Живот. Тешкоће. Има ли излаза…?


Пре 11 година, тачније 20.марта 2007. године, отворио сам себи сајт илити блог с чланком „Феномен ЛЕМИНГА“, а ово ће по својој прилици бити задњи мој чланак, јер ме сустижу непремостиви егзистенцијални проблеми! Питање је шта ће све бити самном, и овај чланак ми је једина нада да ће ми неко помоћи, неко од поштоваоца мог рада, неком информацијом, предлогом, или конкретно.

У великој сам кризи…!

Поново ми се ближи ситуација када ћу 3-4 месеца бити потпуно без пара, односно без социјлне новчане помоћи (август, септембар, октобар и пола новембра 2018. год.), па ћу с тога у том периоду имати непремостиве тешкоће око плаћања дажбина за стан, тако да ако не нађем за тај критичан период 400€ онда егзистенцијално пропадам сигурно! Да би схватили суштину мојих проблема, прочитајте поново овај чланак», јер сам без посла и немам никаквих прихода.

Сви који би желели и могли да ме донирају са извесном свотом, све информације о томе су већ на доњем чланку:

Донације – Текући рачун
https://wp.me/p3KWp-7Mk

Наравно, знам да су донације само привремено решење, а нисам ни паразит који жели да живи од донација, али у потпуном сам очају и безнађу, и у великој сам тузи, јер немам никаквих прихода, сем социјалне помоћи од 5.200,00 динара на месечном нивоу која ми се исплаћује 9 месеци током годину дана, а ова тренутна транша иде од новембра 2017 до јула 2018. године.

Живот у манастиру

Да стекнем неку пензију је немогућа мисија, тако ми се скоцкало кроз живот. Одмах да кажем и то да овде у Бору (рођаци, пријатељи..) нема ко да ми икако помогне да премостим животне тешкоће, тако ми се и то скоцкало, па сам с тога донео одлуку да пређем да од септембра 2018. године живим у неком манастиру који би ме прихватио, да радим шта ми се каже за смештај и исхрану. Чуо сам од људи да је то могуће остварити, па бих замолио све оне који имају било какву опипљиву и конкретну информацију у том правцу да ми јаве ком манастиру да се обратим ради договора са старешином манастира.

Јако ми је тешко што овако пишем, али немам куд, јер сам у великим тешкоћама…!

Ако неко има конкретну информацију ком манастиру да се јавим, или да ми да неки свој предлог како да решим велике егзистенцијалне потешкоће, нека ми то јави на следеће контакте:

Јовановић Небојша:
тел. 030/428 249
моб. 062/354 943

Пријатељи…!

Ви, који ме знате преко интернета, јавите ми се ако имате неки свој сопствени предлог за мене…!

Један критички погледа на необичне временске промене над Београдом


Већ 7-8 година члан сам затвореног форума „Живот у природи“ где љубитељи живота у природи, еко заједница, очувања природе од загађења и екологије, размењују разне информације и искуства. У задње време, најактивнији је члан Петар Шумски који нам шаље прегрш корисних информација, анализа….

У задњем мејлу у прошлој години, послао нам је једну своју трезвену и критичку анализу која показује да је свестан шта се око њега догађа, да није попут зомбија који ходајући улицом, гледају заљубљено у своје мобилне телефоне и таблете, немајући појма шта се догађа око и изнад њих, већ баци поглед и ка небу, јер је већ неколико година познато, те информације се НАЈВИШЕ шире путем интернета, да нас запрашују токсичним и отровним матееријама путем разних авиона, утичући тако на здравље људи и мењању временских прилика по жељи.

Овага пута Петар се осврнуо на локално мањање временских прилика 22. децембра 2016. на одређеном подручју Београда, једном малом локалитету у граду, када је је приметио да тога дана над тим одређеним делом Беогарда, лете ти авиони који испуштају токсичне хемијске трагове зване Кемтраилси», па је сачекао да види и прати шта ће даље да се дешава, да ли ће се десити неке промене у времену, атмосфери….

Све уочене промене на малом парчету простора изнад којег су летели авиона, Петар је овековечио фотографијама, и касније све поткрепио доњом анализом.

*********************

Аутор: Петар Шумски

Драги пријатељи са свих страна,

Не могу да одолим, а да са вама не поделим ово што сам видео својим очима и доживео својим чулима.

Сетите се какво је време било у среду, 21.12.: једини сунчан дан у дугом низу дана са маглом и ниском облачношћу који су му претходили… Провео сам тај дан у Вукићевици, а у 16ч., док сам се враћао у град, небо над Београдом, гледано ка сунчевом заласку изгледало је овако (ишарано траговима авиона који су летели на све стране ткајући мрежу):

image001

Пар сати касније, око 18.30, дунуо је хладан ветар са северозапада, навукла се магла и ниска облачност и већ током ноћи и нарочито наредног јутра, делови Београда су се забелели… Појава је била прилично локална, јер док је већи део Новог Београда и остатка града 22.12. био потпуно сув и сив, блок 45 (гледан са мога прозора) изгледао је овако, уз снег који је с прекидима падао у више наврата (а и јутрос изгледа овако, можете да дођете и уверите се):

image002image008image003

Добро, зима је и снегу је време сада, кад иначе (?), рећи ћете. Слажем се. Али погледајте временску прогнозу Weather2umbrella за четвртак, 22.12.2016. за Београд (скинута јуче ујутро):

image004

Сунце, температуре до + 2 C, нигде облака, исто као и за наредне дане, све до суботе… Од јуче до данас температуре је остала закуцана на – 4 C.

А сада погледајте хронолошки поређане сателитске снимке неба над Србијом, Балканом, Јадранским морем и Апенинским полуострвом у четвртак, 22.12. (снимци су из 3 различита времена: ујутро, у подне и увече: у 22ч – је скинут последњи). Снимци су скинути са сајта РХМЗ Србије:

image005image006image007

Мислим да не морам да вам посебно објашњавам оно што је сасвим очигледно: највећи део облака над овом регијом у основи има беле праволинијске размазе кемитрејлса дуге и по више стотина, па и до 1000 км… Сасвим јасно се виде над Јадраном, Италијом, Србијом, Румунијом, Мађарском… Природне облачности једва да има… Дакле, “авио-пријатељи” су нам уприличили зимско време и Београдски локал-снег, иако нигде није био најављен…

За крај, ево и временских података са сајта РХМЗ од јуче ујутро, са северном половином Србије под маглом, облацима и мразем, и сунчаним југом и уочљивом температурном инверзијом где су Копаоник и Црни Врх (код Бора) од ране зоре окупани сунцем и топлији од Београда… То и није толико неуобичајено зими, инверзије се дешавају, али праве разлоге овог пута откривају сателитски снимци и сасвим другачије прогнозе од актуелних временских прилика… Ако коза лаже – сателит не лаже!

image009image010

**********************

Да би се људи мало подсетили шта су то кемтраилси и како се путем њих утиче на погоршање здравља људи, дајем један мој чланак (26.04.2012.) када је др Слађана Велков била гост у некадашњој емисији на интернет радију „Атлантис Ултра„, а пре тога можете погледати и овај текст» где у свету веома цењен и уважен доктор Расел Блејлок, говори о томе како нас путем кемтраилса трују из ваздуха!

Атлантис Ултра: Др Слађана Велков – Флуоризација воде, ГМО, Кемтраилси, Кодекс Алиментаријус

Линк ка прилогу на: http://www.youtube.com/
Прилог можете скинути пратећи ово упутство.

У фебруарској емисију 2012. „Атлантис Ултра“: ( http://www.dverisrpske.com/ ) коју за „Двери – Покрет за живот Србије“ уређује и води госпођа Биљана Ђоровић, гост је поново била др Слађана Велков, заступник и пропагатор природне медицине и природног начина лечења. Емисију сам поделио у 2 дела. У овом првом делу емисије обједињене су 4 најбитније теме које су у реалности највећи непријатељ људског здравља, а то су: флуоризација воде за пиће и флуориди, затим генетски модификована храна, Chemtrailsi (запрашивање са неба отровним материјама) и Codex Alimentarius, који је скуп препорука и правила које је усвојила Светска Здравствена Организација за храну и пољопривреду.

Други део емисије објавићу касније, у њој ће бити препоруке др Слађане Велков како да се ми обични грађани можемо одупрети свему овоме.

По многим научним студијама, које докторка Велков помиње, флуор у води за пиће је изузетно штетан за људски организам: изазива стерилитет, калцификује све жлезде, изазива хипотиоридизам, то је смањивање и калцификација штитасте жлезде, које узрокује смањено лучења хормона. Затим, флуор у води за пиће изазива рак, слаби кости које су крте и лако се ломе, долази до болова у телу због калцификације лигамената. Пошто мало људи зна да код нас постоји закон о обавезној флуоризацији воде (службени гласник Републике Србије бр. 35/94, 38/94, 25/96, 101 2005) скините га са доњег линка да га погледате, о њему је и било речи током емисије:

https://dzonson.files.wordpress.com/2012/02/zakon-o-fluorisanju-vode-za-pic487e.pdf

Када је било речи о Chemtrailsima наведене су све штетне материје којима нас засипају путем запрашивања из авиона, што је резултат анализе узорака, палих на тло и воду, савесних научних радника. Поменућу само: гљивице, микроплазму и алуминијум који се у тим узорцима налазио и до 60 пута више од дозвољених количина!

Детаљније о свему овоме, као и о ГМО и Кодексу Алиментаријусу, чућете када преслушате емисију, но ради краћег увида у садржај емисије издвојио сам следеће цитате за вас…
Биљана Ђоровић:

„Мало људи зна да код нас постоји, да је донесен, закон о флуорисању воде за пиће. Њега могу наши слушаоци пронаћи у оквиру службеног гласника Републике Србије број 35/94, 38/94, 25/96, 101 2005. То је закон о флуорисању воде за пиће који указује на то да у члану један:
Члан 1:

„У циљи заштите здравља становништва вода за пиће се флуорише, односно дефлуорише на начин и под условима одређеним овим законом.“

ЧлаН 2:

„Јавна комунална предузећа и друге организације које снабдевају водом за пиће, у даљем тексту водоводне организације, више од 20.000 становника, дужне су да обезбеде у води за пиће садржај флуора од најмања 0,8 до највише 1,2 милиграма по једном литру воде. Вода за пиће чији је природни садржај флуора мањи од 0,8 милиграма у једном литру воде флуорише се. А вода за пиће чији је природни садржај флуора већи од 1,2 милиграма по литру воде, дефлуорише се.
Начин обезбеђивања превентивне стоматолошко-здравствене заштите у водоводним организацијама које снабдевају водом за пиће мање од 20.000 становника, утврђује Министар за здравље.“

За флуорисање воде, по члану 3 могу се користити следећа једињења.“

Члан 3:

„Калцијум флуорид (Ca F2), натријум Флуорид (Na H), силикофлуводонична киселина (H2SF6), магнезијум силико-флуорид (Mg SF6) и натријум силико-флуорид (Na2SIF6)..“

Кемтраилси

Др Слађан Велков:

„Да видимо шта је у саставу тих хемијских трагова. Најпре на листи су тешки метали који су врло штетни по људско здравље. Ту се налази: баријум, манган, стронцијум, знамо да су то радиоактивни елементи и да изазивају многе болести. Осим тога у кемтраилсима се налази алуминијум у 60 пута већој дози од дозвољене! Затим, налази се још и „микоплазма“. Микоплазма је део генетског матерјала бактерије бруцеле…. Ту се ради о изолованом генетском матерјалу, што значи да се ради о лабораторијском матерјалу, измишљотини. Такође, налазе се бактерије, ми знамо да данас сваки човек има некакву инфекцију „Ешерихијом Коли“. А Ешерихија Коли се баца из тих авиона!“

Које су последице…?

Др Слађана Велков:

„… Значи, оно што су анализе показале после запрашивања, људи се често жале на хроничан умор, на главобоље, губитак памћења, на депресије. Такође, убрзо после запрашивања се јавља кашаљ, болови у грудима, упале дисајних путева, пецкање у очима. Такође се може јавити неправилан рад срца. Карактеристично је такође и крварење из носа. Значи, зато што имамо огроман број бактерија, гљивица и мико плазме у тим кемтраилсима, имамо инфекцију и иритацију мокраћних и дисајних путева. Пошто имамо огромну концентрацију канцерогених супстанци као што смо поменули, значи вероватно долази до, или ће доћи до, повоћаног броја оболелих од рака.“

Које су последице по околину?

Др Слађана Велков:

„Загађивање вода. Значи, ми смо упућени да купујемо флаширану воду. Земља постаје неплодна, биљке се суше и не успевају. А, рекли смо да имамо 60 пута већу дозу алуминијума од дозвољене. Алуминујум суши земљу, земља постаје неплодна и биљке не успевају. Наравно, људи ће користити вештачко ђубриво да би биљке успеле, и још више ће загадити земљу. И… и даље се земља суши, и даље биљке не успевају, али гле чуда успевају само Генетски Модигиковабе Биљке…“

Генетски Модификоване Биљке, шта је то?

Др Слађана Велков:

„Значи, када говоримо о генетски модификованим биљкама не говоримо о хибридима. Значи, хибрид, значи када ми две различите биљке исте врсте укрстимо, и добијемо неку биљку која је, јел тако, можда квалитетнија од оне прве две. И тај процес се може десити и у природи. Значи, то није противприродни процес.

Међутим, када укрштамо биљке и животиње, значи, укрстимо биљку са рибом, бубашвабом, или са људским генима, онда добијамо ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНУ БИЉКУ. Значи, то је потпуно против-природан процес, то је јако важно да се зна.“

Кодекс Алиментаријус

Др Слађана Велков:

„… По новом правилнику, Кодексу Алиментаријусу, генетски модификована храна ће бити дозвољена, и неће бити означена!? Што значи да ви не знате да ли у неком производу постоји генетски модификована храна, јер то по закону не морају да наведу…“

………….

„Па највећи притисак и легални притисак је Кодекс Алиментаријус. То је закон који предвиђа да витамини и минерали у суп-терапијским дозама се могу добити само на рецепт. То је закон који предвиђа да лековите биљке ће бити у групи токсина. Значи, бели лук или нана, биће у групи токсина, биће потребна ЛИЦЕНЦА ЗА ГАЈЕЊЕ?! Нећете моћи гајити бели лук у својој башти. Дозволиће се зрачење хране Гама зрацима. Зрачење хране гама зрацима значи одузимање живота храни. Уништавају се електрони у храни и храна је потпуно безживотна и нема хранљивост.

Биће дозвољена употреба пестицида! Који су иначе тренутно забрањени у 173 земље Стокхолмском конвенцијом, као изузетно јаки токсини. Биће дозвољен хормнон раста који, знамо да изазива рак! … Ту је и аспартам, који се употребљава у храни као, јел тако, хранљиве материје. Е, сада… какав је то закон који предвиђа, то је заком о безбедности храни, значи Кодекс Алиментаријус је закон о безбедности хране. Па какав је то закон који предвиђа, да флуор, који је отров за пацове, и аспартам који је отров за мишеве, буду у храни!? Да су они безбедни за људе!?? „…

Лазарев кањон – Непроцењиво природно благо Србије!


Источна Србија обилује природним лепотама, али као драгуљ и бисер издваја се и штрчи Лазарев кањон. Трагајући на интернету за матерјалом о Лазаревом кањону, пронашао сам видео прилоге Драгане Атанасијевић са ТВ „Палме“ која је у својој емисији „Оаза“ на најлепши начин, и веома стручно, путем документарног филма у трајање од 1 сата и 42 минута, представила лепоте Лазаревог кањона и његов значај. Ради што боље спознаје о Лазаревом кањону, Гордана је у емисији довела Божидара Васиљевића из Завода за заштиту Природе Србије, као вођу студије о Лазаревом кањону, такође и Братислава Грубача, биолога из Завода за заштиту природе Србије који је са њом био на терену, кад је снимана емисија. Емисија је на ТВ Палми емитована у више наставакаја, међутим, на Ју Тјубу емисије су спојенеи у један скоро двосатни документарни филм.

Лазарев кањон – Оаза 2000.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Документарац је заиста изванредан, то је и једна од ретких, али најозбиљнијих студијско-медијских презентација Лазаревог кањона, тог непроцењивог природног блага којег поседује Србија! То је све врло савесно, стручно и детаљно обрадила и представила у својој емисији ТВ „Оаза“, Драгана Атанасијевић која је такође велики љубитељ природних лепота, а посебно Лазаревог кањона, ево пшта каже о њему, то сам прекопирао (текст испод Ју Тјубе прилога) са једног краћег њеног видео прилога о Лазаревом кањону:

Гордана Атанасијевић о Лазаревом кањону:

„Не, није несавладив, али вам се неће нудити; ни екстреман да у њему можете вежбати своју техничку оспособљеност; нити ће вам се лако отворити кријући бројне препреке, па ипак није ни полигон за утврђивање кондиције. Па у чему је онда чар? У њему самом таквом какав јесте, на месту где је настајао и начину како се то одвијало. Оно што данас видимо, само су трагови сила које су га стварале, а оне и данас живо говоре кроз стене и несташне воде тајновитих токова…

Има и већих, и дубљих, и екстремнијих… али само је један ЛАЗАРЕВ КАЊОН. А оно што њега чини лепим, помера појмове те категорије, јер је пред вама лепота, која није једноставна и кокетна, већ сага о природном стварању, која задивљује и посматрача оставља без речи; лепота коју најпре морате открити, докучити, дорасти јој… И што сте дубље у њему, то је он дубље у вама. Ушушкан дивљом природом са свих страна, Лазарев кањон је савршен предео за најинтимнији додир с природом и сопственим бићем и то је ОНО чиме почиње да вас плени, али и не пушта из свог загрљаја. Даље вас воде осећања, јер ћете му се стално враћати, а он ће вам се све више отварати, док најзад не схватите да сте на неки чудан начин ту сигурни, да вам припадају те сурове, а лепе стене, баш колико и ви њима.“

Мало људи зна да је биљна разноврсност Лазаревог кањона 1 ипо пута већа од оне коју имају национални паркови „Копаоник“, „Ђердап“ и „Шар планина“, и чак 5 пута већа од биљне разноврсности Србије. Од леденог доба Лазарев кањон је сачувао 36 врста биљака, као и прелеп цвет Србска Рамонда (Рамонда Сербика) и много тога још је наш Лаза сачувао од уништења проузрокованог леденим добом, што ћете сазнати ако погледате цео документарац.

Ramonda serbica (Србска Рамонда). Кликни на слику да је видиш увеличано.

Ramonda Serbica (Србска Рамонда). Кликни на слику да је видиш увеличано.

На само неколико километара од Лазаревог кањона налази се манастир „Нови Стјеник.

Нажалост, поред непроцењивих лепота кањона, при крају прилога видећете снимке (тај део почиње од: 01:23:26) стравичне недозвољене сече једног дела шуме на простору којег обухвата Лазарев кањон, који је под заштитом државе, и било каква сеча шуме на том простору строго је забрањена и кажњива! Поготову сеча у већем обиму, што снимци показују. То је знак да овај злочин према Лазаревом кањону, није могао бити спроведен, а да неко из „ЈП Србија Шуме“ није био корумпиран и то прећутно дозволио!

Један мештанин из Злота је о томе причао. Међутим, желео је да буде анониман, да не би изгубио посао, јер не види му се лик, чује се само глас који је указивао на то да се та сеча морала снимити кришом (то су снимци из 2004. године, снимци гомиле већ насечених стабала шуме наређана поред макадамског пута, стабла која су стара по 100 и више година!), јер су их криминалци јурили, пазећи да ови не сниме њихово недело, чак је мештанин и напомињао, да је ризиковано да им се пише и пријава?!

За фото албум Лазаревог кањона, Лазареве пећине и пећине „Верњикице„, користио сам, уз његову дозволу, феноменалне фотографије Владимирa из Новог Сада, великог заљубљебика у природне лепоте, с којим сам се и упознао преко интернета. На свом „Панорамио“ профилу, поставио је скоро 5500 изузетно квалитетних фотографија разноразних природних лепота, из свих места где је био, а био је свуда по Србији и околним државама: Црна Гора, Бугарска, итд …

Ако су вам потребни неки свети или консултације око обиласка и боравка на разним локацијама природних лепота у Србији, слободно се обратите Владимиру преко његовог фејсбук профила.

Штета што је Панорамио престао са радом 4. новембра 2016., јер су заиста пружали максимално добре услуге. Приступ фотографијама ће и даље бити могућ наредних годину дана, до 04.11.2017., но корисници неће моћи да постављају нове фотографије, али имају времена од годину дана да своје фотке пребаце на неком другом сајту, могу их копирати на Google Album Archive, па одатле да их пребаце на Google Photos или на неком другом сајту. Препоручујем Владимиру да пређе на Flickr јер у бесплатној верзији може да поставља фотографије до 1 терабајта.

Фото албум Лазаревог кањона, околине и оближњих пећина

Опстанак: Отворено писмо Сепа Холцера


Аутор: Бранка Мраз
Извор»

Отворено писмо Сепа Холцера

Сеп Холцер

Сеп Холцер

„Здраво живети можеш једино у сагласју са природом. Све остало је шарлатанство, да самозаваравање. Здраву биљку можеш да добијеш само на здравом земљишту. Здраво месо такође само од здраве животиње.“ У овом отвореном писму је представљено гледиште пионира пермакултуре Сепа Холцера о одговорном природном животу и решењу проблема данашњице.

Моја представа о одговорном природном животу – проблеми данашњице и предлог за њихово решење

“Долазиш на свет у једној стерилној клиници где ти одмах буду подрезани природни корени. Вакцинисан си и задојен неприродним хемијским сплачинама.
Природно рођење у породичној топлини и природно одрастање би били исправан почетак будућег живота младог човека. Сваки „становник земље“ има право већ по рођењу на комад земље. Земљишна реформа која ово узима у обзир се морала десити одавно.

Изолованим одрастањем од наше природе и њених живих бића, губимо сваку природну везу са светом око себе. Одрастање у симбиози са биљем, животињама и људима омогућава искуство у заједници и изоштрава те да видиш предмет свог деловања као мислећа индивидуа, да будеш дорастао свом задатаку усмеравања, уместо борбе и сузбијања. Посматрањем бића око себе и суживотом са њима, утврдићеш да је пророда савршена и да је творац мислио на све; да се се све налази у повезаности да ту нема шта да се поправља. Твој је задатак, да то очуваш.

holzer

Нема „глупих“ и „паметних“ свако ће се снаћи ако му није одузета могућност. „ Глупе“ и „паметне“ смо ми људи сами направили да би искориштавали слабије. Ја сам у својим пројектима са свим људима (одрасли, деца, сирочад, деца са улице и са ђубришта) из целог света, имао само одлична искуства. Дакле, не треба им туторство, већ им понудити могућност да оживе своје способности. Осећај успеха, радост, признање је највиша награда, најбоља терапија и има такође и економског смисла. Практичан пример је мој пројекат БЕРТА у Штајерској који је први европски пројекат пермакултуре за инвалидска колица.

Генерацијски проблем- огроман јаз у нашем друштву

Наши родитељи и стари се на смрт досађују у старачким домовима. Деца и унуци се заглупљују компјутерским играма и телевизијом. Смисао творевине је у томе да стари људи пренесу деци своја искуства и мудрост. Деца имају право на то, много боље се могу припремити за животне задатке. Морамо постати свесни колико велику грешку правимо. Кућа за више генерација и заједнички пројекти би омогућили да се затвори тај генерацијски јаз. Настава би морала бити подељена на 50:50, праксе и теорије. Сваком вртићу припада засад, свакој школи башта и земљиште, сваком универзитету пољопривредно имање. То су практичне могућности за истраживање и места изградње наше деце, а тиме и будућности друштва.

Образовање – специјализација – напредак – заглупљеност

Преко данашњег модерног, такозваног прогресивног образовања, млади људи се отржу од природе и кидају им се корени. Ако међузависност, наизменично деловање и симбиозу у животном колу природе, ниси сам посматрао, не можеш је ни препознати, ни схватити. Не можеш чак ни да се укључиш у овај циклус савршенства свега створеног.

Шта су последице? Уместо да појмиш како функционишу природни токови, помислиш да ти можеш да их поправиш и ухватиш, да их победиш, уместо да их схватиш. Твој задатак интервенције у природи би био само усмеравајући. За то је потребан здрав разум и креативно мишљење.

Деца и унуци нам заглупљују у школи и на универзитету, делом и сасвим труну. Не зато што су учитељи и професори „глупави“, не, већ стога јер морају да предају само по школском програму иза кога често сами лично не стоје. Дозволили су да их употребљавају лобисти и политичари. Али где има воље наћи ће се и пут господине професоре! Уколико професор зависи од политичке партије, или је под утицајем лобиста, не може и неће ништа да мења. Наука се јако узвисила и удаљила од праксе да је теорија постала неразумљива широким масама и тиме неприхваћена. Недостаје пуно карика у овом ланцу.

Наука и политика су до данас пропустиле да одговарајуће реагују на стравично уништавање природе. Утицај новца и корупција очигледно спречава неопходне мере и реакције. Катастрофе ће досегнути толику меру да ће довести до колапса овог болесног система. Загађење ваздуха, тровање воде и земљишта употребом хемије и вештачког ђубрива у монокултурној пољопривреди, преотима нам здраву животну основу. Храна је твој лек.

Сељак, земљорадник мора узгајати животне продукте а не само пунити трбухе хемијски загађеним, маловредним, оптерећујућим средствима за прехрану. Он мора бити учитељ, који демонстрира људима једно опхођење препуно поштовања према живим створовима, биљкама и животињама наше мајке Земље.
Нажалост, реалност је посве другачија. Кроз ЕУ-прописе, стимулацију великих површина, пољопривредници су постали несамостални и зависни. Земљорадник, газда имања је деградиран на примаоца субвенција. Премије би требале да надокнаде ограничења и мањкавости. Оваква стимулација или тзв. накнада је тек делимично поравнање штете једне промашене аграрне политике, националних и ЕУ закона и прописа.

Расти или пропадни је девиза ЕУ. Специјализација, модернизација, масован узгој животиња. Животиње се третирају само као роба. Однос узајамности према живим створењима је изгубљен. Последица је масовно мучење животиња. Даље последице су сакаћење других бића сечом рогова, скраћењем кљуна, крила или репова, повређивање стоке струјним шоком, унакажење непотребно великим ушним маркирањем итд. На такав начин потлачено створење не може лиферовати здраве животне намирнице. Ако се животиње не осећају добро и производ је штетан.

Сељак је душа народа! Умре ли сељак, умире земља!

Кроз прописану аграрну привреду губимо неповратно све старе културе. Старе током столећа доказане методе оплемењивања и прераде, ЕУ прописима се спречавају и забрањују. Централна, огромна места за прераду као кланице, пекаре, дестилерије, млекаре… су задужени за прераду и још стимулисани. Да би они били што боље искоришћени, сељаци су лишени могућности да своје сопствене производе прерађују, дорађују или оплемењују. За преживеле задње остатаке органских произвођача смањене су надокнаде ЕУ а повећано је шиканирање. Све остало даље знамо, решиће се само од себе. Пољопривредник је роб на свом рођеном имању, најчешће презадужен кроз прекомерну механизацију и специјализовање на једну врсту, измалтретиран, обезглашен и преоптерећен административним захтевима и шиканирањем пренадуваног управног апарата, живот му је догнан у тоталну зависност. Ко би се онда чудио да деца не желе да наставе тај пут патње својих родитеља.

Решење свих проблема:

Неопходна је грађанска храброст и не забијање главе у песак да би се супротставили овом отуђеном, непрактичном управном апарату. Стави себе у ситуацију својих ближњих, у биљке, животиње, да и у људе и упутај се би ли се њиховом месту добро осећао. Ако се кишна глиста осећа добро, земљиште је здраво. Такође и биљка и животиња се осећа добро ако је у правом биотопу и на слободи.

Највећи успех и корист ћеш имати ако овим судбинама исправно управљаш. Користити земљу није исто као искориштавати. Разноврсност, а не једностраност одржавају систем. Твој задатак у творевини је да те судбинаме усмераваш, а не да да се бориш против њих. Природа је савршена. Нема ништа за поправљање. Ако ипак покушаваш, то је самозаваравање. Природа је савршена , грешке чинимо само ми људи. Страх је у тебе утеран – ослободи га се, јер страх је најгори пратилац у животу.

Опхођењем пуним поштовања са творевином и суживотом са свим створењима највише ћеш профитирати ти сам, а бити земљорадник биће најлепши позив.“ – Сеп Холцер

Јозеф Холцер, (1942) „Аграрни побуњеник“ и еколошки визионар из аустријских Алпи већ као дете је учио од природе. Са 19 година преузео је родитељско имање Краметерхоф и од суморне сточарске фармице, направио плодоносан природни рај са разноврсним дивљим културама. Као планински пољопривредник кроз прецизно посматрање природе и експериментисање, развио је сопствене методе да своје газдинство води без вештачког ђубрива и хемије на хладним, високим положајима», и да узгаја биљке које потребују топлоту.

Када су студенти бечког универзитета почели да проучавају његов начин рада, он је сазнао да за ту врсту земљорадње постоји назив: пермакултура, концепт који је развио аустралијски фармер Бил Молисон, дуготрајан и одржив кружни ток у узгоју. Своју методу назвао је Холцерова премакултура.
Пермакултура Сепа Холцера се заснива на сопственом искуству и делом се разликује од других. Са иновативним идејама, али и старим методама као градња тераса, брежуљака и високих леја, одржању угрожених корисних животиња и заштити алпског биља, ова метода показује запањујуће резултате у планинским условима.

У Холцеровој премакултури или агро-екологији, како је он назива, централно место има сакупљање и употреба воде специјално у сувим регијама са сезонским падавинама, који су угрожене ширењем пустиња. Холцер користи природну кишницу коју спроводи комлексним системом канала и језерца, што такође нуди и еколошку нишу за биљне и животињске врсте.

Пројектима у целом свету показао је да су његова сазнања применљива у различитим климатским и вегетацијским зонама. Искуство које га је изградило је дугогодишњи сукоб са различитим службама које су угрожавале његово газдинство. Многе идеје стекао је јасним противљењем властима и њиховим препорукама, водио је дугогодишње судске процесе о чему је писао у књизи Аграр-Ребелл.

Саветник је земљопоседницима, сељацима, професорима и еколошким насељима у Русији, УСА, јужној Европи итд. код ренатурирања земљишта и подизању јестивих предела.

**********************

Ево тог Сеповог имања на Алпима у Аустрији, базираног на његовој пермакултури и агроекологији која се помиње у чланку. Имање се простире на око 45 хехтара, и прелепо изгледа, као саставни део природе…

Кликните на слику да је видите у пуној величини

Кликните на слику да је видите у пуној величини

Из раја којег је створио у природи, Сеп Холцер говори о својој визији живота у природи, не борећи се против ње (човек је увек крајњи и једини губитник у том рату), већ живећи саобразно с њом, са њеним законитостима, и у заједништву са свим живим бићима у природи.

Пустиња или рај – Пермакултура Сепа Холцера, сада

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Такође, ево и лепог примера једног нашег човека, који греје кућу без дрва и ложења, он само користи оно што нам природа нуди, и касније јој враћа то поново.

Живот је кружни ток, непрекидни.

Мирослав Павловић – Греје кућу на компост, биоотпадом

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Драгица Митић – Произвођач првокласног органског ђубрива „Екосоил“


У оквиру емисије „Инфо-ратници против новог светског поретка“ коју на интернет радију „Снага Народа(Нови сајт: http://snaganaroda.net/ , нови канал на ЈуТубе: https://goo.gl/LWEktP ) води и уређује Биљана Ђоровић, у емисији од 22.08.2015. гост је била и Драгица Митић која се бави производњом органског ђубрива и органске хране, првенствено за своје потребе, а вишак подели пријатељима.

Драгица Митић - Произвођач првокласног органског ђубрива "Екосоил"

Драгица Митић – Произвођач првокласног органског ђубрива „Екосоил

Драгица је још 1997. почела да се бави производњом органске биодинамичке хране за своје потребе, а 2005. године је произвела и регистровала јединствено органско биодинамичко ђубривоЕкосоил“ на бази лековитог биља, за шта има највиши швајцарски сертификат, као и и пуно разних других награда за првокласни квалитет тог органског ђубрива. Екосоил Драгица производи користећи биодинамичке принципе, хомеопатију и служећи се космичким сетвеним календаром.

Поред тога што Драгица вишак хране подели пријатељима, понекад сарадња иде у том првацу тако што за неке веће засаде пријатељи дају паре унапрд, а касније када се добију органски биодинамички производи, она им уложене паре одбије од цене производа.

Драгица, са својом пријатељицом Маријом Бореновић (која је такође била гост у емисији, одмах после Драгице), има план како да се у Србији рашири мрежа произвођача органске хране по биодинамичким принципима. Драгица је спремна да сарађује са било киме ко жели да производи првокласну органску храну користећи њено органско ђубриво Екосоил, онако како договор буде постигнут, и ето прилике да заинтересовани контактирају Драгицу преко њеног фејсбук профила. То је прилика и за мог друга Зорана Станимировића (лиценцирани дизајнер пермакултуре) и еко-заједницу „Марков поток“ коју је засновао тик поред свог села Оснић (општина Бољевац – источна Србија, недалеко од мог Бора), и која је од 10. августа почела да се изграђује темпом који је могућ, да се контактира Драгица ради сарадње и размене искустава.

Народе, ако хоћеш да будеш здрав, почни да се враћаш на село… оживи их, опустошена су. Боље да их ми оживимо, него азиланти, јер ови азиланти на власти спремају нам нешто гадно и опако са њима. Једи органски биодинамичку храну коју производиш користећи органско ђубриво, и имаћеш бесплатно здравље. Бесплатно у смислиу живљења у саобразности са природним принципима живота, а за то нису потребне паре, већ знање и хтење. А кад се разболиш једући дуго година прскану храну пуну хемикалија и разних пестицида, тешко да ћеш СКУПИМ ФАРМАЦЕУТСКИМ ЛЕКОВИМА повратити оно истинско и право здравље, па био ти и милионер. Само ћеш лековима маскирати симтоме, а стара „нестала“ болест ће долазити под новим именом, па онда опет нови лекови, терапије… затворен круг. Можеш се и тада излечити, али уз помоћ природне медицине.

Да, не би дошло до тога, користи за производњу органске хране, органско ђубриво. Или, ако живиш у граду, купуј органске биодинамичке производе, од оних који их производе, и од којих ћеш спремати себи храну, разна јела.

Драгица Митић – Произвођач првокласног органског ђубрива „Екосоил“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Еко комуне: Гај Оскоруша


Ово је изванредан и инспиративан филм за све поборнике живота у природи где људи живе у споју и синхроницитету са природом, а самим тим и Космосом, хранећи се здрвом органском и непрсканом храном, а по принципу еко комуна и еко села, где се примењују алтернативне технологије за добијање енергије, само у оној мери колико је то потребно, и које не загађују природу.

Gaj oskorusa

Еко комуне: Гај Оскоруша

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

На самом почетку говори Синиша Огњеновић оснивач еко комуне „Гај Оскоруша“ која се првобитно приликом првог оснивања и настанка 1994. године, звала „Бостава„, па је касније промењен назив у „Планиница„, да би коначно комуна добила име „Гај Оскоруша„, а име је настало на чаробан начин, што ћете чути од Синише. Иначе, кућа коју је за себе направио Синиша са својим другарима заиста је предивна, рађена је по принципу соларних земуница, а коришћен је само природан материјал.

Синиша описује како је све то текло од самог почетка оснивања, који су проблеми били, али и не само то, већ он говори и о ентузијазму као покретачу свега, о слози, о заједништву, о полету и упорност да се крене у авантуру нечег новог и неизвесног, а ево шта каже о свему томе, аутор који је поставио документарац на свом Ју Тјуб профилу:

„Живећи од данас за сутра, брзо и у грчу, заборавили смо да можемо да бирамо свој начин живота. Живот у градовима, сигурно, није једини. У ствари, постоје многе стазе којима је могуће ићи, а за које не знамо.

Филм „ПОД ОСКОРУШОМ — Еко комуне у Србији“ представља две алтернативне друштвене заједнице у Србији. У њима живе појединци који користе све тековине постмодерног доба и истовремено познају природу око себе и живе са њом у сагласности. Наши јунаци показаће нам своју оскорушу под којом су, као у словенској митологији, пронашли мир, сигурност и једноставнији начин који води испуњеном и срећном животу.

Филм после којег ћете се замислити…“

Да, сви који су одушевљени идејом еко комуна и животом у природи, па уз све почетне ризике и неизвесности пређу са речи на дела, заиста су мали јунаци, јер лако је причати и дискутовати о еко комунама и животу у природи, одушевљавати се тиме, али када треба да се крене у акцију, многи заљубљеници животом у природи стално „чекају да се им се нешто уклопи“ па да тек онда крену и у акцију, али обично се све заврши на речима, и поред тога што се имају неопходна новчана средства за куповину имања и сам почетак живота у природи, јер стално нешто „треба да им се уклопи“. Мислим, наравно… није баш лако онима који су попут робота живели у граду, где све функционише аутоматизовано по принципу притиска на дугнме (ти ништа не радиш, већ машине, апарати), да пређу да живе у природи где тих дугмића има врло мало, а све остало је улагање рада, труда, упорности, воље и посвећености, јер живот у природи уме по некад да буде и суров.

Међутим… ништа није сурово ако се воли и жели, тада сви проблеми постану само креативни изазов…

У граду је све предвидљиво, јер је све механизовано и роботизовано, зато по градовима влада и успаванка, али у природи не, све је неизвесно, мож да бидне, али и не мора, за живот у природи поптребна је свесност, пажња, труд, воља, али наравно увек има времена за разоноду и искрено дружење, искрене разговоре, развој искрених међуљудских односа, изграђивање осећаја заједнуштва где смо сви симултано једно, а и засебне оригиналне целине. То је тако, само кад тако функционише…

У прилогу имате и једну дружину која је у селу Врмџа, које се налази испод Ртња близу Соко бање, започела нешто слично као и Синиша, откупивши једно имање у том селу где гаје храну по принципу пермакултуре (имају „спиралну башту“), дакле без хемикалија, све је на природан начин.

Тихомир Глигоријевић – Дика (по доласку У Врмџу оженио се, и добио малу ћеркицу – Јању) и Миилош Нинковић (живео је у Лондону, имао успешну спортску каријеру…) пре 4-5 година напустили су Београд и кренули у авантуру живота у природи по својој оригиналној идеји. Касније су се из Америке доселили Милошева сестра Маја са супругом американцем Полом (Paul Shapera, који је касније прекрштен У Пају 🙂 ), са малим сином Адамом.

Погледајте, уживајте… и крените у акцију, доста је било приче, јер ове барабе на власти створиће нам иовако загађен, мучан и роботизован живот у градовима, још загађенијим, тежим и мучнијим, потроваће нас храном пуном пестицида, хемиклалија. Не само нас, већ и нашу децу, нашу будућност, већ су је скоро потрошили, јер народ не реагује ич…

Пећ која троши упола мање дрва, загађење минимално…


Ко се определи за живот на селу или неком виду еко комуне, овај начин загрејавања дома је врло добро решење, ем ова пећ троши упола мање дрва за ложење, ем су загађења природе сведена на минимум.

*************

Извор: Србин.Инфо

Пећ која троши упола мање дрва

Иноватор из Пирота Јовица Пешић, изумео је специјалну каминску пећ на чврсто гориво уз помоћ које је успео да смањи потрошњу енергента.

Иноватор из Пирота Јовица Пешић, изумео је специјалну каминску пећ на чврсто гориво уз помоћ које је успео да смањи потрошњу енергента.

Иноватор из Пирота Јовица Пешић, изумео је специјалну каминску пећ на чврсто гориво уз помоћ које је успео да смањи потрошњу енергента.

 

Пешић је конкретно смањио потрошњу огревног дрвета за 30 до 50 процената, али је у великој мери и редуковао загађење које настаје сагоревањем дрвета. Пешић тврди да, уместо класичног дима, пуног отровних и канцерогених материја, на димњак његове куће излази дим који је више налик воденој пари.

Захваљујући овој пећи породица Пешић, која се зими греје на огревно дрво, током целе сезоне за загревање целог спрата куће са око 45 квадрата потроши свега три кубна метра огревног дрвета, односно десетак хиљада динара. Како је Тањугу изјавио Пешић, огроман број домаћинстава у Пироту греје се управо на огревно дрво, па би се увођењем његове пећи знатно смањило загађење у Пироту током зимских месеци, које настаје највећим делом из приватних ложишта.

“Пећ сам конструисао 2011. године, а њу су испитали стручњаци Машинског факултета у Нишу и били одушевљени чињеницом да из ње излази вишеструко мање штетних гасова него код стандардне пећи. У диму који се ослобађа приликом сагоревања налази се много експлозивних и запаљивих гасова, угљен-моноксид, азотни оксиди, водоник и много других штетних гасова. Код стандардних пећи сав тај дим са несагорелим честицама запаљивих гасова иде у атмосферу и на тај начин се причињава не само штета због неискоришћене енергије која се губи у атмосфери, већ се и трује животна средина”

, објаснио је Пешић.

Он је додао да пећ коју је он изумео највећу количину тих запаљивих и експлозивних гасова, уз контролисан процес, спаљује у самом ложишту, тако да напоље кроз димњак излази нешто што више личи на водену пару него на дим из стандардних пећи.

Пешић је, користећи се истом логиком, спаљивањем запаљивих и експлозивних гасова, изумео и уређај – каталитички реактор, намењен моторима са унутрашњим сагоревањем, код којег је такође успео да смањи потрошњу горива до 50 посто и такође вишеструко смањи емисију штетних гасова. Каталитички реактор је већ уграђен у неколико аутомобила и показује одличне резултате. Пешић је завршио Електротехничку школу у Нишу и студирао је на Електротехничком факултету у Нишу.

%d bloggers like this: