Драгица Митић – Произвођач првокласног органског ђубрива „Екосоил“


У оквиру емисије „Инфо-ратници против новог светског поретка“ коју на интернет радију „Снага Народа(Нови сајт: http://snaganaroda.net/ , нови канал на ЈуТубе: https://goo.gl/LWEktP ) води и уређује Биљана Ђоровић, у емисији од 22.08.2015. гост је била и Драгица Митић која се бави производњом органског ђубрива и органске хране, првенствено за своје потребе, а вишак подели пријатељима.

Драгица Митић - Произвођач првокласног органског ђубрива "Екосоил"

Драгица Митић – Произвођач првокласног органског ђубрива „Екосоил

Драгица је још 1997. почела да се бави производњом органске биодинамичке хране за своје потребе, а 2005. године је произвела и регистровала јединствено органско биодинамичко ђубривоЕкосоил“ на бази лековитог биља, за шта има највиши швајцарски сертификат, као и и пуно разних других награда за првокласни квалитет тог органског ђубрива. Екосоил Драгица производи користећи биодинамичке принципе, хомеопатију и служећи се космичким сетвеним календаром.

Поред тога што Драгица вишак хране подели пријатељима, понекад сарадња иде у том првацу тако што за неке веће засаде пријатељи дају паре унапрд, а касније када се добију органски биодинамички производи, она им уложене паре одбије од цене производа.

Драгица, са својом пријатељицом Маријом Бореновић (која је такође била гост у емисији, одмах после Драгице), има план како да се у Србији рашири мрежа произвођача органске хране по биодинамичким принципима. Драгица је спремна да сарађује са било киме ко жели да производи првокласну органску храну користећи њено органско ђубриво Екосоил, онако како договор буде постигнут, и ето прилике да заинтересовани контактирају Драгицу преко њеног фејсбук профила. То је прилика и за мог друга Зорана Станимировића (лиценцирани дизајнер пермакултуре) и еко-заједницу „Марков поток“ коју је засновао тик поред свог села Оснић (општина Бољевац – источна Србија, недалеко од мог Бора), и која је од 10. августа почела да се изграђује темпом који је могућ, да се контактира Драгица ради сарадње и размене искустава.

Народе, ако хоћеш да будеш здрав, почни да се враћаш на село… оживи их, опустошена су. Боље да их ми оживимо, него азиланти, јер ови азиланти на власти спремају нам нешто гадно и опако са њима. Једи органски биодинамичку храну коју производиш користећи органско ђубриво, и имаћеш бесплатно здравље. Бесплатно у смислиу живљења у саобразности са природним принципима живота, а за то нису потребне паре, већ знање и хтење. А кад се разболиш једући дуго година прскану храну пуну хемикалија и разних пестицида, тешко да ћеш СКУПИМ ФАРМАЦЕУТСКИМ ЛЕКОВИМА повратити оно истинско и право здравље, па био ти и милионер. Само ћеш лековима маскирати симтоме, а стара „нестала“ болест ће долазити под новим именом, па онда опет нови лекови, терапије… затворен круг. Можеш се и тада излечити, али уз помоћ природне медицине.

Да, не би дошло до тога, користи за производњу органске хране, органско ђубриво. Или, ако живиш у граду, купуј органске биодинамичке производе, од оних који их производе, и од којих ћеш спремати себи храну, разна јела.

Драгица Митић – Произвођач првокласног органског ђубрива „Екосоил“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Еко комуне: Гај Оскоруша


Ово је изванредан и инспиративан филм за све поборнике живота у природи где људи живе у споју и синхроницитету са природом, а самим тим и Космосом, хранећи се здрвом органском и непрсканом храном, а по принципу еко комуна и еко села, где се примењују алтернативне технологије за добијање енергије, само у оној мери колико је то потребно, и које не загађују природу.

Gaj oskorusa

Еко комуне: Гај Оскоруша

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

На самом почетку говори Синиша Огњеновић оснивач еко комуне „Гај Оскоруша“ која се првобитно приликом првог оснивања и настанка 1994. године, звала „Бостава„, па је касније промењен назив у „Планиница„, да би коначно комуна добила име „Гај Оскоруша„, а име је настало на чаробан начин, што ћете чути од Синише. Иначе, кућа коју је за себе направио Синиша са својим другарима заиста је предивна, рађена је по принципу соларних земуница, а коришћен је само природан материјал.

Синиша описује како је све то текло од самог почетка оснивања, који су проблеми били, али и не само то, већ он говори и о ентузијазму као покретачу свега, о слози, о заједништву, о полету и упорност да се крене у авантуру нечег новог и неизвесног, а ево шта каже о свему томе, аутор који је поставио документарац на свом Ју Тјуб профилу:

„Живећи од данас за сутра, брзо и у грчу, заборавили смо да можемо да бирамо свој начин живота. Живот у градовима, сигурно, није једини. У ствари, постоје многе стазе којима је могуће ићи, а за које не знамо.

Филм „ПОД ОСКОРУШОМ — Еко комуне у Србији“ представља две алтернативне друштвене заједнице у Србији. У њима живе појединци који користе све тековине постмодерног доба и истовремено познају природу око себе и живе са њом у сагласности. Наши јунаци показаће нам своју оскорушу под којом су, као у словенској митологији, пронашли мир, сигурност и једноставнији начин који води испуњеном и срећном животу.

Филм после којег ћете се замислити…“

Да, сви који су одушевљени идејом еко комуна и животом у природи, па уз све почетне ризике и неизвесности пређу са речи на дела, заиста су мали јунаци, јер лако је причати и дискутовати о еко комунама и животу у природи, одушевљавати се тиме, али када треба да се крене у акцију, многи заљубљеници животом у природи стално „чекају да се им се нешто уклопи“ па да тек онда крену и у акцију, али обично се све заврши на речима, и поред тога што се имају неопходна новчана средства за куповину имања и сам почетак живота у природи, јер стално нешто „треба да им се уклопи“. Мислим, наравно… није баш лако онима који су попут робота живели у граду, где све функционише аутоматизовано по принципу притиска на дугнме (ти ништа не радиш, већ машине, апарати), да пређу да живе у природи где тих дугмића има врло мало, а све остало је улагање рада, труда, упорности, воље и посвећености, јер живот у природи уме по некад да буде и суров.

Међутим… ништа није сурово ако се воли и жели, тада сви проблеми постану само креативни изазов…

У граду је све предвидљиво, јер је све механизовано и роботизовано, зато по градовима влада и успаванка, али у природи не, све је неизвесно, мож да бидне, али и не мора, за живот у природи поптребна је свесност, пажња, труд, воља, али наравно увек има времена за разоноду и искрено дружење, искрене разговоре, развој искрених међуљудских односа, изграђивање осећаја заједнуштва где смо сви симултано једно, а и засебне оригиналне целине. То је тако, само кад тако функционише…

У прилогу имате и једну дружину која је у селу Врмџа, које се налази испод Ртња близу Соко бање, започела нешто слично као и Синиша, откупивши једно имање у том селу где гаје храну по принципу пермакултуре (имају „спиралну башту“), дакле без хемикалија, све је на природан начин.

Тихомир Глигоријевић – Дика (по доласку У Врмџу оженио се, и добио малу ћеркицу – Јању) и Миилош Нинковић (живео је у Лондону, имао успешну спортску каријеру…) пре 4-5 година напустили су Београд и кренули у авантуру живота у природи по својој оригиналној идеји. Касније су се из Америке доселили Милошева сестра Маја са супругом американцем Полом (Paul Shapera, који је касније прекрштен У Пају 🙂 ), са малим сином Адамом.

Погледајте, уживајте… и крените у акцију, доста је било приче, јер ове барабе на власти створиће нам иовако загађен, мучан и роботизован живот у градовима, још загађенијим, тежим и мучнијим, потроваће нас храном пуном пестицида, хемиклалија. Не само нас, већ и нашу децу, нашу будућност, већ су је скоро потрошили, јер народ не реагује ич…

Пећ која троши упола мање дрва, загађење минимално…


Ко се определи за живот на селу или неком виду еко комуне, овај начин загрејавања дома је врло добро решење, ем ова пећ троши упола мање дрва за ложење, ем су загађења природе сведена на минимум.

*************

Извор: Србин.Инфо

Пећ која троши упола мање дрва

Иноватор из Пирота Јовица Пешић, изумео је специјалну каминску пећ на чврсто гориво уз помоћ које је успео да смањи потрошњу енергента.

Иноватор из Пирота Јовица Пешић, изумео је специјалну каминску пећ на чврсто гориво уз помоћ које је успео да смањи потрошњу енергента.

Иноватор из Пирота Јовица Пешић, изумео је специјалну каминску пећ на чврсто гориво уз помоћ које је успео да смањи потрошњу енергента.

 

Пешић је конкретно смањио потрошњу огревног дрвета за 30 до 50 процената, али је у великој мери и редуковао загађење које настаје сагоревањем дрвета. Пешић тврди да, уместо класичног дима, пуног отровних и канцерогених материја, на димњак његове куће излази дим који је више налик воденој пари.

Захваљујући овој пећи породица Пешић, која се зими греје на огревно дрво, током целе сезоне за загревање целог спрата куће са око 45 квадрата потроши свега три кубна метра огревног дрвета, односно десетак хиљада динара. Како је Тањугу изјавио Пешић, огроман број домаћинстава у Пироту греје се управо на огревно дрво, па би се увођењем његове пећи знатно смањило загађење у Пироту током зимских месеци, које настаје највећим делом из приватних ложишта.

“Пећ сам конструисао 2011. године, а њу су испитали стручњаци Машинског факултета у Нишу и били одушевљени чињеницом да из ње излази вишеструко мање штетних гасова него код стандардне пећи. У диму који се ослобађа приликом сагоревања налази се много експлозивних и запаљивих гасова, угљен-моноксид, азотни оксиди, водоник и много других штетних гасова. Код стандардних пећи сав тај дим са несагорелим честицама запаљивих гасова иде у атмосферу и на тај начин се причињава не само штета због неискоришћене енергије која се губи у атмосфери, већ се и трује животна средина”

, објаснио је Пешић.

Он је додао да пећ коју је он изумео највећу количину тих запаљивих и експлозивних гасова, уз контролисан процес, спаљује у самом ложишту, тако да напоље кроз димњак излази нешто што више личи на водену пару него на дим из стандардних пећи.

Пешић је, користећи се истом логиком, спаљивањем запаљивих и експлозивних гасова, изумео и уређај – каталитички реактор, намењен моторима са унутрашњим сагоревањем, код којег је такође успео да смањи потрошњу горива до 50 посто и такође вишеструко смањи емисију штетних гасова. Каталитички реактор је већ уграђен у неколико аутомобила и показује одличне резултате. Пешић је завршио Електротехничку школу у Нишу и студирао је на Електротехничком факултету у Нишу.

Бисери Србије: Јелашница и Јелашничка клисура са околоном


За све љубитеље природе и живота у природи изванредно и прелепо подручје је подручје Јелашнице, то је село које се налази у подножју Суве планине код Ниша. Сува планина заузима површину од 250 км2, дуга је 35, а широка 12 км.

„Јелашница се налази 12 км југоисточно од Ниша и само 4 км од Нишке бање. Смештена је на надморској висини од 200-400 метара и има умерено-континенталну климу. Окружена је јединственим природним лепотама Суве планине, Сићевачке, и нарочито Јелашничке клисуре. Богатство флоре и фауне, као и разноврсност морфолошке орнаментике Јелашничке клисуре, привлаче првенствено излетнике, планинаре и алпинисте, али представља неисцрпну ризницу и за еколошка, биолошка и друга научна истраживања“.

Са овог линка скините публикацију:
Скини публикацију (57мб.)

А ко не зна да рукује Srcibd плејером са овог линка може погледати публикацију преко целог екрана.

Јелашница и Јелашничка клисура са околоном

Објављено у Еко-заједнице, Еко-комуне, Екологија, Природа, Опстанак. Ознаке: , , , , , . Comments Off on Бисери Србије: Јелашница и Јелашничка клисура са околоном

Стирлинг мотори и еко комуне: Додатак први – Теслина парна турбина


Само пар дана после покренуте теме о стирлинг моторима и еко комунама, јавио ми се на мејл један ентузијаста алтернативних направа, прави Теслијанац на пољу истраживања поља бесплатне енергије, у функцији што слободнијег и независнијег живота човека, без да буде завистан од плаћања струје, нафте и бензина. То је инжењер машинства Иван Старчевић. Када је видео да сам отворио тему о стирлинг моторима одушевио се, јер он се скоро 30 година интересује за примену стирлинг мотора у пракси.

Брзо смо се договорили да се испричамо на скајпу будући да је Иван такође заговорник живота у природи уз коришћење разних алтернативних направа које могу бити корисне да човек, породица или нека већа заједница потпуно независно и слободно живи у природи, не загађујући је, и без плаћања струје електродистрибуцији, без плаћања нафте и бензина као горива или енергената, то ће бити непотребно, јер потребна електрична енергија може се производити сопственим алтернативним направама које могу бити сасвим довољне за осветлење кућа, да се обезбеди довољна снага и напон за покретање у рад најосновнијих кућних апарата: фрижидер, бојлер, замрзивач, веш машина, а наравно може и ко жели за телевизор, за погон пумпе за воду, мешалице, циркулара, за бушилице и разне алатке, за коришћење интернета.

Битно је да свако у овоме може да нађе себе, неко ће се определити да производи само сопствену струју за осветлење кућа, само то… без коришћења фрижидера, замрзивача и сл. будући да има и таквих заговорника живота у природи, као и оних за максималну примену бесплатне енергије за погон најосновнијих средстава, апарата и алатки које су потребне за обављање неког корисног и потребног рада некој породици или заједници која живи у природи.

Нема на чему Иван није радио од алтернативних направа: ванкелови мотори, стирлинг мотори, ветрењаче које се окрећу око вертикалне осовине, дигестори за добијање био гаса (метана), Теслина парна турбина, коришћење сунчеве енергије, затим разне корисне направе, обртни сто за кичму итд… итд…

Што се тиче самих стирлинг мотора, Иван ми рече да их није проблем конструисати, он има скицу, али као и увек тешко је појединцу са породицом да живи опрхван скупоћама, разним дажбинама, малим платама (данас је готово лутријсака срећа имати било какав посао са минимално-минималном тзв. „платом“, у потпуно опустошеној и руинираној привреди од страна мафијаша на власти) и уз то да сам финансира своје пројекте, то је немогућа мисија у Србији коју егзистенцијално и економски све више упропашћују криминалне барабе и сво-страначки шибицари на власти!

Зато је потребно удруживање људи сличних идеја попут Ивана, и свако ко је заинтересован да контактира Ивана у реализацији сличних идеја које су овде изложене, да сарађује са њим, или му на било који начин помогне, може га контактирати. Сви заинтересовани нека се прво мени јаве на мејл, а ја ћу вам дати контакт са Иваном.

Будући да сам приликом покретања теме о стирлинг моторима и еко комунама напоменуо да се могу користири и друге алтернативне идеје и пројекти: коришћење соларне енергије, енергије ветра, направе на бази магнета и сл. договорио сам се са Иваном да почнемо разрађивати идеју путем Теслине парне турбине, на чему поред осталог ради и он. Иван ми рече да је стирлинг мотор исплативији од Теслине парне турбине да се користи, али наравно свакако да може и она да буде корисна, јер по његовим проценама да се направи Теслина турбина (применљива), потребно је отприлике 200-300€ или ту негде горе/доле приближно тој суми, док се модел као што је на цртежу може направити за око 3000 динара..

У следећам тексту на овој теми, Иван ће нам изложити своју стожер идеју, идеју примене стирлинг мотора, даће скицу свог стирлинг мотора којег због недостатка финансија још не може да направи, као и опис његовог рада, саме конструкције, чему може да служи.

Ускоро ће Иван почети да прави Теслину турбину па ћемо знати колико су тачни трошкови, и што је најбитније, њу можете користити као погон генератора за струју, за: осветљење просторија, фрижидер, замрзивач, веш машину, телевизор, интернет, бушилица.. и?

Ма доста је и ово, шта ће вам више, може само мање… 😉 🙂

Да не би стално мењао основни назив теме: „Стирлинг мотори и еко комуне“ будући да у оптицај улазе разне друге направе, увек када у новом тексту обрађујем нешто што није стирлинг мотор, поред основног назива теме, биће и додатни, попут садашњег.

Пааа… да почнемо људи, удружујмо се, сарађујмо на овој идеји, крајње је време, убуђаћемо се по градовима, изгубићемо не само здравље, него и елементарну сензитивност, осећајност, људскост, монструми НСП-а уз помоћ наше домаће окупационе власти, решили су да нас трсе и истребљуј ко бубашвабе, зато и прскају све више храну разним пестицидама, хемикалијама, ем једемо индустријску мртву „храну“ натопљену разним хемикалијама, ем ће нам због скупоће требати све више пара да се само-тртујемо.

Има ли већег апсурда и лудила?

Неко ће умирати спорије, неко брже, у зависности од „рока трајања“…

Излаз постоји, он увек постоји, све је у вољи.

Излаз је у животу у природи и храњењу непрсканом органском храном, пијењу изворске незагађене воде (флуор, хлор итд…) уз коришћење алтернтивних направа, па почниме са једном, да видимо како она ради и чему служи.

*************

Аутор: инжињер машинства – Иван Старчевић

Скица модела Теслине парне турбине
(Димензије скице 5121 x 4488 пиксела. Кликни на скицу да је видиш у пуној величини)

Теслина парна турбина ради на принципу сабијеног ваздуха или паре, и окреће се невероватном брзином. Промена смера је веома проста, а Тесла је постизао 15kW са веома малим габаритима.

Поред великог броја проналазака које је сам осмислио Тесла је за једну америчку фирму 1913 направио турбину без лопатица. Промена смера и њен рад  били су веома једноставни, а у исто време тако генијални. Захваљујући трењу ваздуха (паре) убациване тангенцијално на дискове – окретао се ротор турбине. Тесла је са својим прототипом димензија 600x900x600мм производио 150kWпри 16 000 о/мин и при притиску паре од 860kPa. Захваљујући свом ротору који је чинило 25 дискова и осовина, на излазу је притисак паре  био само 7kPa што показује изванредну ефикасноасност (степен корисности око 95%) турбине.

Велики проблем у то време су представљали материјали који су били доступни па су се дискови кривили што у данашње време то није проблем. Пошто је наш циљ да направимо модел Теслине турбине он може бити од било чега – алуминијум, плекси-стакла,челика…..

Овде је приказан модел који је направљен углавном од алуминијума али на вама је и вашој машти да искористите све јефтине и доступне материјале. Такође није морање потпуно испоштовати све што је приказано већ можете и сами импровизовати и вама прилагодити турбину.
Модел је тежак око килограм а висок 90мм и постављен је на дрвено постоље величине
130 x 200мм.

Слика 1 приказује како је турбина изгледала као прототип.
Слика 2 приказује како се комплетна турбина монтира и сви потребни делови.
Слика 3 приказује осовину са чаурама и дисковима и њихове димензије

Кућиште ротора А сл.2 правимо од алуминијума или од конзерве од челичног лима. Цело кућиште се налази између два носача од лима сл. 7 који су савијени према слици 15 са избушеним отворима за косније спајање. Канали између кућишта и носача служе за испуштање ваздуха. Лежаји за осовину монтирају се у месингане лежајеве D сл.2  и тако убачени помоћу два завртња причвршћују се на носаче.

Ротор је састављен од 18 једнаких дискова чије су димензије ф63,5 x 1,8мм
(или ф67 x 1,8мм  ). Израда дискова приказана је на цртежима 9, 10, 11, и 12. Између свакога диска налази се подлошка чији је спољни пречник 22.2 x 0,4мм.
Слика 4 приказује постављање ротора у кућиште и монтажа лежајева на носаче. Пре употребе проверите да ли се ротор лако окреће, ако није тај случај мало отпустите завртњеве лежајева па проверите поново.

Довод паре приказан је на сл.5 и сл.6. а сл.13 приказује како се прави прорез за ваздух. То морате пажљиво одрадити да би се монтирало како треба. Отворе просецате под углом од 120 степени. Ако желите да упростимо ствар можемо направити само један отвор, али онда турбина неће моћи мењати смер вртње. Цеви за довод ваздуха морате прилагодити усисивачу или компресору који имате. Турбина се може применити као погон генератора, црпна пумпа, погон разних уређаја итд.

Напомена: ова турбина није намењена за велике притиске јер при великим брзинама може доћи до оштећења дискова и других делова. Такође да би јефтиније прошли можете користити ДВД дискове, разне кутије (фарбе) пластичне цеви и све што вам је доступно у кући, ауту или у окружењу.

*************

Теслијанци, удружујте се, сарађујте, помозите једни другима, а и ширим масама колико се то може, јер то је била и Теслина главни идеја водиља, смисао живота, зар не?

Претходно повезани текстови:

Стирлинг мотори и еко комуне
http://wp.me/p3KWp-5xT

Стирлинг мотори и еко комуне


Већ сам најавио у теми о бојлерима на дрва да ћу отворити тему о заборављеним стирлинг моторима и њиховој примени у заједницама људи који су се определили да живе у природи, по принципу еко-комуна, еко-села, а наравно све се може применити у животу људи у нашим класичним постојећим селима. Кад ово кажем, морам да нагласим да долази у обзир само примена стирлинг мотора која не загађује природу, а може бити корисна људима који живе у природи за обављање неког корисног рада, за најобичније потребе живота и становања у природи, али тако да људи што више, ако не и потпуно, буду ослобођени зависности од коришћења класичног извора снабдевања енергијом и енергената који се плаћају новцем (електрична енергија, нафта, бензин…).

Већ реализацијом идеје бојлера на дрва у просеку свако домаћинство може на месечном нивоу уштедети од 400-500 киловати (kW), тако да разрада идеје примене стирлинг мотора може још више помоћи да човек што независније и слободније живи у природи и задовољи све најобичније и наједноставније потребе таквог живота, будући да се са стирлинг моторима и њиховом применом, што ћете касније видети у прилозима, може направити следеће: пумпа за воду, могу се осветлити просторије, могу се грејати просторије, може се покретати генератор одређене снаге за добијање струје.

И шта ћете више за живот у природи?

Као што ћете видети, стирлинг мотори се могу користити за покретање, како савремених тако и примитивнијих возила, али нама присталицама живота у природи не требају аутомобили, но стирлин мотори се могу искористити за покретање чамаца по рекама, што је итекако корисно, а не загађују се реке, природа. Што се тиче стирлинг мотора, то је врста топлотног мотора који ради са цикличном компресијом и експанзијом ваздуха или другог гаса на разним температурама, тако да долази до претварања топлоте у механички рад. Главни енергент за ту сврху је ваздух, још увек је бесплатан, будући да се као енергенти за рад стирлинг мотора користе и други гасови, најчеше хелијум. У комбинацији са ваздухом долази као енергент у обзир и сунчева енергија која је такође још увек бесплатна.

Укратко, ваздух се треба с једене стране загрејавати, а с друге хладити и тако се уз врло једноставне конструкционе додатке, топлотна енергија може претворити у механичку и обрнуто. Као горионици који загрејавају ваздух могу послужити дрва, затим разне пресоване куглице од кукуруза, дрвета, траве, то се убаци и запали да гори, а хлађење ваздуха врши се водом.

Зашто уопште покрећем ову тему?

Разлог је врло једноставан и тако фрапантно јасан, будући да се човек нездравим животом у граду потпуно отуђио од своје природности, људскости, једноставности, умности, интелигенције, изгубио је спосовбност да воли, да нормално комуницира са другим особама, а такође је изгубио пре свега комуникацију са самим собом. Разлози томе су дубоки и вишеслојни, но сад не би ширио тему на то, но истаћи ћу само кључне ствари. Чове је у „концентрационим логорима“ које називамо „градови“, постао потпуно завистан од храњења катастрофално лошом и тровачки неприродном индустријски нездравом храном, од разних прерађевина и производа који су натопљени хемикалијима, пестицидима, разним токсинима, вештачким адитивима, а у скорије време човеку се тоталитарно намеће ГМО храна, што је атак на есенцијални биолошки живот и опстанак човека као нормалног и здравог биолошког бића, јер се путем ГМО хране, затим примене Кодекса Алиментаријуса, човек претвара у франкештајна, једног биолошког робота без душе.

Кад уз то додамо и загађеност ваздуха, затим разна штетна електромагнетна зрачења предајника за мобилну телефонију, тв и радио сигнал који се насумично постављени усред градова, по зградама, док се свуда у свету ти репетитори постављају ван градова. Задњи пут кад сам био у Београду, шетајући старим делом града коса ми се дизала на глави, скоро да није било зграде на којој није био постављен неки предајник са неким пратећим додатним скаламеријама. Ни мањи градови попут Бора у коме живим нису поштеђени тога, погледајте слику једног таквог предајника који је на 500-600 метара ваздушном линијом удаљен од моје зграде. Људи из месне заједнице или како се то већ зове, на чијој локацији је постављен тај предајник, протествовали су, да се тај предајник не постави усред њиховог насеља. Написали су и петицију градским властима, но наравно, у овој тоталитарној криминализованој мафијашкој земљи Србији људска и грађанска права су само про-форме ради, нико из власти не уважава глас нас грађана, обичних људи, ми смо за њих нико и ништа, обична стока, тако да је и поред петиције овај репетитор изграђен уз класично папагајско објашњење да је: „зрачење у дозвољеним границама“.

Још нечега људи нису свесни, јер се о томе пуно не пише, а то је штетност електромагнетног зрачења разних насеља која са граде тик поред групе далековода који носе стотине киловата напона. Једно од таквих насеља је, по речима једног мог другара, београдско насењље Бежанијска Коса, кроз које пролази читав ред далековода. Обични људи се не разумеје у ове ствари, међутим, распитајте се код стручних људи и рећи ће вам да је ово изузетно неодговорно, јер електромагнетно зрачење које шире овакви далеководи, као и поменути предајници, одговорно за многе болести.

Услед оваквог нездравог живота по градовима, човек се претворио у некакво дехуманизовано страшило, нервозно и нездрави биће које је потпуно изгубило контакт са самим совом, а на путу је и да изгуби елементарну људскост и осећајност. Једно од решења за опоравак човека и повратак самоме себи је повратак природи, Мајци Земљи и животу у природи, док се градска насеља у некој будућност не буду градила на потпуно другачији начин, са пратећом човековом променом смисла живота, начина исхране, заштитом од штетних зрачења…

Теслина технологија је решење за то.

Затим, човек се класичном западном медицином погрешно „лечи“, постајући тако заморче фармако-мафије и фармако бизниса у згртању профита минорне мањине човечанства, а повратком животу у природи и храњењем органском незагађеном и здравоме храном, човека лечи мајка природа са својим многобројним „рецептима“, само јој се треба препустити.

Зато покрећем ову тему, па бих замолио све оне који су стручни да дају неки конструктивни иновативни предлог примене стирлинг мотора за живот у природи, може и уз комбинацију са коришћењем соларне енергије и сличних алтернативних видова, путем коришћења магнета, или нечег другог чега се креативни људи досете, рецимо Рајхове оргонске енергије

Пре него што дам завршну реч ове идеје, сви заинтересовани нека погледају један концизан стручан текст о стирлинг моторима којег преносим са форума Палуба, да би тако имали потпуно јасну слику о могућностима заборављених а корисних стирлинг мотора.

Извор: Палуба форум

*****************

@Boro Prodanic,

Стирлинг мотор

Стирлинг мотор је клипни мотор са спољним сагоревањем и загревањем зидова цилиндра. Радни медијум у цилиндрима је ваздух или неки други гас, код подморница најчешће хелијум. На једној страни се радни медијум ради загревања шири док се на другој страни охлађен скупља. Ради разлике у притисцима клипови наизменично иду заједно и удаљују се. Клипови су спојени ромбоидним механизмом који њихово кретање претвара у ротацију. На тај начин овај мотор топлотну енергију претвара у механички рад. Сагоревање се дешава изван цилиндара, тако да нема експлозија смеше у цилиндрима те је мотор потпуно тих. На подморницама се често за загревање користе дизел гориво и кисеоник под притиском од 60 бара, тако да издувни гасови због великог притиска слободно излазе у море.

Стирлинг мотор је сличан парној машини по спровођењу топлоте кроз зидове цилиндара, наравно и по томе што се сагоревање дешава изван цилиндара. Међутим, за разлику од парне машине код које се вода у течном и гасовитом стању користи као радни медијум, код Стирлинг мотора је константна количина радног гаса, ваздуха или хелијума, док се за сагоревање користе други енергенти.

Као што је уобичајено за топлотне машине, радни циклус Стирлинг мотора састоји се од компресије хладног гаса, загрејавања гаса, експанзије врућег гаса и на крају хлађења радног гаса пре поновне компресије.

Цртица о историји Стирлинг мотора

Роберт Стирлинг (1790 – 1878)

Шкотски проналазач Роберт Стирлинг измислио је и патентирао 1816. овај концепт мотора, са намером да буде ривал парној машини. Примена овог мотора више од једног века била је ограничена на изведбе врло мале снаге, најчешће коришћене у домаћинствима.

Стирлинг мотор са краја XIX века

Стирлинг мотор има врло висок коефиијент корисног дејства, чак око 0,4 (или 40 %), врло је тих у раду и може да користи практично сваки извор топлоте. Ова компатибилност са алтернативним и обновљивим изворима енергије постаје све више значајна како се смањују резерве фосилних горива у Земљиној кори, а због тога расте и цена традиционалних горива. Интересантна је чињеница да америчка свемирска агенција НАСА озбиљно ради на примени Стирлинг мотора у својим свемирским летелицама.

Током 1940-их, компанија philips је тестирала свој модел овог мотора, развој је завршен у априлу 1945.

Филипсов стирлинг мотор

Шира примена овог мотора почиње управо са овим philips-овим моделом који је коришћен за погон генератора. У производњи мотора примењивани су тада најновији материјали, што је повећавало коефицијент корисног дејства мотора.

Након тога почела је примена Стирлинг мотора у возилима, електранама и за покретање микро уређаја. Један од интересантнијих апликација била је за покретање вештачког људског срца.

Године 1973. произведен је експериментални аутомобил philips/Форд 4-215 покретан Стирлинг мотором. Иако још увек нема шире примене овог типа мотора у ауто индустрији, у будућност ће се сигурно више мислити и радити на томе.

Конфигурације Стирлинг мотора

Постоје два основна типа/конфигурације Стирлинг мотора, који се разликују по начину на који се ваздух креће између топле и хладне стране цилиндара:

– „алфа“ Стирлинг и
– „бета“ Стирлинг.

„Алфа“ Стирлинг мотор

Код „алфа“ изведбе Стирлинг мотора, постоје два клипа у независним цилиндрима, један топли а други хладни, а гас се циклично креће између топлог и хладног простора. Топли цилиндар налази се унутар „врућег“ измењивача топлоте, док се хладни цилиндар налази унутар „хладног“ измењивача топлоте. Овај мотор има изражен технички проблем са заптивањем клипа у топлом цилиндру и трајности заптивки. У пракси, овај цилиндар обично има велику главу ради удаљавања заптивки од вруће зоне.

Рад „алфа“ Стирлинг мотора

Следеће слике не приказују измењиваче топлоте у компресионом и експанзионом простору који су неопходни за рад мотора. Регенератор је смештен у цеви која спаја два цилиндра. Коленасто вратило исто тако није приказано.

1. Већи део радног гаса је у контакту са зидовима топлог цилиндра који се тако греје а експанзија гура топли клип на крајњу доњу тачку његовог кретања у цилиндру. Експанзија се наставља у хладном цилиндру који касни за 900 у односу на радни циклус топлог цилиндра и на тај начин извлачи више рада из топлог гаса.

2. У овом тренутку гас има максималну запремину. Клип топлог цилиндра почиње да „гура“ већи део гаса у хладни цилиндар где се гас хлади и притисак смањује.

3. Већина гаса је сада у хладном цилиндру и хлађење гаса се наставља. Хладни клип покретан инерцијом замајца (или кретањем другог пара клипова везаног на исто коленасто вратило) врши компресију радног гаса.

4. Гас достиже своју минималну запремину, и сада ће поново почети експанзија у топлом цилиндру где ће бити поново загрејаван, дајући топлом клипу нови радни такт. Овај циклус рада понавља се све док мотор ради, односно док топли цилиндар добија топлоту из спољњег извора.

„Бета“ Стирлинг

Основна карактеристика „бета“ Стирлинг мотора је смештај оба клипа у један цилиндар:

Рад „бета“ Стирлинг мотора

1. Радни клип (тамно сиви) је извршио компресију гаса, други клип (светло сиви) се померио тако да је већи део гаса близу „врућег“ измењивача топлоте.

2. Загрејаном гасу расте притисак, гас гура радни клип у крајњи положај радног такта.

3. Други клип се сада помера, гурајући гас према хладном крају цилиндра.

4. Охлађени гас је сада подвргнут компресији због момента кретања замајца. За ову радњу не троши се много енергије, јер је хлађењем гаса притисак пао. Приказани циклус се понавља све док се у мотор доводи топлота из спољњег извора.

„Гама“ Стирлинг мотор

Гама Стирлинг мотор је подврста „бета“ изведбе у којој је радни клип монтиран у одвојени цилиндар који се налази дуж цилиндра другог клипа, али су оба клипа и даље повезана на исти замајац. Радни флуид – гас може слободно да циркулише између цилиндара. Ова подврста има мањи компресиони однос од основних изведби али је механички гледано једноставнија и често се користи у вишецилиндричним Стирлинг моторима.

Остале врсте и подврсте

Стирлинг мотор и даље „голица“ машту конструктора и иноватора. Tom Peat је измислио конфигурацију коју је назвао „делта“ Стирлинг мотор али назив није шире признат као нова изведба. Ова верзија има два радна (један топли а други хладни) и један други клип – дисплацер.

Постоји и конфигурација ротационог Стирлинг мотора који настоји да снагу произведену по Стирлинг циклусу директно конвертује у ротацију осовине, слично као код ротационих мотора СУС. Овај концепт још увек нема практично применљив прототип, као и још неколико специфичних патената и модела Стирлинг мотора.

Први стирлинг мотор у Чешкој

О раду Стирлинг мотора

Како Стирлинг мотор има затворен циклус радног флуида (ваздуха, хелијума или водоника), количина радног флуида у мотору се не мења. У нормалном раду мотор је добро забртвљен и нема „цурења“ радног флуида.

Нису потребни вентили као код осталих клипних мотора. Међутим, потребни су измењивачи топлоте, често са регенератором између „топлог“ и „хладног“ измењивача топлоте. „Топли“ измењивач топлоте је у термалном контакту са спољњим извором топлоте – гориоником, а „хладни“ у контакту са спољњим расхладником, на пример ребрима за ваздушно хлађење на цилиндру.

Промене у температури радног флуида узрок су променама у притиску, а кретање клипова изазива компресију или експанзију гаса. При томе се радни флуид – гас понаша у складу са физичких законима о понашању гасова (Бојл – Мариотов, Геј – Лисаков) у погледу односа притиска, температуре и запремине. Када се гас загрејава, притисак му расте јер се налази у константној запремини – цилиндру мотора. Због пораста притиска гас делује на радни клип и тако настаје радни такт. Када се гас хлади притисак се смањује што значи да је за његову компресију и повратак на почетак циклуса потребно мање рада, а то повећава нето излазну снагу мотора, односно ефикасност.

Када је једна страна клипа спојена са атмосфером, рад мотора је битно другачији. Када заптивени радни гас дође у контакт са врућом страном мотора шири се предајући енергију на оба клипа, а део и на атмосферу. Када радни гас дође у контакт са хладним крајем мотора притисак му пада испод атмосферског притиска и тада атмосферски притисак гура клип и утиче на стање радног гаса.

Дакле, Стирлинг мотор користи разлику у температурама између топлог и хладног краја, формирајући стабилан циклус фиксне количине радног гаса: загрејавање и експанзија, хлађење и компресија. На тај начин Стирлинг мотор претвара термалну или топлотну енергију у механички рад. Што је већа разлика у температурама између хладног и топлог краја, пропорционално је већа топлотна ефикасност. Теоретска максимална ефикасност еквивалентна је ефикасности Карноовог циклуса, међутим ефикасност реалних мотора у пракси је мања због губитака трења и губитака код спровођења топлоте у раду мотора.

Поређење Стирлинг мотора са моторима СУС
(мотори са унутрашњим сагоревањем)

За разлику од мотора СУС, Стирлинг мотори могу веома лако да користе обновљиве изворе енергије за рад, много мање су бучни у раду и поузданији су уз једноставније и јефтиније одржавање. Данашња технологија производње омогућује производњу Стирлинг мотора који су по цени конкурентни моторима СУС, али само до 100 кW снаге.

Ако Стирлинг мотор поредимо са мотором СУС исте снаге, Стирлинг је данас скупљи у производњи, већи је и има већу тежину. Међутим, много је ефикаснији од већине мотора СУС, гасних и парних турбина.

Мањи захтеви око одржавања Стрилинг мотора су њихова значајна предност, као и боља термичка ефикасност, посебно за моторе мале снаге. За микро изведбе, Стирлинг мотори су углавном бољи избор од мотора СУС. Остале области примене, као што су пумпање воде, астронаутика и производња електричне струје из обновљивих енергетских извора, сунчеве енергије, отпада, биомасе и сличних извора енергије дају недостижну предност Стирлинг моторима.

Модел Стирлинг мотора са погоном на енергију Сунца:

Стирлинг мотори користе се и на бродовима и подморницама. За покретање аутомобила ова врста мотора је превише скупа због високе цене коштања материјала за израду мотора и спорог одзива на команду за промену режима рада.

Предности Стирлинг мотора

  • Стирлинг мотор може радити директно на расположивом извору енергије, не само енергије произведене сагоревањем, већ и на соларну енергију, геотермалну, биолошку, нуклеарну или енергију отпада или сувишне топлоте у индустријским процесима.
  • За покретање мотора може се користити процес сталног сагоревања, тако да су продукти сагоревања чистији, имају мање несагорелих угљо-водоника него код мотора СУС.
  • Већина Стирлинг мотора лежајеве и заптивке има на хладној страни мотора, те захтевају мање лубриканата и трају дуже од истих делова код мотора СУС.
  • Механизам мотора је једноставнији, нема вентила, има мање покретних делова.
  • Могућност експлозије мотора је занемарљива јер користи једно-фазни радни флуид на одређеном притиску за који су пројектовани и произведени делови мотора. На пример, парне турбине користе дво-фазни флуид, водену пару и воду, те у случају отказа вентила може доћи до експлозије.
  • У неким случајевима, низак радни притисак дозвољава употребу „лаких“ цилиндара и клипова.
  • Могу да раде без ваздуха/кисеоника, па су погодни за примену на подморницама и у свемиру.
  • Лако се стартују (иако им треба загрејавање), много ефикасније раде у хладним условима за разлику од мотора СУС који лако стартују у топлом окружењу али не и у хладном.
  • Стирлинг мотори пројектовани за погон пумпи за воду могу да користе воду коју пумпају за хлађење.
  • Изузетно су флексибилни, могу се користити за потребе „комбинација – снага и топлота“, зими за загрејавање а лети за хлађење.
  • Изгубљена топлота Стирлинг мотора лако се искоришћава те су врло погодни за „комбиноване системе – снага и топлота“.

Прочитај текст до краја»

Бојлер на дрва – Уштеда струје, одлично решење за живот у еко комунама и еко селима!


Једна љубитељка живота у природи у виду еко комуна, еко села, послала ми је пре неки дан овај линк, једно одлично решење за уштеду у струји у животу таквих заједница, то је бојлер који ради на дрва, вода се загрејава дрвима.

Извор: ДајШтаДаш.ком

**********

Уштеда струје! Бојлер штедиша!

Цена: 120.0 ЕУР
Датум: Четвртак 1. мар. 2012.
Уштеда струје! Бојлер штедиша, топла вода 24 сата, месечна уштеда преко 400кW ел.енергије, загрејте воду без потрошње електричне енергије грејући се на дрва, монтажа на шпорет на дрва. Тел.064-1898121 и 017-428827

Kontaktiraj autora Контактирај аутора


**********

И међу љубитељима живота у природи постоје разна виђења како би се живело у њиховим заједницама, еко-комунама, еко-селима. Једни су да се живи потпуно без струје, једни су да се живи са минимумом потрошње струје, за најнужније ствари, осветљење, корошћење интернета због ширења идеје живота у природи, и још по нешто. Кад се нешто хоће, жели и има упорност, мислим да и једни и други могу остварити своје жеље, ја сам више за идеју коришћења струје за минималне потребе, по могућности на алтернативни начин, уз коришћење енергије ветра, сунца, а што да не и нечега у виду коришћења Теслиних идеја коришћења радијантне енергије Земље, које има у изобиљу, онако како је Тесла то радио реализујући своје генијалне изуме.

И Србија и свет, имају значајан број Теслијанаца, који би могао да поради на Теслиним идејама коришћења бесплатне енергије која нас окружује, то ће време доћи, то је неминовност, а дотле, могу да нам послуже разна иновативна решења попут овог, бојлера на дрва.

Ето прилике, нек ово понуђено решење буде мотив да се многи креативци који желе да живе у природи ангажују на своја властита решења и реализацију.

Сам бојлер видимо кошта 120 € а колико кошта уградња овог бојлера на шпорет на дрва, питање је, не би требало да буде много. Но било како било, ово је одлично решење за уштеду струје за све оне који желе да живе у природи, еко комунама, селима.

Данас 03. фебруара 2013. постављам фото албум Ненадовог бојлера  са новим фотографијама које сам добио.

%d bloggers like this: