Моја блогерска каријера је завршена. Збогом свима…


Моја блогерска каријера је завршена, не како сам ја хтео, већ како је то живот одредио. Мислио сам да ћу издржати и моћи да пишем и објављујем чланке до 20. марта 2017. године, када се навршава тачно 10 година од када сам отворио свој блог (сајт) на ВордПрес систему, па да тако уоквирим десетогодишњу каријеру свог списатељства, али преварих се, јер ми је 17-ог марта нагло позлило. Извуко сам се некако од тих повраћања и пролива, ситуација се сада стабилизовала и смирила, али ме забрињава један кратки, али знажни и болни грч у пределу бешика-простата (можда је и једно и друго у питању), али мало улево. Ништа није критично, али је за мене све ово озбиљно и врло упозоравајуће.

Наравно, ја сам крив за све, слутио сам да ово може да се деси, али све сам мислио и надао се: „издржаћу ја, јак ми је организам, јак ми је организам…“. Јесте, јак ти је организам, али све има своје границе. Све је ово због мојих очију, а посебно око ситуације са мојим левим оком, о чему сам раније нешто писао. Наиме, када се један орган много изпрефорсира и преоптерети, да би он како тако функционисао, његово преоптерећење преузимају други органи у организму, а пошто сам ја повадио готово све зубе и ставио вештачку вилицу, преоптерећење са очију прешло је у пределу бешике и простате, где сам у задњих 6-7 месци осећао извесну тензију и напетост, односно оптерећење, али… увек има једно „али“ које све поквари, а то је мој ум који ме је скоро здравствено сатро жељом за писањем, тако да…

Било како било, ово је крај моје блогерске каријере, јер сустижу ме и егзистенцијални проблеми, будући да сам на социјали и народној кухиње, извршитељи су ми за петама због неплаћених комуналија, тако да ми предстоји врло тешка и неизвесна борба за елементарни егзистенцијални опстанак, да повратим здравље…

Наравно прихватам све то, све је то живот, па нек ми буде шта треба.

Отворићу блог мало за коментаре, једно 7-8 дана, интернет ћу сигурно имати до 10. марта, можда и цео март, а после ћу преглеђивати пошту према могућностима у неком интернет кафеу…..

Ето, сад, после 10 година заиста посвећеног рада на писању, уз много жртви и одрицања, не знам шта да кажем, ваљда треба да се створи нека већа дистанца, али оно што сигурно могу да кажем је да сам дао целог себе, и више од тога! И не кајем се никако, само је требало да будем мало органозованији и самодисциплинованији.

Порука мојим читаоцима је, главни непријатељ човека је незнање. Зато, да би се образовали по питању разних истина: историјских, научних, духовних, о људској врсти, Планети Земљи, али заиста… почните да пратите Мидгард» групу на фејсбуку. Лажи на овој Планети су тако колосалне, тако да истини у очи неће моћи да погледају чак ни многи од оних који размишљају својом главом, чак и они морају да „конзумирају“ истину на кашичицу да би се како-тако полако усмеравали на путу истине, јер све је тако шокантно да се истина прихвати, када су лажи тако колосалних размерае, а истина изокренута наопачке. Напросто… треба времена за то, будући да превелика доза истине, тешко се „пије“ (може да буде и „отров“), већ мора да се пије кап по кап, чашица по чашица, док полако не уђе у метаблизам, док се не стври нови ум и свест. Међутим, само знање није довољно, оно јесте основа свега, али ако се не примењује и не ЖИВИ ОСВЕШЋЕНО у пракси, такво знање је само мртво слово на папиру.

Моја порука Србима је да само србин србина спашава, не чекајмо помоћ од руса, већ се сами требамо борити за свој свеколики бољитак, ако нам руси помогну добро је, али не може рус бити већи србин од србина. Угледајмо се на своје славне претке, на делу, и ето нам бољитка. Како ће Путин помоћи нама, кад не помаже ни својим русима у Домбасу, јер руски цивили тамо највише гину за време „примирја“ од бомбардовања украјинаца који се не упозоравају да крше примирје. Али зато кад руси у Домбасу узврате и крену у контранапад, онда се по савету безбедбости УН-а (читај амери) „крши“ примирје. Сценарио је добро извежбан у рату у Босни када су у питању били муслимани и Срби.

Друго, не уздајте се срби у тзв. Трампа-србина. Какав бре Трамп, он је само вешта превара и режија холивудских мајстора илузија, заборавили сте где се налази Холивуд. Трамп је само предах, да се амери консолидују на унутрашњем плану, до коначног обрачуна са русима, а дотле ће дипломатским вештинама да гурају русе да „крваре“ на жариштима које су отворили у Украјини, Сирији, а можда им отворе још неко. Ајде да разумем режимске ботове да пишу бајке о Трампу и србима: „Трамп враћа Србима Косово!“, али прегршт је разноразниох патриота „аналитичара“ који само своје пусте жеље пројектује ка Трампу, да ће тобоже помоћи Србима, да је он некакав чак пријатељ с Путином, и гле чуда, тај „руски“ човек је скоро тражио да руси треба да врате Крим Украјини. Хоће, да вратиће, али кад амери врате мексиканцима Тексас и пола Америке Индијанцима. Сећам се исто је лудило било и са Обамом када је дошао на место предсеедника САД, као он ће „с*ебати нови светски поредак“, чак ће имати и „помоћ ванземаљаца“ у томе, а био је гори од свог претходника. Исто ће бити и са Трампом…

Срби, тешка времена долазе, доћи ће још до веће социјалне катастрофе по целој Србији, и ко зна шта још споља, јер нису нас домаћи квислинзи на власти свих боја за џабе разоружали, чак су и програсили да „Србија нема непријатеља!??“. Све је ово врло озбиљно и опасно, тако да ако се како-тако не организјемо као нација, бићемо лак плен непријатеља који нису далеко, у нашем окружењу су, то сви знамо, и сви се ра разлику од нас наоружавају…

Запамтите, само народ који чини спој предака, садашњих поколења и будућих… може опстати као народ, као нација, у противном… све ће се нације распршити у скуп појединаца чинећи аморфну зомбирану грађанштину, која ће ропство сматрати „слободом“ и „живеће“ у компензативним виртуелним ИТ и ТВ световима, ван сваке стварности и реалности.

Србе може само национализам спасити и мудра нацонална политика вођена од праве патриотске елите, коју срећом имамо око 5% у интелектуалним круговима, само их треба довести на власт, а осталих 95% откорењених анационалних интелектуалаца је најтежи шљам којег су срби икада, али заиста икада имали у својој историји…!!!

Радује ме да примећујем да се уочава одређени слој србске омладине са јаком националном свешћу и идентитетом (образује се и нформишу преко интернета), и у некој од тих будућих генерација видим спас за Србе, само је питање коју ћемо цену платити до тада. Један одабран, мањи али значајан број младих срба све више увиђа да је копирање свега што долази са запада чист бесмисао и идиотизам, јер ма колико добро копирао нешто, копија је само копија, а не оригинал, запамтите то!

И зато срби, србска омладино, будите оригинални, будите оно што јесте, Срби! Поносите се својим Славним Прецима и угледајте се на њих делима! Не мислите само на себе, већ и на своја будућа поколења! Поносите се својом националном културом, својом славном историјом, својим славним војсковођама, својом слободарском свешћу, задојите се њоме!

Живела Србија…!!!

Владан Вучковића – Паја, легенда Бора
Инструментал: „Марс“, „Ила-Ила“, „Београд“…

Владан Вучковић Паја – Планет X (Пут ка Сунцу)

Извор:
http://www.vladanvuckovic.info/

Блог рођендан – Седам година постојања блога (сајта) „Небојша“


Драги посетиоци,

Ухххх… ко би реко….

На данашњи дан, пре седам година (20.03.2007.) отворио сам себи на бесплатном WordPress сервису (хостинг) бесплатан блог, дакле, ништа не плаћаш, само радиш. То је велика ствар за обичног човека попут мене, који нема никакав приступ на државним и локалним медијима, попут хиљаде истих, где би могао да каже коју реч, јер свима нама обичним људима је мука од оних који уместо нас из народа „заступају народ“ на медијима, телевизијама.

До данас на овом блогу објављена су 1184 чланка, уз 7221 пратећа коментара. Број посета до данашњег дана је солидан, а он је: 1.909.911. Рекордан број посета у једном дану је: 7179.

Сећам се једног мог покушаја, мислим да је то било 2007. да у мом Бору на локалној телевизији ТВ Бор, коју плаћамо ми борани, кажем коју реч о покушају велике пљачке РТБ Бора путем „приватизације“», то је била она ситуација са румунском фирмом „Купрум“, која је требала да купи РТБ Бор за време владавине тог чувеног „поштењачине“ и „патриоте“, сад пропалог Коштунице, који је тад био председник владе Србије (од 3. марта 2004 — 7. јула 2008.), а у тадашњој „приватизацији“ РТБ Бор и покушају пљачке, учествовала су и 5 министра из његове владе, на челу са Миланом Париводићем, који је у то време био министар за економске односе са иностранством и координатор Министарства финасија, и као такаве био је, у име владе Србије, главни и одговорни када је склопљен криминални и пљачкашки купопродајни уговор са Купрумом о приватизацији РТБ Бор, који је срећом убрзо пропао, па РТБ није приватизован. А он човек, иако има завршну реч, и пре свега одговорност, јер ставља потпис на уговор, он није појма имао шта пише у том уговору, да ли је нешто на штету РТБ Бор и државе, или не, јер то су по њему „технички детаљи“ које он није у обавези да зна, јер „то је посао агенције за приватизацију“, а не његов, „јер није добио хонорар за то“ (а чекај, зар ти немаш плату као министар?), а човек потисује уговор у име државе Србије?!!

Направио сам један кратак прилог о том криминалном циркусу, дао сам најбитније детаље и поставио то на Ју Тубе, овде». Али пре тога, пре обог потписивања купопродајног уговора са „Купрумом“, одлучих да покушам да на локалној ТВ Бор кажем као грађанин нешто о томе, звао сам телефоном тадашњу главну уредницу ТВ Бор, објаснио јој шта желим и она ми рече: „Дођите„.
Ја дођох, покуцах на врата, објасних да сам се најавио, и уредница ме одмах упита:
Ко вас шаље„?
Ја одмах укапирах да је она првобитно мислила да ме неки страначки шеф шаље да дам неко саопштење, па ми је зато рекла да дођем, но пошто нисам члан ни једне странке, нити ћу икада бити, ја јој рекох онако шаљиво:
Ја га шааљем.“
уз објашњење да нисам члан ни једне странке, али да као грађанин имам права да се појавим у медијима, јер општински медије и финансирају грађани итд… итд…
Уедница ми затим рече нешто овако, у ироничном стилу:

Да, разумем вас, грађани имају права на то, али знате какви су грађани: нервозни су, незадовољни, воле да опсују, а то није баш згодно...“

И нормално, није ми допустила да се појавим на ТВ Бор, без обзира што сам ја рекао да не псујем, да умем да причам и да склапам реченице, но није ништа вредело. Наравно, и ја сам био свестан да нема вајде од свега, али барем сам хтео да покушам, да уствари видим како функционише та медијска машинерија.

Све у свему, интернет са блоговима, сајтовима, разним форумима, даје шансу грађанину да се искаже, да изнесе своје ставове и мишљења о ситуацији у друштву, да пише о било чему што пожели, али да буде и одговоран за то, зато сам ја и одлучио да пишем под препознатљивим идентитетом, под пуним именом и презименом, да објавим и своју фотографију, да се не кријем иза неког безвезног надимка и да га тако без икаквог идентитета користим да причам свашта, нетачно и без икакве одговорности, што анонимност аутора допушта.

Трудио сам се да на свој специфичан начин писања, отворим људима очи за многе ствари, да их подстакнем на бунт, бунт слободарског духа, да сами мењамо нашу судбину и утичемо на њу, и баш сам се свих ових 7 година из петних жила посветио томе, често занемаривајући и приватни живот, будући да овај посао тражи целог човека, јер све живо радим сам, скоро без одмора. Такав сам ја, у овим тешким временима, на првом месту ми је борба за опште добро, немам онај ситно-шићирски интерес да гледам само себе, јер како појединцу може бити добро, чак и да он лично живи добро, ако све више и више људи из његовог окружења живи лоше, пропада, људи луде, захвата их депресија, умиру, а ти „живиш добро“?! Тада се губи смисао свему, јер живот ван људске заједнице није ни живот. То све што мислим, може добро објаснити она песма: „Прво су дошли…“:

„Када су нацисти дошли по комунисте,
ја сам ћутао;
јер нисам био комуниста.

Када су затворили социјалдемократе,
ја сам ћутао;
јер нисам био социјалдемократа.“

Итд… итд…

И на крају дође Дара и теби да узме меру, дођу и по тебе, одведу те… и сад више нема ко да се буни, дефинитивно. Код мене се у животу неке ствари и одвијају у циклусима од по 7 година, или 14. Седам година сам у овом фазону, седам у оном и све тако…
Дакле, по мени, да би неко друштво живело добро, у просперитету и хуманости, сваки појединац би требало на првом месту да има на уму опште добро, и да буде спреман на личну жртву борећи се за бољитак у друштву, а то не треба да се схвати буквалистички, да се сад попнеш на зграду и одмах скочиш са ње да би доказао да си патриота који се жртвује. Бити спреман на жртву не значи и обавезно да ћеш бити жртва, јер наравно, и поред тога што ти је на првом месту опште добро, ти ћеш успут водити рачуна и о себи, породици, па сад ако баш страдаш, тако је живот хтео, али… живео си као слободан човек, а не као роб, који је иако „жив“ у ствари мртав, зомби.

Ето, издржах ових 7 година, али као и код многих, ушао сам у неке тешке и неизвесне егзистенцијалне комликације, па се морам више посветити себи и спашавању своје егзистенције, али сада ми је некако лакше, јер иза мене стоји мукотрпан седмогодишњи рад, одређено дело, шта год ко мислио о томе.

Наравно, ја се не жалим, само објашњавам свој живот, све је ово мој избор, потпуно свестан. Од сад ћу да радуцкам колико могу, до краја марта треба да напишем једну моју кратку анализи мартовских „избора“ 2014., јер спрема се финале, на власти су се учврстили егзекутори и гробари Србије, и ако се не побунимо и не доведемо патриоте на власт, збрисаће нас, без милости! Нас, наше породице, наше мајке, сестре, браћу, очеве, децу, пријатеље… али, да не дужим, о томе ћу писати нешто шире у том будућем тексту, до краја марта. Пре него што поставим музику коју волим, рећи ћу вам још да сам напрвио контакт са господином Тодором Вулићем, човеком који на оригиналан начин проучава и истражује историју, јер се по њему у историји ништа не догађа случајно, већ у одређеним временским ритмовима, циклусима.

Наиме, др Вулић је, за разлику од класичних историчара који историју третирају као мање-више хаотичан след случајних догађаја, у својим истраживањима доказао да то нипошто није тако. Он у својим књигама тврди да је историја објективно нужан и закономеран процес, који се одвија по одређеним временским ритмовима. Утврдио је, проверавајући нашу историју, и историју других нариода, да постоје више ритмова по којима се разна збивања понављају. Али, ти ритмови се изводе из једног математичког образца, затим, они се међусобно допуњавају, комплементарни су, и тако заједно чине мрежу тих историјских збивања, и затим каже:

„Значи, ако имамо неку историјску годину, она по једној ритмици наслеђује једно збивањеа из тамо неке претходне године, друго збивање по другој ритмици из неке друге године, и онда сва та збивања се стичу по тим временским ритмовима, градећи сад тај један мозаик догађаја за актуелну неку годину, која може да буде и 2008. година…“

То што господин Вулић прича поставио сам на Ју Тубе, овде», а кад то погледате, биће вам јасније о чему се ту ради. Ја сам за њега чуо пре неколико година када је гостовао код Слободана Живковића у емисију „Субјекат“ из 2009., али заборавих за њега, све до пре неки дан, када га је, гостујући у емисији „Инфо-Ратници“ код Биљане Ђоровић, поменуо професор Радишић, и Вулићево предвиђање од раније, а односи се на то да ће Руси поново задобити Крим у свом окриљу 2014. што се знамо и десило. Ево шта је др Радишић рекао:

„… Уосталом, постоје такозвани „историјски циклуси“. Овде код нас постоји научник, ајде не знам како би рекао, истраживач у сваком случају. Тодор Вулић који је написао једну књигу, у којој је, између осталог 2012. године писало да ће Руси 2014. изаћи на Крим, односно да ће изаћи на Црно море, а написао је и шта ће се 2023 године догодити…“

Др Вулић је то предвидео да ће се то десити на основу својих специфичних проучавања ритмичких циклуса у понављању догађаја кроз историју, и када се тачно проуче закономерности у мрежи разноразних догађања и понављања кроз време, у историји, тада се могу и предвидети неки догађаји који ће се тек десити, на основу ових временских ритмова и њихове закономерности у понављању. То ме је све поново заинтригрирало, па сам убрзо нашао контакт на интернету за др Вулића, и ступио у контакт са њим, затим ми је он послао 3 текста која ћу објавити крајем марта-почетком априла. У једном од тих текстова, о почетку трећег светског рата, помиње се и тај податак за Крим, а тај текст господин Вулић је писао 2009. А сви смо свесни, да после намерно изазване кризе са Украјином, где је запад са САД на челом дебело умешао прсте и све организовао у Украјини, да више ништа неће бити исто, поготову што су и Руси индиректно преузели Крим, који је и био у њиховим рукама све док га Хрушчов неје „поклонио“ Украјини 1954. Дакле, са припајањем Крима Руској Федерацији после референдума на Криму 2014., више ништа неће бити исто, више нема повратка на старо, трећи светски рат улази у другу фазу, кроји се нова геополитичка карта света, а запад и нацисти IV Рајха, биће поново поражени!!

По прогнозама господина Вулића, Србију ће заобићи трећи светски рат, нећемо бити директни учесници, нама се 1941. година већ догодила приликом бомбардовања 1999. а веза за то је Слободан Милошевић и његово рођење, будући да се он родио 1941.,али о томе отом-потом, време је да уз мало музике, прославимо овај мој блог рођендан, а почећемо са музичком легендом Бора, Владаном Вучковићем Пајом и његовом предивном инструменталном музиком…!

Пазите се, чувајте се, волите се!
Поздрав свима!!

Владан Вучковића – Паја, легенда Бора
Инструментал: „Марс“, „Ила-Ила“, „Београд“…

Ју Група – Опасно те волим

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Галија – Ти можеш све

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Неда Гаврић – „SPENTE le STELLE“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Етно – Слободан Тркуља и Балканополис, албум: „Краљевство Балканополис“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Етно- Светлана Стевић Вукосављевић: Књигу пише турски царе

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Привремено затварам коментаре на блогу


Драги посетиоци,

Привремено затварам коментаре на блогу, јер намеравам да се што боље одморим и регенеришем од рада на њему, компјутеру и интернету. Од 20-ог маја требало би поново да отворим коментаре на блогу, но није искључено да одмор продужим до краја маја.

Минимално ћу користити интернет, чисто за технички преглед исправности блогова које одржавам и преглед електронске поште, тако да ако неко пожели да ме из неког разлога контактира, може то учинити преко доњег E-mail формулара.

До поновног и пуног ангажовања на блогу желим вам све најлепше, да сте здрави, да се изборите са животним проблемима. Борите се за бољи живот, вас и ваших породица, не губите време на глупости, јер у данашња турбулентна и тешка времена изгубљено време је ненадокнадив ресурс, ако се узалуд проћерда, неће се време зауставити и вратити уназад због вас, да би исправили неку грешку, то имајте на уму.

До мог поновног пуног ангажовања на блогу послушајте предивне мелодије природе, весели и животодарни цвркут птица и умирујуће тонове кише која пада.

Срдачно вас поздрављам!
Небојша Јовановић

Весели и животодарни цвркут птица

Звуци кише, музика за опуштање


Објављено у Блоговање, Инфо. Ознаке: , , , , , , , . Коментари су искључени на Привремено затварам коментаре на блогу

Мој блог рођендан, пети по реду – живели…!


Драги посетиоци,

На данашњи дан, пре 5 година 20.03.2007-ме у 14:18 часова… заживео је овај блог (сајт). Ево већ 5 годинa траје задржавајући неопходну динамику коју није баш лако одржавати (то само блогери знају), поготову кад све живо радиш сам, али кад имаш испред себе идеју водиљу, занос, искреност, вољу и снагу, онда се све недаће савладају и поред разних кризних момената. Свему томе сте највише допринели ви, моји драги посетиоци, који сте ми давали снаге да издржим, истајем, јер вас је долазило све више и више у потрази са информацијама које тражите. Наравно, целокупан допринос реномеу овог блога дали су и остали аутори који пишу, не само ја. Закључно са данашњим даном у 08:35 блог има 1.006.212 посета што је сасвим задовољавајуће за сајт какав је мој, с обзиром на динамику и тематику коју обрађује. На блогу је до сада написано 818 чланака, а број коментара је 5.086.

Не могу да вас частим рођенданском тортом, али музиком могу, тако да ћете моћи да чујете мој омиљен инструментални колаж музичке легенде Бора.

Куц-куц… глу-глу… ЖИВЕЛИ…! 😉
Небојша – Бор

Владан Вучковића – Паја, легенда Бора
Марс, Ила-Ила, Београд…

Упутство за титловање видео фајла


Ово је само један од начина како се титлују видео клипови. Сва најнеопходнија објашњења су вам у сажетом упутству на доњим линковима. Све могу научити и почетници, просечни корисници компјутера, аматери. Наравно, потребно је неко минимално опште знање баратања са компјутером, видео прилозима, итд… и ако постоји воља све остало потребно за титловање може се самостално научити, уз коришћењ приложеног упутства.

Није тешко ни научити сам рад са потребним програмима који се користе. Главна погодност је та, што се главни програм за титловање „Media Subtitler“ може приликом инсталације подесити на српском језику, тако да када га покренете притиском на дугме „F1“ отвара вам се сажето упутство на српском, о раду са самим програмом. Дакле… све ово око титловања, уз коришћење приложеног упутства, може научити и почетник, а моја парола је:

„почни све сам… и сналази се, сам“

тако се најбоље на свој сопствени и специфичан начин, уз наравно мало и неопходног зноја, изграђује неко знање које се касније не заборавља. Пример у упутсву је са рада на титловању видео клипа где говори Мајкл Паренти.

Упутство:

Упутство за титловање у Wordu 2003
Упутство за тирловање у Pdf-u

Срећан рад и поздрав.

Мој блог рођендан, трећи по реду – живели…!


Драги посетиоци,

На данашњи дан, пре три године 20.03.2007-ме у 14:18 часова…заживео је овај блог(сајт). Ево већ три године траје задржавајући неопходну динамику коју није баш лако одржавати (то само блогери знају), али кад имаш испред себе идеју водиљу, занос, вољу и снагу, онда се све недаће савладају и поред разних кризних момената. Свему томе сте највише допринели ви, моји драги посетиоци, који сте ми давали снаге да издржим, истајем, јер вас је долазило све више и више у потрази са информацијама које тражите. Закључно са данашњим даном у 14:20 има 326.435 посета што је сасвим задовољавајуће за сајт какав је мој, с обзиром на тематику коју обрађује. На блогу је до сада написано 356 чланака, а број коментара је 1582.

Не могу да вас частим ређенданском тортом, али музиком могу, тако да ћете моћи да преслушате неке од мојих омиљених музичких нумера и да их скинете. Желим вам све најлепше у животу, а пре свега здравље, јер неко рече:

„Док живот тече… здравље је најпрече“

Куц-куц… глу-глу… ЖИВЕЛИ…! 😉
Небојша – Бор

Глас нашег духовног колективитета, духовног кода:

Павле Аксентијевић: Дечани

Преузми аудио снимак

Василиса:Гора

Преузми аудио снимак

Музичке нумере легендарног боранина:Владана Вучковића – Паје:

Ила-Ила

Преузмите аудио снимак

Београд

Преузми аудио снимак

Марс

Преузми аудио снимак

Наша изванредна рок група:Хексаграм и њихова песма

Вук самотњак

(Буди свој…
буди бунтован…
буди оригиналан…
буди оно што јеси…
слободан човек…)

Преузми аудио снимак

Група Галија и:

Ти можеш све

Преузми аудио снимак

Музички геније: Волфанг Амадеус Моцарт

Mozart: Piano Sonata, K. 545

Кампања за протеривање интернет експлорера 6


Преносим чланак веома значајног стручњака и блогера Милана Динића за све нас блогере који градимо своје блогове на Вордпрес софтверу кога је Милан превео на Српски…

Аутор: Милан Динић
(писано 25.02.2009)

Пре недељу дана у Норвешкој је покренута велика кампања са циљем да подстакне кориснике интернет експлорера 6 да пређу на новији прегледач веба. Све је почело од једне поруке на Твитеру од зачетника идеје са највећег норвешког аукцијског веб места, а затим су највећи норвешки медији подржали акцију. Почели су да се придружују и други а кампања се проширила и ван Норвешке, али у доста мањој мери. У Норвешкој је сада готово немогуће да неки корисник интернет експлорера 6 не види ову поруку (детаљније овде).

Идеја о обавештавању корисника овог старог прегледача веба о његовој застарелости није нова и неки су је већ годинама примењивали. Почетком овог месеца је и Фејсбук почео да приказује такву поруку. Међутим заједничка акција великих играча на вебу може да учини много више него неки појединачни случајеви јер ако корисник на доста места види ову поруку схватиће да нешто са програмом који користи није у реду (разлоге зашто би требало да се престане са коришћењем интернет експлорера 6 сам навео у посебном тексту)

Што се тиче саме кампање, направљен је посебан вики са пуно детаљнијих података. Занимљиво ми је да нико у домаћој блогосфери није прокоментарисао ово па ја реших да пробијем лед. Такође локализовао сам и кôд који се може поставити на веб страницама за приказивање поруке корисницима интернет експлорера 6. Све што треба да урадите је да кôд одавде поставите на место где желите да се приказује. Уколико желите да се приказује на врху странице као код мене, требало би да иде одмах испод ознаке. Можете прилагодити изглед и текст поруке једноставним изменама. Да напоменем да у тексту постоји веза ка страници на којој сам укратко описао зашто треба прећи на други прегледач веба, а ту везу можете уклонити брисањем свега између заграда. За друга решења погледајте овде.

Да напоменем да се ово приказује искључиво корисницима интернет експлорера 6 а не и другим посетиоцима, а како то изгледа видите испод.

кликни на приказ

кликни на приказ

Уколико имате неке сугестије око кôда или нечег другог, оставите их у коментарима.

%d bloggers like this: