Владан Пантелић: ПОСВЕЋЕЊЕ ВИТЕЗА МИТРИЛА


Извор: ФБР Монитор
Аутор: Драган Симовић
Vladan-2

Посвећење у Витезе Праисконог Реда је веома тешко. И тежак је, претежак, пут до витешког посвећења. Тисуће обичних витеза, сјајних руковаоца духовним мачем и самострелом, другим оружјима, оруђима и вештинама, није посвећено. Нико их није позвао. Не зна се тачно ко позива, ко прави изборе, по којим правилима, нити се зна где се врши посвећење, нити се зна ко су седморица оностраних који су посветили Мансанмана Оставреног, који је, можда, Велики Витез Праисконог Реда пред којим се сада полаже испит. То, наравно, није знао ни витез Лавоним када су му се почели отварати титрајући знаци који су га привукли, и које је почео да прати као да га магнетом вуку. Инстинктивно је променио стање свести и укључио све своје осетилице. Опрез је највећи савезник великих витеза. То је посебно чуло које се изграђује на највишем нивоу бића, циљним тиховањем и очвршћењем,

кроз дугогодишње соколске школе за одабране, а кали кроз тешке борбе на живот и смрт.

* * *

Када је, борећи се крајњом снагом за дах и живот, изронио из дубоког језера, указала му се стрма обала. Пронашао је погодно место и изашао из воде. Између стена угледао је плави цвет, налик на љиљан, са три жута тучка. То му је личило на добар знак. Можда би могао да одахне и сакупи снагу. Ко зна колико је био у полусну, јер витез не сме да спава, када му се учинило да га цвет, својим њихањем горе-доле, призива на покрет. Изнад овог цвета, високо на стенама угледао је други плави цвет, који се, такође, њихао, мада се ни поветарац није назирао. Лавоним је кренуо путем знакова. Полусан му је повратио снагу и расположење. Нећемо описивати муке приликом пењања, јер муке прошлица за витеза престају на следећем кораку. Прошао је поред другог цвета и застао на стенама да збије снагу за пењање ка трећем цвету, на високој хридини, који му је весело махао. У изнемоглу свест му се увукуше тешке слике из језерске борбе са духовима крви. Сав се стресао гледајући нанова слике својих искушења које га, за мало, нису потопиле. Ове слике га допунише водом снаге и он се поче опрезно и зналачки пети ка хридини. Лавониму је било савршено јасно да је ово његов успон живота или смрти. Одавде се могло само према трећем цвету или наглавачке према првом.

На хридини је остао лежећи. Није било ни трунке резерве која би га усправила. Испразнио је последњи атом снаге. Није могао да подигне руке да обрише зној и крв који су му се сливали у очи. Умор и неизвест пута обрисали су му мисли. Само непомич-опрез му може вратити снагу. Постао је налик стени на којој је лежао.

* * *

Усправио се када га је испунила небеска светлост. Инстиктивно је запевао силницу од праискони: – Ах та буре мани того… Испред њега се отворила царска трпеза пуна укусне и разноврсне хране. Подтелепатски глас му је понудио да изабере храну по жељи срца. – Хоћу Златни орах, рекао је Лавоним. Трпеза је затреперила, храна се ускомешала. На површини трпезе појавили су се прекрасни колачи и божанско воће. Лавоним је завукао руку испод заносне понуде, пронашао Златни орах и појео га не оклевајући. У истом трену нашао се у Златном граду испуњеном златним пирамидама, разних величина и облика. Осетио је око себе много наоружаних и невидљивих ратника. Брзином муње одбијао је ударце и заузимао нове положаје чувајући леђа. Био је сконцентрисан са укљученим осетилицама и успешно одолевао свим нападима. У једном трену док је стајао испод високе зарубљене пирамиде, осетио је да је опкољен. Надчовечанском снагом скочио је на врх пирамиде спреман за нове нападе невидљиваца. Смирио га је Глас који види и који зна. Угледао је Великог Витеза испред себе који му је нечујно наредио да седне на златни трон испред себе. Урадио је то крајње опрезно не испуштајући свој мач.

– Остави своје оружје, овде ти више неће требати. Сада ћеш в и д е т и сврху сваке борбе и не-борбе и в и д е т и ко си. Затвори очи, исправи леђа, и подигни се у духу изнад свих својих мана и врлина. Остави мисли и идеје, осети празнину, и мирно, мирно, прати визију. Не узноси си и не падај. Постави се на своје најдубље себе на седам нивоа и прошири се кроз тробојни бескрај. Још се прошири…

Добићеш астрално име Мythryl. И добићеш нову и непробојну витешку одору од Белог Јелена Једнопотезца. У њој ћеш бити покретан, без тежине и неподив.

Мythryl је клекао у великом поштовању. Није га захватила гордост. Одавање поштовања је знак дубоког разумевања и сасма особито посвећење…

-Сада иди Митхриле. За неколико месеци, на свом новом задатку, осетићеш олакшање и велику промену. Тада удахни у сваку ћелију свога бића своје право, духовно име – Митрил. Усправи се и остани усправан и свестан у свим искушењима! Шири знање, шири радост, проповедај о лечењу са свешћу.

И буди благословен!

Ошо: Чудо медитације – Пут ка самоме себи


Чудо медитације: Пут ка самоме себи (преведено)

Ошо одговара на питања ученика, говори о бекству човека од самога себе, бекству од суочавања са самим собом, као и о у начину како да човек свесно спозна самог себе, своје сопство, а то је пут Медитације.


Линк ка видео прилогу на:http://vimeo.com/
Видео прилог преузмите преко овог упутства.
(да би гледали филм преко целог екрана, кликните на бели квадратић у облику детелине, на доњој командној линији плејера, одмах лево од натписа „vimeo„)

Да видимо прво зашто човек бежи од самог себе и суочавања са самим собом?

Стално кроз живот, почевши од родитеља, стално нам се дубоко у подсвести урезују негативне представе о нама, разна осуђивања, обезвређивања и ниподаштавања. Наводно ми нисмо добри такви какви јесмо, оригинални, већ треба да будемо нешто друго, ово или оно. У нама се јавља тескоба, немир, осећај мање вредности, осећамо да смо нека „грешка“. Почевши од родитеља стално нам се говори:“па реко сам ти да то не радиш!“… „то не треба тако“…“опет почињеш!“…“ако урадиш ово, добићеш оно“ итд..

Стално нам се намеће стереотип „добар“, „лош“, једноставно нам се не дозвољава да будемо то што јесмо. Ни једна лепа реч да нам се каже, онако чисто, од срца! Људски је грешити, но не дозвољава нам се да прођемо кроз грешку и да тако сами дођемо до неког решења, до неке спознаје, да стекнемо сигурност у себе такви какви смо, какви НЕПОБИТНО ЈЕСМО. Људски је грешити, али и за најмању ситну погрешку нешто нам се замера, „да нисмо добри“… то нам се ради на груб и на суптилнији начин, софистициранији, „образованији“, „научнији“ кроз цео живот, а све стартује од родитеља и наставља су у социјално-друштвеној сфери, по школама од наставнима, професора, затим од пријатеља, рођака, мужа, жене, комшије, саговорника.

Зато и човек упорно покушава унутар себе да се доказује „у очима другог“, наших кудитеља који су овладали нама. Чекамо од њих признање да коначно кажу да смо „добри“, да су задовољни нама, да смо завредели њихову пажњу и љубав: отац, мајка, девојка, момак, муж, жена, тренер, лидер, шеф на послу, газда… понекад нам килаво удену неки комплиментић, али коначног признања и вредносне потврде нема па нема, јер промашени животи наших кудитеља, затим и „кројитеља“ који доминирају нама, заснива се на негирању нашег ЈА, они тако опстају и потврђују себе. Из генерације у генерацију игра се иста игра. Мене негирају и ниподаштавају моји родитељи, ја настављам исту игру са својом децом, она са својом.. и томе нема краја.

Временом… цело друштво постаје болесно.

Временом… цело човечанство постаје болесно, лудилу нема краја, јер као што видимо због пар идиота и монструма који владају светом, човечанство је на рубу пропасти.

Човек упорно покушава да буде неко други, али то је немогуће, такав си какав си и вредан си поштовања и љубави…!

У тој трци да у очима другој будемо „неко и нешто“, неко други, „успешни“, неко трчи за спортском славом, неко за политичком моћи, неко за новцем, неко постаје вођа, лидер, универзитетски професор, верски лидер и шта све не, и тако постају такозвани „успешни људи“. Међутим, највећи апсурд је тај да баш ти „најуспешнији“ на врхунцу славе и моћи, кад су све стекли и немају више шта да гомилају, материјална добра и паре, кад застану на трен и опусте се од те силне трке, они тек тада са великим изненађењем угледају лик од којег су целог живота бежали! Тада настаје шок, тескоба, јад и чемер, јер потрошили су узалуд сво време и животе бежећи и кријући се од самог себе, али то је немогуће, немогуће је побећи од самог себе.

Људи стављају разна маске на лицу, глуме, нема суочавања са самим собом, тако настаје лицемерје, хипокризија. Друге можеш преварити, то тако успешно радиш целог живота, али себе не можеш преварити, од себе не можеш побећи, носиш себе са собом ма где побего.

На свету има толико много религијских и верских праваца, сви проповедају да је њихов пут до Бога „једино исправан пут“ и по томе би требало да значи да је човечанство срећно, али све је обрнуто. Наша цивилизација је доживела фијаско и потпуни промашај на свим пољима, на ивице је несагледиве и неповратне провалије пропасти и самоуништења! Дошло је до грешке, то треба констатовати и признати, суочити се са тиме и кренути новим путем, потпуно новим. Само нови човек лишен прошлости, може донети срећу и себе и човечанству.

Ошо такође говори и о страху од самоће, јер у самоћи изађе тај лик од кога бежиш, и почињеш да се суочаваш са самим собом. Али не, ти бежиш… појави се нервоза, страх, и чим човек остане сам он мора да се преокупира нечим не би ли избего да се суочи са самим собом. Он тада укључи телевизор, зове телефоном пријатеља да попричају, почне да чита неку књигу, оде до комшије на кафу, оде у супермаркет да купи нешто…

Али у чему је проблем остати сам са собом, сести опуштено и склопити очи, бити будан и свестан унутрашњег „саобраћаја“, бити сведок свему? Тако почиње медитација или може се рећи тиховање, можда је то примеренија реч нашем поднебљу, јер доста се погрешно интерпретира реч медитација и сам процес.

Јесте, постоји наизглед „проблем“, јер кад седиш тако мирно и опуштено склопљених очију, будно и свесно… долазе мисли и осећања, оно с чим си стално избегавао да се суочиш, стално си то блокирао, долазе страхови, животне трауме, емотивни болови, „крвариш“, настаје прави хаос. Али ако то потиснеш у себи све дубље и дубље, то неће нестати. Потиснута енергија ће отићи у несвесно и наставити свој живот, а ти нећеш бити свестан тога, узрока свог јада и чемера, то остаје неосвешћено, енергија иде кривим путем, док не пукнеш на масу и шлогираш.

Али… ако у медитацији седећи опуштено само пропушташ тај саобраћај мирно и свесно, сведочећи свему, без умног уплитања и мисаоног коментарисања, временом ће тога бити све мање и мање, док потпуно не нестане. Тек тада, кад избациш сво то „ђубре“, почиње истинска медитација, пут ка самоме себи, ка свом сопству и јединству са Богом које је вечно…!

Објављено у Медитација (Тиховање). Ознаке: , , , , , . Коментари су искључени на Ошо: Чудо медитације – Пут ка самоме себи

Динамична мeдитација, корак до истинске мeдитације – видео приказ


Било којом спиритуалном стазом савремени човек да крене, он није исти као човек из прошлих времена. Овде ће бити речи о медитацији, унутрашњем путу до најдубљег сопства. Некада давно, у прошлости, човек је био природнији, спонтанији, спорије се живело, без неке журбе и трке, ни тадашњи човек није био без проблема, али је у медитацији улазио без тешкоћа.

Данашњи савремени човеков ум је нешто сасвим друго, нагли развој индистрије убрзао му је живот, човек је постао све хаотичнији, изложен је стресом константно, био богат или сиромах, све једно… човек је постао све механичнији, попут машина које измишља, стално негде јури за нечим, за парама, за престижом, и у тој брзини он се губи, он стално потискује животну енергију у себи, радост живота, живот “цури” … тако да му се рађа све веће незадобољство, пун је беса, траума,лудила, мржње…

И као такав, стресан и напет…данашњи човек тешко улази унутар себе путем медитације, оградио се “окопом” савременог инертног ума.

Ошо је као учитељ и Мајстор медитације уочио то, и увидео је да човек своја вековна потискивања, трауме, стресове оптерећујуће мисли, емоције…сво то “ђубре” треба прво да избаци вани из себе, да “очисти” простор, тај нагомилани и бременити терет, који га спречава да спонтано и природно путем медитације уђе у своје дубине, у своје истинско биће.

Увидевши све то, Ошо је измислио револуционарну методу названу “Динамична медитација”, која ће помоћи савременом човеку да се изпразни, да избацио сво то нагомилано “смеће”, да би тек онда заправо почео истрински да медитира, да уђе у себе, у своје сопство путем медитације.

Путем хаотичног дисања, вриштања, скакања, гримаса, и осталог што доноси динамичка медитација, човек избације сва вековна потискивања из свог бића, из психе, физиологије … све избија на површину, заправо, закочена и запетљана енергија тек тада почиње да тече, човек се осећа ослобођен страшног терета, проточан је…

Одмах сада даћу цитате из Ошове брошуре:”Динамичка медитације” коју је издао Слободан Вучковић из Црне Горе, он је први на овим нашим Балканским просторима донео Оша. Кликните на доњи линк и посетите његов сајт, где можете наручити доста преведених Ошових књига, а и дискова са медитативном музиком, као и диск са музиком за Динамичну медитацију:

http://www.osho-yu.me/

Пре него што прочитате цитате из брошуре, са доњег линка можете скинути комплетну брошуру на 45 страна, и прочитати све детаље, појашњења, разјашњење и сва питања на које је Ошо одговарао у вези динамичне медитације, живота, енергије, човека…

Динамична медитација ( 7.6 мб. 45 стр.)

Динамична медитација

– Упутство

Први део: 10 мин.

Диши брзо кроз нос, концентришући се на издисај. Удисај мора ићи дубоко у плућа, а груди се при том морају ширити при сваком удисају. Настој да дишеш што је могуће брже и дубље. Чини то што је могуће потпуније, без да се тело грчи; увери се да су ти врат и рамена опуштена. Настави тако све док не постанеш само дисање, допуштајући да то дисање буде хаотично (што значи да није једномерно, унапред припремљено). Када се твоја енергија једном покрене, она ће почети да покреће цело тело. Допусти да ти телесни покрети буду присутни, искористи их да ти донесу још више енергије. Покрећући своје руке и тело на природан начин, помоћи ћеш да се подигне твоја енергија. Осети како се енергија подиже; немој се за време овог првог дела опуштати, ни успоравати процес.

Други део: 10 мин.

Прати своје тело. Дај му слободу да се испољи било како… ЕКСПЛОДИРАЈ! … Нека твоје тело све разуме. Ослободи се свега што треба одбацити. Сасвим полуди… Певај, вришти, смеј се, вичи, плачи, скачи треси се, плеши, ударај и бацај се около. Ништа не задржавај у себи, нека се твоје цело тело покреће. Мало акције ће помоћи да процес отпочне. Немој допуштати да се ум уплиће у оно што се догађа. Запамти да треба да потпуно покренеш тело.

Трећи сео: 10 мин.

Опусти врат и рамене, уздигни руке што је више могуће без да савијеш лактове. Са тако уздигнутим рукама, поскакуј и узвикуј мантру ХОО…! ХОО…! ХОО! што је могуће дубље тако да тај звук допире до дна стомака. Сваки пут када твоја стопала дотакну под (увери се да су и пете стале на тло), нека тај звук мантре јако одјекне у секс центру. Дај све од себе, потпуно се испразни.

Четврти део: 15 мин.

СТОП! Укочи се било где и било како да се затекнеш у том трену. Немој подешавати тело ни на један начин. Кашаљ, било какав покрет, све би могло да поквари енергетски ток и претходни напор би био изгубљен. Буди сведок свега што ти се догађа у том делу.

Пети део: 15 мин.

Славите! … у музици и плесу испољите све што имате. Затим ту животност и радост носите са собом током тог дана.

А сада, када сте већ прочитали опис динамичне медитације, погледајте један прекрасан, јасан и сажет видео приказ, шта је заправо медитација, што ће почетницима на стази медитације доста значити. Кад вам Динамична медитација помогне да се испразните, и олакшате, тек тад долази истинска медитација, зато је и дат наслов теми како је дат.

Уживајте…!

Медитација

П.С. Кликни на квадратић десно у облику детелине на командној линији плејера, а лево од назива:“вимео“, да гледаш презентацију преко целог екрана.
Линк ка видео клипу на:http://www.vimeo.com/
Преузми видео клип (111 мб. )
Кратак садржај из видео материјала:

  1. Духовна стварност – унутрашње путовање;
  2. Космичка енергија;
  3. Медитација (тиховање);
    • Положај тела
    • Ум, интелект, мисли
    • Дисање
    • Свесност
    • Сведочење
  4. Етерично тело;
    • Енергетски канали
    • Проток космичке енергије
    • Мисли, етеричне “рупе”
    • Медитирање
  5. Пирамиде и њихова моћ;
    • Материја за изградњу пирамиде
    • Било који…
    • Који материјал, постављен на врху пирамиде, умножава проток космичке енергије?
    • Медитирање у пирамиди, лечење, исцеливање
  6. Знање;
    • Знање, разумевање, више знање, мудрост
  7. Треће око;
    • Виша фреквенција, виша чула
    • Други реалитети, друге димензије
  8. Астрално тело и астрално путовање;
  9. Нирвана;
  10. Живот после живота;
    • Рођење, живот, смрт, просветљење

Медитација је за свакога, спиритуалност је лични избор и пут. Човеково елементарно право је слобода на избор, или слободе уопште нерма…

Скините следеће Ошове књиге:

Бунтовник
Ошо о просветљењу
Живот – Љубав – Смијех
Тантра спиритуалност и секс

Негативност и позитивност


Мисли и осећања су једне од најбитнијих ствари код човека, то је његов сав живот, то је он. Погледајмо шта Ошо каже о томе…
…………….
Веома често људи праве грешку када памте само нешто што је негативно, а заборављају све што је позитивно.

Основна грешка коју људи праве је то што памте све што је безвриједно, негативно, а заборављају све што има неку стварну вриједност. Ријетко ћете запамтити тренутке када сте били испуњени љубављу; ви ћете се ријетко присјетити тренутака када се ваше тијело осјећало сасвим оживљено.

Ви ријетко памтите тренутке када сте осјетили тишину. Али ћете увијек памтити тренутке када сте били љути и узнемирени, када сте били увријеђени и када сте се неком осветили. Ви ћете се увијек сјетити времена када сте били повријеђени, али ријетко времена која су вас изграђивала. За вас је веома важно да се присјећате тренутака који су вас изграђивали

Стално присјећање тих тренутака ће вам помоћи у два смјера. Најважније је да ће се посредством присјећања тих тренутака створити могућност да се они поново догоде. Ако се неко непрестано буде присјећао негативних ствари, крајње је вјероватно да ће поново морати пролазити кроз таква искуства. Ако неко стално памти тужне ствари, веома је извјесно да ће поново бити тужан јер ће тако развијати нагињање ка тим стварима и тим догађајима који ће се понављати у његовом животу. Сва та осјећања су ускладиштена у вама и тако бива све лакше да се те емоције понављају поново и поново.

Покушајте да у себи осмотрите која врста сјећања има тенденцију да се поново јавља. Сви ми имамо сјећања. Којој врсти искуства тежите да се присјећате? Такође запамтите, било која сјећања да имате из прошлости, ви то садите као сјеме за будућност и ви ћете те исте плодове искуства брати у будућности. Ваша сјећања из прошлости ће поплочати пут ка будућности.

Свјесно заборавите све што је безвриједно – то нема никакву вриједност! Ако запамтите такве ствари, зауставите се и захтијевајте да таква сјећања нестану. Она немају никакве користи за вас. Заборавите сво трње и присјетите се цвијећа. Можда има много трња, али има и цвјетова око њих. Ако се присјетите цвијећа, трње из вашег живота ће нестати и ваш живот ће бити испуњен цвијећем. Ако запамтите трње, постоји могућности да ће из вашег живота ишчезнути цвијеће и ви ћете остати само са трњем.

То што постајемо овиси о томе што потхрањујемо, јер то чега се сјећамо постаје дио нас. Када о нечему непрестано мислимо, та мисао доноси промјену у нама и то постаје читав наш живот. Стога, запамтите све што мислите да је добро и чисто, све што мислите да је важно. А у животу… ничији живот није тако биједан да у њему нема тренутака мира, среће, љепоте, љубави. Ако запамтите те тренутке, то ће вам дати неку снагу, тако да је могуће чак и када будете окружени мраком, унутрашња свјетлост ће бити тако јака да ви нећете видјети тај мрак. Могуће је да око вас буде туга али ви ћете носити у вама то искуство љубави, љепоте, тишине тако да нећете видјети ту тугу. Могуће је да умјесто што је окружен трњем, особа може осјећати да је окружена цвијећем. Али је могуће и супротно – све то овиси о вама.

OSHO
Стаза мeдитације
(c) Osho International Foundation
…………….
Све је превео мој пријатељ из Црне Горе Слободан Вучковић.

http://www.osho-yu.me/
П. С..
Сада можете и са ове локације да читате Оша:
osho montenegro

Објављено у Медитација (Тиховање). Ознаке: , , , , , , . Коментари су искључени на Негативност и позитивност

Мeдитација – Превара или не?


Дуго ништа нисам писао о мeдитацији, јер тешка су времена, човек нема шта да једе, а ти сад нешто да му причаш о мeдитацији. Међутим, мука ме хвата кад видим да разне будалетине причају свашта о мeдитацији по форумима, све то а приори сврставају у секте.
Свестан сам да у Србији има пуно разних религијских секти, али мeдитација као мeдитација нема везе с тим.
Пренећу вам мој одговор једном „паметњаковићу“ који прича свашта о мeдитацији, то су секте, то је превара итд…итд…а кад видиш начин на који то све пише видиш да је то будала која никада није мeдитирала. Прво ћу пренети један његов цитат, надовезан на његове (назваћу га „особа X“) предходне небулозе о мeдитацији, па иде мој одговор. Практикујем мeдитацију и имао сам потребу да укажем на неке ствари…
…….

„особа X“- цитат:

Мој учитељ Мeдитације је Ошо и топло препоручујем његове књиге на читање… (ово из почетног текста је цитирао мене, па сад наставља сам) и још ако вас умилостиви да вас провоза у једном од његових 99 Ролс-Ројсова, да заједно одмeдитирате партију; али неће моћи, велики бесмртник Ошо се умилостивио да напрасно умре у цвету своје младости у 89-ој години.
Преварант до преваранта.

Сит сам будала, обично не одговарам, али кад само они и „галаме“ о мeдитацији, ..то није добро!

Они говоре како то није добро, мeдитација је превара, а да нису у животу никада ни мeдитирали..
Преварен можеш бити и у љубави, али то не значи да истинска љубав не постоји, да то (љубав ), није „добро“ за човека… и да они који причају да љубав постоји, да су преваранти…

Прво, типе, ти „особа X“…ти си преварант, нешто си прочитао, али све погрешно и сад ке*аш.

Ошо није умро у својој 89-ој години. Условно речено, „умро“ је у 59-ој години. Ошо се родио 10.11.1931., а умро 19.01.1990. Хајде фрајеру, узми дигитрон и израчунај колико је Ошо дуго живео.
Зајебо си се за „само“ 30-сетак година…
Шта ћеш, није много, греши се…
Све твоје „дискусије“ падају у воду, јер лажеш чак и код сувопарних података, а о мeдитацији немаш појма, већ, изгледа да си нешто читао, али не знаш шта, а не разумеш ништа, само етикетираш, „то је секта“.
Заправо, политичари са својим странкама су убедљиво највећи секташи и штеточине, а њихове странке су највеће секте у Србији, сви обећавају све и свашта масама, а испуне „ништа“,(!)… и све тако у круг, ми их бирамо, а исти опет, пред сваке изборе, обећавају да ће испунити оно што су и предходно обећали па нису испунили (због „разумљивих“ тешкоћа), али ако их само још сада изаберeмo, испуниће све… лавиринт без излаза…

Да се вратим на тему…

Сама мeдитација, није секта, то је практично искуство, искуство душе, а данас свака будала која нема појма шта је мeдитација, може да оформи неку секту, да пропагира глупости о мeдитацији, и после сви кажу мeдитација је превара.

То је зато, јер је „невидљива роба“ најбоља за продају наивнима…

Зар се мисли да наш православни свештеник, не може да превари неку, условно речено, „овцу“ ?
Може, наравно да може, али то не значи да је православље секта, секташење, зар не…?

Ошо није никада својим ученицима ништа обећавао, напротив, увек је говорио да нико ништа не треба да му верује, већ да он само прича своје искуство, и да свако треба да буде одговоран за свој процес мeдитације, јер он мeдитира за себе, а не Ошо за њега.

Само будале које немају везе са суштином мeдитације, и који немају велику одговорност за сваку изговорену реч упућену знатижељнима, могу да обећају наивнима: „Еј..ако мeдитираш, ти ћеш да се просветлиш“, јер, у суштини, то све може и да се деси, а и не мора, то је до онога ко мeдитира…

То би исто било као кад би неко некоме обећао, да ако стално и упорно воли неког, све ће да доживи најбоље, тећи ће мед и млеко, доћи ће до „вечите среће…“

Међутим…човек воли, па се разочара, воли, па се разочара, и све тако у круг, док не сазри. Само онај ко није прошао кроз неко разочарење у љубав, не зна шта је љубав.
Колико је пута само човек некога искрено волео, па је био искоришћен, обманут и разочаран, али нико од тих блажених будала које „попују“ о свему и свачему, не прича да су они који верују у љубав и пропагирају је, да су секташи, да су преваранти.

Љубав је човекова исконска потреба и суштина, и увек ће тежити да је достигне ма колико пута био разочаран, обманут, јер љубав је живот…!

Али нико не каже да је љубав секта. Љубав није крива ако неко неког искористи и обмане, већ сама та преварантска индивидуа, и то не значи да истинска и дубока љубав не постоји, већ да светом ходају све преварант до преваранта, и љубав, као Божански дах живота, нема ништа с тим!

Тако је и у мeдитацији, …има пуно превараната којима је мeдитација само „алат“ за још једну обману, превару, али то не значи да се путем мeдитације не могу у потпуност постићи највиши човекови потенцијали, већ да светом хода доста превараната…

Надам се да сам био јасан …

И као што је у животу свако одговоран за свој живот,као што је свако одговоран за своју љубав,разочарање,бол,тако је свако одговарам и за своју мeдитацију , ако је већ почео тиме да се бави.

Живот може да буде и ризичан, и опасан, али само тако можеш да доживиш врхове живота, јер ако избегаваш живот и будеш „биљка“, ништа ти се неће догодити…
Тако је и у мeдитацији, она може да буде и „ризична“, и „опасна“, (али и не мора), али само кад све то прођеш, можеш да достигнеш врхове.

Кад је реч о мeдитацији…ако не мeдитираш, мeдитација није „опасна“, али и не можеш да доживиш врхове свог бића ако не мeдитираш…

Па зар није тако и у љубави..?
Љубав је исто тако потенцијално велики „ризик“, „опасна“ је, јер што више волиш па се разочараш, преварен си, разочарење ће бити исто тако огромно, велико, пропорционално уложеној енергији у љубав…!
Али, исто тако, ако свесно „одсечеш“ своје емоције, не желиш да волиш никога, већ си хладно рационалан, тада ћеш целога живота бити само биљка која вегетира, и умрећеш као биљка…

„Успех“ и „неуспех“ је део живота, тако он функционише, тако функционише и љубав, мeдитација, а само најмудрији схвате у „чему је штос“…

Као и љубави, човек и у мeдитацији има и добрих и лоших искуства, али то је један неминован процес сазревања и рушења својих сопствених „его трипова“, и зато је то болно.
Како ћеш да исправљаш и побољшаваш себе у нечему, ако не грешиш, па после исправљаш грешке које уочиш и побољшаваш се…

Само су шизофреничари „вечито срећни“ и кезе се…

Човек увек суштински схвати неку бит живота у моментима туге, разочарења, а не у моментима среће.

Срећа је на површини, а љубав у дубини…
…….
nebesko seme

НЕБЕСКО СЕМЕ
Osho
Коментари Исусових казивања из гностичког „Јеванђеља по Томи“

Можда најбоља Ошова књига на нашем језику! По томе како погађа у срж духовних проблема налази се раме уз раме са најпопуларнијом Ошовом књигом код нас- фасцинантним делом Мој Пут, Пут Белих Облака. У Небеском Семену просветљени Мајстор разбија мноштво предрасуда и заблуда о Христу, продире у мистерије тајних Исусових изрека о унутрашњој илуминацији, препуних скривене мудрости, и разоткрива учења, која су цркве миленијумима прикривале од наших очију и ушију.
ОДЛОМАК:

ГОРУШИЧИНО СЕМЕ

Људски односи много су се променили, али су постали све гори и гори. Дубина је ишчезла у свим димензијама: жена више није жена него девојка. Муж није супруг него младић, дечко. Пријатељство и није тако лоше, али не иде нарочито дубоко. Брак је за нешто што се дешава искључиво у дубинама – он и јесте догађај на најдубљим нивоима, и све док вам се не деси, остајете плитки. Ако се не предате, никада нећете да се усудите на скок.

Можете да плутате по површини, али онда дубина није за вас. Наравно, ићи у дубину стварно је опасно – тако и мора да буде, јер ви сте успешни и сналажљиви само на површини. У плићаку дејствујете као аутомат, и никаква свесност није вам нужна. Али, што више продирете у дубину, то вам је будност све неопходнија, јер у тим дубинама смрт је могућа сваког тренутка. Другим речима, страх од дубине створио је плиткоћу у свим међуљудским односима. Све је то тако незрело.

Младић или девојка могу да буду забавни, али они не могу да постану врата до оног најдубљег, до оног што је скривено у свима и сваком. Са девојком можеш да будеш у сексуалном односу, али тад љубав не може да расте. Љубав једноставно захтева дубоке корене. Сексуалност је могућа на површини, али она је чисто биолошка потреба, анимална активност. Она може да буде лепа само ако је део једне дубље љубави, а ако тога нема, онда је у питању најружнија могућа ствар. Најружнија је зато што тад нема заједништва – додирујете се и разилазите; спајате се и раздвајате. Само се тела срећу, али не и ви – не Ја. То је оно што се догодило с међуљудским односима.

Али највећи међуљудски однос у потпуности је ишчезао – то је однос Мајстора и ученика. Нећете бити у стању да разумете Исуса ако нисте у стању да схватите ту димензију односа између ученика и Учитеља, а тог односа готово да уопште нема. Жена је замењена девојком, муж младићем, али Мајстор, и однос који постоји између њега и ученика, сасвим је нестао. Или, може се рећи да је замењен једном супротношћу – односом који постоји између пацијента и психијатра.

Њихов однос мора да буде болестан, нешто патолошко – јер пацијент долази код њега не због истине, не чак ни због здравља, јер и сама реч „здравље“ веома је значајна: она означава уцеловљеност, светост, дубоко излечење у сопству. Пацијент психијатру не иде ради здравља, јер ако долази баш зато, онда је ученик а не пацијент. Он долази само да би се ослободио болести; став му је потпуно негативан. Пацијент је дошао само да би се присилио да опет буде нормалан, да опет постане исправан завртањ у машини овог света. Постао је неприлагођен – сад му треба нешто мало прилагодљивости, а психијатар му само помаже при свему томе. Али, коме пацијент треба да се прилагоди? Овом свету, овом друштву, које је у потпуности болесно.

Оно што ви зовете „нормалним“ људским бићем, није ништа друго до нормална патологија, или нормално лудило, или нормална абнормалност. Човек који је „нормалан“ такође је луд, али у оквиру прихваћених ограничења друштва и културе у којој се налази. Понекад неко и пређе преко тих допуштених оквира – и тад је баш луд. То је, након преласка одређених граница, мишљење његове околине, и сви кажу да је мало „откачио“. Психијатар је човек који чучи на граници и који само помаже болеснику да се врати назад, у гомилу. прочитај цео текст >>

Објављено у Медитација (Тиховање). Ознаке: , , , , , , . Коментари су искључени на Мeдитација – Превара или не?

Мeдитација


Поштујем сваку религију, све могуће религијске правце, али по мени у свим тим да тако кажем „организованим“ религијама има доста манипулација. У ствари… то се ради вековима.. спрега држава-религија свуда савршено функционише да би се контролисала масе… „стадо“…

То функционише у свим главним религијским правцима…

Мој духовни правац самоспознаје је

МEДИТАЦИЈА

Та се реч по правилу погрешно тумачи и има доста погрешних подразумевајућих асоцијација. За наше поднебље, можда би најбоље било рећи „тиховање…“ Али… такође и на путу Мeдитације има пуно обмањивања и лажних гуруа, Богова, Махатми и шта све не…

Цела ствар је у интелигенцији и препознати глупост, али треба и експериментисати…
Твдрдим и апсолутно стојим иза тога…већа је храброст „ући“ унутар себе путем мeдитације, Јоге и сличних дисциплина, него ићи у рат! Убедљиво…!

Подручје подсвесног и несвесног је Вулкан који чучи у нама, и никад се не зна кад неко уђе унутар себе (не ваља нагло, путем дроге, већ постепено путем мeдитације) шта га „тамо“ чека…? Рецимо… кад се код наркомана путем дроге, нагло отвори несвесно: неко види цвеће… неки свој лични инстант Рај, било шта, али илузија је тако снажна и упечатљива, неко се пак нагло суочи са својом траумом или ко зна већ шта?
Мој учитељ Мeдитације је Ошо и топло препоручујем његове књиге на читање

За мене, тамо је сва мудрост! Али, знајући људе, ко дође у „додир“ са Ошом, или ће се „заљубити“ у њега или ће га одбацити… нема средине…
Ко жели Ошове књиге да чита, може да их наручи путем интернета на сајту Esotheria

Све ово нема везе са никаквим сектама, секте постоје и постојаће, мeдитација је мeдитација, као што је ваздух-ваздух, мeдитација је у неку руку практикована и у нашем исконском „заборављеном“ православљу, али адекватан термин за то би за наше подручје, као што сам рекао, био, „тиховање“.

Људи пишу о сектама с правом, има их доста код нас, али сви испуштају из вида да у Србији влада најмоћнија секта и сектароши, секта политичара на власти… они имају додуше различите „погледе“, али заједнички владају путем лажи, неморала, криминала и суптилне манипулације људским душама путем моћних електронских медија……

Кратки изводи из Ошових књига:
Психологија езотеричног
Књига мудрости
Ја сам мистична капија
Нови човек – једина револуција и преображај!

Ošo
Ošov Meditacioni Centar u Indiji-Puna

Психологија езотеричног


ОШО
Ошо

Садржај говори сам за себе: Унутрашња револуција; Мистерија мeдитације; Секс, Љубав и Молитва; Три корака ка Божанском; Кундалини јога; Повратак Коренима; Езотеричне Игре; Подстрекачи Раста; Психологија Снова; Превазилажење Седам Тела; Прозори Божанског; Уравнотежавање Рационалног и Ирационалног.

психологија езотеричног
http://www.esotheria.com/

Одломак из књиге:

I

Природни аутоматски процес еволуције завршава се са човеком. Човек је последњи производ несвесне еволуције. Са човеком започиње свесна еволуција. Много тога би требало имати на уму. Као прво, несвесна еволуција је механичка и природна. Она се одвија сама по себи. Захваљујући овој врсти еволуције развија се свест. Међутим, у тренутку кад се свест појави зауставља се несвесна еволуција будући да је испунила своју сврху. Несвесна еволуција је неопходна само до тренутка док се не развије свест. Човек је постао свестан. Он је на неки начин трансцендирао природу. Сада природа више не може да учини ништа; појавио се последњи производ који је природна еволуција могла да оствари. Сада је на човеку да слободно одлучује хоће ли да се развија или неће.

Друго, несвесна еволуција је колективна појава, али у тренутку кад еволуција постане свесна она постаје и индивидуална. Никаква колективна, аутоматска еволуција не иде даље од људске врсте. Од тог тренутка еволуција постаје индивидуални процес. Свест ствара индивидуалност. Нема индивидуалности док се не развије свест. Постоји само врста али не и индивидуалност.

Све док је еволуција несвесна она је аутоматски процес; око тога нема никакве неизвесности. Све се одвијају у складу са законом узрока и последице. Постојање је механичко и извесно. Међутим, са човеком, са свешћу јавља се и неизвесност. Сада више ништа није извесно. До еволуције ће доћи или неће. Могућност постоји, али одлуку може донети искључиво сваки појединац. Зато је тескоба појава својствена човеку. Ниже врсте не знају за тескобу будући да на тим нивоима нема избора. Све се одвија онако како мора. Нема избора па нема ни оног ко бира, а кад изостане избор немогуће је осећање тескобе. Ко ће осећати тескобу? Ко ће осећати напетост?

Тескоба прати могућност избора као сенка. Сада о свему мора да се доноси одлука; све постаје свесни напор. Ви сами сте одговорни. Ако доживите неуспех, неуспех је ваш. То је ваша одговорност. Ако успете, ви сте успели. То је опет ваша одговорност. И свака одлука је у извесном смислу последња. Не можете је поништити, не можете је заборавити, не можете је изиграти. Ваш избор постаје ваша судбина. Он ће остати уз вас и постати део вас; не можете га порећи. Међутим, ваш избор је увек коцка. Сваки избор учињен је у тами будући да ништа није извесно.

Зато човек пати од тескобе. Осећање тескобе га прожима до саме сржи. Оно што га мучи је следеће: бити или не бити? учинити или не учинити? урадити ово или урадити оно? „Не одлучити“ није могуће. Уколико не одлучите значи да сте одабрали да се не одлучите; и то је избор. Тако сте приморани на избор; није вам допуштено да се не одлучите. Не донети одлуку имаће исти учинак као и свака друга одлука.

Достојанство, лепоту и славу човека чини његова свест. Али, свест је и његово бреме. Слава и бреме се удружују оног тренутка кад постанете свесни. Сваки корак је кретање између тога двога. Са човеком се појавио избор и свесна индивидуалност. Можете да се развијате, али ваша еволуција представља подухват појединца. Можете да се развијате тако да постанете буда, а можете и да не донесете такву одлуку. Избор је ваш.

Постоје, према томе, две врсте еволуције: колективна еволуција и индивидуална, свесна еволуција. „Еволуција“ подразумева несвесни колективни напредак, зато је боље да се кад је реч о човеку користи појам „револуција“.

Са човеком револуција постаје могућа.

Револуција, у смислу у коме ја овде користим ту реч, значи свестан индивидуални напор у правцу еволуције. Она представља врхунац индивидуалне одговорности. Сами сте одговорни за своју еволуцију. Човек обично покушава да побегне од одговорности за властиту еволуцију, од одговорности слободног избора. Постоји велики страх од слободе. Када сте роб одговорност за ваш „ивот није ваша; одговоран је неко други. Зато је у неку руку робовање веома угодно. Не постоји бреме. У том смислу робовање представља слободу: слободу од свесног избора.

Оног тренутка када постанете потпуно слободни морате и да доносите властите одлуке. Нико вас не приморава да било шта учините; све могућности су вам отворене. Тада почиње борба са умом. И човек почиње да се плаши слободе.

Део привлачности идеологија као што су комунизам или фашизам је у томе што обезбеђују бекство од индивидуалне слободе и избегавање индивидуалне одговорности. Бреме одговорности се скида са појединца; одговорно постаје друштво. Уколико нешто не испадне како треба увек можете да уперите прстом на државу, организацију. Човек постаје само део колективне структуре. Међутим, порицањем индивидуалне слободе фашизам и комунизам поричу такође и могућност људске еволуције. То је узмицање од велике могућности коју нуди револуција: потпуни преображај људских бића. Узмицањем уништавате могућност да постигнете оно врхунско. Ви се враћате назад; поново се сводите на животињу.

По мени, даља еволуција је могућа само уз индивидуалну одговорност. Ви сте једино одговорни! Та одговорност је велики прерушени благослов. Индивидуалну одговорност прати борба која на крају води ка свесности без избора.

Стари образац несвесне еволуције за нас је завршен. Ви можете да му се поново вратите, али не можете у њему да се задржите. Ваше биће ће се побунити. Човек је постао свестан; он мора остати свестан. Нема другог пута.

Философи као што је Ауробиндо веома су привлачни за све склоне бекству. Они говоре да је колективна еволуција могућа. Божанско ће се спустити и сви ће постати просветљени. Ја, међутим, сматрам да то није могуће. Па чак иако се чини могућим не исплати се. Ако се просветлите не улажући властити индивидуални напор, онда је такво просветљење безвредно. Оно вам неће пружити усхићење које крунише напор. Биће прихваћено само здраво за готово као што су ваше очи, руке, систем за дисање. То су дивни благослови, али их заправо нико не цени, не поштује.

Једног дана се можете родити просветљени као што обећава Ауробиндо. То неће имати никакву вредност. Имаћете много, али пошто сте то добили без напора, без муке, неће вам ништа значити; његов значај ће бити изгубљен. Нужан је свестан напор. Постигнуће није у тој мери значајно колико је то сам напор. Напор му даје смисао, борба значај.

По мом схватању просветљење остварено колективно, несвесно, као божански дар, не само да је немогуће већ исто тако и безначајно. Морате се борити за просветљење. Захваљујући борби развијате способност да видите и осетите и очувате блаженство које ћете осетити.

Несвесна еволуција се завршава а свесна еволуција револуција започиње са човеком. Међутим, свесна еволуција не мора неминовно да започне у сваком појединцу. До ње долази само ако ви сами одлучите да је покренете. Уколико се на њу не одлучите а већина људи доноси управо такву одлуку ви улазите у веома напето стање. Данашње човечанство је у следећем стању: нема куд да иде, нема шта да постигне. Ништа сада не може да се постигне без свесног напора. Не можете да се вратите назад у стање несвесности. Врата су затворена; мост је срушен.

Свесни избор да се развијате представља велику пустоловину, једину пустоловину која постоји за људско биће. Пут је врлетан; неминовно је такав. Неминовно је да на том путу буде грешака, неуспеха, будући да ништа није извесно. Такве околности у уму рађају напетост. Ви не знате где сте, не знате куда идете. Изгубили сте свој идентитет. Околности могу бити такве да изазову самоубилачко расположење.

Самоубиство је појава везана за човека; она се јавља заједно са могућношћу човека да бира. Животиње не могу да изврше самоубиство, будући да је немогуће да свесно одаберу смрт. Рођење је несвесно, смрт је несвесна. Међутим, са човеком човеком који не зна, човеком који се није развио постаје могуће: способност да се одабере смрт. Ваше рођење није ваш избор. Што се вашег рођења тиче ви сте у рукама несвесне еволуције. У ствари, ваше рођење није чак ни догађај везан за човека.

Оно је по природи животињско, будући да није ваш избор. Човечанство настаје тек са избором. Међутим, ви можете да одаберете своју смрт коначни чин. Самоубиство зато постаје искључиво људски чин. А уколико не одаберете свесну еволуцију, велика је вероватноћа да ћете се одлучити да извршите самоубиство. Можда нећете имати храбрости да активно извршите самоубиство, али ћете пролазити кроз спори, продужени процес самоубиства чежње, ишчекивања да умрете.

Не можете пренети одговорност за вашу еволуцију на неког другог. Прихватање такве околности даје вам снагу. Корачате на путу раста, развоја. Стварамо богове или налазимо прибежиште код гуруа, како не би морали да сносимо одговорност за властите животе, за властиту еволуцију. Покушавамо да одговорност преместимо на неко друго место, подаље од нас. Ако нисмо у стању да прихватимо неког бога или гуруа, онда покушавамо да побегнемо од одговорности користећи опојна средства или дроге, прибегавајући било чему што ће нас учинити несвесним. Међутим, ти покушаји порицања одговорности су бесмислени, незрели, детињасти. Они само одлажу проблем; они нису решење. Можете одлагати до смрти, али проблем ће остати и даље а ваше следеће рођење ће се наставити на исти начин.

Кад постанете свесни да сте једино ви одговорни, ниједна врста несвесности вам неће пружити уточиште. Покушај бекства била би лудост, будући да је одговорност изванредна прилика за еволуцију. Из борбе до које долази може се развити нешто ново. Постати свестан значи знати да све зависи од вас. Чак и ваш бог зависи од вас будући да га је створила ваша машта.

На крају је све део вас и ви сте за то одговорни. Не постоји нико ко ће чути ваша извињења; не постоје судови којима можете да уложите жалбу, одговорност је само ваша. Сами сте, потпуно сами. То се мора веома јасно схватити. У тренутку кад неко постане свестан он остаје сам. Што развијенија свест то развијенија и свесност да сте сами. Зато не бежите од те чињенице у друштво, међу пријатеље, у организације, масу. Не бежите од тога! То је дивна појава: цео процес еволуције се креће у том правцу.

Свест је дошла до тачке кад знате да сте сами. А само у самоћи можете да постигнете просветљење. Нисам рекао усамљеност. Осећање усамљености је осећање које се јавља кад се бежи од самоће, кад не постоји спремност да се прихвати самоћа. Ако не прихватате самоћу, осетићете се усамљено. Тада ћете наћи неку групу или неко опојно средство које ће омогућити да заборавите. Усамљеност ће створити сопствену магију заборавности. Уколико можете да будете сами макар само и на тренутак, потпуно сами, его ће умрети; „Ја“ ће умрети. Ви ћете експлодирати: неће вас више бити. Его не може да буде сам. Он може постојати само у односу са другима. Сваки пут кад сте сами догађа се чудо. Его постаје слаб. Не може више да живи дуго. Ако сте довољно храбри да будете сами постепено ћете се ослободити ега.

Самоћа је крајње свестан и вољан чин, у већој мери вољан него што је то самоубиство, зато што его не може да постоји сам, али може да постоји код је у питању самоубиство. Себични људи су склонији самоубиству.

Самоубиство је увек у вези са неким другим; то никад није чин самоће.

Его неће патити код самоубиства. Напротив, биће далеко израженији.

Ући ће у ново рођење са већом снагом.

Самоћа уздрмава его. Нема ослонца па не може да постоји. Ако сте спремни да будете сами, истрајно сами, да не бежите нити узмакнете, већ да једноставно прихватите чињеницу самоће као такву самоћа ће прерасти у изванредну прилику. Онда сте налик семену које садржи огромне могућности. Али запамтите, семе мора себе да разори да би биљка израсла. Его је семе, могућност. Ако се разбије, рађа се божанско. Божанско није ни „ја“ ни „ти“, то је једно. Кроз самоћу доспевате до јединства.

Можете створити лажне замене за јединство. Хиндуси постају јединство, хришћани постају јединство, Мухамеданци постају јединство, Индија је јединство, Кина је јединство. То су само замене за јединство. Јединство се остварује само потпуном самоћом.

Маса људи може себе називати јединство, међутим, јединство је увек супротно нечем другом. Будући да сте у маси, можете да се опустите. Нисте више одговорни. Нећете сами спалити џамију, нећете разорити храм, али као део масе то можете да учините јер сада нисте појединачно одговорни. Свако је одговоран, па тако нико појединачно није одговоран. Не постоји индивидуална свест, већ само групна свест. У маси назадујете и постајете налик животињи.

Маса је лажна замена за осећање јединства. Ко је свестан околности, свестан своје одговорности као људског бића, свестан тешког мучног задатка који вас прати будући да сте људско биће, неће изабрати ниједну лажну замену. Он живи са чињеницама онаквим какве јесу; он не ствара никакве лажне претпоставке. Ваше вере и ваше политичке идеологије су само лажне претпоставке које стварају заблуду о осећању јединства.

Јединство се јавља тек онда кад нестане его, а его може да да престане да постоји само кад сте потпуно сами. Кад сте сасвим сами, кад вас нема. Сам тај тренутак је тренутак експлозије. Експлодирате у бесконачност. То и само то је еволуција. Називам то револуцијом будући да се не одвија несвесно. Можете да се ослободите ега или не. Све зависи од вас. Бити сам је једина стварна револуција. Потребно је много храбрости.

Само је Буда сам, само је Христ сам или Махавира. Нису они напустили своје породице, напустили свет. Изгледа тако али није. Нису они у негативном смислу напустили нешто. Чин је био позитиван; то је било кретање ка самоћи. Они нису одлазили. Они су били у потрази за потпуном самоћом. Свеколико трагање усмерено је ка том тренутку експлозије кад је неко сам. У самоћи је блаженство. И само тада се постиже просветљење. Не можемо да будемо сами, други не могу да буду сами, зато стварамо групе, породице, друштва, народе. Сви народи, све породице, све групе чине кукавице, чине они који нису довољно храбри да буду сами.

Права храброст је храброст да се буде сам. То значи свесно остварење чињенице да сте сами и да не може бити другачије. Себе можете или да заваравате или да живите са том чињеницом. Можете да наставите да се заваравате кроз животе и животе, али ћете се само кретати у зачарам кругу. Само ако можете да живите са том чињеницом самоће круг се разбија и ви стижете до средишта. То средиште је средиште божанског, целине, светости. Не могу да појмим то време када ће свако људско биће бити у стању да оствари то као своје прирођено право.

То је немогуће.

Свест је индивидуална. Само је несвесност колективна. Људско биће је стигла до те тачке свести кад је постало појединац. Не постоји човечанство као такво; постоје само појединачна људска бића. Свако људско биће мора да схвати властиту индивидуалност и одговорност коју сноси за њу. Прва ствар коју морамо да учинимо јесте да самоћу прихватимо као основну чињеницу и научимо да живимо са њом. Не смемо да стварамо лажне претпоставке. Ако стварате лажне претпоставке никада нећете бити у стању да сазнате истину. Лажне претпоставке су пројектоване, створене, одгајане истине које вас спречавају да спознате оно што јесте. Живите са чињеницом да сте сами. Ако можете да живите са том чињеницом, ако нема лажних претпоставки између вас и те чињенице, онда ће вам се открити истина. Свака чињеница ако се дубље у њу продре, открива истину.

Зато живите са чињеницом да сте одговорни, са чињеницом да сте сами.

Ако можете да живите са том чињеницом експлозија ће се догодити.

То је мучно, али је то једини пут. Кроз тешкоће, прихватање ове истине ви ћете досегнути тачку експлозије. Само ће тада постојати блаженство.

Ако све добијете готово то онда губи на вредности будући да није стечено властитом заслугом. Бићете неспособни да осетите блаженство. Та способност је искључиво плод дисциплине.

Ако можете да живите са чињеницом да сте одговорни за себе, дисциплина ће услeдити аутоматски. Кад сносите потпуну одговорност за себе, неминовно сте дисциплиновани. Међутим, дисциплина није нешто што вам се намеће споља. Она долази изнутра. Будући да сносите потпуну одговорност за себе, сваки ваш корак ће бити дисциплинован. Нећете бити у стању чак ниједну реч да изговорите неодговорно. Ако сте свесни властите самоће, бићете свесни и патње других. Тада нећете бити у стању да учините ништа неодговорно, јер више не осећате одговорност само према себи већ и према другима. Ако можете да живите са чињеницом да сте сами, знаћете да су сви сами. Син зна да је отац сам; муж зна да је жена сама. Кад то схватите, није могуће да не будете саосећајни.

Живети прихватајући чињенице је једина јога, једина дисциплина.

Кад постанете потпуно свесни положаја људске врсте постаћете и побожни. Постаћете господар себе самог. Али уздржаност која то прати није уздржаност аскете. Она није изнуђена, није ружна. Та уздржаност је естетска. Осећате да је то једино могуће, да не можете да поступате другачије. Одричете се тада ствари; постајете непосесивни.

Потреба за поседовањем је потреба да се не буде сам. Човек не може да буде сам па тражи друштво. Међутим, не може да нађе друштво других људи и тада, уместо тога, тражи друштво ствари. Живети са женом је тешко, живети са аутомобилом није тако тешко. На крају је посесивност усмерена на ствари.

Можда ћете чак покушавати да људе претварате у ствари. Покушавате да их укалупите на такав начин да изгубе своју личност, своју индивидуалност.

Жена је ствар није личност, муж је ствар није личност.

Ако постанете свесни своје самоће онда постајете свесни и самоће других.

Знаћете да је покушај да се други поседује злоупотреба. Никада се не одричете у позитивном смислу. Одрицање постаје негативна сенка ваше самоће. Постајете непосесивни. Тада сте љубавник, а не муж, не жена.

Не-посесивност прати саосећање и уздржљивост. Постајете безазлени.

Не можете да будете безазлени уколико поричете животне чињенице; тада постајете препредени. Заваравате себе и друге. Али ако сте довољно храбри да живите са чињеницама онаквим какве јесу, онда постајете безазлени. Та безазленост није одгојена. Ви јесте: безазлени.

По мени, безазленост је оно што је потребно постићи. Будите безазлени и божанско блаженство ће се увек изливати на вас. Безазленост је способност примања, безазленост је бити део божанског. Будите безазлени и гост је ту. Будите домаћин.

Безазленост не може бити одгајана будући да гајење увек подразумева неки производ. Подразумева прорачун. Међутим, безазленост никад не може да буде прорачуната; то је немогуће.

Безазленост је побожност. Бити безазлен је врхунац правог остварења. Међутим, права безазленост може да се развије искључиво свесном револуцијом; њу не може да развије никаква колективна, несвесна еволуција. Човек је сам. Он може слободно да изабере небеса или пакао, живот или смрт, усхићење остварења или беду нашег такозваног живота.

Сартр је негде рекао: „Човек је осуђен да буде слободан.“Можете изабрати било небо било пакао. Слобода значи да можете да изаберете једно. Ако можете да бирате само небо, онда нема избора; то није слобода. Небо без могућности избора пакла било би сам пакао. Избор увек значи или/или. То не значи да сте слободни да бирате само добро. Тада то не би била слобода.

Ако одаберете погрешно, слобода постаје проклетство; али ако изаберете исправно, онда значи блаженство. Од вас зависи хоће ли ваш избор слободу да претвори у проклетство или блаженство. Избор је у потпуности ваша одговорност.

Ако сте спремни онда се из ваших дубина може да изрони нова димензија: димензија револуције. Еволуција је завршена. Сада је потребна револуција да би вас отворила ка оном што је изван. То је индивидуална револуција, унутрашња револуција.
Преузми текст:
Психологија езотеричног

Објављено у Медитација (Тиховање). Ознаке: , , , , , . Коментари су искључени на Психологија езотеричног
%d bloggers like this: