„Рођени Отети“ – Премијера документарног филма о отмици беба


У случају отмице беба у коме је Ивану Миљковићу украден брат близанац, најавио сам да треба премијерно да се прикаже филм „Рођени Отети“, у продукцији Милана Лакића. Премијера је недавно одржана у крипти храма Светог Саве на Врачару. Поводом те премијере Иван Миљковић ми је послао свој текст којег објављујем.

Цео документарац још није доступан широј публици, и ако се жели да се са овим организованим криминалом упознају шире масе, да би се извршио што јачи притисак на државне органе да се овом криминалу коначно стане на пут… моја препорука продуценту је да се цео филм благовремено постави на Ју Тјубу и да буде бесплатно доступан ширим масама, јер само тако се може распламсати одлучна борба против овог гнусног организованог криминала…

У недостату целог документарца, погледајмо још једном кратак трејлер…

Рођени Отети (трејлер))

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

*********************

Премијера документарног филма – „Рођени Отети“

Аутор текста: Иван Миљковић

Премијера филма „Рођени Отети“, продуцента Милана Лакића, одржана је дана 02.02.2018. године у крипти храма Св. Саве на Врачару, у присуству великог броја званица. Премијери је присуствовало много људи из јавног живота, различитих друштвених сфера. Истина је изашла на видело у Божјој кући. Учесници филма су доказали да је истина једна и да је ово злочин над човечношћу, пре свега над мајкама и да од решавања овог питања зависи опстанак нације, и да поред константних стресова, опструкција и саплитања у борби за истину и правду, могу бити јединствени са истим ставом и циљем, а то је да се натера држава да реагује по овом питању и да врати отету децу и похапси све виновнике овог ланца организованог криминала, и казни их најстрожиим могућим казнама.

Учесници у филму су: Иван Миљковић (38) из Свилајнца. Пронашао сам брата близанца, мој брат близанац је био продат шиптарско-католичкој породици на Косову… износим конкретне доказе о овом, да је реч о државном организованом криминалу, и да ћу истрајати у својој борби да брату вратим биолошки идентитет, који му је насилно одузет и промењен, и да сви починиоци буду кажњени. У филму се види повезаност институција у фалсификовању документације, лажирању смрти, промени идентитета од породилишта у Свилајнцу, матичне службе у Свилајнцу, полицијске управе у Свилајнцу, института за неонатологију у Београду, матичне службе Савски Венац у Београду. Доказујем каква је осионост и бахатост од стране извршиоца правног убиства, и какву заштиту државе имају… Ненад Миљковић, четири пута умро, А ЈЕДНОМ РОЂЕН, а и сахране нема… али је за МУП БИВШИ Ненад Миљковић. На премијери ми је била цела породица, која је сложна и компактна у овој дугогодишњој борби! Показали смо достојанство и да поред свих ових мука и проблема, корачамо сложно подигнуте главе, јер за сваку изговорену реч поседујемо материјални доказ, као и сви остали учесници филма који су били поносни, у пуном саставу.

Љиљана Марић, украдена ћерка наше познате сликарке Оље Ивањицки, жена која је прошла голготу у вези враћања свог биолошког идентитета, а на сву ту муку је и мајка којој су злотвори украли три детета… децу је пронашла и наставља борбу. Ћерка јој се налази у Јабуци код Панчева, а за два мушка детета још није изнела податке, јер се приватна истрага приводи крају… износи такве чињенице и дешавања, од којих се свима ледила крв у жилама, а највећи проблем је тај што јој је биолошка мајка Оља Ивањицки, све је јасно…

Стефан Живановић, коме је 2016. године на волшебан начин замењена беба у београдском породилишту, коме је узето здраво мушко дете, а подметнуто болесно са даун синдромом, и лажиран ДНК од стране судске медицине, и породилишта Народни Фронт. Његов случај је из 2016. године, и то је кључни доказ да се овом зулумћарењу није стало на пут. Да се радило и ради се још увек.
Весна Стеблај, још једна храбра мајка, којој је украден син из вршачког породилишта…. а који добија позив за регрутацију… па наравно када је рођен, а отет… изнела је много доказа и имена здравствених радника који су учествовали у отмици њеног беспомоћног новорођенчета, као и однос тужиоца према њој у једном од поступка који води и бориће се до краја.

Дарко и Стелуца Ковачевић, родитељи којима је отето дете из вршачког породилишта. Својим сведочењем доказују да је њихова ћерка жива, и да знају где је, и да су јачи него икад у борби за њу! Интересантно је да и код породице Ковачевић и код Весне, иста је бабица Марија из вршачког породилишта умешана у оба случаја. Дарко и Стелуца када сагледавају документацију коју поседују, схватају да за државу они нису родили дете, наравно јер је арбитража у питању и пеглање статистике. Износе и многе друге доказе против свих лица која су умешана у отмицу њихове ћерке…. показали су да су истрајни и јаки у борби за истину и правду…!

Сања Стојановић, још једна храбра мајка која без страха износи своју животну драму и муку, и доказује да је особље крушевачког породилишта отело на монструозан начин њену тек рођену беспомоћну бебу. И она је детету на трагу, и показује своју одлучност да се разрачуна са свима који су јој ово зло нанели.

У њеном случају испада да је дете прво умрло, па она рођено!??

Сања доказује шта су доктори и бабице радили у току и после порођаја, и да су јој давали сумњиву терапију у бутину, како би јој променили и емоционално и психичко стање у току обмане, преваре и отмице детета… Сања поседује баш доста доказа, и зато има храброст да њена истина изађе у јавност. Сањина порука је да нико не затвара очи на овај проблем, и да ће се борити до последње капи крви како би вратила своју ћерку и како би монструми били кажњени!

Политичари који су били и пружили подршку у Божјој кући, дали су разна обећања и подршку и видеће се резултати.

Сви су у ишчекивању, сви присутни су осетили бол и патњу… било је и суза и уздаха, па и неверице да оштећене породице морају пролазити пакао због извршиоца свих кривичних дела. Господин Никола Сандуловић из Републиканске странке је већ реаговао, и послао Стејт Департменту извештај о овој теми, и предлоге шта конкретно треба чинити, како би се зауставило уништавање нације… хапшењем сваког лица које је имало било какав додир са овом материјом, и кажњавање најстрожом казном. Овим не само да би се решили сви случајеви из прошлости, него би се аутоматски и зауставио овај криминал за све будуће генерације! Никоме не би пало на памет, а камоли да тако нешто учини, а једини је тренутно који има и снаге и воље да заустави уништавање нације.

Ова тема није политичка, али политика ипак одлучује о животима грађана, и о стању у држави и институцијама. Врло мало је било представника институција које су званично позване, и то је доказ да држава штити свој организован криминал крађе беба, и да ово питање гура под тепих, и да им даје ветар у леђа како би наставили са зулумћарењем…

Премијера је протекла достојанствено, како доликује месту одржавања…

Порука свих учесника филма је та, да одустајања нема, да борбу појачавамо свим расположивим правним средствима, и да нико у Србији није поштеђен, јер зулумћари вребају и да кроз филм могу да се упознају са свим дешавањима о систему отмице беба, како би знали адекватно реаговати у датој ситуацији.

Фото албум са премијере…

Иван Миљковић, брат украденог близанца по рођењу, говори о крађи и продаји беба!


Добра страна интернета као медија је та што ми грађани можемо интернет и те како да искористимо за пласирање и ширење одређених тема о којима контролисани медији ћуте или врло мало и стидљиво говоре, поготову када се ради о високо организованом криминалу, јер покретач, организатор и контролор таквог криминала је један део врло моћних и утицајних државних службеника, као и један део криминалне бирократије стациониране у свим институцијам једног друштва, како на високом републичко-државном нивоу, тако и институцијама у локалним самоуправама, односно градовима, варошицама, па и селима…

То је, може се слободно рећи, један криминални унутрашњи клан који покреће и контролише организовани криминал једног друштва, они покривају апсолутно све. Тај криминални клан чини затворен систем „одабраних“, они су држава у држави, они чине ту „дубоку државу»„, о чему се у задње време доста прича, па се користи појам „дубока држва“. Људи из тог криминалниог клана могу све, они могу да раде шта пожеле у јудном друштву и држави, а да ну буду кажњени. Они одлучују апсолутно о свему, они су ненорлмално моћни и штите један другог од кривичне одговорности, да се пирамида моћи тако не би срушила, а сва њихова моћ у Србији, види се на једном од најтежег и највећег криминално акта и злочина, а то је крађа беба по рођењу и продаја истих за наручиоца! Цифре су веома велике, велике су паре у питању.

Цео тај повезани клан који у ланцу организованости и садејства учествује у крађи и продаји беба, чини моћну беби-мафију.

Гледајући по интернету прегршт случајева отмица и крађа беба, за ову прилику одабрао сам да вам представим случај породице Миљковић. Та породица је јединствена у борби против беби мафије, делују по принципу „сви за једног, један за све“, а носиоц те борбе Је Иван Миљковић, коме је по рођењу отет брат близанац и продат једној шиптарској породици, а све се десило те 1979. године.

Прво погледајте један реламни трејлер за документарни филм „Рођени отети“. У филму су обрађена више случајева отмице беба, а међу њима је и случај са отимањем Ивановог брата близанца…

Рођени Отети (трејлер – Ускоро ће бити премијера целог документарца…!)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Филм је креирао и урадио продуцент и новинар Милан Лакић, и ево шта се каже у тексту са Ју Тјубе канала где је постављен овај трејлер, цитирам:

„РОЂЕНИ ОТЕТИ“ је документарни филм који сведочи о мукама родитеља који су остали без своје новорођене деце, чије су бебе отете… Овај филм сведочи о најгнуснијој отмици беба деценијама уназад. Истинит, болан, рађен за оне који су изгубили своје најмилије на начин какво човечанство садашњег времена није видело. Такође, филм је подршка родитељима да се чује њихов глас како би надлежни реаговали, спречили и зауставили ова дешавања за сва времена. Овај филм је сниман искључиво за родитеље и њихову децу, коју они сами немају снаге да врате, те се овим начином оглашавања о истини публици ставља тачка о „сумњи“ да све оно што се десило, није тачно. Да, итекако је тачно и желимо да укажемо овим истинитим филмом само на истину. Истина је болна, али се мора чути…

Филм покрива случајеве од 1965. до 2016. године.

Филм је настао тако што је продуцент Милан Лакић, чувши за Ивана и његов случај, позвао Ивана да га интервјуише, и тада се родила идеја за овај документарац, а да би вам ситуација била још јаснија, одабрао сам са Ју Тјубе 4 видео прилога са Иваном, па да кренемо са представљњем овог злочина са отимањем и продајом беба, најчешће су близанци у питању… и кад све чујете коса ће вам се дизати на глави, на шта је све спремна беби мафија…!

Економија у пракси – Иван Миљковић, борац против крађе беба – 20.06.2017.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Економија у пракси – Иван Миљковић о крађи беба – 19.09.2017.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

У Центар – Иван Миљковић о украденим бебама из Србије коју су купили албанци (30.10.2017.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Афере „Нестале бебе“ – Иван нашао брата близанца (26.11.2017.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Ја ћу вам сада пратећи и проучавајући Иванов случај, онако сажето описати шта се све и како одвијало око отмице и продаје Ивановог брата близанца, то ће бити најбитнији и кључни моменти, а остале опширније детаље чућете од самог Иваан и продуцента Милана Лакића, који ће претставити свој документарац „Рођени отети“.

Иван Миљковић, храбар и упоран борац у борби против беби мафије! Иван све детаљно и прецизно описује, документује и доказује…!

Тог 07. маја 1979. године у Свилајначком породилишту Иванова мајка одмах иза поноћи у 00:05 и 00:010 рађа живе и здраве једнојајчане близанце, Ненада и Ивана. Иван је рођен као други близанац. Одмах затим у протоколу порођаја, а по „нечијој изјави“ (?!), уписује се да је једно дете егзитирало (умрло), а да је друго живо. Иако су рођена 2 детета, 2 близанца, у протоколу порођаја дат им је један број, број 80, а треба дакако уписати 2 броја, јер ради се о 2 људска бића, а не једном, тако да нам све ово говори да је терен за крађу бебе од стране беби мафије већ припремљен, извршено је типовање и то је сам почетак операције крађе беба, јер, поред само једног броја протокола за 2 бебе, а како и сам Иван наглашава, нема имена и презимена по чијој изјави је написано да је једно дете егзитирало, већ тог имена нема, зато Иван и каже по „нечијој“ изјави…

Дакле, закључак је јасан, јер кад се роде 2 бебе, а у протоколу порођаја упишеш само један број за те 2 бебе, то значи да си СМИШЉЕНО једно дете правно прогласио мртвим, дакле непостојећим, да би ТОМ ИСОМ ЖИВОМ ДЕТЕТУ НАПРАВИО НОВ ИДЕНТИТЕТ, ради продаје наручиоцу у неком другом месту.

Затим… тог 7. маја 1979. год. ујутру, без знања и сагласности мајке, Ивана и Ненада пребацују на неонатологију у Београду (Раније: Специјална болница за недоношчад), а објашњење је било да је због мало плодове воде у плућима. Е, сад, ако је првобитно по нечијој изјави једна беба егзитирала, дакле умрла, како је могуће да се на неонатологији пребаце 2 бебе!? Још уз то, када се бабица Мира Петковић тог 07. маја 1979. год, која је пратли близанце до неонатологије, касније касно поподне вратила у Свилијанцу, рекла је да су бебе добро поднеле пут!? Међутим, по мени, беби мафија не оставља тако чудне и небулозне документ-трагово свог злочина баш случајно и бахато, јер само чланови те мафије разумеју по тим писаним траговима (док операција крађе и продаје бебе траје) шта се стварно догађа. Ти писани трагови по документима су им као неке потребне „шифре“ за међусобно праћење и „споразумевање“ како се ток, план и операција крађе беба спроводи и одвија, како је текао цео процес од почетка до краја. Тако да поред тога што у протоколу порођаја Иванове мајке пише да је једно дете егзитирало, по Ивановим речима, у рубрици „Компликације“ тог истог протокола порођаја пише „упућени за Београд“, дакле обе бебе!?

Одмах ујутру 8. маја те 1979. године, Иванов отац долази у породилиште да обиђе мајку и близанце, незнајући да су му близанци пребачени на неонатологију у Београду. Кад је дошао до породилишта, неко га је на вратима сачекао и рекао да иде до матичне службе да упише имена деци, јер је једно дете умрло на неонатологији у Београду, а друго је живо, али у критичном стању. Иванов отац одлази у матичну службу и уписије имена деци, затим одмах одлази за Београд на неонатологију, да преузме леш бебе ради сахране. На неонатологији су му рекли да не могу да му дају леш умрле бебе, јер сахрана иде по процедури и трошку болнице, још су му рекли и то да ће о свему добити документацију на кућној адреси, и да чува ово дете што је остало живо, јер је у критичном стању.

Јасно је да ово што су му рекли да чува ово дете што је остало, је ради скретања пажње да је дете продато, јер нормално је да родитељ који је скрхан болом за умрлим дететом, не може да размишља и разматра да ли му је дете украдено или не.

Иако је у протоколу порођаја написано да је једно дете егзитирало, Иван има папирнати доказ да су оба близанца била на неонатологији у Београду, јер за њега неонатологија поседује матични лист отпусне листе и отпусну листу, а за брата Ненада постоји само матични број отпусне листе, али не и отпусна листа, што значи да је Ненадова отпусна листа отишла у ту нову породицу која га је купила. Ивану су из неонатологије за Ненада такође рекли да је исписан из неонатологије 8. маја 1979. Друго, Иван објашњава да у неонатологији такође кажу да је Ненад наводно умро 8. маја 1979. год, пре подне у 11:45. Па како неко ко је умро у неонатологији, може да буде исписан из ње…!??

Само живи људи се исписују из неке институције, а не и мртви.
Дакле, трагови беби мафије су врло јасни и упечатљиви!

Такође, Иван говори да му у неонатологији нису дали званичну потрду о братовљевој смрти, јер наравно она у реалности и не постоји, јер да постоји, из неонатологије би му је дали. Повезано с тим, не постоји ни обдукциони налаз. Треће… Иван је још открио да нема ни гробног места за наводно умрлог Ненада, јер приликом истраживања Иван је отишао и до погребног завода у Рузвелтовој улици у Београду, јер би на њиховом гробљу да је Ненад заиста умро, требао бити и сахрањен, будући да је то гробље најближе неонатологији. Међутим, Иван поседује документацију из поменутог погребног завода, да ни једна беба целог тог месеца маја 1979. године није сахрањена на њиховом гробљу.

Истраживајући тако о свему шта се дешавало на неонатологији у Београду, Иван је сазнао једну врло битну чињеницу око тамошњег тобожњег крематоријума, јер кад год би односили умотане бебе доле у подруму, говорило се:

Некој мајци је умрло дете!

, као и:

Носите га доле у крематоријуму.“

Међутим, тада та неонатологија није имала крематоријум, јер, по Ивановим речима, ту доле је била кухиња и апартман шиптара Рамадана Руждија. На адреси тог апартмана Рамадан Ружди био је и пријављен са адресом боравка, а уз то, исти тај Рамадан био је 30 година директор те неонатологије.

Касније, кад је Иван сазнао да је Ненада купила једна шиптарска католичка породица из Косовске Митровице, јасно је да је у том криминалниом ланцу беби мафије, шиптар Ружди био битна карика, и ко зна колико је србске» деце било украдено и продато шиптарима за велике паре!

Хајде сада да видимо како је Иван открио братовљев нов идентитет, и да је продат шиптарској католичкој породици која живи у Косовској Митровици…

Главни подаци о томе налазе се у Ненадовом документу о држављанству, то је био главни траг за проналажење Ненада, јер је у књизи држављана, тадашње СФРЈ, његово име било прецртано и уписано име Петровић Зорана Верица која је рођена у Јагодини и то 1978. године, а знамо да је Ненад рођен 1979. године. Међутим, главни траг за проналажење Ненадовог новог идентитета и места где живи, био је сумњиви матични број, што ће рећи сумњиви ЈМБГ број (Јединствени Матичнуи Број Грађана).

Основни траг у том сумњивом ЈМБГ броју за Ненада, био је регионални број по коме се одређују матични бројеви за грађане. За Шумадију и Поморавље где су рођена оба близанца, тај регионални број је 72. Међутим, у Ненадовом ЈМБГ броју у књизи држављана био је број 92, а то је број за регион Косовске Митровице, али у том ЈМБГ броју за Ненада био је измењен и датум рођења, уместо почетних цифара ЈМБГ броја за датум рођења, који је за Ненада 0705979 (јер рођен је 07.05.1979. год.), било је уписано 0902978, као да је наводно рођен 09.02.1978. и у додатним бројевима после овог лажног броја, број за регион је био 92, тако да је породици Миљковић тај број за регион био главни траг у потрази за Ненадом.

И на крају крајева, после опсежног истраживања и кад је Иван лоцирао брата и придобио све податке о њему, решио је да га прво позове телефоном, и ево како је у кратким цртама протекао тај разговор:

Позвао сам га телефоном и рекао: „Здраво, овде Иван. Питао ме је: „Који Иван?“, одговорио сам: „Твој брат близанац“. Убрзо после тога сам и покуцао на његова врата, срели смо се и пресрећни смо што смо се на крају, после свега упознали!“

Извор за овај цитат
Интересантно је и то да је и поред разних брљотина беби мафије, разних писања, прецртавања и брисања, Иван открио да за Ненада папиролошки постоји 4 датума када је умро, па с тога по протоколу порођаја испада да је умро 07.05.1979. год, по неонатологији 08.05.1979. год, по матичарки Весни Марковић умро је 02.07. 1979. год, док му у решењу о брисању матичниог броја стоји да је умро 08.07.1979. године?!

Ето, кад беби мафија оперише, може да се деси да се неко роди једном, а умре 4 пута, а да ни једном не буде сахрањен!??

Све у свему, после приватне истраге породице Миљковић, папиролошки се 2004. године ушло у траг где се налази Ненад, шта је и ко је, а 2005. године први пут су се срели и упознали два брата близанца, Иван и Ненад. Наравно, из безбедоносних разлога Иван врло мало говори о Ненадовом новом-лажном идентитету, али је рекао то да је Ненад одрастао у шиптарској католичкој породици у Косовској Митровици, која га је и купила. До своје 13-14-те године живео је у Косовској Митровици, па кад се осамосталио кренуо је неким својим путем и пословима. Испоставило се касније, да Ненаду у књизи држављана није случајно уписано име Петровић Зорана Верица, јер је њен матични број уписан у Ненадовој личној карти. У ствари, ту се види да је беби мафија све прецизно одрађивала, морало се тачно знати ко је ко, и где је ко. Кад је сазнао да је купљен, Ненад је самостално вратио православну веру, има своју породицу, свој живот, жив је и здрав је, у Београду је.

Погледајмо сад мало шта о крађи беба говори продуцент филма Рођени отети, Милан Лакић и као што рекох једном, поред Ивановог случаја, документарац покрива случајеве од 1965. до 2016. године.

Крађа беба – Милан Лакић продуцент филма ‘Рођени отети’ – 04.11.2017.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Што се тиче Ненада, та шиптарска породица која га је купила имала је троје деце, а и остало двоје су купили из србских породилишта. По приватној линији извршена је ДНК анализа Ненада и Ивана, и потврђено је да су они браћа, тако да је то решено питање, међутим циљ породице Миљковић је да натерају државу да Ненаду врате биолошки идентитет, и право на припадање биолошкој породици. Такође, Иван ће у име породице терати државу да се сви упетљани у крађи Ненаад и његове продаје, кривично гоне и казне, а неће се поштедети ни та Ненадова папиролошка породица…!

Иван је поднео кривичне пријаве против одређених актера криминалног дела отмице његов брата, међутим, од стране тужилаштва доживљава непрсталне опструкције, са образложењем да је процес застарео, или да је предмет неуредан. Због свега тога Иван се жалио вишем тужилаштву, па му је касније одговорено од стране вишег тужиоца из Јагодине Радослава Вучковића, а у одговору стоји да иако су актери вршили противзаконите радње, не сносе никакву кривичну одговорност?!

Просто да не поверујете да овако нешто може да напише виши тужиоц, овако нешто ни у пародијамаа не би било могуће, а камо ли у стварном животу, али у избушеној аморалној Србији све је могуће, и плус тога, Ивану је речено да нема право жалбе и приговора!??

Лудило….!

Наравно, Иван је одмах поднео кривичну пријаву против вишег тужиоца Радослава Вучковића вишем републичком јавном тужиоцу. Педмет није био одбачен, већ је био упућен специјалном тужиоцу за организован криминал. Након одређеног времена, Иван је добио одговор од заменика специјалног тужиоца, да су: тужиоц, заменик јавног тужиоца, судија и виши тужиоц, прекршили члан закона 360 о јавним тужилаштвима, а у том члану закона каже се да су они остварили противправну имовинску корист, и да треба да одговарају за своја злодела…!

Сад ћу мало обрађивато матерјале из видео прилога под називиом: „Афере „Нестале бебе“ – Иван нашао брата близанца (26.11.2017.)“. Овај видео прилог је само снимак емисије „Одговорни“ са ТВ Белами, а емисију уређује и води Душица Дејић.

Невероватне идиотске ствари ради ова држава када се ради о случају породице Миљковић, око отмице и продаје Ненада, они упетљавају у све ово и Иванову мајку, јер они наплаћују сахрану за њу (!?), а жена је хвала богу жива и здрава.

Погледајмо…

Иван (18:08):

„Ово је на пример документ из социјалног, у коме се наплаћује сахрана и обдукција за мајку где је 2 пут рађена, а мајка је богу хвала и дан-данас жива и здрава.“

Душица Дејић:

„А како сад то објашњавате, сахрана за мајку која је… апсурдно је.“

Иван:

„Морали су негде да оперу папирологије за прављење новог идентитета, зато у пријавама о рођењу, надовезујем се на овај документ, стоји свугде податак, воде нас под бројем 80, да је мајка, иако је удата била – девојачко презиме јој је било Марјановић, удато Миљковић. Венчана је 1976. године. 1977. године прва трудноћа, рођено женско дете, сестра је богу хвала жива и здрава. 1979. године, у пријавама о рођењу мајку воде свугде на девојачко презиме. Једна је ћирилична, а једна латинична пријава, чак мајка има и…“

Душица Дејић:

„У породилишту, где је воде?“

Иван:

„У Свилајначком породилишту, попуњавају пријаву о рођењима…“

Душица Дејић:

„А зашто је воде тако?!“

Иван:

„Па да би лакше прали идентитет детета код кога се краде. И у многим случајевима воде мајке на девојачко презиме. Чак код њега (Ненада) пише и да није умро, код мене је та рубрика празна. Мајка чак има 2 датума рођења и године, 1954 годиште и 1959. годиште. Јер је садашња папирната мама 1959. годиште.“

Душица Дејић:

„Хоћете да кажете да се у датом тренутку тачно зна…?“

Иван:

„Тачно се зна, јер је…“

Душица Дејић:

„… та будућа мама, које је годиште…“

Иван:

„Све знају податке, јер морали су да знају коме дају децу, односно ко купује децу. Они су наручиоци бебе, и зато ја њих не ослобађам кривичне одговорности, и тражим њихову кривичну одговорност. Јер они су све подплатили да се заврши.“

Душица Дејић:

„Хоћете да кажете да се узима годиште будуће маме?!“

Иван:

„Да. 1954-та, па са тране 1959-о годиште.“

Душица Дејић:

„Невероватно…!“

Иван:

„Па сад ће још мало рођендан папирнатој мами, 30-ог новембра.“

Наравно, беби мафија је врло свесно водила овакву евиденцију, да би знали тачно Ненадов нов идентитет, ко су му папирнати родитељи наручиоци, све је то морало бити покривено папирима да би контролисали целу ситуацију, и наравно, само они знају да тумаче и да се сналазе у овако небулозној документацији.

Поништавање Ненадовог идентитета

Беби мафија је моћна, она преправља незаконито документа како хоће, мења податке, пише, брише, преправља и додаје.

Иван (15:36):

„По захтеву министарства Свилајначкој полицијској станици, тражили смо да се утврди ко је сад тренутно уписан у књизи држављана под бројем 7590, пошто је мом Ненаду 2004-те године 9. фебруара баш обрисано држављанство са даном уписа у матичну књигу рођених, поништавају му и чин рођења, као да није ни рођен. И ја се обратим полицијској станици, каже:

„Обавештавамо вас да се подаци о бившем Ненаду Миљковићу, рођеном 07.05.1979. године, не налазе у евиденцији Министарства Унутрашњих Послова.“

Али је документ заведен, значи он је вршио по матичном броју, само не знам ком, дал… вероватно по новом матичном броју који носи, јер каже: „бивши“ Ненад Миљковић, што и јесте, сад има ново име и презиме…“

Затим…

Ово доле што говори Иван мислим да се односи на Милицу Новаковић, шефа отсека матичне службе Со Савски Венац из Београда.

Иван (24:04):

„Ово је исто врло битна ствар, доказујем да нису радили само кривична дела 1979. године, него су од 2003. год. наставили. Ово је из 2015. године, Савски Венац самостално доноси решење, на основу члана 26 закона о матичним књигама. А закон каже да орган доноси самостално решење, ако је била виша сила или ванредна ситуација. И нису дужни да позивају странку у поступку. У том решењу, начелница тврди да је утврдила да је мој брат преминуо, али на основу фотокопије моје личне карте!?

Она изиграва мртвозорника.
Зар тако нешто може?

И врши допуну и преправку података у матичној књизи умрлих, као да јој је деда оставио све оно у аманет. Сад је чак Миљковић Ненад без имена. Тако стоји упис у матичној књизи умрлих, да је то стварно мизерија. Решењем обрисан матични број, па се питамо коме је обрисан матичан број, јер имамо идентични, и ја тај матични број носим у личној карти. И обрисано му држављанство на најбруталнији начин. Поништен чин уписа у књигу рођених. Значи, увек су правили једног, да би прикрили све остале арбитраже државних органа.“

Све ове небулозе и безакоње донете су под ставком „виша сила или ванредна ситуација“, јер у том случају орган валасти не мора да позива странку на поступак. Али, која је то ванредна ситуација, или виша сили била у Србији те 2015. године? Никаква! Но ко зна, изгледа да је била виша сила или ванредна ситуација само у Со Савски Венац, можда су у згради СО Савског Венца слетели ванземаљци, па је све урађено под претњом ванземаљаца.

Шта држава предузима да реши проблем отмице деце, и како се организују родитељи отете деце, да би издејствовали правду

Дакле, хајде сад да видимо шта држава предузима да реши проблем са беби мафијом и како се родитељи отетих беба организују да би издејствовали правду, да пронађу своју украдену децу, и да се сви криминалци у процесу крађа беба казне! Све је кренуло тако што је Зорица Јовановић» из Баточине добила процес у Стразбурском суду око своје украдене бебе, али тај суд је донео одлуку да јој држава Србија да новчану надокнаду као одштету у износу од 10.000 €, не и да се открију и казне починиоци. Такође, тај суд је дао рок Србији да најкасније за годину дана донесе неке механизме, односно неки закон, којим би се решавали ти криминални злочини отимања беба родитељима.

Прочитајте нешто о томе:

Стразбур дао рок за нестале бебе»
Међутим, прошло је од тада више од 3 година, а Србија није донела било какав закон. Ево неког сажетка око тога…

Душица Дејић (00:16):

„У међувремену, закон о несталим бебама, као и остали закони, повучен је из скупштинске процедуре, са формирањем нове владе. Он ће поново морати да прође све правне степенице и врати се у скупштину. Родитељи се надају да ће се опет наћи у јавној расправи, јер нису задовољни првобитном верзијом. Њихова главна примедба је та, што закон не предвиђа формирање тела која би имала широка истражна овлашћења, већ ће се поступак утврђивања истине сводити на ванпарнички поступак. То значи, како кажу, да се никада неће утврдити одговорност оних који су учествовали у једној од најмрачнијих прича домаће послератне историје!

Такође, родитељи морају сами да докажу да су им бебе украдене, а тек ретки успевају да дођу до документације. Закон предвиђа и да право да поднесу тужбу имају само они који су се већ обраћали држави до септембра 2013-те када је суд у Стразбуру пресудио у корист Зорице Јовановић, чије је дете нестало из породилишта у Ћуприји пре више од 30 година. То је велики проблем, јер су многи родитељи одустали од обраћања државним органима, будући да су они масовно одбијали ове случајеве као застареле, каже Ана Пејић из Руме. Она је мајка девојчице за коју сумња да је нестала из болнице у Сремској Митровици 1988.године.

Предлог закона о бебама ушао је у скупштинску процедуру прошлог октобра. До данас међутим, није дошао на дневни ред, иако је држава у буџету за ову годину већ определила новац за одштету родитељима…“

Ево како је текао дијалог између Душице и Ивана око тог закона…

Душица Дејић (27:53):

„Да се вратимо ми сад на овај нацрт закона о несталим бебама, и на ову информацију да су медији пренели да негде у септембру-октобру месецу требало је да буде формирана посебна комисија, коју ће чинити чланови разноразних министарстава, и да ће поново бити покренуто ово питање.“

Иван (28:13):

„Ево овако, што се тиче прво тог лекс специјалиса, или тог предлога закона који је ушао био у скупштинску процедуру, то је нешто најсрамније после одлуке скупштине из 2011. да су ови предмети апсолутно застарели. Фантом групе и удружења су платиле преко неких невладиних организација професорки са приватног факултета, да изради неки нацрт закона, лекс специјалис. Прво, лекс спец

ијалис, не може да се користи за дуг ретроактивни период уназад, него за кратке временске периоде. Прво то. Тај предлог закона је чиста небулоза, и гледање како да се дође до пара.

Скупштина је и влада наше државе, уз радну групу министарства здравља… каже: наводно несталих беба, аутоматски прејудицира неке ствари. Каже, утврђиваће се чињеница смрти за сваки случај. На основу чега ће да утврђују чињенице смрти за живе људе? И… то пада у воду. Друго је било да све иде ванпарничким поступком, избегавања одоворности људског фактора. Све се своди да родитељи нешто доказују. Ја доказујем да је мој брат жив. И држава на основу тога што ми докажемо, одређује цену људског живота. Нећемо добити истину, нећемо добити враћање идентитета тим новим законом, само може да се добије, оно како они кажу „правичном надокнадом“, износ до 10.000 € . Значи, нечији живот ће да кошта 50 € на основу документацију коју поседује, нечији живот ће да кошта 10.000 €.“

… … … …

Иван (31:43):

„Нисам одговорио на оно питање у вези те независне полицијске комисије. То је смејурија тек. Како може прво комисија да буде независна када је предлаже министарство полиције, која ће да буде потчињена влади. Значи, нема независности. И министарства која штите извршиоце кривичних дела: министарство полиције, министарство правде и здравља, да дају чланове комисије. Прво, комисија нема никакву законодавну нити правосудну важност. Комисија може да састави, што ја кажем, пописна комисија, може да састави само извештај, никакав други… једино, треба да се деблокира рад судства и полиције, наши закони су већ добри који постоје. Да се скине скупштинска одлука из 2011. године о апсолутној застарелости. Да се похапсе сва лица из организованог криминала, и пуна истрага…“

Пратио сам све ово неких пар дана док сам припремао сав материјал око састављања чланка, и Иван је све то брзо укапирао, види се да је интелигентан, све има у малом прсту. Исто тако се види да су многи родитељи наивни и верују да ће им држава, оваква каква тренутно јесте, да реши проблем, али нема шансе за то, по мени. Наравно, има у том државном апарту и поштених људи, али су они немоћни (не држе полуге власти они у својим рукама), јер као што сам на почетку рекао, организован криминал унутар државног апарата води и контролише мала одабрана ПОВЕЗАНА ПУПЧАНОМ ВРПЦОМ клановска група мафијаша! Они имају сву моћ, они контролишу све институције у Србији, они држе цео систем корупције, безакоња и пљачке у својим рукама, и има их у свим институцијама, почевши од републичког нивоа, па тако и на локалном. И наравно да они неће да реше ни један случај отмице беба, јер кад би га решили, пирамида моћи би се распала, и морали би они сами да буду кривични гоњени, а пошто они одлучују ко ће да буде кривично гоњен, а ко не, нису ваљда луди да сами себе кривично гоне, већ ће себе да штите на сваки бескрупулозан начин!

Државни службеници који су ван тог мафијашког клана, свесни су тог клана и њихове моћи, тако да ће сваку њихову криминалну и небулозну наредбу да се прекрши неки закон, или Устав земље, морати да испоштују и спроведу, ако им је до положаја и фотеље, а ко им се супротстави од оно мало поштених којих има, брзо их мафијаши уклоне, смене их са дужности коју обављају, или их пензионишу, а оне упорније, ликвидирају.

Да подсетим наивне, Иван је причао о томе, Славица Ђукић Дејановић је 2011. године, када је Скупштина била формирала радну групу, потписала одлуку да су сви случајеви отмице беба застарели, и сад само наиван човек може да верује да ће држава да му реши проблем отетог детета.

Па наравно да неће, јер упетљан у све ово, мафијашки клан ће по сваку цену да штити себе, неће ваљда сами себи да суде, али ће медијски све да се спинује и приказује како држава „ради“ на решавању проблема отете деце, да наводно жели да их реши, јер мора се дати формални привид да смо ми нека морална држава где влада закон. Међутим, наравно, то је само привид.

Тај суд у Стразбуру такође служи за залуђивање, самозалуђивање, и манипулацију, јер ево, прошло је 3 година како Србија није донела закон о несталим бебама, а Стразбур им је дао рок од годину дана да то ураде. Па зашто онда не уведу санкције државном апарату, зашто тај суд у Стразбуру не захтева од моћнике из ЕУ да се казни државни апарат Србије који није испоштовао наложени рок за доношење закона?

Па зато што је тај захтев суда из Стразбура, да Србија за годину дана донесе неки закон о несталим бебама необавезујући, на нивоу предлога је, тако је то формулисано кроз текст, јер само је обавезујуће да се Зорици Јовановић исплати новчана надокнада. Па неће ваљда ЕУ преко суда у Стразбуру, и преко тамо неких родитеља и отмица њихове деце у добропослушној квислиншкој Србији, да руши овај квислиншки апарат који им испуњаав све ГЛАВНЕ налоге у процесу потпуног уништавања Србије… све око бриселског споразума, отимања Космета, итд… итд…?

Док квислинзи послушно извршавају све задатке, наравно да неће, али ће се медијски спиновати популација у Србији као да се суд у Стразбуру и ЕУ нешто тобоже као интересују за поштовање људска права, за законе. У прилогу тог замајавања иде и доњи чланак…

Савет Европе изразио жаљење због неусвајања закона о несталим бебама
07. децембар 2017. 17:57
Линк ка тексту

Да сагледамо сад каква су то удружења родитеља отете деце…
Душица је поставила питање Ивану, шта он мисли о тим удружењима, и ево шта Иван одговара…

Иван (36:45-):

„Не мислим ништа…“

Душица Дејић:

„Имају различите ставове по питању решавања ове проблематике…?“

Иван:

„Да, али сви се боре за неки лични интерес. Једни имају привилегију од државе да добију државне возаче, неки су добили државни посо, неки су овамо, неки су онамо. Сви гледају неку правичну надокнаду, лични интерес, и неку медијску промоцију. Тако да… зато их је држава инфилтрирала у народ.

Како неко може да се бори за неког, ко није прво решио свој случај?
Мени то никад није било јасно.

Душица:

„Ал чекајте, зар није ствар сувише јасна, да негде сви ви уједињени, имајући у виду да вас је јако, јако пуно…?“

Иван:

„То је држави и циљ, да разједини ту критичну масу.“

Душица:

„Једино тако можете доћи заправо до циља“.

Иван:

„Зато је држава инфилтрирала групе и удружења, и те њихове вође како они кажу, експерте разне како се називају. Разби критичну масу на групе и групице… једни су вође синдиката, други су овамо били по неким институцијама, трећи су добили неке функције, четврти отишли у иностранство, пети су чак били у управним одборима, директори управних одбора центара за социјални рад.

Тако да су све направили да се маса разбије, и да се купује време. Појео вук магарца. Једни ће да полуде, други ће да умру, трећи ће да одустану, и то ће тако да плива још годинама.“

Иван је у праву, и не само у овом случају, за било коју побуну и незадовољство грађанства, држава, односно овај мафијашки клан који је сам по себи држава у држави, има вековима опробан рецепт за умиривање бунтовника, и разних „вођа“. Поткупе га нечим, или парама, или привилегијама, функцијама, фотељама, лепим женама, проституткама… и ту многи „бунтовници“ и „вође“ поклекну и покажу своје право лице. Понекад верујем и на сопствено изненађење, јер никад нису били на позицији власти, и нису знали како ће се у тим ситуацијама понашати, јер то су велика искушења која они раније нису имали, само најчвршћи одоле свему. Али, кад поклекну и систем их увуче у себе… више нема повратка, мораш да слушаш, или те брзо уклоне.

Е, ту се види прави караткер бунтовних људи, и ретки су људи, попут Миљковић Ивана, који су непоткупљиви и који су принуђени да сами бију битку са мафијом, додуше Иван није баш усамљен, јер има подршку целе породице што много значи, он само у оквиру целе породице на јавној сцени воду битку, јер код њих влада девиза:

Сви за једног, један за све!

Такође, Иван је у праву кад каже да Србији не треба никакв нови закон да би се решиле отмице беба, јер по већ постојећим законима све може да се врло брзо реши, ево шта каже Иван…

Душица Дејић (35:21):

„Рекли сте заправо да се деблокира рад, дакле полиције, и рад правосуђа, јел тако? И да није потребан никакав нови закон…?“

Иван (35:29):

„Кључ и катанац је у МУП-у, у другом примерку матичних књига који се чува у МУП-у. Ја имам доказ у овој документацији, да се наш први примерак матичних књига не поклапа са другим, и ту је нови идентитет мог брата близанца. Значи, тужилаштво мора да се деблокира, да наложи истрагу, а полиција да уради квалитетну истрагу, да приведе сва лица која су наведена у кривичним пријавама, и да отвори други примерак матичних књига, или воскираних књига како се каже. Изаћи ће сваки опран идентитет, и ту је кључ и катанац!! То је цела мистерија.“

Дакле, кључ и катанац за победу над беби мафијом је у том другом примерку матичних воскираних књига, које се чувају у МУП-у!! Што се тиче Ивановог случаја, у преводу то значи да се то шиптарско име његовог брата близанца Ненада, налази у том другом примерку матичних књига.

Још једном… не требају нам нови закони нити помоћ Стразбура, све се може решити постојећим законима, само тужилаштво треба да нареди МУП-у да отвори родитељима отетих синова и кћери, те друге примерке матичних књига, и ствар је решена…!!

Наравно, одговор је јасан:

„Врана врани не вади очи.“

Пустимо ми те вране, нас обичних људи има далеко више, и питање је зашто се ми не организујемо и не чиномо ништа да заштитимо своја права, интересе и правду?

Храбром Ивану, и његовој целој храброј породици, желим од срца да се изборе за своју правду!!

То желим и осталим родитељима отете деце, али морају да се угледају на Ивана, и као такви упорни и храбри борци, да се међусобно повежу и изборе за своју истину и правду…!

На крају да погледамо каве све компликације могу да се догоде код отмице беба у породилишту, једна од најстрашнијих од којих се коса диже на глави је родоскрнављење, јер незнајући да међусовно постоје, могу да се венчају брат и сестра, да добији дете, и онда настаје хаос….

Овај видео прилог је снимљен по истинитом догађају где су се родитељи развели док су им деца, син и ћерка, биле бебе, а слично се може догодити и код отетих близанаца, брата и сестре…

Необјављене приче 8. – Епизода сазнања да су брачни другови брат и сестра

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Још један прилог…

Необјављене приче – Бебе 9 (Случај Гране Штефан)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Овде имамо пример да је гинеколог који је порађао Грану, хтео да јој помогне, и помогао јој је након неког времена после Граниног порођаја, јер јој је рекао да је њен син, за кога су јој претходно одмах по порођају рекли да је умро, жив и здрав и да се налази у другом граду од града где Грана живи, али тај поштен човек кад је схватио с каквом бескрупулозном мафијом се сукобио (држава у држави) морао је да за 10 дана побегне са комплетном породицом из земље (тадашња СФРЈ), или би га убили. Побего је у Уједињеним Арапским Емиратима, где је у Дубајиу радио као гинеколог, касније је по Граниним речима прешао у Израелу да живи, тамо сада ради у министарству здравља. Грана је преко палестинске амбасаде добила његов број телефона, и кад се створе повољне околности, ако икада у овој лудој банана творевини која се зове Србија, дођу неке заиста патриоте на власти, да направи праву истинску државу, државу закона и морала, Грани ће тај доктор послужити као сведок, јер још није решила свој случај украдене бебе.

Драган Радовић: Економија у пракси – Аронија и царина – 12.02.2017.


Из прошле емисије „Економија у пракси“ на интернет радији „“ извучен је Драганов говор где објашњава како на примеру наших обичних грађана, наши цариници умеју да примете сваку ситну робу која се превози (вредност око 4000 динара), јер „имали су дојаву“, али када су у пиатњу заштићени бизнисмени, као и крупан бизнис, изгледа имају другачију дојаву (са врха), па се тако на годишњем нивоу уз сарадњу наших цариника, прошверцује роба у вредности од 4 милијарди евра.

Економија у пракси – Аронија и царина

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Ови кратки цитати најбоље ће нам објасбнити све то…

Драган Радовић:
„Пре пар дана јавио ми се један слушалац, извесни господин Станко који периодично, једном месечно или једном у 2 месеца иде до Републике Србске до Бијељине, у набавку неких намирница или гардеробе, јер каже, јер каже да је тамо све то неупоредиво повољније. Затим, обзиром да, где највећу уштеду прави, јер то што потроши горива за не знам 300 км., можда 15-ак литара, каже тамо напуни резервоар, и уштеда је отприлике 50-ак динара по литру. Значи, то што потроши гориво, да оде и да се врати, он ће уштедети када напуни резервоар.

И, обично, кажем доноси гардеробу или и храну, и у повратку на граници, на царини Републике Србске увек поднесе папир за повраћај ПДВ-а. И следећи пут кад путује тај ПДВ добије у готовини. То је урадио и овог пута на граници, добио је оверен папир да може да изврши повраћај, и када је прешао на нашу страну, био је благо речено у чуду када је чуо речи нашег цариника који му је говорио:

„Имамо дојаву да преносите 20 флаша сока од ароније. Ја тај сок, обзиром да сте тражили повраћај ПДВ-а на њиховој граници, морам да вам оцариним и да вам наплатим ПДВ 20%.“

Значи, овај господин Станко није могао да верује шта је чуо, и наш цариник га је посаветовао: „Боље се вратите, поништите тај захтев, значи да нећете да тражите побвраћај ПДВ-а у Републици Србској, у том случају, јер стварно нема смисла шта да вам ја цариним, али због те дојаве, ми то морамо.

И, нормално, господин Станко изнервиран вратио се. Извршено је поништење оригиналне фактуре, пачат царине, са додатним печатом поништено, фискални рачун држим у руци. Иначе, роба је купљена у продавници „Бинго Хипер маркет“ Бијељина, Цара Уроша 54, 76300 Бијкељина.

Затим…

Драган Радовић:

„Просто се питам. Па како је могуће да нашим цариницима свакодневно на десетине и стотине шлепера прође непримећено, када су они овако искусни да примете 20 литара, 20 флаша сока од Ароније?! Па како је могуће да ти наши цариници не примете скоро свакодневно из Црне Горе бар по један шлепер са разним робама, да не кажем са кафом?! Па како је могуће да ти цариници не примете стотине малих комбија дневно, који преко Градине, поред Градине, преко њива и шумарака или ко зна чега, превозе текстил из Турске? Наравно да не превозе робу преко шумарака, шума и пашњака, него преко најлегалнијих прелаза. Па где су ти наши цариници, то су они цариници који омогућавају шверц на годишњем нивоу 4 милијарде евра робе. Па за кога раде ти царинии кад малтретирају наше грађане за 20 литара сока од Ароније?“

Иначе, тај сок од Арније носила је једна жуна у Станковом ауту, и сок је био као лек, а не за шверц, јер та жена је имала неку операцију, па није имала пара за скупе лекове, зато јој се више исплатило да у Бијељини купи сок од Ароније као лек.

Објављено у Анализе, студије..., Криминал. Ознаке: , , , , , , . Коментари су искључени на Драган Радовић: Економија у пракси – Аронија и царина – 12.02.2017.

Спектакуларна трибина – Гости проф. др Слободан Комазец и економиста Драган Радовић – 30.01.2017.


Крајем јануара 2017. у сали ДКСГ-а (Дом Културе Студенски Град) у Београду, одржана је веома садржајна и конструктивна трибина са темом водиљом: „Противречности транзиционе економије“. Главни излагачи били су проф. др Слободан Комазец и економиста Драган Радовић.

Проф. др Слободан Комазец и Драган Радовић: Богови новца – богови кредита

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Професор Комазец је између осталог говорио о потреби за спровођење контролисања новчаних токава, да би се увео ред и закон, као и о потреби за домаћим банкама, првенствено на развојну банку, затим о каматној политици, о оживљавању домаће привреде, о успостављању националне економије што ће оснажити наш државни суверенитет, о не мешању ММФ-а у јавном сектору, односно одмах се откачитуи од ММФ-а. Иначе, како професор Комазец и износи, ММФ мешајући се у унутрашњу монетарну политику било које земље, крши свој сопствени статут, по коме он то не сме да ради, али то ипак свесно и циљано ради. Такође, потребнио је потпуно се откачћити од страног неолибералног модела вођења државе (пљачкање сопствене државе) и формирати свој сопствени модел развоја, у нашу економску и финансијско-привредну корист, наше привреде, наших радника. Професор Комазец истиче и неопходан потез разградње од дужничке економије (дужничко ропство), као и активирање монетарних фактора у функцији развоја, о претварање текућег новца у капитал привреде.

Др Слободан Комазец:

„И онда, у том случају, уз помоћа тог капитала да оживимо привреду, да формирамо капитал за развој, акумулацију.“

Да тако, како рече профњесор Комазец, вратимо достојанство: раду, успеху, квалитету!

Већина популације наивно, буљећи у Тв екран, попут послушних овци хипнотисано верују свакој званичној информацији, међутим, а то је аргумебтима које је изнео и доказао, професор Коамзец истичње чуињеницу да се многи статистички подаци фризирају, тако да се виже не можете веровати ни једном статистичком податку којег званично објави држава.

Нема акумулације, каже професор Комазец, нема инвестиција, држава је банкротирала, већ сада.

Проф. др Слободан Комазец: "Јавности се приказује да је привреда 2015. године остварила профит од 146 милијарди динара, а да је 2014. год. имала отприлике 136 милијарди динара губитак. Па онда, када погледате једно и друго, испада да је држава имала 370 милијарди 2015. год. профит?! Апсолутно немогуће, са тада номиналном стопом раста од негде 3,5%, или 96 милијарди динара је укупан пораст бруто домаћег производа. Па одакле да имате 370 милијарди профит?! Немогуће!"

Проф. др Слободан Комазец: „Јавности се приказује да је привреда 2015. године остварила профит од 146 милијарди динара, а да је 2014. год. имала отприлике 136 милијарди динара губитак. Па онда, када погледате једно и друго, испада да је држава имала 370 милијарди 2015. год. профит?! Апсолутно немогуће, са тада номиналном стопом раста од негде 3,5%, или 96 милијарди динара је укупан пораст бруто домаћег производа. Па одакле да имате 370 милијарди профит?! Немогуће!“

Економиста Драган Радовић, са своје тачке гледишта, такође је говорио о многим стварима и показатељима катастрофалног економског стања у којем се налази Србија. Говорио је о правом значењу термина „сива економија“ и шта се крије иза њега. Тај доста истрошен, и од употребе излизан термин (попут ђона на ципелама), само служи да прикрије праве организоване пљачкаше који су носиоци полуга власти. Дакле, не ради се о сиротињи по пијачним и картонским уличним тезгама, који су од главних и водећих строго-контролисаних медија (РТС и остали са националном фреквенцијом) обележени да су носиоци сиве економије у Србији. Затим, указивао је на то да се на годишњем нивоу, у Србији обрне на црно роба у вредности од 10 милијарди евра, али не од стране сиротиње која ради по бувљацима и уличним картонским тезгома, већ од стране добро организоване Политичко Бирократске Мафије (ПБМ)! Кад би сиротиња по бувљацима обртала на годишњем нивоу 10 милијарди евра, не би била сиротиња, већ „заштићени бизнисмени“.

Одакле толико робе на црном тржишту, јер обрт од 10 милијарди евра на годишњем нивоу, није мала ствар?

Драган Радовић:

„Кад кажемо преко 10 милијарди евра, па ко има толико новца, одакле толико робе на црном тржишту? Обзиром да смо ми зависни од увоза, та роба стиже највише из увоза. Претпрошле године ми смо увезли чак преко 20,4 милијарди долара робе. И професор је малопре поменуо да се увози због нереалног курса, односно звог курса евра и динара који је прецењен. Ја имам још једно додатно тумачење да је толики увоз због огромног шверца преко царине.

Шверц на годишњем нивоу преко царине прелази 4 милијарди евра. Значи, роба долази на царину, пролази неоцарињено 4 милијарде евра. Сав тај пролазак, с обзиром да је ту роба широке поптрошње са 20% ПДВ-а, има и хране која је 10%, отприлике просечна стопа је 15%… самим чином преласка робе неоцарињено, врши се утаја (ПДВ-а) од читавих 600 милиона евра на годишњем нивоу! Ако знамо да су уштеде на плате и пензије, на годишњем нивоу, 200 милиона евра, значи ова народна влада…, то значи да царина поједе 3 годишње уштеде. Та роба чим пређе (царину), то врше велепродаје, у првом следећем кораку та иста роба има бар 50% већу маржу, што значи не вреди више 4 милијарди евра, него 6 милијарди евра. Просечна стопа ПДВ-а је 15%, значи утаја није више 600 милиона евра, већ у првом наредном кораку је 900 милионма евра на годишњем нивоу! Значи, буџет је самим шверцом на царини унакажен за 900 милиона евра…“

… … …

„И, сада се питамо, па да ли је то сива економија да се бизнисмени сналазе, боре се да преживе са тим шверцом? Не, то је високо организовани криминал! У томе учествује криминализовани део бирократије на првом месту. Ко има толико новца? Заштићени бизнисмени, у народу познати као тајкуни, и сигурно нису они прва и друга карика, они су друга и трећа. Прва су политичари који их покривају. Значи, они морају део колача да плате заштитницима. Јер, то се све ради због заштитника, и да поновим још једном, то су политичари који их покривају!…“

Није ово једина криминална радња Политичко Бирократске Мафија (ПБМ) која пљачка и пустоши Србију, већ се сличне „оперције“ раде и у промету са акцизним робама (цигарете, нафта…) и то раде најлегалније, и најјаче фирме из дуванске индустрије и трговине нафтним дериватима. Срж ове велике превара и пљачке објашњава нам Драган Радовић:

„Закључак је да ти најјачи продају цигарете и нафту са издавањем фискалног рачуна, молим вас сасалушајте ово: значи, са издавањем фискалног рачуна из најлегалнијих каса, тај промет после не приказују у званичан приход, и не плате ПДВ и царину! Њих у томе штити пореска управ Србије, министарство финансија и неко из врха државе!

И, цигарете највише пласирају на црно страни инвеститори који су купили домаће фабрике!“

Али, те исте стране фирме у својим матичним земљама то не раде, јер закони око утаје пореза тамо су драконски. Код њих су само смрт и плаћање пореза неизбежни, све остало може овако, или онако… што нам говори како суштински функционише „демократски“ и „цивилизовани“ запад.

И плус трога, све те назначене стране фирме на крају године у пословању показују губитак, и само будала може да поверује да је то стварни губитак, јер западне фирме које функционишу по мантри профита (то их суштински и фиклозиофски детерменише), не долазе у Србији да би правиле губитак, већ профит.

"Држава најлакше може да банкротира управо преко ПИО фонда. Зашто? ПИО фонд се не пуни довољно, сви знамо, сад се дотира (држава дотира ПИО фонд), рекли су 34-35%. ... Чим се дотира, држава нема довољно новца, мора да се задужује. Чим се задужује, неће моћи да врати паре, а наше младо становништво одлази. Претпрошле године, по подацима ОЕБС-а - 58000 младих је отишло из Србије. Обзиром да нам је морталитет већи, да је 104000 њих умрло претпрошле године, а рођено је њих 65000, и да имамо тенденцију све већих миграција... чињенично, неће имати ко да пуни ПИО фонд ако ово остане као и сада. Значи, држава мора још више да се задужује, нема ко да врати, и да не бисмо отишли у банкрот, прво морамо да продамо ЕПС (читај распродамо), сва рудна богатства, воде, шуме... И... када мислимо да смо пропали, нисмо. Тада на ред долазе јавна предузећа преко тзв. "јавно-приватног партнерства". То је перфидна превара да странци улазе са 51% капитала у наша јавна предузећа. Рецимо..., нека дођу у топлане. Шта ће бити? Аутоматски цена грејања расте, па ће онда ући у комуналне услуге, па ће онда узети све водоводе, и то је већ виђен сценарио у Јужној Америци..."

Драган Радовић: „Држава најлакше може да банкротира управо преко ПИО фонда. Зашто? ПИО фонд се не пуни довољно, сви знамо, сад се дотира (држава дотира ПИО фонд), рекли су 34-35%. … Чим се дотира, држава нема довољно новца, мора да се задужује. Чим се задужује, неће моћи да врати паре, а наше младо становништво одлази. Претпрошле године, по подацима ОЕБС-а – 58000 младих је отишло из Србије. Обзиром да нам је морталитет већи, да је 104000 њих умрло претпрошле године, а рођено је њих 65000, и да имамо тенденцију све већих миграција… чињенично, неће имати ко да пуни ПИО фонд ако ово остане као и сада. Значи, држава мора још више да се задужује, нема ко да врати, и да не бисмо отишли у банкрот, прво морамо да продамо ЕПС (читај распродамо), сва рудна богатства, воде, шуме… И… када мислимо да смо пропали, нисмо. Тада на ред долазе јавна предузећа преко тзв. „јавно-приватног партнерства“. То је перфидна превара да странци улазе са 51% капитала у наша јавна предузећа. Рецимо…, нека дођу у топлане. Шта ће бити? Аутоматски цена грејања расте, па ће онда ући у комуналне услуге, па ће онда узети све водоводе, и то је већ виђен сценарио у Јужној Америци…“

Говорио је Драган још и о прању новца који се опере и износи на запад, у западним банкама, о потреби да се смање порези на зараде који су сада од 62-65%, затим о крађи струје у ЕПС-у и још доста тога битног и кључног што води Србију у економску и свеопшту катастрофу и пропаст! Осим… ако се не деси неки преокрет?

Обавезно погледајте ову трибину, јер се, после излагања професора Комазеца и Драгана, развила врло жива и плодотворна дискусија, са одличним констатацијама и питањима, као што је питање која су решење потребна да се наша Србија спаси пропасти?

На трибини је био крем интелекуталне елите, више професора универзитета, бивши министар и функционери…

Дејан Лучић СК 300: Гост Драган Радовић – Да ли је Александар Вучић кум политичко криминалне мафије?


Пре два дана, дакле 29.01.2017. године, Дејан Лучић је снимио емисију са економистом Драганом Радовићем на теми како криминално политичка мафија немилосрдно и брутално пљачка и пустоши Србију, и није нашао бољег експерта за то од Драгана Радовића, који је народски речено докторирао на тој теми. Штета само што је од овако важне теме, Лучић у појединим деловима емисије, направио пародију, изигравајући лика из Монти Пајтон шоуа.

Дејан Лучић СК 300: Гост Драган Радовић – да ли је Александар Вучић кум политичко криминалне мафије?

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Референтна каматан стопа НБСрбије, кретања

Да видимо како Драган разоткрива на глобалном нивоу, шта се крије иза термина „сива економија“ и зашто је по Уједињеним Нацијама (УН) сива економија „пожељна“ у земљама трећег света, а рецимо није пожељна у Америци, где је сива економија најстроже кажњиво дело, а не пожељна.

Дејан Лучић:

„Шта значи реч сива економија?“

Драган Радовић:

„Веровали или не, теорија сиве економије, односно дефиниција, не постоји. У ком смислу? Па, највећи светски експерти не могу да се договоре шта је то сива економија. Ево само да погледамо у Србији. Ако се прича на РТС-у о сивој економији, приказују се пијаце, и уличне и картонске пијачне тезге. Уједињене Нације су 2007. године дале препоруку да је сива економија „пожељна за развој економија земаља трећег света“, јер она стимулативно делује и отвара нова радна места. Ако погледамо у Америци, у Америци то су тешка кривична дела (бављење сивом економијом), где казна затвора иде 10, 20 година. Тамо постоји она изрека: „Само смрт и порез„, смрт долази, и порез мора да се плати (другим речима у Америци само смрт и порез не могу да се избегну).

И, откуд сада то, да УН дају препоруку да је то пожељно?!
А ко су водеће земље у УН-у?
Па управо Велика Вританија и САД.

Па се онда питамо, зашто 2008. године кад је налетела светска економска криза. Зашто су американци милионе својих радника отпустили, банке су им одузеле хипотеке, нису рекли: „ајде, ево пожељна је сива економија“ (као што важи за земље трећег света, попут Србије итд…), нађите посао, преживите, задржите своје хипотеке…, него их је истерала на улицу. У Европи, сива економија је кажњива, не толико драстично као у Америци, али се исто сматра као тешко кривично дело.

Е, сада… како је могуће да УН дају препоруку да је у земљама трећег света, да је то пожељно (сива економија)?!“

Наравно, када се овако јасно прикаже цела ствар, закључак је једноставан, сива економија је пожељна у земљама трећег света, јер се тако преко инсталиране квислиншко-пљачкашке власти пљачка одабрана земља (Србија) за рачун и профитни интерес најјачих земаља запада (опљачкане паре се износе у њихове банке), где страни налогодавци дозвољавају да се и квинслинзи некажњиво дебело омрсе, али ако покушају да не испуне одређене жеље своји налогодаваца, они их уцене њиховим пљачкањем сопствене земље.

За квинслинге, то је пут без повратка, нема назад, а за нас, за народ?

Па ако и даље немо посматрамо како нас домаћи властодржци и квинслинзи уништавају, како нам распродају Србију, и домаћу комплетну привреду, биће то и за нас пут без повратка, ка сопственом уништењу, осима ако се не…?

Драган објашњава како се пљачка наш домаћин у пољопривреди: "Када се ради откуп пољопривредних производа, па се прво сељак, онај основни пољопривредник, убије ценом откупа пшенице. Значи, он је прво убијен, пшеница му се плаћа 15 динара, а већ у првој следећој руци, кад се преради у брашно, брашно је већ 35-40 динара. Па зашто тај прерађивач, који можад улаже свега 15-20% себе, добија чак 100-120%?! Значи, то је пљачка пољопривреде! То се исто ради код откупа малине, купине и свега (осталог). Значи, онај ко откупљује, он је увек повезан са врхом државе..." итд... итд...

Драган објашњава како се пљачка наш домаћин у пољопривреди: „Када се ради откуп пољопривредних производа, па се прво сељак, онај основни пољопривредник, убије ценом откупа пшенице. Значи, он је прво убијен, пшеница му се плаћа 15 динара, а већ у првој следећој руци, кад се преради у брашно, брашно је већ 35-40 динара. Па зашто тај прерађивач, који можад улаже свега 15-20% себе, добија чак 100-120%?! Значи, то је пљачка пољопривреде! То се исто ради код откупа малине, купине и свега (осталог). Значи, онај ко откупљује, он је увек повезан са врхом државе…“ итд… итд…

Следи приказ референтне каматне стопе као поткрепе када је Драган објашњавао како се врше преваре путем откупа државних хартија од вредности и записа…

Референтна каматна стопа Народне Банке Србије и стопа законске камате

Кликни на слику да је видиш увеличано

Кликни на приказ да га видиш увеличано

Извор за приказ:
http://bit.ly/2kQTxX0

Лепо то каже  и објашњава садашњи тренутак политиколог Душко Радосављевић:

Докле више, стварно!

А, ми, обичан народ, ни то не кажемо, само ћутимо и трпимо?!!
Ако, има времена, поолакоооо:

„још није дошао ред на мене. Јесте роб сам, али сам ипак жив“.

Јесте, али се онда не разликујеш од животиње, више ниси човек…

Објављено у Анализе, студије..., Екомонија, привреда, банкарство, Криминал, Политика, политичари, Срби - Србија - Нација - Држава. Ознаке: , , , , . Коментари су искључени на Дејан Лучић СК 300: Гост Драган Радовић – Да ли је Александар Вучић кум политичко криминалне мафије?

Драган Радовић – Главни проблем у Србији су криминализована бирократија, заштићени бизнисмени и политичари


Извор: Србин Инфо

Драган Радовић је економски аналитичар и борац против сиве економије. У последње време чест je гост у многим телевизијским емисијама посвећеним тој друштвеној области. Све више експониран и у електронским медијима.

Захваљујући Драгану Радовићу, Србијом се шири истина о високоорганизованом државном криминалу.

Захваљујући Драгану Радовићу, Србијом се шири истина о високоорганизованом државном криминалу.

Господине Радовићу, какво је Ваше мишљење о либералној економији коју Србија води?

– Потпуно погрешан модел, у томе се слажу скоро сви економисти који нису на платном списку државе. Мислим да је нама много већи један други проблем, то су криминалне радње унутар Србије у којима највише учествује криминализовани део бирократије, заштићени бизнисмени и политичари који све то покривају.

Славица Мојсин, новинар

Славица Мојсин, новинар

Да ли треба вратити царину на робу коју Србија може сама да произведе или је концепт либералне економије, где се укидају царине и не штити се домаћа производња „прави пут“?

– Царињење робе из иностранства је добра мера која би штитила домаће тржиште. Много боља мера за заштиту нашег тржишта и домаћих произвођача, била би спречавање шверца преко Царине који на годишњем нивоу износи четири милијарде евра робе, шверц у коме учествују сви наведени у одговору на прво питање. У малопродаји шверцована роба има вредност 6 до 8 милијарди евра, само утајени ПДВ достиже 900 милиона евра.Спречавањем овог криминала на тржишу би се створио огроман мањак робе што би далo праву шансу домаћим произвођачима да повећају производњу.

Које су позитивне, а које негативне импликације страних инвестиција с обзиром на то да се субвенционишу из нашег буџета?

– Довођење страних инвеститора, уз субвенције, да би запошљавали раднике који раде за минималну зараду је потпуни промашај, једноставно нема позитивних ефеката.

Како се заштитити од нелојалне конкуренције у виду страних предузећа?

– Једини начин је да развијамо технологије које они не желе да раде. Пример је производња у којој има много мануелног рада: текстилна индустрија-шиварство, обућарство и друго.

Зашто све више домаћих привредних субјеката клизи у сиву економију?

– Највећи разлози бежања у сиву зону су непостојање контроле од стране пореске службе, жеља привредника да на утаји пореза остваре додатну зараду и на трећем месту превисоке пореске стопе.

Сматрате ли да су кажњавање и инспекцијска контрола решење сиве економије, или би више помогле неке друге мере, попут заштите од монопола и то да држава испуњава сопствене обавезе према привредницима?

– Сива економија се врло једноставно решава, у циклусу од једне до две године. Први корак мора да направи држава снижавањем већине пореских оптерећења: 1. оптерећење зарада за трећину, 2. порез на добит са 15 на 10%, 3. порез на дивиденду са 20 на 10%, порез на имовину на 0,1% уз примену на реалну вредност имовине, 4. порез на закуп са 20 на 10%, 5. брисање већине парафискалних намета. Други корак је да држава остави привредницима прелазни период од три месеца како би увели пословање у легалне токове: раднике са црног у рад са пријавом, као и пријављивање целокупног промета. По истеку прелазног периода Пореска управа Србије мора кренути у контроле, кратке и брзе, сви који би радили супротно закону, вршили утаје пореза по било ком основу, морали би да осете јаке репресивне мере државе (вишеструко веће казне од износа утајеног пореза, затворске казне, одузимање имовине и др.)

Да ли би по Вашем мишљењу укидање двоструких намета, на терет радника и на терет послодаваца, које плаћа послодавац, смањило броја радника који раде на црно?

– Два су услова за смањење рада на црно: умањење оптерећења зарада за трећину (тренутно 62 до 65%, снизити на 42%) и разрезивање високих новчаних казни за све прекршиоце.

Да ли бисмо више постигли спречавањем увоза или производње копиране робе, него кажњавањем малих предузетника, који ту робу купе легално односно преко фактура и исту продају?

– Спречавање увоза свега и свачега је приоритет у Србији, кажњавање привредника је последња мера, треба применити систем штапа и шаргарепе, између увоза и штапа читав низ повољности се морају дати привредницима.

Објављено у Анализе, студије..., Екомонија, привреда, банкарство, Криминал, Политика, политичари. Ознаке: , , , , , , , , , , , . Коментари су искључени на Драган Радовић – Главни проблем у Србији су криминализована бирократија, заштићени бизнисмени и политичари

IQ Клуб: Економиста Драган Радовић о кризи привреде Србије – 28.12.2016.


Прексиноћ у пословној канцеларији економисте Драгана Радовића, дошао је пензионисани новинар Танјуга, Недељко Којић и интервјуисао га. Драганова упорност путем разних трибина, и прегрштом својих текстова на интернету, где објашњава како Политичко Бирократска Мафија (ПБМ) Србије пљачка Србију, даје све више плодова у смислу да све више новинара жели са њиме да разговара о економском и финансијском организованом криминалу у Србији!

IQ Клуб: Економиста Драган Радовић о кризи привреде Србије

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Србија се пљачка путем разних организованих „операција“. Набројаћу само неке о којима је Драган говорио…

Драган Радовић: "Од 5-ог октобра 2000. године, у Србији не постоји никаква политика, ни економска, осим пљачке! Бројке, узећемо годишњи ниво, тренутне утаје пореза, свих врста пореза у Србији су 4 милијарде евра, већ има елемената да су порасле. Пре годину ипо су утаје биле 3 милијарде евра на годишњем нивоу, што значи, да криминал који се крије под именом - сива економија, расте! А који је то криминал? То је криминал дела бирократије. Значи, високо организовани криминал државних службеника. У колико се он не сузбије, не постоји нити један програм који гарантује избављење Србије из тешке економске ситуације!"

Драган Радовић: „Од 5-ог октобра 2000. године, у Србији не постоји никаква политика, ни економска, осим пљачке! Бројке, узећемо годишњи ниво, тренутне утаје пореза, свих врста пореза у Србији су 4 милијарде евра, већ има елемената да су порасле. Пре годину ипо су утаје биле 3 милијарде евра на годишњем нивоу, што значи, да криминал који се крије под именом – сива економија, расте! А који је то криминал? То је криминал дела бирократије. Значи, високо организовани криминал државних службеника. У колико се он не сузбије, не постоји нити један програм који гарантује избављење Србије из тешке економске ситуације!“

Путем утаје пореза на царини, путем крађе струје у ЕПС-у, путем лажних биланса (завршни рачуни) разних легалних фирми, путем лажних фактура, где се путем такозваних иностраних ћерка фирми, матичних фирми у Србији, износи у страним банкама огромна сума новца стечена криминалним радњама од стране „високих“ играча.

Тема интервјуа била је овогодишњи буџет Србије, где се министар финансија пре неколико дана хвали, да буџет „никад није био бољи“, а премијер говори да је буџет у суфициту, иако још није урађен завршни рачун са тачно прецизним цифрама расхода и прихода, јер једино је то меродавно да се оцени да ли је буџет Србије у дефициту, или суфициту. Међутим, наши високо устоличени „мађионичари“ и „магови“ знају све и без завршног рачуна и прецизних цифри.

Ево шта Драган каже о томе:

„Прво, морам да дам кваликификацију о „никад бољим резултатима“. Да би смо тачно знали какви су резултати, морамо да имамо завршни рачун, који се ради по истеку пословне године. Обзиром да завршни рачун немамо, министар Вујовић може сад да прича шта год пожели. Још лепше податке може да износи председник владе, он је ипак правник. Њему не можемо толико да замеримо кад каже буџет је у суфициту. Да би био у суфициту, морају приходи да буду већи од расхода.

С обзором да су у Србији годинама уназад, расходи већи од прихода, то је дефицит. Они су у економску теорију убацили један термин који не постоји: „суфицит дефицита„. Хоће да кажу: дефицит није милијарду, а требао је да буде милијару, а пошто је био само минус 500 милиона, онда смо ми у плусу 500 милиона?! Ја, ако бих тако образлагао, био бих врло неозбиљан…“

Што се тиче завршних рачуна буџета Србије, Драган је рекао да се завршни рачуни буџета не раде пуних 15 година, дакле од 2001. година, тако да није ни чудо што имамо пуно „математиачара“ на високом државном нивоу, који нам кроје капу како желе, а исход је да су они све богатији и богатији, а Србија и народ све су сиромашнији и сиромашнији.

Драган је изнео пуно значајних и занимљивих чињеница које објашњавају срж економске катастрофе и безнађа Србије, али и нуди ефиласна практична решења, како да се спречи организована пљака наше отаџбине, и како да Србија доживи економски препород!

При крају емисије, Драган је објашеавао више начина како „високи играчи“ и њихова камарила, незаконито стечен новац, путем прања новца, извлаче у страним банкама, које нам касније капиталисти „враћају“ назад, али у виду кредита са последицама дужничког ропства којем ће бити оптерећене и будуће још нерођене генерације.

Један од класичних начина легалног прања новца, дакле путем банака, рачуна, разних потврда, је када матична фирма у Србији, наравно матична фирма озбиљних играча, оформи своју повезану и подређену ћерка фирму у некој земљи у иностранству. Тада ћерка фирма, лажним, дакле фиктивним фактурама, испоставља разне обавезе плаћања матичној фирми, које у реалности и не постоје, или постоје, али су десетоструко надуване и увеличане…, и тако се извлачи из Србије и опере огроман капитал, милијарде евра, а то нема ко ни да провери, јер се то и не жели од стране најутицајнијих државних службеника и „покровитеља“!

На самом крају емисије, Драган је говорио да је пре неколико месеци открио још једну криминалну „операцију“ у великим фирмама које издају фисклане рачуне за продату робу, али се добар део пазара не пријављује, послушајмо шта Драган каже о томе:

„А сада ћу само рећи за још један криминал који сам открио у последњих пар месеци истраживања, када сам схватио да се фискални рачуни свакодневно издају, чак можда милион фискалних рачуна се изда, и не пријави се у пазар. То не раде ситне радњице, него они који имају по 1000 продајних места, по 50 пумпи можда, велики мега-маркети. Значи, не пријављује се промет уопште. То се утврди анализом завршних рачуна. А где је пореска управа…?! Неко их штити, неко из пореске управе, те криминалце, из министарства финансија, из државе. Значи, то се тачно зна! Акцизна роба, цигарете, дуван, кафа… све…!“

Све у свему, погледајте емисију, има доста битних података за разумевање садашњег претешког економског стања у Србији.

А када ће коначно овај израбљени народ да се пробуди, за мене је и даље мистерија?

%d bloggers like this: