Радио Сербона: Гост Владан Пантелић, песник и исцелитељ – 24.11.2016.


Владан Пантелић, песник и исцелитељ, недавно је гостовао на интернет радију „Сербона“ у емисији „Култура против мрака“ коју води и уређује Душица Милосављевић

Радио Сербона: Гост Владан Пантелић, песник и исцелитељ – 24.11.2016.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Тема емисије била је: „Реч као најјаче оружје“ и заиста ову емисију вреди послушати онако дубински, са душом, да би се разумело оно што Владан жели да пренесе.

Емисије Радио Сербоне можете наћи, слушати и скидати, преко њиховог Ју Тјубе профила.

Велимир Абрамовић: ЦИВИЛИЗАЦИЈА ТЕСЛИЈАНА


Аутор: Велимир Абрамовић

Аутор: Велимир Абрамовић

Писац овог чланка много рескира објављујући га. Научници могу лако да му приговоре да је оно што је рекао измишљено и без научне основе, црквени људи могу да га оптуже чак и за јерес, да једном човеку, и то ђаволски вештом инжењеру Тесли, неоправдано приписује својства бесмртних анђела, виших Божанских бића.

Али, писац је рођени борац светлости, и за њега нема више религије од истине. Зато је храбро иступио са Теслом, са научником у кога верује, а треба ту додати, иступио са научником у кога и сви ми морамо да верујемо, ако смо прави истраживачи нове науке будућности.

Закорачивши на витешку стазу Вечитог Космичког Ума, писац је сусрео Теслу и од тад су заједно. Теслијанском светском братству придружују се многи, све их је више и прилазе све брже.
Онај коме је дато да препозна анђела, и сам је помало анђео…

Зашто је Тесла тек сада у Русији (Тунгуска тајна)

Теслином одуховљеном Физиком заснована је култура Светског друштва нашег Трећег миленијума. С Теслом је још у току експеримената у Колорадо Спрингсу 1899 године, отпочела планетарна научна цивилизација Теслиана. Њен почетни програм Тесла је објавио 1900 у чланку Светски систем, где је у 12 тачака најавио комплетну савремену цивилизацију. Све ово наставио је 1903 г. успешним тестирањем куле Ворденклиф на Лонг Ајленду код Њујорка, да би са тог места 30. јуна 1908 г. извео експеримент трансмитовања енергије кроз природне медијуме, познат као Тунгуска катастрофа.

С друге стране, у модернистичкој позицији бораца који покушавају да надвладају Космос, наивни научни истраживачи данашњице бију битку са бесконачношћу, битку коју не могу добити. Схватање научног позива као ратне вештине и улога научника као ратника против природе учинили су да се Западна цивилизација белог човека овако убрзано урушава, предвођена духовно немоћним свештенством савремених научника, (нарочито физичара и астрофизичара), до те мере лишених дубљих духовних увида, да многе од њих појам космолошке етике више и не занима.

И као што је раздвајање цркве и државе у француској буржоаској револуцији довело до бурног развоја економије, тако би и раздвајање државе и науке у наше доба довело до наглог развоја фундаменталних истраживања и усвајања нове парадигме планетарног друштва, једног новог облика религиозности неопходног данашњем човечанству, који би проистекао из одуховљене науке и технологије. Не треба посебно напомињати да је управо Тесла и његово дело прави темељ те и такве научно-религијске глобалне цивилизације, јер управо Тесла, и највише Тесла, повезује људску душу и технологију са Светим Духом, који је заправо сумерско-питагорејско-староегипатско-старогрчки врховни Свети Закон, (гр., Hieros Logos), мистичне природне математике.

Географски центар светске културе сели се кроз историју. Био је то некад Бабилон, Стари Египат, Атина, Александрија, Рим, Париз, Лондон, Њујорк. У наше доба, након унутрашње трансформације Совјетског Савеза, центар нове светске научне културе преселио се у Москву. Ту се, по закону по коме сродно привлачи сродно, доселио и Тесла. Заједничка Божанска мисија Тесле и Русије је преображај читаве планете Земље у научно-технолошки рај, са одуховљеном физиком као преовлађујућом светском религијом, прихватљивом за све расе и народе.

Постоји људски морал и космички морал. И управо овај други, космички морал даје смисао Теслиној одбрани Ј. П. Моргана кога још увек неправедно оптужују да је зли финансијер, коме је новац био важнији од напретка човечанства. У аутобиографији „Моји изуми„, Тесла сасвим јасно каже да је његов пројекат на Лонг Ајленду – где је целу планету Земљу умрежио у јединствен резонантни систем са својом кулом Ворденклиф – био одложен природним законима, док човечанство не сазри до степена да може да прихвати управљање целокупном енергијом планете, када ће, каже Тесла, исти пројекат бити тријумфално обновљен. То објашњава што је он без и једне речи протеста прихватио рушење куле Варденклиф намерно ритуално обављено на празник америчке независности 4. Јула 1917. године, у 11 сати ујутру. Тесла је управо био изашао из воза у Чикагу, где је дошао на позив адмирала америчке војне морнарице, кад му је уручен телеграм са обавештењем да је његову кулу срушила америчка војска. Тесла се на ову вест није ни осврнуо. Очигледно је унапред тачно знао о чему се ради и да је у питању извршење одлуке незваничне Светске владе, чија је главна економска полуга успостављена четири године раније, пред сам Грегоријански Божић 1913. године. Тада је Вудро Вилсон суспендовао амерички устав на само један дан, да оснује Федералне резерве, централну банку, приватну институцију која је од тог времена прави власник Америке и у чији рад ни Сенат, ни Конгрес немају никакав увид. Једини који се томе јавно, али безуспешно супротставио, био је сенатор Линдберг, отац Чарлса Лндберга, пилота који је први прелетео Атлантик.

“Сваки разуман човек мора веровати у Бога” – Рене Декарт

У конкретним поступцима Тесла је био неумољив. Његови друштвени ставови били су доследно натполитички и елитни: српском владици Николају Велимировићу је у време првог светског рата одбио да потпише његов политички апел за уједињење Срба ван отадџбине, што је владика разумео и прокоментарисао речима “Жао ми је што сам тог великог човека и минут одвлачио од његовог позвања”. Наводну Теслину изјаву подршке југословенском народноослободилачком покрету у време Другог светског рата, писали су заједнички тадашњи потпредседник САД-а Хенри Волас и Теслин нећак, Сава Косановић. Верујући у највиши аутоматизам космичких сила, Тесла је постизање социјалне среће и мира сматрао могућим само чисто научним средствима.

У правој науци, (а под њом подразумевам искључиво линију сумерско-халдејско-питагорејске математичке религије), ментални рецепти, формуле, морају бити освешћене, до краја растумачене и схватљиве свакоме. Често заборављамо да на сваког човека природни закони делују независно од његове личности, јер су сви космолошки закони надлични, чак и они који формирају саму нашу личност.

Будући да је био изузетно прозорљив, Тесла је имао потпуно свестан увид у живо свекосмичко Биће, имао је приступ језгру еманације – средишту исијавања љубави и светлости, док су, поређења ради, Нилс Бор и Вернер Хајзенберг, исто космичко Биће доживљавали као обични људи и на далеко нижем нивоу, то јест магијски, мутно, метафорички, у облику недомишљених концепција квантномеханичког дејства експериментатора на ексепримент и релације неодређености. Сам Алберт Ајнштајн био је иронични теиста, (”Желим да сазнам планове Бога”, изјављивао је поводом рада на никад завршеној Теорији јединственог поља), и у суштини био је прожет дубоком сумњом у Божју егзистенцију.

Компаративно гледано, Тесла као Духовник Науке, нема озбиљну конкуренцију у савременој историји.

Куда иде наука?

Халдејска мудрост учи нас да су космичке структуре згуснута светлост, а космичка збивања музика микро и макро небеских сфера. Музика коју ми слушамо, јер можемо да је чујемо, само је мали део опсега музике природних лествица, коју производе безбројни делови Континуума.

И сам ген је пребиотског карактера, претходи животу, он је духовна категорија, невидљиви закон аранжирања познатих хемијских компоненти; организација сваког па и људског генома је чисто математичка, а математички објекти, као што знамо, имају ванчулну егзистенцију – нико никада није видео бројеве, а ни геометријску тачку. Комплетна грађа човека – вечна је. Не само комплекс електромагнетских таласа који је материјална основа људске душе, него и атоми и молекули људског тела бесмртни су. Разлика живота и смрти је чисто математичка, у математичком поретку организације живог система. Увођење Духа у науку, преко хипотезе Времена, омогућиће физичку бесмртност.

У савременој науци, посебно у Физици, проучавају се само два логички степенована нивоа постојања – чулна материјална последица и формални језик. Најдубљи ниво егзистенције од кога све потиче и зависи – Духовни ниво, изостављен је из савремених истраживања. Просечан научник нашега доба свесно се одриче Духа, и наравно, не може теоријски да напредује на бази предвиђања надахнућем, као Тесла, већ само технолошки, помоћу безбројних покушаја (неоквантна механика – ЦЕРН, трагање за Хигсовим бозоном, непримерено, као у некој пародији, названим Божија честица). Као да електрон, протон и неутрон нису такође Божије честице?

Природни као и физички закони нису феномени, они се нигде не појављују, или, ако хоћемо, појављују се на питагорејски начин – као сама стварност. Онакве какве се данас примењују у физици, математичке формуле не изражавају крајњу природу физичких закона, него су нејасан научни језик, магијски запис.

Тек у непосредном физичком тумачењу елементарне математике, оне природно дате, а не ове људски конструисане, сусрећемо Дух у основи Физичке реалности. Интересантно је да у целокупној науци о психи – психијатрији и психологији, укључујући и експерименталну, једино у теорији архетипова Карла Густава Јунга, наилазимо на живу научну свест о ултимативној важности Духа за егзистенцију материје. И у самом Јунгу очито је ту прорадило начело јединствене основне бесконачности Света – Архетип Континуума.

Генији као Тесла се у ситуације свог живота не уносе лично. Кад некога воле, они заправо воле космос оваплоћен у тој особи, а не смртника-пролазника са свим његовим слабостима које му стање живота нужно намеће.

Моје искуство провере најразличитијих Теслиних изјава показало је да он није ни филозофски, ни имагинативни тип, већ чист визионар и то у смислу у коме средњевековни језуита са Палма де Мајорке, Рамон Љуљ, дефинише фантасмагорију, на читав век пре Кеплерових Божанских слика – архетипова.

Рамон сматра да је људска душа мрачна соба, (лат., camera obscura), са узаним отвором према Богу који у њу шаље фантасмагорије, слике Божанске реалности, које се од људске имагинације разликују по томе што су стварне.

Сви прави велики визионари су буквални, они напросто до детаља описују призоре својих визија. Исто тако је и научни визионар Тесла преносио визије у материју без икаквог логичког размишљања, које би му заиста само успорило процес утеловљавања идеја. Брзина рада у испуњавању позвања је заправо главни разлог што Тесла није оставио никакву физичку теорију. И као што природа само ствара никоме ништа не објашњавајући, тако исто понашао се и Тесла.

Добро знајући да је Тесла буквални визионар, и стога крајње поуздан, деценијама сам се питао, не шта је Тесла имао на уму, него шта је он видео пред собом, исписујући следећу необичну реченицу о свом рано преминулом брату Данилу:

„Сећање на оно што је брат постигао чинило је сваки мој покушај безвредним у поређењу са њим.“

Знао сам из анализе других Теслиних изјава, да он није био склон преувеличавању, и чак и када би му изјаве звучале фантастично, увек је имао у виду нешто врло конкретно и остварљиво, и према томе, да то што је рекао о Данилу мора да значи нешто много више од обичног претеривања у изливу братске љубави.

Пре четири године добио сам да у присуству доносиоца прочитам и одмах вратим детаљан досије Теслине породице, који је 1893-4 године урађен за потребе тајне политичке полиције Хабзбуршке монархије, одмах после Теслиног предавања у Друштву физичара у Паризу, а потом и у Краљевском Друштву у Лондону – О светлости и другим фисокофреквентним феноменима.

Ту сам наишао на право објашњење Теслиних чудних речи о брату: Данило Тесла је имао веома развијене парапсихолошке моћи и, када се сконцентрише, померао је ствари погледом, што Николи, поред свих напорних вежбања, никада није успело. Теслин брат Данило, имао је исти дар као Даглас Хоум, медијум кога је проучавао Теслин пријатељ, познати енглески научник Вилијам Крукс, односно исту способност као Нина Кулагина.

Наравно да је тако нешто могуће. У питању је однос енергија – материја, који противуречи класичном закону одржања енергије. Ако речју Петар можемо да покренемо са столице човека од сто килограма или визуелним сигналом можемо да зауставимо камион, онда мора да постоји начин на који се разумно разговара и са атомима и молекулима. Не само целокупна материја, него и природни језик састоји се од поретка фреквенција светлости и према томе сваки атом има своје светлосно име. Ако су опсег, поредак и модулација фреквенција одговарајуће, атом ће нас послушати као свако разумно биће. С друге стране, ако Петра погрешно зовнемо Павле, он ће остати да седи. Неће проћи много година, а људски научни дијалог са Космосом прошириће се до нивоа знања о томе да је целокупна природа живо биће и обдарена свешћу.

Познато је да је Никола Тесла са лакоћом читао туђе мисли, (сведочења његових школских другова из Госпића, Граца и Прага), предвиђао догађаје, (1899. у Филаделфији је силом задржао групу познаника да не отпутују возом, који је те ноћи имао тешку хаварију; Ј.П.Моргана је одвратио од путовања Титаником, о чему у Моргановом архиву постоји његов запис уз који је приложена карта прве класе за Титаник), био врхунски хипнотизер, (њујоршка вечера са личким боксерима браћом Живић, које је неприметно хипнотисао заједно са Џоном О’Нилом и пуковником Тошићем, о чему је писао и Њујорк Тајмс), али поменути изузетан дар брата Данила није имао.

И на крају, ко је Тесла и каква је његова улога у нашој будућности?

Дуго сам размишљао где да позиционирам Теслу у средњевековној теолошкој архитектоници Хришћанске анђеоске лествице, да га некако повежем са његовом хришћанском православном свештеничком породицом, али сам за Теслу једино одговарајуће место нашао у хијерархији надљудских бића теозофског учења (Теозофија је синтеза науке и религије, чији је оснивач Х.П. Блавацка у 19. веку): Тесла је Археј.

Археји су надљудска бића која се оваплоћују у великим људима на прекретницама људске историје, задатак им је да воде бригу о човеку. Изнад су Арханђела, али испод Серафина и Херувима, који су чисто светло и о којима Тесла отворено говори као о језгру из кога добија све своје идеје. Серафин је на халдејском љубав.

Ради бољег разумевања, навешћу хијерархију у целини, подељену у тријаде. Иначе, Свето тројство, тријада или број три за који је Тесла био изузетно везан, за Аристотела је број целине, јер садржи почетак, средину и крај.

Ево те лествице бића изнад људи:

Најнижи су анђели чувари сваког човека, задужени да га воде.
Арханђели, који су изнад анђела, владају душама народа; то је, по теозофима, свет колективног несвесног.

Археји, (назив потиче од Дионизија Аеропагите), којима припада Тесла, изнад су Арханђела, руководе свим великим преображајима човечанства у облику великих личности на судбоносним прекретницама људске историје и науке, они су духови личности и космичких инстиката.

То је прва група духовних сила, које се уздижу над човеком; њихове акције су најживље и најсложеније и продиру дубоко у материју као и у тајну људске индивидуалности.

Иза њих долази друга тријада сила, то су Деве индијске митологије, Дионизије их назива: ум, (гр., eksusiai), владање, (гр., dynemeis), и царство (гр., heriotes). Ближи су божанству него човеку, не могу као арханђели да сиђу у дубину материје, нити могу да воле човека, јер су непогрешиви. Ова бића одржавају материју, њихове силе су норма физичких система.

Далеко изнад људског поимања и могућности замишљања уздиже се трећа тријада бића или сила, која је највиша: Престоли – врховне моћи пожртвованости и доброте, Серафини – љубав, и Херувими – смисао мудрости исконске снаге, и толико су близу Бога да директно исијавају његову светлост. Они не раде већ блистају, они не стварају него преносе животне зраке Божије и буде их на нижим плановима постојања.

Престо, Серафин и Херувим чине врховну тријаду из које произилази светлост и која надахњује Космос својим животним дахом. Они су део Божанске сфере у ужем смислу, јер су својом природом изнад простора и времена, као и сам Бог, али очитују Божанство у времену и у простору. То је језгро о коме Тесла говорио амбасадору краљевине Југославије Владићу, из кога је, по сопственим речима “добијао све своје идеје, али у чију тајну није продро…”.

Сваки ред сила прима подстицаје од горњег реда, али обрнуто није сличај, утицај струјања је једносмеран, одозго према доле.

Врховни Владалац је Свети Закон (гр., Hieros Logos) који влада начелом непрекидности свеукупног бесконачног света. Бог Творац (гр., Demiurg) је несазнатљив.

Вођен из дна Космоса средишњим архетипом мистичне светлости, читавога живота свесно и с радошћу поклањајући људима спознате архетипске законе по којима ради природа, Тесла је, пред сопствену трансфигурацију на православни Божић 1943, и сам постао живи архетип оснивача нове научне религије.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Силен 29.08.2014. – Велимир Абрамовић

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Силен 05.09.2014. – Велимир Абрамовић

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Силен 12.09.2014. – Велимир Абрамовић

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Драган Симовић: Поезија се мора живети!


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

dragan simovic portret-3

Лирски записи

Сваки посвећени песник-вилењак, пре или доцније, дође до познања, суштог познања, да највише може да учини за себе и ближње своје, онда када се осами, када изиђе из света, и, када постане невидљив, непознат, скривен и тајинствен за свет.
Тим путем су, кроз векове и светове, ходили сви тајинствени песници и велики посвећеници стваралачког и градитељског духа.

Тим путем су, такође, ходили и сви тајинствени и посвећени ратници светлости; они посвећени ратници светлости који су ушли у бајке, у митове и легенде, у предања хиперборејских племена и народа.
Мој пут јесте пут есотерног тајинственог и оностраног паганства; есотерног оностраног хиперборејског, ведског, аријевског, прасрбског и галактичког паганства.

Ретки су они који могу, срцем и душом, да појме и схвате ово што сам овде и сада записао.
Зато о овоме, сем овога пута, нећу никада више да пишем.
Нећу више никада да пишем, стога, што бих у ближњих својих, што бих у саплеменика својих, могао да изазовем љутњу, бес, мржњу и прогон.

То не желим!

Живећу и понашати се одсада тако, као да сам сасма непознат у роду и племену својему; као да никада ништа добро и узвишено нисам учинио за племе и род свој.
Живећу и понашати се као непознати и незнани песник-вилењак; као песник-вилењак о којему се ништа неће знати у спољноме (егзотерном) свету.

Не желим да ме ико икада у школама проучава; да ме ико икада спомене у неким књижевним круговима, на неким књижевним трибинама и вечерима.
Никада ништа нисам ни чинио ни стварао зарад славе света, те се зато и повлачим из света.

Има међу вама – међу вама који читате ове моје лирске записе! – тако дивотних, племенитих и божанских душа које се ретко где у свету могу срести и препознати.
Ви сте ми несебично помагали свих ових минулих година; ви сте ме спасавали онда када ми је веома тешко бивало у овоме свету привида, варки и опсена.

Вама ћу, уистини, остати благодаран заувек!
Ја ћу, већ колико сутра, поћи некамо на село.
А то значи, да неко време (не знам које!), нећу ништа писати и, ништа, наравно, објављивати на овим страницама.

Желим, у осами, у тиховању, и насамо, да разговарам са својом душом.

Пре или доцније, песник-вилењак дође до онога места, на својему тајинственом духовном путу, када појми и схвати, када позна и спозна, да није довољно само писати и стварати поезију, већ да се поезија, већ да се све оно што је, годинама и вековима, писао и стварао, мора и живети, али истински – срцем и душом – живети!

Ако песник-вилењак не живи своју поезију, онда би боље и паметније било, да је никада ни стварао није!

Интервју са Миланом Николићем Изаном о винчанској кабали и његовој књизи „Ланац Љубави“


Дајем вам на увид презентацију једне по својој прилици инспиративне и значајне књиге (духовна бајка која се може прилагодити свим временима) за србски народ, књиге Милана Николића Изана: „Ланац Љубави„. У представљању Изанове књиге учествовали су: Марина Буковички, драмски уметник; Велимир Абрамовић, филозоф; Вујадин Радовановић, илустратор; Дејан Поповић, дизајнер електронске књиге; Милан Николић Изано, аутор и Зоран Колунџија, издавач. На представљању књиге требао је доћи и композитор Александар Сања Илић, али био је оправдано одсутан.

Презентација је одржана крајем 2012.

После ове презентације иду 2 интервјуа са Изаном, који ће вам још више појаснити шта нам књига доноси, и кодирано, и некодирано, а пун увид ћемо имати ако будемо сами прочитали књигу. Ја је још немам, али волео бих да је имам, али …  🙂

Милан Николић Изано: „Ланац Љубави“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

*********************

Извор: Блог Весне Михајловић

Први текст: Представљање књиге „Ланац Љубави“

Аутор Милан Николић – Изано

Дакле, књига се чита у даху, заиста као бајка и долази се до закључка да је треба опет прочитати, јер, као деца што желе да им се изнова и изнова чита бајка да би савладали штиво, да би спознали механизме борбе између добра и зла, тако нас и ово штиво омамљује. Зашто је то тако?

Аутор књиге: Милан Николић Изано

Аутор књиге: Милан Николић Изано

Цела прича је осмишљена као нови мит у којој испод главне радње тече још скривених и слојевитих прича, по значају јачих од површинске. Замисао ми је била да читаоцима понудим једну духовну бајку помоћу које би успели да пробуде своју подсвест и прошире свесност. Писао сам је сликама и употребљавао симболе, јер сам мишљења да се на тај начин повезују лева и десна страна нашег мозга а то је и основа буђења подсвести које креће из пинеалне жлезде (трећег ока).

Можемо ли тачно одредити место и време догађаја?

Географски и историјски везао сам се за подручје Балкана, мени најпознатије, али прича се лако може пребацити и у било коју област света. Место догађања је дакле, Балкан-Алкан. Зашто Алкан? Сви смо алке (карике) повезане у један ланац, односно браћа и сестре, и међу људима не сме долазити до сукоба јер смо Једно. А друго представљање, извучено је из приче о централном Сунцу Алкион ( по митологији) око којег се врти и наш Сунчев систем. Ако смо ми људи, по најновијим научним сазнањима, материјализована светлост односно фотони, онда смо делићи и тог Сунца Алкиона односно мале алкице. Хронолошки, то је 14 и 15 век, а причу сам поставио тако да се уклапа у “пророчанство“ које сам представио (понудио). Историјске личности и догађаје извукао сам из тог доба и надам се да нисам ни једном речју угрозио њихов рад и дело. Што се тиче догађаја које наводим, описана су са годинама старог српског календара, зато су и Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић важни, јер су и они у своја дела уградили те године. Стефан на споменик његовом оцу на Косову а Ђурађ на улазу у тврђаву града Смедерева. Користио сам се и митологијом старих цивилизација, ослоњених на природу, а понајвише словенском и симболима везаних за њихова божанства. Такође, покушао сам дати објашњење зашто Срби себе називају небеским народом и одакле то долази. А то се односи и на све остале Словенске народе као и на цео Бели Род (ово нема везе са бојом коже).

Да чујемо нешто о појашњењима пророчанстава?

Дао сам моје решење за Тарaбићево Креманско пророчанство за Три Крстате Горе, а паралелно са тим убацио сам и своје жеље везане за времена која долазе. Покушао сам да дам објашњење на Тарабићеву поруку из Креманског пророчанства, где нам говори, “кад дође судњи дан људи ће наћи спас само у Три Крстате Горе“. Она се географски не може пронаћи, зато што се налази у нама. Тројица која владају небом, Отац, Син и Свети Дух владају и људима, ум, тело и душа, али ми имамо и дуалност која је присутна свуда око нас и у нама. Мушко-женско, добро-зло, материја-дух, талас-честица… Уједињењем тих двоје (дуалност и тројство) форми, надграђујемо се и побеђујемо време, које неки представљају као четврту димензију, а могло би да се каже да ми живимо у тродимензионалном свету ограђени са четвртом “силом“, временом. Зато сам га ја означио са бројем четири и по тој логици збир два и три дају четири. Значи, да би савладали време и достигли то четири, морамо се прво успети на Три Крстате Горе, односно схватити своју дуалност и своју небеску и земаљску Тројицу. А онда је пут ка петици, петој димензији, лако проходан.
Izano-Lanac-Ljubavi

Може се рећи да роман носи у себи поруку јединствености свега, како то да појаснимо?

Тачно, све у свему, покушао сам објаснити јединственост свега и наше место у њему. Потребу људи (човечанства) за повратак природи (једином видљивом духу), и схватање наше дуалности и тројства. Односно, понудио сам начин помоћу којег се може пронаћи у себи дух или невидљива природа. Покушао сам да објасним разлику измећу суштинске и личне (прва је судбина карме и душе, а друга ега и материјализма) судбине и важност да их разликујемо. Суштинска људска судбина је једина и само је она важна, а ова друга не постоји, већ само лажно живи у нашим овоземаљским чулима у илузији овог света. Наравно, све је ово скривено у причи и сваки читалац ће моћи да схвати онолико колико је проширена његова свесност. Мишљења сам, да онај који жуди за жељом сазнања, покушава да тражи решење, па ће ову духовну бајку читати више пута.

Коме је превасходно намењена порука и подука овог романа?

Циљ ми је био да, превасходно, поруку упутим нашем роду (Расима), јер осећам тоталну збуњеност и несхватање живљења живота, које је завладало у нама. Неслога и раздор који владају у друштву и породици прете да нас униште. Али са друге стране, књига се зове „Ланац љубави“ да би представила божанску повезаност свих народа које живе на овом простору и потребу за миром, јединством и проналажењу заједничке истинске вере. Вере Љубави. Упоредо, кроз судбину (личну или земаљску) главног јунака метафорично је приказана и судбина Раса (Рашки народ су чинили Срби, Хрвати, Словенци, Руси, Чеси…) тј. њихово претапање и одрођавање у различите нације захваљујући намерно уметнутих (од стране црног рода) погрешних и страних религија за наш род, које су својим лукавим варљивим утицајем довеле до тога да брат удари на брата.

Такође, ова духовна бајка показује и начине и методе помоћу којих се стиже до ширења свести, како код мушкарца а како код жена.

Какву улогу играју бројеви у роману, неоспорно да је роман препун симболике бројева?

Златни низ (Златни цвет у причи) или Фибоничијев број 1,618 је доминантан, али ту је и број Пи (3,14..). Они леже у основи свих уметничких дела која су за своју основу имали Божански закон стварања. Све на овом свету направљено је на основу златног низа па и сам човек. Ако је то закон божанског уређења, онда смо и ми људи, дужни да у нашим делима постављамо исти тај закон. Можда он и влада нама, а да нисмо свесни? Зато је он присутан у причи (скривен) и главни јунак после “буђења“ схвата његову важност. А број Пи, из математичких формула знамо да је у једначини израчунавања круга, а у овој причи то би био кружни циклус Универзума, свих тела и бића који у њему постоје. Објашњење тајне неких бројева из књиге, налази се у додатку, а значење већине бројева који су написани или оне који се требају израчунати, оставићу да сами спознају читаоци трагачи. Оне читаоце који су авантуристичког духа а жељни знања, обавештавам да је књига кодирана, бројевима и симболима. Шта тај код открива? Оно што ми зовемо будућност.

Можда можете само објаснити о чему се ради код броја 41?

Важност средњег броја 41, Петровог матрикса, види се када му се дода физичка ознака за фреквенцију Hz. 41 Hz je фреквенција на којој наш мозак прелази на виши ниво свести, онда је у могућности да доживљава астралне пројекције. Зато је и између 26 и 67 у средини златног низа (повезује). Главни јунак је свој први астрални пут, доживео у сну (сања у сну) после погибије породице, касније, при погибије Белца, а до краја живота ту вибрацију је научио користити и употребљавати по потреби. Највише пажње сам обратио на фреквенцију (мозга) и начин на који се она подиже. Да бих то учинио у овој књизи, био сам приморан да се послужим поезијом а у завршном делу књиге чак сам и прозу писао у стиху. Онај који те делове буде читао у даху, сигуран сам да ће осетити тај набој дизања фреквенције, а читаоцима остављам да сами забележе своја осећања које ће у тим тренуцима имати. Због те вибрације која подстиче “буђење“, направио сам и електронску књигу са музиком Балкана, композитора Сање Илић и групе Балканика, да би се у том другом читању стекао потпуни доживљај који ће читаоца одвести до тог шестог унутрашњег људског чула. Емоција срца и осећања душе.

Било би лепо да чујемо неку реч о рачунању времена?

Све године су писане са годинама старословенског календара осим Петрове године рођења, која је написана и по хришћанском календару како би је могли узети за основу рачунања. Узимамо да је старословенско и старозаветно рачунање времена кренуло од 5508 година пре нове ере, то произилази из споменика које и сада имамо по целој Србији. Као мали, видео сам те споменике на Кораћичком (очево село, поставио сам га у причу) гробљу, сада се више не могу пронаћи (зарасли су у коров и трње). Све ово је учињено да би се повезао и доказао континуитет нашег постојања на овим просторима од Винчанске културе све до данас. Зато је на корицама књиге написана 2012 година (година издавања књиге) словима, како се писало у средњем веку на овим просторима. Читаоци ће имати прилику да виде и илустрације које прате ову причу, а посебно је за ово о чему причам важна она која представља Смедеревску тврђаву, престоницу тадашње Србије. Илустратор, Вујадин Радовановић, остао је шокиран сазнањем да је пола натписа, деспота Ђурађа Бранковића, који је уписан на тврђави, данас премазан бојом и малтером. Било му је потребно више од месец дана да сазна шта ту пише и словима и “бројевима“.

Много би могло још да се прича о роману „Ланац љубави“ али само укратко да чујемо понешто о митологији, вери, астрологији ?

Користио сам се симболима везаним за митологију, углавном Словенском, са примесама старо Грчке, Египатске, Индијске, Маја. Нисам то чинио да би правио неку митолошку чорбу, него да прикажем њихово ослањање на природу и међусобну повезаност. Тако да имамо доста животиња (фауна), коњ, вук, орао, лабуд, голуб, лисица, змај. Присутне су биљке (флоре), храст, врба, смрека, брест, липа, багрем, сува трава и цвеће. Ствари из свакодневног живота која се везују за разна божанства старословенске митологије као фрула, секира, штап, слама, катанац, крчаг. Природне појаве и ватра (са посебном вредношћу), муње, громове, непогоде. Видећете да Белац од народа добија име Змај Перкан, по Богу Перуну као божанство светлости (Сунца). Душа је светлост, а самим тим и ми смо светлост. Све ово, горе наведено, су симболи који владају животом и имају своја значења, како у митологији (Словенској) тако и у мојој причи.

Борба главног јунака би личила на борбу Бога Волоса и Бога Перуна који га муњама гађа, као у Египатској митологији, борба Сета и Ра. Борба Месеца и Сунца, таме и светлости у којој нико не добија, већ се стално смењују. Видимо да после тога Петар постаје земљорадник, сточар, а по митологији знамо да је Волос њихов заштитник. Тако да кроз живот имамо таму и светлост, добро и зло, стално се смењују и део су нас или смо ми део њих. Спомињу се, или се из приче може схватити, још доста старословенских Богова. Сварог, Световид, Род,Триглав, Радогост, Мора. У први мах изгледа да је све ово посвећено старословенским боговима, погрешно названом (од злонамерних) религијом паганизма или многобожанством, схватиће те да је све сведено на једног јединог Бога, као и у основи правог хришћанства. На жалост, сведоци смо да је данашња религија (ја га називам материјално хришћанство), а посебно ови који се са њоме служе (продају је), изгубила своју духовност и нема решење да поведе човечанство у нову еру. У песмама сам написао за важност праћења звезда и њиховог кретања као и бројева који нас следе. Важност броја 108 по астрологији има везе са астралом. Ако нас лунарни држи везане у материјалном свету, соларни астрал нас вуче на горе ка духовности. Црни род који спомињем у причи, не везујем за народе већ за интересне групе, које држе људе у незнању или везане страхом у лунарном астралу. Да би се дошло до соларног или потпуне душевне слободе, прво се морамо ослободити страха и незнања, тада постајемо способни да полетимо. Мрежом којом је уловљен и Петар од стране мрачних сила и која у причи стоји над главама Белог народа, у ствари је лунарни астрал, вешто и лукаво саткан од оних који нас држе заробљене на овоме свету. Управљају тако њиме, да смо постали фигурице страха које само њима верују и слепо их служимо, немоћни да га се ослободимо и полетимо онако како душа жели и зна.

Да ли је „Ланац љубави“ весник новог златног доба?

Оно што ја осећам, а сигурно сте и Ви то исто осетили, да то што пулсира и даје неки нови ритам а стиже нам однекуд, терајући нас да се мењамо, тражи од нас да променимо и начин размишљања о божанском и о људском постојању. Нити се треба враћати на нешто што је иза нас, нити упорно тврдити како се мора поштовати нека традиција о којој сви говоре, а она јадна, нема никаквог сазнања од пред Немањићког доба (намерно скривена од нас), већ, једноставно ићи напред. Не окретати се већ тражећи себе, морамо да се окренемо ка унутрашњем ја, да га пронађемо и да тако освојимо ново доба човеченства које стиже у наше животе. Изгубили смо Оца, ритам неба, вибрацију која даје снагу живљења и стварања. Заборавили смо Мајку, природу, зато у овој књизи дајем читаоцу могућност сазнања, да су људи по Косовском боју још били свесни своје прошлости, али да после пада Смедерева (1439) у наш народ улази заборав и губе се сва знања старог света. Ланац љубави спаја у читаоцима прошлост и будућност, али трајно задржава у садашњости. Ја бих то назвао, проширена садашњост, која даје могућност људима да се присете старог знања и на тај начин дођу до свога духа. Улазак у пету димензију, златно доба, води кроз разумевања силе те димензије. То је сила свести, Универзално поље свести. Ова књига служи том циљу.

У чему лежи важност наших живота?

Важност нашег живота лежи у откривању суштинске судбине или судбине душе. Ми се сви, илузорно, боримо за судбину тела, као што је чинио и главни јунак али карма га води ка његовој правој судбини, и зато он нити гине у рату, нити га убија болест, куга. Петар “убија“ свој егоизам онога момента када умире Белац, или другачије речено,онога момента када се буди и издиже његова душа. Касније, читајући дедин Завет, учи и схвата своју праву судбину и до краја живота посвећен је само њој. Зато време губи смисао и због тога (само привидно) ова прича изгледа да се брзо завршава (мислим на године од повратка кући, па до смрти). Он успева у овоме животу и оставља поруку човечанству. Сви смо ми мали Богови, он је у нама, треба га пронаћи, а то је суштинска судбина свих нас.

Да ли би хтели да нас упутите и да нам откријете барем један важан детаљ тајног кода књиге и на који начин је она шифрована?

Као што сам у књизи навео, ова духовна бајка носи у себи веома велики број порука и скривених тајни које воде ка прочишћењу и просветљењу како појединца, тако и свих људи на овој лепој планети. Ова књига није научно дело, тако да јој није био циљ да она доноси нова “стара“ сазнања на начин школског уџбеника, већ су све те поруке скривене и кодиране на тај начин да их сви могу видети, али само мали број нас разумети. Оно што би могао у овом тренутку рећи, то је, да сам за тајни код користио нумеролошку вредност симбола старог винчанског писма, а затим сам разумевањем азбуке и значењу њених слова кроз поруку која она носи са собом, успео да пребацим нумеролошку вредност винчанског писма на данашња слова која користимо. Неко би рекао да је то ћирилица а мени је драже да је називам азбуком а зашто тако, разумећете када будете сазнали скривену поруку коју носи са собом Ланац љубави.

Рекли сте да ова књига има више нивоа, можемо ли сазнати нешто о њима?

Да, она је састављена из три принципа свести у седам нивоа. Волим по неки пут да кажем да човек говори речима, душа сликама, а Бог бројевима. То су принципи свести које сам применио у овој духовној бајци. Први је материјални или земаљски принцип. Други је духовни или небески принцип а трећи је божански или космички принцип.Сви они су прожети са седам нивоа човечијег бића кроз која треба проћи да би се достигло поновно сједињење са целином. Ко препозна и схвати ове принципе и нивое пред њиме ће се јасно отворити дванаест захтева у дванаест божанских корака која су пред нама постављена и која треба проћи да би схватили ко је и од чега је начињен ЧОВЕК.

А неки савет за сам крај?

Човек је енергетско биће и да би одржао свој опстанак мора пронаћи начин за уношење довољне количине енергије у себе. Прво сам то прочитао негде, а касније сам и сам почео да користим тај начин уношења енергије у организам, тако да све то могу навести из личног искуства.

60% енергије добијамо од воде (течности). Да би она имала дејства, мора бити антиоксидантна или Жива вода.
30% енергије добијамо до Сунца. Најбољи начин, соларна јога или гледање у Сунце.
5% енергије стиже нам из земље. Најбоље шетати бос.
Осталих 5% је чврста храна. Најбоља је она од свежег воћа и поврћа.

Тако је и Петар прочистио свој организам, спремајући се за завршну борбу, а богатио га је космичком енергијом (љубав).

Моја порука је, постанимо бољи људи, они који ће бити ближи једни другима, они који ће искрено осећати. Променимо овај сурови садашњи свет, свет индустријско-технолошког материјализма, у један нови свет – свет универзалне технолошке космичке духовности.

Књигу сам завршио са надом да ће вера љубави превладати у новој ери и то искрено свим својим бићем верујем и желим.

Књигу можете наручити и од аутора
Милан Николић Изано
Сајт: www.lanacljubavi.com
email: lanacljubaviizano@gmail.com

Ланац Љубави: Милан Николић Изано

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Други текст: Интервју са Миланом Николић Изано о винчанској кабали

Господине Николићу у предходном вашем интервјуу који сте нам дали, приликом представљања ваше књиге Ланац љубави, говорили сте о томе како је она шифрована тајним кодом и да са собом носи поруке које су важне за све нас у периоду који је пред нама.
Vincansko-pismo

Да ли би хтели да нас упутите и да нам откријете барем један важан детаљ тајног кода књиге и на који начин је она шифрована?

Као што сам у књизи навео, ова духовна бајка носи у себи веома велики број порука и скривених тајни које воде ка прочишћењу и просветљењу како појединца, тако и свих људи на овој лепој планети. Књига није научно дело, тако да јој није био циљ да она доноси нова “стара“ сазнања на начин школског уџбеника, већ су све те поруке скривене и кодиране на тај начин да их сви могу видети, али само мали број нас разумети. Оно што би могао у овом тренутку рећи, то је, да сам за тајни код користио нумеролошку вредност симбола старог винчанског писма, а затим сам разумевањем азбуке и значењу њених слова кроз поруку која она носи са собом, успео да пребацим нумеролошку вредност винчанског писма на данашња слова која користимо. Неко би рекао да је то ћирилица а мени је драже да је називам азбуком, а зашто тако, разумећете када будете сазнали скривену поруку коју носи са собом Ланац љубави.

Рекли сте да сте протумачили азбуку, можемо ли знати на који начин и која су ваша сазнања проистекла из тога?

Осим што пишем, волим и да читам. Нарочито старе мистичне записе, старосрбске и старословенске књиге, митологију, астрологију и све оно што се ређе може пронаћи на полицама библиотека. У једној таквој претрази, до мене је дошла руска црквена песмица са речима за свако слово наше азбуке. Познато вам је да су србска и руска азбука веома сличне а и редослед слова је скоро исти. Као малог, мајка ме је учила азбуку како је она некада научила у школи: Аз, Буки, Веди, Глагол, Ест…. на жалост, ја је никада до сада нисам научио. У претраживањима које сам радио за потребе књиге, проналазио сам преводе значења речи која означавају слова на данашњи србски језик, али се то свуда завршавало са словом “У“ , до слова “Ш“ нисам долазио . На разним блоговима или у чланцима, моји предходници су говорили да се азбука састоји од четири реченице, али мени није било јасно зашто недостају слова Ф, Х, Ч, Џ, Ш. Све док ми у руке није дошла горе наведена песма која је имала и нешто више но што је мени било потребно, и она слова која се користе у руском језику. Проучавањем санскртског језика, солидно познавање руског и одлично грчког (и он у себи има доста основа из санскртских речи), помогло ми је да дешифрујем значење азбуке до краја и да спознам које су то четири реченице што се крију у њој. Ја Бог видим речи и дела добра. Ја сам жив сила земљиног простора и знам како људи мисле. Наш Оче, опрости и реци слово закона правилног учења. Дај нама овде чашу знања у узаврело легло твоје на земљу одмах.

Приметила сам да говорите “србски“ а не како је књижевни правилно “српски“. Има ли то неке везе са сазнањима до којих сте дошли проучавајући наш језик? 

Одлично сте приметили и потпуно сте у праву. Ја вам сада нећу објашњавати зашто, али ће те ви сами доћи до истих закључака као и ја, када вам наставим са причом која ме је довела до тога да добијем нумеролошку вредност за свако слово данашње азбуке и зашто је важно да користимо “ћирилична“ слова. Ко је прочитао Ланац љубави, приметио је да су у њему све године осим једне, писане по старозаветним или СурБелским календарем. Вама је познато да већ велики број људи са ових простора зна да је сада 7521 година по том календару. Некако, хтели ми то или не, подсвесно везујемо то доба са Винчанском цивилизацијом. Читајући књиге наших цењених професора Радивоја Пешића, Светислава Билбије, Милоша Милојевића, Симе Лукин Лазића, Олге Лукић Пејановић и других, сазнао сам доста о винчанској и ертурској култури, а нарочито о писму које су користили. Мада је разлика између ове две културе пар хиљада година, писмо је скоро остало исто. У раду доктора професора Пешића, пронашао сам нумеролошку вредност коју је он дао за 26 симбола винчанског писма. Овај број је веома значајан, као и у златном низу код главног јунака моје духовне бајке. Да је то тако, уверио сам се сазнањем да је Библија писана на хебрејском и старогрчком са 26 основних симбола, остали су били помоћни. Тако исто и винчанско писмо користи за основу 26 симбола, а остали су помоћни или су само мало различити од основе варијанте.

Прича постаје све занимљивија. Хоћете да нам кажете да винчанско писмо не само што је старије од хебрејског и старогрчког, већ има исту основу од 26 симбола као и они. Да ли је то случајност и има ли и оно неку везу са Библијом?

Можемо водити дугу полемику о томе да ли случајност постоји или не, али када у једном раду имате десетине случајности на једном месту и оне се упорно понављају без обзира на то што нама није јасно како, јер тамо не би требале да стоје, онда то престаје да је случајност. Ја нисам имао могућности да проучавам речи винчанског и етрурског писма, а то ми није била ни жеља. Хтео сам да пронађем везу између данашњег говора на овим просторима и наше азбуке са винчанским писмом како би успео да створим оргинални код са којим би шифровао духовну бајку Ланац љубави. Дошао сам до невероватних резултата, дошао сам до Винчанске кабале. Успео сам да даншњу азбуку вежем за нумеролошку вредност винчанског писма, и да речима данашњег говора докажем да се, најблаже речено, србским језиком може у потпуности објаснити Библија и нумеролошка вредност свих њених бројева. Тако да сада могу открити ту тајну. Ланац љубави је кодиран Винчанском кабалом и азбучном нумерологијом.

Колико је мени познато у књизи доктор Пешић је дао нумерологију за свих 26 симбола Винчанског писма.

Да, ја сам се са њом користио али ми се никако нешто није уклапало, како би се у жаргону рекло, коцкице се нису слагале. Причом ћу вас вратити се на ону руску црквену песму која ми је помогла. Приметио сам да је реч код слова “Р“ некако спојена са наредним словом “С“. У песми се каже: “рци слово тврдог“ …Доктор Пешић је правилно поставио низ слова Р, С, Т и одредио њихову нумеролошку вредност 70, 80, 90. Међутим, код слова “С“ долази до једне неправилности, јер се реч “рЦи“ другом својом половином прелива на наредно слово тако да добијамо да је нумеролошка вредност за “С“ и “Ц“ једнака 80. Доктор Пешић је за слово “Ц“ одредио нумеролошку вредност 700, тако да је то оно што мени није дозвољавало да дођем до потребних резултата. Такође, са променом у задњем реду, након разумевања азбуке добио сам редослед слова, нешто мало различит од Пешићевог, У, Ф, Х, Ч, Џ, Ш и као последње у низу добио сам руско ШЋ или оно наше изгубљено ЏЗ. Остало ми је само да одредим редослед и бројчану вредност за слова Ђ, Ћ, Љ и Њ, што није било тешко и Винчанска или Азбучна кабала је била спремна.

Објасните нам зашто сте је назвали кабалом и како се она уклапа у вашу књигу? Поред тога, рекли сте да Ланац љубави има више нивоа, можемо ли сазнати нешто о њима?
Ilustracija-iz-knjige

Размишљао сам о томе како да је назовем, јер код нас влада погрешно схватање да је реч кабала хебрејског порекла. Ја је лично схватам као сложеницу Ка Балу или ка Богу. На питање да ли сам погрешио она ми је сама дала одговор, јер сам добио да бројчана вредност слова од Исусових речи “Ја сам Истина“ даје 350 или коначни збир 8 као и кабала која нам даје збир 35 или коначан 8. Кабала је нумерологија, а то је истина јер је све у бројевима. После ових резултата преломио сам и уместо Винчанског кода, који ми је деловао помало излизано, одлучио сам се за кабалу, а волим по неки пут да кажем да човек говори речима, душа сликама, а Бог бројевима тако да је самим тим цео систем склопљен. Што се тиче “дубине“ књиге, она је урађена на три принципа у седам нивоа. Први је материјални или земаљски принцип. Други је духовни или небески принцип а трећи је божански или космички принцип.Сви они су прожети са седам нивоа свести човечијег бића кроз која треба проћи да би се достигло поновно сједињење са целином. Ко препозна и схвати ове принципе и нивое пред њиме ће се јасно отворити дванаест захтевa у дванаест божанских корака која су пред нама постављена и која треба проћи да би схватили ко је и од чега је начињен ЧОВЕК, а самим достизањем тог ниво свести спојићемо се целином, односно, вратићемо се под скуте Богу.

Када је књига изашла из штампе пре шест месеци, деловало је све то као једна занимљива прича а и критичари су је прогласили новим жанром, али тек сада видимо да она у себи има много више него што се у почетку мислило и да тражи од нас да је поново узмемо у руке и да почнемо да истражујемо. Шта је то ново што ће те нам открити, нешто што би нас још више заинтерессовало?

Верујте ми, она и мене самога изненађује скоро сваког дана. Истражујући и радећи на Винчанској кабали, долазим до невероватних података. Раније сам рекао да је ова прича мени речена, да је дошла са неких виших нивоа. Сада сам и то спознао како а уједно, спознао сам како радити на себи да тај канал остане стално отворен. Мало пре сам рекао да Бог говори бројевима и верујте ми то је тачно. Наш велики научник Никола Тесла је говорио да са девет основних бројева и са четири основне рачунске операције можемо схватити како функционише свет и цео Универзум, сада сам потуно уверен да је то тачно. Припремам за септембар јавно предавање, а затим нову књигу која ће све ово потврдити, а до тада вам могу рећи један мали део од свега тога. Прво и основно је то да преко бројева можемо схватити да човек у истом тренутку постоји и на земљи и на небу. Духовни свет и божија реч утичу на физички свет човека а духовни свет чека да га слободном вољом физички свет осветли и тако врати у оно што ми називамо Рај. Друго, снага речи је у њеној вибрацији, а снага вибрације је у нумеролошкој вредности речи. Самим тим, када израчунамо и добијемо број речи, можемо га посматрати и тумачити на више начина, као збирну суму, као цео број и број састављен од више појединачних. Треће, невероватно је али истинито да нашим данашњим говором можемо потпуно објаснити све библијске бројеве а затим наставити још даље тако да на питања која нам она поставља дајемо тачне одговора који нас воде ка разумевању људског земаљског и космичког постојања.

Часопис Треће око прати ваш рад и надам се да ће те нас и наше читаоце обрадовати са неким детаљима пре званичне презентције ваших радова.

Поновићу, да би се разумело све ово о чему ћу говорити у септембру, требало би прво прочитати књигу. Неко ће помислити да се шалим, али ја заиста сматрам за себе да нисам човек знања већ човек осећања. Из тог разлога не желим да свој рад представљам као научни, јер ја нисам научник, већ као уметнички рад који је настао као последица буђења моје подсвести и ширења свести. Чврсто сам убеђен, а и од контакта који сам имао са људима који то исто осећају, запљускује нас талас из космоса који је све јачи, а његове вибрације носе љубав са собом. Они који успеју да споје своје унутрашње биће са спољашним, прочишћаваће себе са тим спознајама које навиру однекуд далеко, а тако близу и на тај начин долазиће до спознаја која су им до јуче била страна. Винчанска кабала нам говори да се свеобухваност знања налази у пољу свести и оно се мора делити, јер човек није на овоме свету да узима већ да даје. Они који себично користе благодети које добијају од виших сила, требало би да знају да добијају тренутно у материјалном свету, а то је безначајно у односу на оно што губе на духовном, вечном свету. Зато ћу и ја са вама поделити нешто од тих сазнања све док не припремим комплетно предавање које ће бити јавно, а планирам да све то снимим и јавно објавим на своме сајту. Запамтите, у једноставности се крије мудрост свеобухватности. Винчанском кабалом и азбучном нумерологијом решава се тајни код златног низа у Ланцу љубави. Замолио бих све да добро обрате пажњу на приче које нам се подмећу да се одрекнемо Косова и да коначно завршимо са небеском Србијом и да напокон живимо реално у земаљској Србији. То је једна веома опасна подвала са којом се не треба играти ако се не разуме, а оно који то говоре добро да размисле о чему говоре и да ли су свесни шта траже. То је покушај да се одвоји духовни свет од физичког и да се заувек пресече та веза. Винчанска кабала ће нам рећи да обратимо пажњу на број 42. На 42Hz човек је клинички мртав, на 42 степена телесне температуре човек умире. На 42-ом степену географске ширине налази се Пећка Патријаршија и Ватикан. Тај мистични број је веза духовног и матерјалног света. У историја словенских народа по хронологији руског монаха Нестора из 12-ог века, читамо да су Руси населили њихове просторе долазећи преко Карпата са ове стране Балкана. Писао је да и то да су Словени деца Нојевог сина Јафета, а он је имао сина Гомера који је предак данашњих Срба. Након потопа и повлачења великих вода, Јафет је дошао на просторе доњег Дунава и ту је основао прву цивилизацију.

Сада ћемо се играти мало Винчанске кабале.
Јафет = Сунце = 306 иста збирна вредност
Гомер = Раси = 160
Орао = Србија = 171

Да ли је све ово случајност или нам показује зашто срби за себе говоре да су небески соларни народ.

Библијски бројеви и њихова значења:

Закон = 109 = 1+9 =10 = 1
Тројица = 309 = 3+9 = 12 =1 +2 = 3
Бог Отац = 277 = 2 +7 +7 = 16 = 1+ 6 = 7
Исус Христ = 818 = 8 +1+ 8 = 17= 1+ 7 = 8

Да ли можемо видети Бога? Наравно да не можемо. Зашто? Зато што је невидљив,

НЕВИДЉИВ = 100 = 10×10 = 1
ЕНЕРГИЈА = 145 = 1 + 4 + 5 = 10 = 1

Аутор интервјуа: Вера Рашајски Гаврилов

*********************

Изнео бих само један детаљ који је изреко Изано, а битан је за схватање нашег србског идентитета, а то је да је пола натписа Ђурђа Бранковића који је уписан на смедеревској тврђави, било премазано бојом и малтером, тако да се није могао прочитати пун натпис. Да би открио пун натпис, шта тачно пише, илустратору Вујадину Радовановићу било је потребно пуних месец дана, уз сарадњу кустоса музеја смедеревске тврђаве, и сестре Изанове другарице која ради на филолошком факултету и познаје старосрбски језик на коме је написан тај натпис.

Утврђено је да на натпису пише датум изградње тврђаве, а он није 1430. година како нам званична „историја“ говори, већ 6938. Дакле… смедеревска тврђава изграђена је 6938. године по старом србском календару кога смо се одрекли, а то нам је изгледа мазохистичка особина, нашој ЗВАНИЧНОЈ интелектуалној „елити“ и највећем друштвеном шљаму србског колективитета (!!), да се зарад додворавања другостима одриче свега, па и србског идентитета, порекла и аутохтоности на овим балканским просторима, јер наш стари календар говори и о нашем ИСТОРИЈСКИ КОНТИНУИРАНОМ идентитету, будући да смо га користили за рачуњање времана и у разним писанијама док га нисмо укинули. Тај календар је део наше културе, наше писмености и културног постојања, наслеђа…!

Изано тврди да се србска духовност губи баш тада, за време изградње смедеревске тврђаве 1430. године, односно 6938. по старом календару. По мени, то се десило раније, баш када смо почели да мењамо свој оригинални духовни код и матрицу (прелазак у страно нам хришћанство), наш духовни запис, што је по мени модерним речником речено „непроменљива константа“ која је била извор наше снаге, слободарске само-свести, духовности, памети, базичног идентитета, културне моћи и мудрости…!

Тај се битан суптилан процес није примећивао на самим почецима само-одрођивања, јер он потиче са најдубљих дубина нашег БИЋА, тако да га наш фрагментарни ум (тзв. „будност“) не примећује баш одмах, јер има пуно начина за бекство и опсене, будући да ум плива по плићаку нашћег БИЋА, на фрагментарно свесном нивоу, а процес самоодрођивања се испочетка одвијао и ЗАПОЧЕО дубоко у подсвесном и несвесном, чега могу бити свесни само изузетно САМО-ОСВЕШЋЕНИ духовни мудраци и прегаоци. Зато су нам изгледа, историјски гледано, биле потребне толике несреће, скоро пуних 900 година, да би данас када смо скоро потпуно разбијени као народ, оно што је вековима било потискивано, под понором страха и свесности нестанка као народа, нагло почело да испливава на површину после открића разноразних историјских лажи и фалсификовања наше историје, за шта је најодговорнија наша одрођена „интелигенција“ која верно служу цару НАМЕТНУТЕ НАМ ЛАЖИ и дан данас!

Кад се једном тако БИЋЕ примитком хришћанства одроди од самосебства, немојмо се чудити што је касније дошло до следећих ситнијих одрођивања и расцепкивања већ расцепканог БИЋА, па су тако од Срба настали хрвати, муслимани-бошњаци, црногорци, македонци, а ако се не освестимо… добићемо и „војвођане“, „египћане“, „марсовце“, ове, оне…

Да би се вратили самосебству, потребна је духовност сваког појединца Србина, да склопимо очи и уђемо дубоко у њега, да нађемо спој и карику која недостаје, да се спојимо са самосебством које је тамо где и јесте, на извору нашег БИЋА и чека на нас. Претходно нам је потребна дубока друштвена СЛОГА и катарза привржена истини и само истини! После ридања и плача душе, доћи ће зора, доћи ће сузе радоснице нове зоре Србског БИЋА и повратка свом оригиналном идентитиету, примерено духу времена и нове Епохе у којој улазимо…

Ланац Љубави Милана Николића Изана у младеновачком хотелу „Селтерс“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Др Аркадије Петров: Светлост вечности – Регенерација, вечни живот, подмлађивање…


Извор: Тијанија
Наратор:

„… Крајем новембра 2000. године, у дворцу у Кремљу, одржао се други по реду светски информациони скуп са темом: „Информативни проблеми човечанства у 21. Веку“. На овом форуму, темељно је био приказан и текст Аркадија Петрова Наумова: „Системи развоја и способности човека„. Сви учесници форума, скупа, информисали су се о излечењу и регенерацији органа другачијим методама, путем неконтактних метода и информационих утицаја, који су постигнути у Московском центру „Ноосфера“ којим је тада руководио Аркадије Петров…“

Др Аркадије Петров: Светлост вечности – Регенерација, вечни живот, подмлађивање…

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Др Аркадије Петров:

„Наш рад је у суштини заснован на раду информационих технологија, и то је у директној вези са темом овог форума. А можемо рећи да је ово информативна основа наредних 1000 година. Зато што се сада отворио процес рада у Ноосфери. У суштини, сада имамо приступ новим технологијама и развоја тела човека и разумевања овог основног фундаменталног процеса, како процеса изградње Универзума, тако и човековог места у овим процесима.

Наш метод има 3 основна нивоа. То је, пре свега, ефекат унутрашњег виђења, управљачка видовитост и енергија информационих матрица које нам омогућују да се бавимо најозбиљнијим патологијама у организму човека. Када ми радимо са енергијама енергетске матрице човека, могуће је излечење од болести које су се пре чиниле недостижним, и тек у експерименталној фази у свим медицинским знањима.

Овим техникама нестаје рак, нестаје дијабетис, шта више, на данашњи тренутак су се спровела и разна друга истраживања која су показала веома озбиљне резултате у регенерацији органа. Разумете, ми можемо 1000 пута да говоримо о томе, да планирамо ово да урадимо. Сви ће нас веома пажљиво слушати, али када то буде урађено, нико нам неће веровати. Код нас у центру постоје већ стотине људи који су се суочили са болестима које „нису излечиве“, и повратили су своје здравље. Ми имамо резултат, ми имамо шта да објавимо. Човек је имао неки живот, неку своју историју. Он има и историју болести. И постоје овакви феноменални случајеви када лекари кажу да они више не знају, односно не могу више да помогну.

Ти људи са овим дијагнозама долазе код нас и постижу излечење. Ја сматрам да ово и јесте најважније, коначан и конкретан резултат. Он ће све остале натерати да ово схвате озбиљно….“

………….

„А када говоримо о еволуцији, не говоримо само о глобалним процесима, као о великој количини биолошког матерјала Земље и сваког човека. И сваки човек пролази пут личне трансформације. Просто је, изгледа, дошло такво време, када је директно виђење, јасновидост, почела да се открива код многих људи. Ја могу рећи да је практично сваки човек способан да овлада овим својством. Данас се то дешава веома спонтано, и буквално сваки пети-шести човек влада способношћу јасновидости. После програма који су приказивани на вашој телевизији, управо из вашег града Новгорода, пристизали су у наш центар „Ноосфера“ интересантни телефонски позиви људи који су овладали способношћу виђења, али нису њом умели да управљају. Молили су нас да им помогнемо у томе.

У нашем центру постоје разрађени специјални тренинзи који омогућавају да одређени нови образац доведемо у стању контроле, у стање под управом коре великог мозга. Ми тренирамо своје неуроне да раде у сагласности. То су специјалне методе. И после овога људи имају способност да у тренутку мисли доведу до конкретних физичких резултата.

На пример, оваквим утицајем можемо да променимо здравље човека. Конкретно, у нашем центру се регенеришу органи који су пре тога отклоњени хируршким путем. Односно, довољно је да пошаљемо одређени импулс на оне делове хромозома који одговарају за овај орган који је одстрањен. Управо само мисаоно, само кроз своју свест, и кроз овај импулс иницирамо обнављање овог органа. Сада постоје већ стотине људи који имају нове органе, и ово је потврђено од стране стандардне медицинске дијагностике. Осим тога, жене код којих су одстрањени репродуктивни органи, не само да су обновиле органе, већ су успеле и децу да роде. То показује да обновљени органи веома успешно испуњавају своју функцију…“

Драган Симовић: Перунов пук – објава из Акаше


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

dragan simovic portret-3
Перунов пук

Млади ведсрбски и ведруски родољуби, и Перунови ратници светлости,
у једном граду,у једној земљи, оснивају Перунов пук.
По замисли духовних и идејних твораца, милион
Перунових ратника светлости
штитиће и браниће
ВедСрбско и ВедРуско Биће.
Дејствоваће по свим пољима и ступњевима бивања
и бивствовања – високоосвешћени
и високообразовани,
а храбри и неустрашиви.
Биће невидљиви за непосвећене, али ће се њихово
присуство свуда осећати.
Све непријатеље и враге ВедСрбског и ВедРуског Бића
пратиће сустопице као сенка,
и сваки душмански покушај унапред ће предвидети,
осујетити и спречити.
Овај Перунов пук биће надзиран и вођен од
Галактичких ВедСрба
из Језгра Звезданог Јата.
Ово је почетак Ере Духовног Водства Словена.

Владан Пантелић: ПОСВЕЋЕЊЕ ВИТЕЗА МИТРИЛА


Извор: ФБР Монитор
Аутор: Драган Симовић
Vladan-2

Посвећење у Витезе Праисконог Реда је веома тешко. И тежак је, претежак, пут до витешког посвећења. Тисуће обичних витеза, сјајних руковаоца духовним мачем и самострелом, другим оружјима, оруђима и вештинама, није посвећено. Нико их није позвао. Не зна се тачно ко позива, ко прави изборе, по којим правилима, нити се зна где се врши посвећење, нити се зна ко су седморица оностраних који су посветили Мансанмана Оставреног, који је, можда, Велики Витез Праисконог Реда пред којим се сада полаже испит. То, наравно, није знао ни витез Лавоним када су му се почели отварати титрајући знаци који су га привукли, и које је почео да прати као да га магнетом вуку. Инстинктивно је променио стање свести и укључио све своје осетилице. Опрез је највећи савезник великих витеза. То је посебно чуло које се изграђује на највишем нивоу бића, циљним тиховањем и очвршћењем,

кроз дугогодишње соколске школе за одабране, а кали кроз тешке борбе на живот и смрт.

* * *

Када је, борећи се крајњом снагом за дах и живот, изронио из дубоког језера, указала му се стрма обала. Пронашао је погодно место и изашао из воде. Између стена угледао је плави цвет, налик на љиљан, са три жута тучка. То му је личило на добар знак. Можда би могао да одахне и сакупи снагу. Ко зна колико је био у полусну, јер витез не сме да спава, када му се учинило да га цвет, својим њихањем горе-доле, призива на покрет. Изнад овог цвета, високо на стенама угледао је други плави цвет, који се, такође, њихао, мада се ни поветарац није назирао. Лавоним је кренуо путем знакова. Полусан му је повратио снагу и расположење. Нећемо описивати муке приликом пењања, јер муке прошлица за витеза престају на следећем кораку. Прошао је поред другог цвета и застао на стенама да збије снагу за пењање ка трећем цвету, на високој хридини, који му је весело махао. У изнемоглу свест му се увукуше тешке слике из језерске борбе са духовима крви. Сав се стресао гледајући нанова слике својих искушења које га, за мало, нису потопиле. Ове слике га допунише водом снаге и он се поче опрезно и зналачки пети ка хридини. Лавониму је било савршено јасно да је ово његов успон живота или смрти. Одавде се могло само према трећем цвету или наглавачке према првом.

На хридини је остао лежећи. Није било ни трунке резерве која би га усправила. Испразнио је последњи атом снаге. Није могао да подигне руке да обрише зној и крв који су му се сливали у очи. Умор и неизвест пута обрисали су му мисли. Само непомич-опрез му може вратити снагу. Постао је налик стени на којој је лежао.

* * *

Усправио се када га је испунила небеска светлост. Инстиктивно је запевао силницу од праискони: – Ах та буре мани того… Испред њега се отворила царска трпеза пуна укусне и разноврсне хране. Подтелепатски глас му је понудио да изабере храну по жељи срца. – Хоћу Златни орах, рекао је Лавоним. Трпеза је затреперила, храна се ускомешала. На површини трпезе појавили су се прекрасни колачи и божанско воће. Лавоним је завукао руку испод заносне понуде, пронашао Златни орах и појео га не оклевајући. У истом трену нашао се у Златном граду испуњеном златним пирамидама, разних величина и облика. Осетио је око себе много наоружаних и невидљивих ратника. Брзином муње одбијао је ударце и заузимао нове положаје чувајући леђа. Био је сконцентрисан са укљученим осетилицама и успешно одолевао свим нападима. У једном трену док је стајао испод високе зарубљене пирамиде, осетио је да је опкољен. Надчовечанском снагом скочио је на врх пирамиде спреман за нове нападе невидљиваца. Смирио га је Глас који види и који зна. Угледао је Великог Витеза испред себе који му је нечујно наредио да седне на златни трон испред себе. Урадио је то крајње опрезно не испуштајући свој мач.

– Остави своје оружје, овде ти више неће требати. Сада ћеш в и д е т и сврху сваке борбе и не-борбе и в и д е т и ко си. Затвори очи, исправи леђа, и подигни се у духу изнад свих својих мана и врлина. Остави мисли и идеје, осети празнину, и мирно, мирно, прати визију. Не узноси си и не падај. Постави се на своје најдубље себе на седам нивоа и прошири се кроз тробојни бескрај. Још се прошири…

Добићеш астрално име Мythryl. И добићеш нову и непробојну витешку одору од Белог Јелена Једнопотезца. У њој ћеш бити покретан, без тежине и неподив.

Мythryl је клекао у великом поштовању. Није га захватила гордост. Одавање поштовања је знак дубоког разумевања и сасма особито посвећење…

-Сада иди Митхриле. За неколико месеци, на свом новом задатку, осетићеш олакшање и велику промену. Тада удахни у сваку ћелију свога бића своје право, духовно име – Митрил. Усправи се и остани усправан и свестан у свим искушењима! Шири знање, шири радост, проповедај о лечењу са свешћу.

И буди благословен!

%d bloggers like this: