да су им се преко чела спуштали грашци зноја.

Прпа бато…ћуза…!

Објављено у Бранко Драгаш, Приватизација. Ознаке: , , , , . Comments Off on Трибина за акционаре Борпромета ад Бор

Опомена лудости


Драгаш анализира и скенира нашу сурову стварност…
…….
Аутор Бранко Драгаш
Уторак, 29 Мај 2008

Након одржаних демократских избора у Србији изговорено је толико глупости, небулоза и подлости да се нормалном човеку, који размишља сопственом главом и који живи од своје плате, смучило да слуша све те политичке лажи, обмане, претње и уцене. У поплави свих тих наручених аналитичких коментара, који увек тенденциозно навијају за неку страну, нико од вечитих естрадних полемичара није изнео саму суштину насталих проблема. Права истина и кључни проблеми остали су, заправо, потпуно скривени у сенци јалових расправа и различитих партијских комбинаторика. Грађани Србије су непрекидно изложени агресивној политичкој манипулацији, док им нико отворено не говори у каквој се данас невољи налазимо и шта све још може да нам се деси. А невоља је огромна и догађаји који су пред нама ће бити драматично тешки како за саму државу, тако и за све сиромашније и задуженије грађане.

Због свега тога, пре него што направим политичку анализу изборних резултата и предложим оперативна решења која треба хитно да се предузму, стратешке потезе којима се, колико толико, може да избегне нарастајућа невоља, изнећу кључне чињенице о којима грађани ништа не знају. Мислим да ће такав приступ на најбољи начин разјаснити све проблеме. А све, господо грађани, почиње и завршава у – економији. Завршни рачун је најбољи показатељ успеха власти. Политичка наклапања и блебетања о реформама и европским инеграцијама или о одбрани Косова једино може да прекине тачно математичко извођење државног рачуна. Додуше, не треба нам неко посебно знање више математике, него је довољно да добро познајемо четри основне трговачке операције. Како већ годинама пишем и говорим о тој теми, на овом месту ћу најкраће изнети само основне тезе. Многима који читају моје текстове је то све већ познато.

Дакле, Србија се налази пред економским колапсом. То је поразна истина коју данас политичари и њихови аналитичари скривају од грађана. Неки скривају из незнања, али многи из личних и партијских интереса. Након петооктобарске контрареволуције, потпуно је јасно да су реформе у Србији пропале и да смо се вратили на сам почетак. Наравно, данас је полазна позиција много тежа него тада. Рачуница данас показује да је спољни дуг државе прешао 27 милијарди долара, да је прошле године дефицит текућег рачуна износио 5 милијади евра и да се он покрио са 2 милијарде евра из распродаје државне имовине и новим задуживањем од 3 милијарде евра. Рачуница даље каже да ће ове године дефицит текућег рачуна бити 5,5 милијарди евра и да ће се он покривати новим задуживањем од 7 милијарди евра. Враћамо дугове тако што узимамо нове кредите. Ове године доспева за наплату 5,3 милијарде долара, од чега 4,2 милијарде долара главница и 1,1 милијарде камата. Како ћемо вратити те дугове? Поновоновим задуживањем.

Следеће године се дугови за враћање увећавају. То значи да ће расти и наше задуживање. Истовремено, увећава се спољнотрговински дефицит, тако да је прошле године достигао рекорд од 9,6 милијарди долара. Ако је у време деспота наш трговински дефицит месечно износио 100 милиона долара, у прва три месеца 2008. он се попео на невероватних 1 милијарду долара месечно. То значи да се убрзава пљачкање грађана и привреде. И убрзава се и увећава износ новца који одлази из земље. Тај процес сталног, све већег задуживања и раста одлива капитала из државе има свој крај. Такав концепт није могуће бранити на дужи рок. Односно, конкретно речено, тај концепт је приведен крају. Може да опстане још свега две године, док се све стратешке гране, ресурси и привредна добра не распродају. Шта после тога?

Нико о томе не говори. Нико не размишља шта ћемо радити када све распродамо? Незапослено је милион људи, док је запосленост, по први пут, пала испод два милиона радника. Инфлација се отргла контроли и креће се нешто преко 30%, док се динар брани лажном макроекономском стабилношћу у којој екстремно профитирају само банке, тако да су оне прошле године забележиле профит од 296 милиона евра. Више од 1,5 милиона пензионера једва преживљава, а у истој позицији су 2,5 милиона радно способних људи. Средњу класу чине 800.000 сретника који зарађују исто онолико новца колико износи социјална помоћ у развијеним земљама, док је свега 50.000 људи толико богато да не примећују 300.000 деце која немају хране или су неухрањена. Ако овој поразној статистици додамо да 30.000 људи сваке године више умре него што се роди и да 25.000 људи годишње оболи од тешких болести, онда је то доказ да смо у великој невољи. Истраживања младе генерације показују да 72% младежи размишља да напусти земљу. Међу првима стручна и образована радна снага. То је пресек нашег стања.

Зашто је то све тако? То је због тога што немамо никакве државотворне визије, нити било какве националне стратегије. Ко треба да створи визију и стратегију? Елита. Имамо ли елиту? Немамо. Ко је крив? Политичка олигархија која је, из своје похлепе и сујете, обесмислила политику. Данас је политика постала профитабилан бизнис за хуље и олош. Уместо да добијемо најбоље људе на власти, окупирали су нас најгори дилетанти. Најбољи доказ су лажни реформатори који су директно са улице, из асистентских клупа, института, са теткиних кауча или ујакових донација, преко ноћи, постали капиталисти. Реформе су пропале на самом почетку. Грађани то тек данас осећају. Пропале су реформе јер је примењен погрешан неолиберални концепт и погрешни су се људи нашли у таквом концепту. Богати су постали још богатији, док су сиромашнији постали све сиромашнији. Све већи и тежи социјални криминал доказ је тешке болести нашег друштва. Очај је потиснуо наду. Страх је победио веру. Грађани су слуђени и избезумљени. Грађани очекују да се нешто деси, али се ништа не дешава.

Политичари манипулишу и шпекулишу незадовољством очајника. То се најбоље показало у овим изборима. Генерално гледано, сукобила су се два искључива блока. Једни су нам обећавали неизвесну будућност, док су други бранили изгубљену прошлост. Нико није говорио о садашњости. Нико није ни приметио да је уље поскупело на 146 динара. Грађани су плаћли данак својој политичкој наивности и непромишљености. Рачуница је била немилосрдна. Друштвени губици су се гомилали. Екстремно су профитирали само уске привилеговане касте политичке олигархије и њихови тајкуни. Када све ово знамо, онда је много лакше да пређемо на политичку анализу претходних избора.

Дакле, политички блок окупљен око ДС и њеног председника, који је истовремено и председник свих грађана, показао је да макијавелистички не бира средства да утера страх у бирачко тело како би по сваку цену остали на власти. Флоскуле о ЕУ и европским инеграцијама су мантра која је слична комунистичкој пропаганди о власти радничке класе или деспотовој националистичкој превари о крви и тлу. Резултате тих обмана добро знамо. Проблем Тадића и политиче олигархије из ДС, не говорим о великом броју незадовољних чланова странке, је што не схватају да се на разореној привреди, бирократизованој и партијској држави и криминалу не може ући у ЕУ. Није спорно да смо ми европска земља и да треба да постанемо чланица ЕУ, али је споран начин на који се то жели постићи. Не могу нас криминалци из врха власти и њихови тајкуни да уведу у ЕУ. Председник државе је у кампањи плашио грађане пропагандом о повратку у мрачне деведесете. Призивао је ратове, санкције, хиперинфлацију и бомбардовање. То је било прљаво и подло. Многи грађани су се уплашили и гласали. Тако је председник државе злоупотребио своју функцију и није био гарант фер тржишног надметања. Председник државе је у низ наврата кршио и Устав и показивао је сву своју политичку острашћеност и примитивизам. О његовом дилетантизму и фолирању најбоље је говорила изборна ноћ када је прославио победу. Мада је добио свега 39% гласова, он се сам прогласио као да има изборну вољу већине грађана. Како је могуће да у збиру мањина даје већину, остало је да председник објасни. Маркетиншким триком се то хтело надоместити. Али такво понашање не доликује председнику државе. Ниједан председник државе чланице ЕУ се не понашана такав начин. Прави председник државе би мирно чекао да види која ће политичка коалиција прва скупити парламентарну већину.

Све што је после тога уследило је – СТРАХ! Страх да се не изгуби власт. Тако су они који су ширили страх у изборној кампањи, постали жртве сопственог страха. Откуд толики паничан страх у врху председникове странке? Чега се плаше? Ако су поштено и стручно радили свој државни посао, зашто се онда плаше? Зашто мирно не оду у опозицију? Зашто призивају грађанске немире и обрачуне? Објашњење је врло једноставно, председник и његови пајташи су свесни да се морају испитати све афере у последњих осам година и да неколико његових најближих сарадника и коалиционих партнера морају да заврше у затвору због организованог криминала. Једини начин да се то не догоди и да не заврше на сметишту историје је да остану на власти. Остати на власти по сваку цену је њихов једини политички програм. Како желе да опстану на власти и сачувају украдени капитал, избегну хапшења и затворе, они су спремни на сардњу и са, некада озлоглашеним, припадницима СПС, јер , каква подлост, деле, како тврде европејци, исту социјалну идеологију. Уколико председник државе и његови коалициони партнери, ипак, успеју некако да убеде врх коалиције СПС да формирају нову владу, то ће довесто до тога да ће се наставити неолиберална политика распродаје државе и узимање провизије. Таква коалиција може да влада свега годину дана, док не распродају све што ваља, а онда ће уследити економски колапс. У том сценарију СПС нестаје са политичке сцене и настаје нека нова левица.

Други могући сценарио, који је извеснији и ближи реалности, да већину у парламенту направе радикали, народњаци и социјалисти. О њиховом покушају да одбране изгубљену прошлост већ сам довољно писао. Манипулишући националним осећањима покушавали су, такође, да сакрију истину од грађана. А истина је да смо у економском колапсу. Кривац за тај економски колапс је и Коштуница који данас показује невероватну жилавост да се поново устоличи за премијера. Сви ми знамо да је Коштуница неспособан да буде премијер и да он може да буде или предесник Народне скупштине или председник Уставног суда. Али, политиче игре довеле су овог идеолога вербалног легализма у позицију да буде поново премијер. Грађани и његови будући коалициони партнери добро треба да знају да су дугови у време владавине Коштунице рекордо нарасли за више од 13 милијарди долара. Коштуница је све време спроводио неолиберални концепт и затварао очи пред крађама реформатора. Коштуница је на кључна места у влади и држави ставио корумпиране и неспособне партијске бирократе који су бранили само уске партијске интересе. Не заборавимо, да је у Коштуничином кабинету тајкунима продаван Ц маркет. Дакле, основно питања које се поставља и пред ову нову коалицију је – који је, господо, ваш концепт? Као што знамо радикали нити имају некакав концепт државног и привредног развоја, нити имају стручне и искусне људе који би могли да носе тај концепт. Социјалисте смо већ имали на власти. Односно, сви они су се већ обрукали на власти. Зачарани круг владавине истих се наставља.

Све у свему, било како било, држава се налази пред економским колапсом. Коалицију која би требала да спречи економски колапс предводи бивши премијер који је примењивао погубни неолиберални концепт, радикали који немају ни концепт ни кадрове и социјалисти који не знају шта их је снашло. Ово је трагична истина наше политичке збиље. Истина коју већина грађана зна. .Шта ће се онда десити, питају ме забринути грађани.

Моје мишљење је да морају на власт да дођу радикали и ова народњачко – социјалистичка коалиција. Ту комбинацију нисмо још опробали. Не могу више радикали да се крију у опозицији и да буду вечито антипротивни, него морају да преузму свој део историјске одговорности. Што пре тим боље по демократију у Србији. То тврдим већ годинама. Што пре дођу на власт радикали, то ће пре показати да ли су способни или нису способни да управљају државом. Значи, све је врло једноставно. Грађани заиста траже промене. Промене ин нуди нова коалиција. Ако то буду козметичке промене, тврдим да та коалиција неће трајати дуже од девет месеци. Не само што је крха сама коалиција, мала је разлика за сигурну већину у парламенту, него зато што ће економске невоље довести до великих социјалних немира у држави. Понављам, ако нова коалиција не промени неолиберални концепт имаћемо нове избор или до краја године или почетком наредне. Ни одуговлачење око састављања владе не иде у прилог новој коалицији, јер их економске невоље већ увелико сустижу.

Многи ме питају, шта треба та нова влада да уради. Можда би било мудрије да ћутим и да чекам њихове прве потезе. Можда је било паметније да нисам ни пристао да Ђинђића саветујем, пристао сам тек на његово свакодневно наговарање и уз притисак пријатеља, него сам требао спокојно да чекам крах једне погрешне концепције. Међутим, сматрам да ангажовани интелектуалц не сме да ћути и мора да крикне гласом праведника. Из тог разлога, ипак, ради јавности, изнећу моје стручно мишљење шта треба да уради нова влада.

Није битно које је боје мачка, каже мудри Конфучије, важно је да мачка лови мишеве. Кина у пракси примењује ову древну мудрост.

Дакле, није битно ко ће седети у влади, важно је да та влада прво примени следећих неколико потеза:

  1. Пресек финансијског и материјалног стања у држави и привреди – рок 15 дана
  2. Обавештавање грађана о правом стању у држави и привреди – рок 7 дана
  3. Кривичне пријаве против политичара, тајкуна и криминалаца – рок 7 дана
  4. Хапшење политичара, тајкуна и криминалаца који су оптужени по закону – рок 30 дана
  5. Доношење Закона о национализацији имовине стечене на привилегијама, корупцији и криминалу – рок 15 дана
  6. Окупљање стручњака из земље и расејања без обзира на страначку припадност – рок 10 дана
  7. Израда државотворног и националног Програма за спас Србије – рок 21 дан
  8. Формирање 2.000 менаџера за управљање привредом – рок 10 дана
  9. Ангажовање 1.000 страних менаџера на проценат – рок 30 дана
  10. Усвајање 200 системских закона усаглашених са ЕУ – рок 30 дана
  11. Професионално ангажовање 200 страних стручњака у судству, тужилаштву и полицији
  12. Израда Новоег економског програма – рок 21 дан
  13. Програм смањивања јавне потрошње – рок 7 дана
  14. Програм смањивања пореза и доприноса – рок 7 дана
  15. Програм покретања привреде – рок 7 дана
  16. Програм супституције увоза – рок 7 дана
  17. Формирање четри јаке банке са већинским државним капиталом – рок 90 дана
  18. Формирање Банке за развој – рок 30 дана
  19. Ослобађање државних медија партијских утицаја – рок 7 дана
  20. Презентација новог концепта страним државама, банкарима, инвеститорима и компанијама – рок 90 дана.

Напомена: Сви ови рокови почињу од дана формирања нове владе и све активности се упоредно обављају.

Мишљења сам да је ово једини пут истинских и коренитих промена. Уколико се то не деси, следе убрзо нови избори. Све што сам овде предложио неко мора да спроведе. Ко то буде први урадио биће успешан и народ ће га бирати. Све ово што сам овде изнео остаје као опомена политичкој лудости оних који нису схватили своје место у историји. Да ли ће се ово спровести? Да ли ће се истински препород догодити? Морам да признам, да нисам сигуран. Политичари су кварљива роба. Врло лоша искуства имам са политичарима. Њихове партијске бирократије и њихова похлепа и сујета могу да поново пресуде. .Зато сам прилично опрезан. Али оно што могу да обећам грађанима, уколико ови нови не буду спроводлили нови економски програм и не промене погрешан концепт, наставићу оштру критику њихове власти. До када? Док се не појаве неки нормални политичари који ће објединити све вредне, поштене и стручне људе и који ће нас извести из ове агоније. Излаз постоји. Грађани треба само да препознају куда мора да се иде.

Таблоид број 155, 29. мај 2008.
http://www.dragas.biz/

Ко је Бранко Драгаш ?


Писао сам много о Бранку Драгашу, а сада имате прилику да га чујете лично.
Драгаш прича о себи…

Скини видео клип

Бранко Драгаш на Борској ТВ Сезам


Линк ка видео клипу на http://video.google.com/

Погледајте Драгашев наступ преко целог екрана
Скини видео клип (149 мб.)

Изгледа да је Бор постао важно место где се разбија информативни мрак и блокада неолиберарних и тоталитарних контролисаних медија у Србији. Бранко Драгаш је поново био гост у Бору, овога пута на приватној телевизији, ТВ Сезам којој се захваљујем што је уступило овај видео материјал мом пријатељу,  а он то дао мени.
Укратко, економиста и банкар господин Бранко Драгаш говорио је о:

  1. Све нарастујућим дуговањима државе Србије
  2. Било је речи о бесплатним акцијама, акционарству. Посебно је важан едукативан сегмент о власништву над акцијама малих акционара, дакле радника.
  3. Било је речи о Новој стратегији приватизације за РТБ Бор.
  4. Било је речи о приватизационој мафији у Србији.
  5. Било је и локалних тема о приватизацији за фирме „Центроисток“, „Бор Промет“.
  6. Било је речи о пропасти хипотеркарних крeдита у Америци, а САД је најзадуженија земља на свету, и дугују 100 хиљада милијарди долара. Још једном…100 хиљада милијарди долара.
  7. Било је речи о тенденцији да развијене државе не отуђују своје стратешке фирме из власништва над њима путем већинског пакета акција.

Обрадићу неке аспекте, а остало ћете чути и видети сами…
За нашу Србију и нас Боране најбитније је шта ће се десити са једном од најстратешкијих компанија, а то је РТБ Бор. Зато ћу поново рећи неке детаље из Нове стратегије приватизације РТБ-а који су најбитнији:

  1. РТБ Бор излази из реструктуирања, јер има капитала!
  2. Модел мешовитог АКЦИОНАРСКОГ власништва над РТБ-ом би био следећи:
    1. 51% у власништу државе.
    2. 19% власнишва, приватна компанија.
    3. 15% власништва, сви грађани Србије који имају право на акције.
    4. 15% власништва, сви пензионери, бивши и садашњи радници РТБ Бора.
  3. У Бору има још око 8,3 милиона тона руде која може да се експлоатише.
  4. Процена добити, односно профита од пословања рађена је у економији званом „конзервативном методом“, где је свесно узета мања вредност једне тоне бакра на светској берзо, од 3,500 $/тон.
  5. По тој процени, урађен је пресек прорачуна за 2053 год., где је добит, чист профит, преко 7 милијарди долара. А шта да се каже о профиту када је цена по тони бакра на берзи као данас, преко 8000 $/тон.

Оно што је најважније да радник и обичан човек схвати је то, да у овако мешовитом акционарском друштву где је држава већински власник компаније са 51 % акција, то нема ама баш никакве везе са тзв. моделом „друштвене својине“ из доба Социјалистучке Југославије.

Зашто вам ово причам?

Па зато што ћете имати ситуацију да када причате о томе, разни испиривачи мозгова ће вам приписивати да смо „то већ имали“ , „то је и упропастило привреду Југославије и Србије“ и да желите да се вратите у доба социјализма и комунизма који је пропао, где је појам друштвене својине био „ничије-свачије“ и да се друштвена својина арчила на све стране, итд…итд…
Ти им лепо све објасниш, аргументовано, да то нема везе с’оним што они тврде, али ти идиоти ти и даље без икакве контрааргументације приписују да желиш да се вратиш у пропало време комунизма где се нерационално газдовало државном својином….

Ти онда почнеш тим идиотима да „црташ“ детаљ по детаљ, и кажеш им да по статуту акционарских компанија где је држава већински власник, не може да се дешава то што се дешвало у бившој Југи са државним фирмама, да држава (већински власник) може нерационалним и бахатим пословањем да упропашћује фирму, јер у том случају остали приватни власници акција (укључујући и радника,грађанина) могу да стопирају рад компаније, јер то, то лоше пословање са губицима, није у њиховом интересу и интересу њховог капитала, који је њихова својина, имовина!

Међутим, да полемишеш са тим идиотима је исто што и да разговараш са зидом. Они, ти прорачунати испиривачи мозгова и заступници погубних неолиберарних реформи, ти тада једноставно прилепе да си „проклета комињара“ која се „враћа у порошлост“ и као побесне па ти кажу: „па докле бре…“, али…шта да се ради, идиот је идиот, или још горе, неки од њих су и саме жртве коме је већ испран мозак, па су сад „дупли идиоти“.

Но,тим идиотима се ближи крај, јер све напросто има свој почетак и крај.

Запамтите једном за свагда, пошто вас нико не едукује већ само лаже да би лакше манипулисао вама, мали акционари, дакле радници и грађани у нашем примеру, су власници капитала, јер су њихове акције капитал, њихово приватно власништво, њихова имовина, то је хартија од вредности с’којом могу да тргују!

Најбоља заштита свог капитала малих акционара, је та, да се удруже, да направе у оквиру компаније своју скупштину акционара и да изаберу своје људе у управном Одбору фирме у којој раде, који би контролисали њен рад, ради заштите свог капитала и свог интереса. Не може тада неки политичар који везе нема са животом, не може та „битанга која продаје маглу“ да нареди шта му се свиђа, а на штету фирме, јер остали власници капитала би то спречили и заштитили своје интересе.
По закону о Привредним друштвима који је на снази у Србији, сваки мали акционар има право на увид у пословање компаније у којој има своје акције.

Све ово је по мени најзначајнија компонента коју је Драгаш наглашавао у интервјуу.

У Интервјуу ћете још чути и неке ствари које нећете никако чути преко електронских медија контролисаних од ове ДОС неолиберарне лоповске багре, а то је:

  • Да је Кинески државни инвестициони фонд уложио у Јужну Африку 200 милијарди долара.
  • Русија је пре 4 месеца и у горњем и у доњем дому Думе, донела одлуку да не продаје своје стратешке фирме.
  • Моћни Руски „Гаспром“ је 70% и више у власништву државе Русије.
  • Немачка је донела одлуку да се стратешке привредне гране не продају, јер напросто незна се како ће свет да изгледа у следећих пар година због свеопште кризе и пуцања надуваног глобалног финансијског балона.
  • 25% акција Швајцарске банке „UBS“ која је пословала са губицима у првом кварталу ове године од 12 милијарди франака, купио је Сингапурски инвестициони фонд који је 100% у влаништву државе Сингапур.
  • Француска железница није приватизована, и то је не спречава да буде модерна и ефикасна.
  • Чешка електропривредна компанија „Чез“ је 78% у власништву Чешке државе.

Сада ћете се вероватно запитати, па како то да фирме,као и инвестициони фондови у државном власништви Русије, Чешке, Француске, Кине, Сингапура функционишу, инвестирају, имају пара, а код нас не, ништа од тога..?
Па из простог разлога, јер је на првом месту код њих свест и одговорност, одговорност и савесност људи који управљају државом, то је најбитнија ствар, а не толико сама својина. Код њих управљају државом одговорни, стручни љиуди, људи који воле своју земљу.

Па погледајте само ову апсурдну ствар.

Бранко Драгаш, успешни економиста, који је скоро 30 година успешан приватник, стално и упорно говори о значају државе и државне својине, док ове ДОС-овце, које већ скоро 8 година управљају државном својином Србије, распродају све живо што је од стратешког значаја, у пљачкашко-мафијашкој операцији која се зове „Приватизација“, или, то још зову „реформе“, јер тобоже величају свемоћну приватну својину, а ми, који смо годинама то стварали, ми смо „губитници транзиције“.

Зашто је то тако..?

Зато што су сви из ДОС-а највећи талог нашег друштва, талог из бившег социјалистичког режима, то су деца комунизма, „опозициони“ талог из режима Слободана Милошевића, талог и багра која је стално била на државним јаслама, интелектуална багра која никада у животу није привређивала нешто на тржишту, радила, стварала профит, доказивала се да је успешна стручна елита па да управља државом,  већ све што раде кроз управљање Србијом, раде напамет, онако књишки како су учили на својим факултетима и институтима и никога ништа не питају, већ напротив, раде шта хоће, распродају државне фирме у бесцење за „шаску долара“, псеће послушно су одани својим Западним менторима, излуђују народ, понижавају га својом сервилном оданошћу Западним менторима у уништавању Српске нације и државе и тако плказују да су још гори од својих ментора, јер да није њих, ДОС багре, Запад не би могао да распарчава и уништава Србију, њену привреду, економију, а сада су и прешли на задњи стадијум најгорег психолошког рата: -уништавању колективне Свести и идентитета Српског народа, усађујући му измишљену и наметнуту кривицу, да је крив за све.

Српски народ, треба само да се реши са власти ове најгоре „интелектуалне“ багре коју смо икада имали, попут: Тадића, Јовановића, Динкића, Питића, Чанка, Костреша и да на челу државе, а посебно у привреди, постави људе попут Бранка Драгаша. Људе који су се доказали кроз рад, људе који имају резултате.

Људе који воле Србију. Људе који су по знању, искрености, поштењу, моралности и часности попут Љубодрага Симоновића Дуција, људе који су спремни на жртву зарад општег добра, добра целог друштвa!

Драгашев сајт:
dragas

Објављено у Бранко Драгаш, Приватизација РТБ-а Бор. Ознаке: , , , , . Comments Off on Бранко Драгаш на Борској ТВ Сезам
%d bloggers like this: