Живот. Тешкоће. Има ли излаза…?


Пре 11 година, тачније 20.марта 2007. године, отворио сам себи сајт илити блог с чланком „Феномен ЛЕМИНГА“, а ово ће по својој прилици бити задњи мој чланак, јер ме сустижу непремостиви егзистенцијални проблеми! Питање је шта ће све бити самном, и овај чланак ми је једина нада да ће ми неко помоћи, неко од поштоваоца мог рада, неком информацијом, предлогом, или конкретно.

У великој сам кризи…!

Поново ми се ближи ситуација када ћу 3-4 месеца бити потпуно без пара, односно без социјлне новчане помоћи (август, септембар, октобар и пола новембра 2018. год.), па ћу с тога у том периоду имати непремостиве тешкоће око плаћања дажбина за стан, тако да ако не нађем за тај критичан период 400€ онда егзистенцијално пропадам сигурно! Да би схватили суштину мојих проблема, прочитајте поново овај чланак», јер сам без посла и немам никаквих прихода.

Сви који би желели и могли да ме донирају са извесном свотом, све информације о томе су већ на доњем чланку:

Донације – Текући рачун
https://wp.me/p3KWp-7Mk

Наравно, знам да су донације само привремено решење, а нисам ни паразит који жели да живи од донација, али у потпуном сам очају и безнађу, и у великој сам тузи, јер немам никаквих прихода, сем социјалне помоћи од 5.200,00 динара на месечном нивоу која ми се исплаћује 9 месеци током годину дана, а ова тренутна транша иде од новембра 2017 до јула 2018. године.

Живот у манастиру

Да стекнем неку пензију је немогућа мисија, тако ми се скоцкало кроз живот. Одмах да кажем и то да овде у Бору (рођаци, пријатељи..) нема ко да ми икако помогне да премостим животне тешкоће, тако ми се и то скоцкало, па сам с тога донео одлуку да пређем да од септембра 2018. године живим у неком манастиру који би ме прихватио, да радим шта ми се каже за смештај и исхрану. Чуо сам од људи да је то могуће остварити, па бих замолио све оне који имају било какву опипљиву и конкретну информацију у том правцу да ми јаве ком манастиру да се обратим ради договора са старешином манастира.

Јако ми је тешко што овако пишем, али немам куд, јер сам у великим тешкоћама…!

Ако неко има конкретну информацију ком манастиру да се јавим, или да ми да неки свој предлог како да решим велике егзистенцијалне потешкоће, нека ми то јави на следеће контакте:

Јовановић Небојша:
тел. 030/428 249
моб. 062/354 943

Пријатељи…!

Ви, који ме знате преко интернета, јавите ми се ако имате неки свој сопствени предлог за мене…!

Помозите ми да откријем тајну ко ми је отац, и да ли имам брата близанца или сестру близнакињу…!


Верујем да није касно да дођем до истине, а даћу све од себе да то сазнам, да сазнам тајну ко ми је отац, и да ли имам брата близанца, или сестру близнакињу, а писање о томе на мом сајту може то само да убрза, интернет даје ту шансу.

Можда сам још раније требао да искористим повољност што имам свој блог (сајт) па да пишем о овоме, али добро, дошло је и то на ред, а ради се о томе да сам ја ванбрачно дете мајке Јовановић Стојанке (рођена 1937. – умрла 2013.). Мајка ми се родила у селу Ново Корито, а ту негде 1949. године са родитељима је прешла да живи у Бору, јер је мој деда, Божин Јовановић, добио посао да ради као рудар. Мајка ми никада није рекла ко ми је отац, крила је то упорно, и ту тајну је однела у гроб. Имали смо безброј разговора о томе, највише у мом младеначком добу, али ниша. Такође, неколико пута сам питао и разне рођаке по мајчиној линији да ми октрију тајну ко ми је оатац, надајући се да ће кад-тад да ми то кажу, да то ипак неко мора да зна, али нико „није знао ништа“ што се тиче то рођачке линије. Мало је то чудно, али тако су причали…

Оно што сигурно знам је да сам по рођењу имао 1кг. и 800 грама, дакле био сам недоношче, то ми је мајка неколико пута рекла током живота кроз разне разговоре. Исто тако знам да сам зачет у Панчеву, док је моја мајка била на стено-дактилографском курсу, и чим га је завршила запослила се те 1958. године у Институту за бакар Бор као дактилограф. У институту је стекла и пензију. Иначе, ја сам се родио 13.12.1958. у Зајечарском породилишту, а не у Борском, будући да је моја мајка живела  у Бору са својим родитељима, са мајком и оцем.

Да кренемо на те, барем за мене, мистичне појединости, јер мени је „кум“ био Зајечарски МУП који ми је 3 месеца након рођења (13.март.1959.) дао име – Небојша. Тада се у СФРЈ МУП називао: „Отсек за унутрашње послове НОО-е„. Ово „НОО“ је вероватно Народно Ослободилачки Одбор, а то је данашњи МУП.

Ево мог извода из матичне књиге рођених где ове податке о мојим кумовима можете видети…

Извод из матичне књиге рођених

Кликни на криказ да га видиш увеличано

Погледајмо најбитније детаље из извода.

Означен детаљ црвеном стрелицом и бројем 1 је следеће:

(1)Накнадни упис и прибелешке

Дете је добило име Небојша. Накнадни упис рођеног имена извршен на основу решења Отсека за унутрашње послове НОО-е Зајечар 095 р. 03-1924/59 од 13. марта 1959. год. Зајечар
Издато дана 28 марта 1959 г.
Матичар, Борислав Живковић

Означен детаљ црвеном стрелицом и бројем 1 је следеће:

(2) Примедбе и исправке грешака:

Уписано на основу писмене пријаве опште болнице у Зајечару бр 105/81/58.

Породично и рођено име пријавиоца: није уписано
Пријавилац: није уписано
Матичар: Бранко Стјеповић

Е, сад, шта се овде да приметити под детаљем назначен са бројем 1?

Очигледна је чињеница да се између моје мајке и ванбрачног оца водио неки правни спор, спор око тога коме ћу ја да припаднем, иначе зашто би ми тадашњи МУП Зајечар давао и име, ако се није водио тај спор. Следеће… када се води неки правни спор, морају се навести и имена људи који су у спору, а то је у овом случају моја мајка и тај мој отац (ја сам последица), с тога следи логичан закључак, да је у том решењу ондашњег МУП-а Зајечар, по коме сам добио име, написано и име тог мог оца, тако да би ја тајну о свом оцу открио када бих имао увид у то решење, јер као што видимо, у мом изводу из матичне књиге рођених, назначен је и број тог решања по коме сам ја добио име, и то решење садашњи МУП Зајечар по закону треба да има у свјој архиви, врло просто. Да, то је врло просто, али кад требаш да дођеш у посед тог документа, на шта по закону имаш право, у нашим институцијама и најпростија ствар уме да се закомпликује до изнемоглости.

Марта прошле године био сам У МУП-у Зајечар да откријем тајну свог живота, упутише ме на главног инспектора МУП-а Жаклину Тричковић. Међутим, одмах чим смо започели разговор да ми се пронађе у архивама решење по коме сам добио име, и да копија решења, инспекторка није баш била расположена да ми изађе у сусрет, по тону и начину како смо водили разговор осећао сам то, и инспекторка ми је рекла да њена инситуција наводно нема то решење у архиви, а да претходно није вршила никаква истраживања у архиви, цео наш разговор је био готов за 5 минута.

Па како онда зна да ли има тог решења или не, без икаквог претраживања архиве…?!

Затим ме је упутила да то решење потражим у матичној служби града Зајечара, јер као тамо се налази.

Међутим, проста организациона логика налаже да је то немогуће, јер нема логике да матична служба у својој архиви има ОРИГИНАЛНИ документ којег није ни донела, већ искључиво институција која је и створила тај докумњент, која га је и донела, а то је садашњи МУП Ззајечар који се те 1959-те године када је издао то решење називао „Отсек за унутрашње послово НОО-е„.

Али добро, одем ти ја до матичне службе и рекох шта имам, и наравно службеник матичне службе ми рече да они не држе таква документа у својој архиви, и када га ја упитах. „И шта сад ја да радим„?, он ми рече… „Идите до Историјског архива града Зајечара» и потражите то решење код њих„?!!

Тек ово нема везе с мозгом, и помислих у трену: „Батице, решише ови да те шетају тамо-амо…“ и рекох себи. „… „добро ајде, прошетај се мало својим родним градом, лепо је време…„. Нађем ти ја тај архив, уђох, и на моје велико изненађене, један човек и једна жена који су тада радили у архиву, тако су ме лепо и људски примили кад сам почео да им излажем мој проблем, чак су ме и понудили кафом, да мало уз кафицу попричамо натенане, па да ми они предложе шта да радим даље. Попричаснмо лепо ми, но видели су и они да инспекторка Зајечарског МУП-а није желела да ми изађе у сусрет, па ми саветоваше следеће:

„Нема сврхе да опет идете код ње да разговарате, бићете поново одбијени, већ идите на писарницу МУП-а и упутите инспекторки писмени захтев да вам се изда копија тог решења, јер тако ћете имати тај документ код себе, за своје даље потребе.“

Учиних ја тако… и за 5-6 дана инспекторка ми на моју адресу у Бору пошаље следеће обавештење:

Обавештење полицијске управе у Зајечару

Кликни на приказ да га видиш увеличано

Као што се и види у обавештењу, добио сам исто образложење као у петоминутном разговору са инспекторком, а лично не верујем да је било шта у међувремену „копала“ по архиви, јер да је истраживала, морала је наћи то решење, будући да нема логике да оригинални документ МУП-а држи нека друга институција која га није ни издала, то су ми и потврдили људи из архива града Зајечара! Њима је та материја и проблематика позната.

Е, сад, моје питање је за оне који се разумеју у ове правне заврзламе, а желе да ми помогну (правници, адвокати…), шта ја да радим даље да бих добио тражени документ?

Моје мишљење је да још једном идем до инспекторке, да поново разговарамо о свему, па ако ми поново не изађе у сусрет, да се обратим са захтевом начелнуку Зајечарског МУП-а?

Има још једно битно питање, на то ми је сугерисао Иван Миљковић», то је за познаваоце закона, а питање је:

По ком законском оснуву је те 1959. године тадашњи МУП Зајечар, односно „Отсек за унутрашње послове НОО-е“ имао законска овлашћења да одреди име неком детету, некој беби по рођењу?

Друго, нека ми познаваоци ове материје кажу по ком законском основу који важи данас, МУП може да да име некој беби по рођењу?

Могуће је да се све то поклапа са законом из 1959. година, зато то и питам, а и када се сазнају све законске стваке по којима МУП има овлашћења да некој беби одреди име, лакше је проникнути из ког КОНКРЕТНОГ разлога се то ради, а у мом случају је евидентно да је то било због мене, или због брата близанца или сестре близнакиње ако су се евентуално родили, па се решавало ко ће коме да припадне, ко мојој мајци, а ко том мом несуђеном оцу, а око тог зашто ја мислим да имам брата близанца или сестру близнакињу, започећу сада да прозборим коју реч, а пре него што почнем са обрзлагањем, замолио бих све који желе да ми помогну следеће:

Сви они који саветима желе да ми помогну, нека то учине преко мојих контаката које ћу оставити на крају текста.

Моја сумња да имам брата близанца, или сестру близнакињу је податак који ми је лично мајка неколико пута рекла током живота, а то је да сам по рођењу имао само 1 кг. и 800 грама, а то се обично дешава када се роде близанци. Друго, имам врло снажну интуицију у том правцу, то ме прати целог живота! И једини начин да се сазна истина је имати увид у протокол порођаја моје мајке, то још нисам затражио, но намеравам да то ускоро затражим од болнице где ми се мајка породила, али плашим се да ће ме и ту одбити, но све у свему то ћу урадити, а Иван» ми је написао у мејлу како да срочим тај захтев, будући да има огромног искуства са тим институцијама и законима. Ових дана „копам“ и тражим неки евентуални утицајни контак, који би ми помогао да добијем и копију решења Зајечарског МУП-а по коме сам добио име, као и контакт из болнице у Зајечару, ради добијања копије протокола мајчиног порођаја.

Ако би неко од људи који прате мој блог могао у томе да ми помогне, био бих му врло захвалан. Доказ да је било мутљавине на порођају моје мајке је и податак број 2 кога сам невео да стоји у мом изводу из матичне књиге рођених (МКР), а то је следеће:

(2) – Примедбе и исправке грешака:

Уписано на основу писмене пријаве опште болнице у Зајечару бр 105/81/58.

Породично и рођено име пријавиоца: није уписано
Пријавилац: није уписано
Матичар: Бранко Стјеповић

Дакле, постоји и писмена пријава заведена под одређеним бројем у Опшој болницу, и по тој пријави матичној служби су послати подаци да их стави у извод из МКР, али видимо да нема потписа пријавиоца у рубрици за то, нити пријавиоца из саме болнице, као ни породично име пријавиоца!?

Заиста чудно, зар не?
И те какве је ту мутљавине било…!

Сад долази на ред нешто што је веома снажно утицало на мене, ради се о једном догађају када сам имао 18 година, но пре тога потребан је мали увод, да се види како је до тога дошло…

Од најранијег детињства, па отприлеке ту негде до 13-14 година мог живота, редовно сам са мајком ишао код једних мајчиних пријатеља, то је био један диван брачни пар, супруг је био утицајан судија у Борском општинском суду, звао се Дуцић Драгомир, а са његовом женом Дуцић Славком, моја мајка је радила у истој канцеларији. Заиста сам се веома пријатно осећао док смо били у госте тој породици, једва сам чекао када ћемо следећи пут ићи. И тако једном приликом када сам има ту негде око 12-13 година, сећам се да ми је чика Дуца рекао, да ако пожелим да икада разговарам с њим, да решим неки проблем, или били о чему да се ради, могу слободно да дођем код њега у суду где је радио, а потребно је само да кажем портиру да сам Стојанкин син, и одмах ће ме портир послати у његовој канцеларији.

Пар година после тога размишљајући о мистерији ко ми је отац, мени у магновању, онако одједном, сине мисао и закључак:

Па да, то је тооо…!! Чика Дуца је као судија узео моју мајку у заштиту кад је био тај правни спор око мене, између ње и тог мог оца (зато ме је она и стално водила у тој доброј породици док сам био мали…), јер она се поверавала чика Дуциној жени на послу где су заједно радиле у истој канцеларији (у институту се моја мајка запослила пре порођаја), тако да је чика Дуца тачно знао сваког момента кроз шта моја мајка пролази, и 100% је рекао својој жени, да ако се ситуација искомпликује, да га обавести одмах“.

И био сам у праву, чика Дуца је знао све, а то показује следећи догађај…

Била је то 1976. година, имао сам 18 година, сетих се тих чика Дуциних речи и одох до суда да га посетим, с намером да га питам може ли се сазнати ко ми је отац. И било је како је и рекао, уђох у згради општинског суда, и чим сам портиру објаснио ко сам, овај му то јави, и чика Дуца је јавио да ме пошаље код њега. Уђох ја у његову канцеларију, чика Дуца се осмехну онако срдачно, поздрависмо се, он ме понуди соком, и после кратког уводног необавезног разговора: „Како си Небојша, шта радиш“… итд… чика Дуца ми рече:

„Хајде Небојша, сад кажи због чега си дошао?“.

Ја га одмах упитах:

Чика Дуцо, да ли се може сазнати ко ми је отац„?

Чика Дуца ми одмах одговори, онако јасно, кратко и значајно, био је савршено миран, без и једног трзаја нервозе на лицу рекао ми је савршено мирно:

„Небојша, то може да се сазна, али ти ја то не бих препоручио.“

И не знам зашто, али мене је тако јасан, миран и брз одговор баш изненадио, нисам знао шта да му одговорим, био сам збуњен, па сам му онако мало кроз зубе и дрхтавим гласом одговорио:

„Овајјј… јааа ћу… ја ћу чика Дуцо да размислим 2-3 дана, па ћу доћи до вас да вам кажем шта сам одлучио…“.

Чика Дуца се насмеши, и онако топло ми одговори:

„Важи Небојша, договорено“.

Поздрависмо се и ја изађох из његове канцеларије.

И погађате, нисам никад дошао код чика Дуце, а имао сам шансу живота да сазнам ко ми је отац, јер чика Дуца је био тако добар и поштен човек, човек који држи до части и речи, и да сам доша код њега са захтевом да се отвори процес око сазнања ко ми је отац, апсолутно сам сигуран да би чика Дуца све то покренуо, и ја бих сазнао ко ми је отац. Али ја због неких мени и дан-данас неразјашњених околности нисам учинио корак који је требало да учиним, као да сам био на неки чудан начин омађијан нечим, а требало је само да поново дођем код чика Дуце, његова канцеларија је била на 5 минута хода од зграде где сам становао. Тако близу, а мени тако далеко…

То нисам никад могао себи да опростим, тај кикс, јер године су се низале и пролазиле, и када сам се поново сетио свега, и намерио да одем код чика Дуце да отвори цео тај просец око мог оца, чика Дуца је већ био умро… остале су само речи да одзвањају у мом сећању…: „Небојша, то може да се сазна, али ти ја то не бих препоручио„. Но ко зна, можда из неких разлога то тек сада треба да сазнам, и можда тај мој отац више није ни жив, јер да је жив, требао би да има више од 80 година, а можда је и жив. Да ли је мртав или жив, то не знам, али знам да КОНАЧНО желим да сазнам ко је он!

А што се тиче тога да ми је тадашњи МУП Зајечар дао име, то не само да говори врло јасно да је вођен спор између моје мајке и тог мог оца само око мене, коме ћу да припаднем, јер да је мајка родила само мене, ја би у тој ванбрачној заједници припао њој, јер само по себи се разуме, будући да нису били венчани, да ја припадам мајци која ме је родила, а не ванбрачном оцу који неће да ме призна за сина, и то је разлог да се не води у том случају било какав спор, али… ако је моја мајка родила близанце, јер ја сам био тежак само 1 кг. и 800 грама нашта све то указује, е ту би онда имало неких елемената да се води спор око деце, које ће коме да припадне, поготуву што лично мислим да је тај мој несуђени отац био утицајан човек у Бору, неки моћан комунистички функционер сигурно, а у прилог тој варијанти говори следећа чињеница, а то је да је моја мајка отишла у 35 км. далеки Зајечар да се породи (?!), а не у породилишту у Бору које је на 15 минута хода (или 2 минута вожње неким возилом) било удаљено од рударског стана где је моја мајка живела са родитељима, јер ко би уопште и пристао да је вози до Зајечара да се породи, ако зна да му је породилиште ту испред носа.

Међутим, када сам размишљао о томе, и пратећи логику догађаја и могућег сценарија, вероватно је моју мајку да се порађа у Зајечару наговорио који месец раније тај мој отац, јер знајући њу, знам да лично то не би урадила никад, не само она, већ било која мајка, али ко зна шта јој је све обећавао тај мој отац, а евидентно је да није желео да се порођај деси у Бору, могуће је да је био већ ожењен, могуће да је имао неке своје личне скривене планове, па је зато моју мајку уз разноразна слаткоречива обећања убедио да се порађа у Зајечару кад дође време за то, а и не само то, већ сам сигуран да јој је у тој ситуацији он лично гарантовао и обезбедио превоз до Зајечара, до Зајечарског породилишта, јер нико жив је не би возио до Зајечара у моменту када она задобије трудничке болове, кад зна да за 2 минута колима може да стигне до Борског породилишта које је било оспособљено за порођаје исто као и Зајечарско.

Још један детаљ… мислим да је то била 2009. година када сам ишао до Параћинског села Стрижа да се упознам са једним Дуцијевим поштоваоцем (тада сам одржавао Љубодрагу Симоновићу Дуцији блог), јер позвао ме је у госте. Претходно ми је хвалио неког тамошњег видовњака, да је добар, да има резултате. Наравно, ја нисам отишао тамо због тог видовњака, већ због тог Дуцијевог фана, и после сам требао да за дан -2 продужим пут з Београд. Одведе ме он код тог видовњака, и он ми рече да сам имао сестру близнакињу кад се порађала мајка, још нешто ми је рекао у вези тога, али се сад не сећам шта, али ето, и тај детаљ је интерсантан, мада наравно моја сумња да имам брата близанца или сестру близнакињу, базирана је на овим јаким чињеницама да сам био недоношче од 1 кг. и 800 гр. као и речи судије, чика Дуце, које упућују на јако сложену и компликовану ситуацију, па затим моја јака интуиција итд.. итд… али добро, ако ми из Зајечарске болницве дају копију протокола мајчиног порођаја, све ће то да се сазна, а с друге стране ко зна, могуће је да ми и болница не изађе у сусрет, као и инспекторка Жаклина.

Да сумирам, пре свега, ако је могуће да неко ко познаје законе (правници, адвокати) да ми каже по ком законском основу је те 1959. године Зајечарски Отсек за унутрашње послове имао законска овлашћења да некој беби по рођењу да име?
Какав је тај закон данас, за данашње време?

Ако неко ко прати мој блог, има неки јак контакт у Зајечарском МУП-у, као и у општој болници у Зајечару, нека ми се јави, да ми да тај контакт, и тада би требао да решим своје проблем, да добијем копију решењеа по којем ми је Отсек за унутрашње послове дао име.

То решење је кључ свега…!
Ићи ћу до краја, па шта буде!

Моји контакти су следећи:

Е – пошта: orgonster@gmail.com
Вибер: (062/354943)
Скајп: „orgonster“, или откуцати моје име и презиме: Јовановић Небојша, може и латиница и ћирилица, наћи ћете ме.

Напомена за Вибер. Вибер имам само на рачунару преко једног емулатора (тако да компјутер имитира паметни телефон), јер мој мобилни телефон не подржава вибер, али вибер ми је и те како користан и овако на рачунару, због бесплатних СМС порука и чата.

Донације – Текући рачун


Динарске донације уплаћивати искључиво у Интеса банци, ево података.

………………..

Банка Интеса

Уплатиоци уплатницу попуњавају овако:

уплатилац:…….. име донатора…
сврха уплате:….. на текући рачун
прималац:……… банка Интеса
износ: ……………..

Број мог текућег рачуна је:
160-5400100450913-16
………………..

 Ако треба да се наведе моје име и презиме и адреса становања подаци су следећи:

Прималац:
Небојша Јовановић
3.Октобар 32/7, 19210 Бор

 

НАПОМЕНА:

Ако ми неко жели уплатити неку девизну донацију из иностранства, то треба урадити искључиво преко Western Union банке, а као што већ написах, подаци о мени као примаоцу донације приликом уплата преко Western Union банке као што су моје име и презиме, моја адреса као примаоца је одмах изнад, већ сам све написао у примеру за Интеса банку, само још треба додати и име државе, Србија

 

Уплате путем ПостНета

Уплате  се врше преко броја мобилног телефона ономе коме се желе послати паре, и можда ће овај вид новчаних трансакција бити неком погоднији, од уплате на банковни рачун. Ево како изгледа та ПосТнет упутница, горња слика је за ПосТнеТ упутницу, а доња за Поштанску упутницу. Разлика је у брзини испоуруке:

skica

 

Моје име, презиме као и адресу становања већ знате, а мој број мобилног је:
062/ 354 943

Захваљујем се унапред свим донаторима…!

У веома тешкој сам ситуацији! Потребна ми је хитна донација…!!!


Овим апелом за помоћ, за донацију, обраћам се људима који су свих ових година пратили мој сајт, и који цене оно што сам писао на њему, јер:

Потребна ми је хитна донација од 300€, или убрзо егзистенцијално пропадам, тонем…!!!

Првих 50€ потребно је најкасније до 15-ог августа да ми стигне, да бих уплатио кртични износ за станарину (У Београду се то назива „Инфо стан“), у противном… шчепаће ме за врат ови извршитељи (лешинари)!!
Касније ћу то подробније објаснити…

Наравно, може и противвредност у динарима, од више донатора, ко колико може.
Уплате се могу вршити преко мог доњег текућег рачуна у Интеса банци…

………….

Банка Интеса

Уплатиоци уплатницу попуњавају овако:

уплатилац:………. име донатора…
сврха уплате:…. на текући рачун
прималац:……….. банка Интеса
износ: ……………..

Број мог текућег рачуна је:
160-5400100450913-16
………….

Напомена: Овај основни текући рачун у Интеса банци користићу до 12 септембра. 2017., јер од 15.09.2017. ступа нова тарифа на месечном нивоу за одржавање текућег рачуна, досада се у Интеси на месечном нивоу плаћало по 125 динара за одржавање основног текућег рачуна, а од 15-ог септембра износ ће бити 195 динара. Међутим, поента је у томе што у овом старом начину одржавања текућег рачуна, 125 динара су ми наплаћивали само у оном месецу у којем имам неку уплату, не и у месецу кад је нема, али када на сцени ступе нова правила, 195 динара ће ми одбијати сваког месеца, и кад имам неку уплату, и када је нема, тако да ћу 13-ог септембра укинути текући рачун у Интеси.
С тога бих замолио неког да ми на овај мој мејл: orgonster@gmail.com јави да ли постоји нека банка која и са тим новим тарифним сумама (и правилима) за одржавање текућих рачуна који су ступили на сцену, одбија одређену суму за месечно одржавање рачуна само кад има уплате, не и када је нема?

******************************
Важно!

Данас 11. септембра 2017. убацујем овај додатак, јер имао сам погрешне информације око Интеса банке и месечног одржавања рачуна код њих. Интеса је задржала стари начин месечног одржавања рачуна који ми је одговарао, тако да сам задржао текући рачун код њих, нећу га укинути као што сам најавио, што значи да се донације и даље могу уплаћивати на мој рачун код Интесе.

Такође сам отворио и нов текући рачун код mts» банке, а број мог текућег рачуна код mts банке, и остале релевантне податке, можете прочитати у мом доњем најновијем тексту:

Донације – Текући рачун
https://dzonson.wordpress.com/2017/09/11/donacije-tekuci-racun/

******************************

Други вид уплате је у поштама путем ПостНета, односно путем броја мобилног телефона онога коме се уплаћује новац и његовог имена, а подаци за мене су следећи:

Име: Јовановић Небојша
Моб. 062/354 943

Ево како изгледа тај вид уплате…

Уплана путем ПостНета

Ево како изгледа та ПосТнет упутница, горња слика је за ПосТнеТ упутницу, а доња за Поштанску упутницу. Разлика је у брзини испоуруке:

skica

Сва објашњења можете наћи ма доњим линковима…

Трансфер новца – Србија
http://bit.ly/iHlVgJ

Друго… интернет ћу имати само до 10.08.2017., јер ми је до сада интернет, у задњих око годину ипо дана, уплаћивао један од донатора са доњег списка, заправо до јуна, а ја сам од позајмљених пара уплатио интернет за јул, јер сам предосећао да ће доћи до ове ситуације, мада сам гајио доста наде да ћу успети да зарадим неки динар, да не дођем у ситуацији да морам да тражим донације, јер сам се у јуну месецу јавио на 3 огласа око брања малина за почетак јула на подручју око Ивањице, где би дневница била 2000 динара. Међутим, на сва 3 места сам извисио, биле су то разне манипулације и преваре и све је пропало, мада сам мислио да ако се пријавим на 3 огласа, барем ће на једном месту „да упали“ и да ме позову, али цврц… све су биле преваре….!

Тако да ако би ми неко уплатио интернет за август месец, био бих му захвалан, јер мени интернет значи „као да имам хлеба“, због комуникације са људима који би желели да ми помогну. Онај ко хоће и може да ми уплати интернет за август, треба то најкасније да уради до 9-ог августа, јер ако се до тада не уплати интернет, мој провајдер ће ме 10-ог августа искључити са интернета.

Мој провајдер је БеотелНет, и ево како треба попунити уплатницу да би ми се уплатио интернет, а износ је 1352 динара:

Nalog-za-uplatu-interneta

Кликни на слику да је видиш увеличано

Напомена: Ако постоји неко ко жели да ми уплати интернет за август, нека ме обавезно назове на мој мобилни, да се не би дуплирале или триплирале уплате, па бих ја онда јавио да ли ми је неко већ уплатио или није.

Објашњење моје ситуације…

Већ око 4 година сам на социјалној помоћи и народној кухињи и дошао сам у веома тешкој егзистенцијалној ситуацији, пошто ћу цео август, септембар, октобар и пола новембра бити без социјалне новчане помоћи која се на годишњем нивоу исплаћује 9 месеци, па онда следе 3 месеца паузе без икакве помоћи, и за та 3 месеца ми социјалци треба да обновимо документацију да би нам се издало ново решење о новој 9-омесечној транши помоћи (ако ти поново издају решење), и све тако у круг. Износ моје претходне месечне транше новчане помоћи био је 4.940,00 динара. Једину бенефицију коју ми социјалци имамо за време трајања исплаћивања новчане помоћи, је бенефиција на плаћање струје. Међутим, у тој паузи када не примамо ни динар, плаћа се пуна цена струје, а ту, поред станарине, долазе још и трошкови за фиксни телефон.

Сваког месеца уназад неких годину ипо дана, ја увек упадам у критични 7-ми месец дуговања за станарину, када ми прети да ми стамбено предузеће које врши наплату станарина прилепи тужбу за дуговања, али сам се до сада увек некако извлачио и у критичном тренутку уплатио критичну суму, да би стално одржавао дозвољени ниво кашњења око уплате станарина, а то је 6 месечних рата. Нешто је колко-толко пристизало пара од донација, а нешто сам зарађивао радећи код комшија на плац, кад ме позову, не сваки дан.

Међутим, овога пута, на „ивици провалије“ сам, сиромаштво ме све више нагризе…

Због свега тога ми је потребна донација од 300€, јер та сума је минимум минимума да егзистенцијално опстанем у августу, септембру, октобру и пола новембра када ћу (отпртилике 20.11.2017.) примити прву траншу социјалне помоћи на основу најновијег решења кад га будем добио у октобру, и највероватније ће месечна сума бити ту негде око 5000 динара, можда и више.

Дакле, у случају да ми неким потребним темпом стигне та потребна донација, тада бих за сваки месец када не примам помоћ имао по 100€ да плаћам дажбине и за најнеопходније потрепшине (сапун, шампон, тоалет папир, шећер, кафа, евентуално неко воће, лука и сл.), а касније кад будем почео да примам нову 9-омесечну траншу биће мало лакше, јер ћу имати бенефицију на плаћање струје, па ту дође још нека мала зарадица кад будем радио код комшија на плац, тако да ми суштински ова донација од 300€ попуњава троипомесечну празнину када не примам новчану помоћ, и када се све ово узиме у убзир, и ако буде среће, та донација ми продужав „рок трајања“ на још годину дана, до јула месеца наредне године, до када морам, како год знао и умео, да нађем неко егзистенцијално решење, иначе овде у граду пропадам, јер живот ће свима нама тзв. „слободним грађанима“, постајате све тежи и тежи и неиздржљивији. Жеља ми је да пређем да живим негде на селу, или у оквиру неке еко-заједнице, јер живот у граду ће бити све тежи и тежи, неподношљивији, то је оно што нам сигурно долази са овом пљачкашком и издајничком влашћу…!

Наравно, овај мој апел за донацијом од 300€ онима који су пратили до сада мој блог, није никакво морање или обавеза, већ на добровољној бази, и ко може да уплатити неку суму.

Не знам шта више да кажем… врло је могуће да ће ово бити мој последњи текст који ћу икада у животу да напишем на свом блогу (дај Боже да не буде тако), јер долазе претешка луда времена за голи опстанак, то нам свима виси у ваздуху, зато овом приликом желим да се захвалим свим досадашњим донаторима са доњег списка, да им пожелим добро здравље, њима и њиховим породицама, као и све најлепше у животу…!!!

Поздрав свима…!

Моји донатори од јула 2013. године па до краја јуна 2017.

1. Војинка Мијатовић»
2. Игор Барјактаревић»
3. Сања Марић
4. Др Слађана Велков»
5. Дипл. инж. Светислав Велков
6. Драган Радовић»
7. Здравко Глигић»
8. Гато Матка»
9. Вања Закањи»
10. Милан Зарић»
11. Срђан Трајковић»
12. Љубодраг Симоновић Дуци» (до пре разлаза 22.11.2015.)
13. Весна Медин
14. Др Садуша Реџић»
15. Ристић Гордана
16. Никола Лончар»
17. Предраг Плавшић
18. Сава» Росић»
19. Верица Докнић»
20. Владимир Николић
21. Владан Пантелић»
22. Иван» Старчевић»
23. Павличевић Саша
24. Вукица (моја кума)
25. Непознат донатор (уплата у улици Незнаног јунака у Београду)

Галија – Народе мој

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Галија – Ти можеш све

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

 

Телеком смо вероватно изгубили, а ЕПС?


Извор: Корени
Аутор: Драган Радовић: текст објављен 08.12.2015.

Телеком смо вероватно изгубили, да ли је и ЕПС на истом путу…

elektroekonomia22

Последњих година много пута смо слушали приче о нашим највећим јавним предузећима која годинама послују са губитком, Србија гасу и Железницама Србије. Све чешће као губиташ се помиње и ЕПС. Како је могуће да наше највеће јавно предузеће, уместо да прави добит од више стотина милиона евра годишње, се нађе у тројци губиташа? Простим погледом на званично објављене податке у ЕПС-овом билтену може се добити одговор.

Табела 1 – Губитак електричне енергије у периоду 2012.-2014.г.у милионима кWх.

tabela1

Подаци из Табеле 1. говоре о огромним губицима електричне енергије, у периоду 2012.-2014.г. невероватних 15,071 милијарди кWh! Званичници ЕПС-а имају један изговор: није се улагало у систем, зато су губици огромни. Ово образложење је потпуно паушално изречено, нетачно, неодговорно. У преносу струје, тачно је, постоје одређени губици, светски просек је 3 до 5%. Нека буде да је у Србији мрежа лоше одржавана, прихватамо техничке губитке од 5%, што значи да су нетехнички губици у приказаном периоду били по годинама: 9,1%, 9,8% и 13,5%. У кWh изражено изгледа овако: укупни губици ЕЕ за три године износе 15,071 млрд.кWh, када се умање за 5% дозвољених техничких губитака износе невероватних 10,314 млрд. кWh .

Табела 2 – Вредност наше изгубљене електричне енергије по ценама кWh у више европских земаља у милионима евра

tabela2

Подаци из Табеле 2 приказују губитке прерачунате по ценама кWh у више европских земаља. Губитак електричне енергије по просечној цени кWh у Европској унији за три календарске године, по званично објављеним подацима, укупно износи 1,883 милијарде евра!!! Просечно 627 милиона евра по години!!!

Нетехнички губитак у Србији има још једно име, УКРАДЕНА СТРУЈА!

„Влада Републике Србије усвојила је у уторак Предлог закона о потврђивању уговора о гаранцији између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој. Реч је о кредиту намењеним за пројекат реструктурирања Електропривреде Србије у укупном износу од 200 милиона евра“ – објавили су дневни листови. Више се и не зна који је ово кредит по реду, намена је увек иста: реструктурирање ЕПС-а. Под реструктурирањем се подразумева „…модернизација, развој, управљање и оперативна ефикасност енергетске инфраструктуре у Србији“ – нигде, ама баш нигде не пише смањење крађе струје, односно, нетехничких губитака.

Овај проблем као да не постоји, о њему се уопште не прича, чак и ако се прича, увек се износе исти подаци: крађе струје су 1,2 милијарде кWh и то државу кошта 80 милиона евра.

Нико не помиње огромни несклад између просечних 5% техничких губитака и 1,2 млрд.кWh, колико се по званичницима украде. Само једном, прошле године у августу председник Владе Александар Вучић је поменуо крађе од 18%, да неће бити повећања цене струје, док се не утврди ко краде струју. И више нико. Директор Обрадовић као да не зна да овај проблем постоји, њему је највећа брига да смањи број директора за 40. И да ЕПС постане акционарско друштво.

Зашто је крађа струје табу тема у Србији?
Ко то има интереса да се не открију криминалци који урушавају наше највеће јавно предузеће?

Да у ЕПС-у ипак има „одговорних“ показује покретање пројекта за смањења губитака у ЕД мрежи. Пројекат ће се реализовати у периоду 2016.-2020.г., састојаће се из пет пот-пројеката са врло прецизно одређеним задацима и планираним уштедама.

  1. Програм за побољшање управљања основним средствима – очекивана добит од пројекта 3,6 млрд. дин. (30 милиона евра, 6 милиона евра просечно по години),
  2. Програм побољшања одржавања основних средстава – очекивана добит 500 милиона динара (4,2 мил.евра),
  3. Програм за унапређење управљања мрежом – очекивана добит 600 милиона динара (пет милиона евра),
  4. Програм за смањење нетехничких губитака – очекивана добит 11,7 милијарди динара (97,5 мил.евра, просечно 19,5 мил.евра годишње),
  5. Програм измене модела пословања и регулативе – очекивана добит 36 млрд.дин (300 милиона евра, 60 мил. евра просечно по години).

Погледом на прецизно одређене задатке видимо да ће ЕПС и даље бити урушаван, нестручно вођен ка још већем урушавању, вероватно са циљем да се буд-зашто прода у блиској будућности. На такав закључак нас наводи редослед приоритета задатака: у фирми где се на тендерима губи више стотина милиона евра, где више хиљада радника има вишка, нетехнички губици односе стотине милиона евра, први задаци су боље управљање и одржавање основних средстава који ће донети добит од 7 милиона евра на годишњем нивоу!

Ставити на четврто место смањење нетехничких губитака, може само неко ко уопште не разуме материју, не познаје фактично стање, или ко са намером жели да уруши систем још више. И последњи задатак је врло дискутабилан, чудан боље речено: измена модела пословања??? Експерти ЕПС-а вероватно знају нешто што многи други не знају? Или је ово још „једна магла“ која треба да завара некога – да ли то експертски тим жели да завара руководство ЕПС-а и Владу, свесно их обмањујући или се то ради по инструкцијама одређених интересних група? Или је и једно и друго! У сваком случају, наведени пројект води ЕПС ка тоталном урушавању, са организовањем конференције за новинаре на којој ће (за две године) председник Владе објавити: систем је неодржив, морамо га приватизовати!

Средином новембра у Бечу је организован сајам нових технологија где је представљен нови систем „паметних бројила“ који ће у будућности у потпуности спречавати крађе струје.

Највеће светске компаније процењују да потрошња струје без плаћања на годишњем нивоу односи преко 85 милијарди долара. Како многе компаније фризирају податке, врло је могуће да крађе односе двоструко више новца. До краја 2020.г. очекује се да ће 72% европских домаћинстава користити нова бројила. Врло важан закључак је да се инвестиција у замену садашњих бројила, спречавањем крађе и већом наплатом, враћа се за само два месеца.

Да ли су паметна бројила спас и за ЕПС-а? Како дочекати 2020-у? Са садашњим годишњим повећањем нетехничких губитака, до 2020. г. једва да ће једна трећина струје остати потрошачима платишама, све остало ће бити покрадено! Србија не може да чека шест година да би се спречиле крађе струје!

Још давне 1994.г. екипа домаћих стручњака почела је да развија Систем за елиминацију нетехничких губитака. Пуних 20 година истраживања и рада је требало да дођу до коначног производа, јединственог у свету! Систем за елиминацију нетехничких губитака открива сваку тачку на којој нестаје кWh! И спречава крађе 100%!

Јединствено светско решење, овај тим стручњака, преко две године покушава да „поклони“ држави Србији како би се направила фабрика за производњу уређаја, за цео свет. Као и у многим другим приликама, држава није заинтересована. Најмање 6 до 8 хиљада радника би се запослило, производња Система био би у потпуности плод домаће памети.

Како је могуће да нико не жели спречити крађе струје изнад просечних 5% техничких губитака. Зашто до сада нико из ЕПС-а није реаговао? Зашто Влада Србије није реаговала, затражила да види могућности Система?

Немамо одговор на претходна питања, зашто, закључите сами!

Драган Радовић: Зашто су сви против народа


Извор: Васељенска ТВ
Аутор: Драган Радовић
Текс написан: 11. Јула 2016.

Крајем септембра 2013. године једна група стручњака урадила је најбоље истраживање сиве економије у једној бранши: АУТОБУСКИ ПРЕВОЗ ПУТНИКА. Анализа је објављена у дневном листу „Информер„, достављена је тадашњем мин. саобраћаја Антићу, мин. привреде Радуловићу, министру финансија Крстићу, председнику Владе, полицији, Пореској управи Србије и директору Ивану Симичу – анализа је потврдила да се половина промета легалних фирми обави у сивој зони при чему су утаје пореза достигле 80 милиона евра!!!

Већ претпостављате: НИКО НИЈЕ РЕАГОВАО!!!

Никога не занима сузбијање криминала којим се баве заштићени бизнисмени уз свесрдну помоћ криминализованог дела бирократије и појединих политичара!!!

Средином прошле године председник Владе је одржао састанак, на присустни су били сви министри, представници синдиката на челу са Орбовићем, био је присутан и представник највећег удружења аутобуског превоза путника, један од аутора истраживања. Премијеру је предочено да за две године у аутобуском превозу путника ништа није урађено на сузбијању сиве економије, да су утајена годишњем нивоу достигле 100 милиона евра!!! Истог дана одржана је конференција за новинаре, мин. саобраћаја Зорана Михајловић је најавила почетак велике борбе за сузбијање криминала у аутобуском превозу путника. И ПОНОВО НИШТА НИЈЕ УРАЂЕНО!!! Обзиром да све што се не сузбија се по логици шири (коров, вршњачко насиље, утаје пореза, сви видови криминала), сумњамо да ће до краја 2016. године утаје пореза у аутобском превозу путника достићи 120 милиона евра.

img_0612-1-620x330

Питамо се основано: зашто председника Владе, министре, порезинике, инспекторе полиције уопште не занима сузбијање криминала, сиве економије о којој никада није било више приче него данас.

Одговора нема, не знамо да ли је то незнање решавања проблема од стране водећих људи у држави, лоше кадрирање у кључним службама задуженим за сузбијање криминала, саботирање криминализованог дела бирократије да се било шта промени на боље. Или је све побројано по среди.

Прошле недеље Александар Вучић је поручио да Србија иде ка ЕУ, да је то обећао у предизборној кампањи, народ је подржао његову политику и промене курса неће бити. Заборавио је, или се не сећа, да је пре четири године у кампањи обећао да ће се борити против криминала и корупције, зато је добио изборе, и да ништа по том питању није урадио. Напротив, криминал цвета, види се у свим сферама, од 2012.г. па све до данас шверцом преко Царине (државне службе) прокријумчарено је без плаћања царине и ПДВ-а преко 15 млрд. еура робе, домаћи произвођачи (у власништву страних инвеститора) на црно су пласирали преко 4 млрд. еура акцизне робе, заштићени бизнисмени прањем новца су изнели преко 18 млрд. УС $ (прецизне податке НБС доставља америчком Глобалу сваке године), заштићени млинари су преко два милиона тона брашна пласирали на црно (100 хиљада шлепера који су превезли нерегистровано брашно до потрошача нико није приметио). Евазија пореза (избегавање плаћање пореза) достигла је 60%! Криминал на тендерима још увек не помињемо, страначки кадрови опљачкаше свако јавно предузеће које постоји. Чак и ЕПС урушавају, нон стоп задужују, приказују га као губиташа, припремају за „докапитализацију“ иако „наше благо“ може на годишњем нивоу имати профит од најмање једне милијарде еура! Само крађе струје од 2012.г. па све до данас дуплиране су, некада су биле на годишњем нивоу 3 млрд. kWh, у 2014.г. достигле су 5,997 млрд. kWh, још увек (???) нису објављени подаци о производњи и крађама струје у 2015.г. Ђердап 1 са производњом од 5,91 kWh целу годину ради за струју коју НН лица покраду, врло често уз стручну помоћ „мајстора“ из ЕПС-а … Јединствено светско решење за сузбијање крађе струје постоји, СИСТЕМ ЗА ЕЛИМИНАЦИЈУ НЕТЕХНИЧКИХ ГУБИТАКА открива и спречава нестанак сваког киловата, Влада Србије не жели да примени, не жели да сачувану струју извози у земље Западне Европе и наплати једну милијарду еура на годишњем ниво, по цени просечног киловата у ЕУ.

Зашто???

Коме је интерес урушавање ЕПС-а? Зашто је ММФ-у ЕПС највећи проблем? Зашто ММФ не тражи од Владе повећање наплате пореза, једина мера која ће спасити: државу, буџет, ПИО фонд, школство и здравство, смањити задуживање, повећати пензије, направити подлогу за снижавање свих пореских стопа што би омогућило покретање малих и средњих предузећа?

Незаинтересованост водећих људи у држави и дела бирократије за сузбијање криминала није од ове године, траје најмање две деценије, најизраженија је од 2012.г. Што је најгоре, као грађанин ако желите да помогнете, немате коме да се обратите, тачније, ако се обратите нећете добити никакав одговор. Замислите када доставите материјал на више адреса државних органа у коме је описан начин вршења криминала у три бранше, где наводите да најмање 700 до 1000 фирми (врло једноставно је открити које фирме) незаконите радње обављају на идентификоване начине, утаје пореза достижу више стотина милиона евра, и не добијете одговор. СБПОК вам једноставно не одговора већ неку годину, Пореска управа такође (без обзира што се директори стално мењају, не занима их), министрима финансија и привреде је испод части одговарати на овакве мејлове, државни секретари и не прочитају садржај. Тужилаштво нема обавезу да одговори, а и: „…нема 700 тужиоца да би истражило све криминалне радње…“.

Највеће разочарење доживео сам пре месец дана када сам добио од Министарства правде одговор на конкурс за доделу средстава, тим у коме сам и ја, доставио је програм за сузбијање криминала, корупције и сиве економије – темељито је образложено да после тромесечне обуке државних службеника у наредних годину дана тим гарантује наплату једне милијарде еура пореских прихода сузбијањем описаних криминалних активности у првом пасусу, до краја друге године гарантовано смањење сиве економије на европски просек 12% што би донело већу наплату буџету од 3 млрд. еура на годишњем нивоу. Министарство правде је навело разлог одбијања: маркица на коверти је укосо залепљена, није посебно наглашено да је пошиљка за конкурс. Бирократију не занима суштина, форма је најбитнија криминализованом делу државног олоша да задржи статус кво!

Да се тим не предаје говори и упућен мејл мандатару за РАЗГОВОР СА ПРЕМИЈЕРОМ, из кабинета нам је потврђено да је пријава добијена, разговор (искрено) и не очекујемо. Најважније теме за мандатара и грађане у првом кругу пријемa биле су запошљавање, незавршене парнице, непотпун стаж, комшијске међе – сузбијање промета на црно преко десет милијарди еура робе и услуга, четири милијарде еура већа наплата пореза из криминалних активности и није тема првог реда приоритета, још мање добар разлог да вам мандатар удели неки минут разговора.

Морам још ово да нагласим: ове теме никада нису занимале многе: уреднике Политике, Новости, Блица, НИН-а, водеће професоре београдског економског факултета, чланове Фискaлног савета, водеће економске аналитичаре, уреднике разних економских магазина, па и опозиционе економске експерте. Интересовање нису показале и велике синдикалне вође разних државних и независних синдиката (СССС, Уније послодаваца, Привредника), синдиката по гранама, многе невладине организације (Налед, Усаид, Америчка привредна комора), ама баш нико! Занимљиво је да РТС-ове велике новинаре Ољу Ковачевић, Весну Дамјанић Бранковић, уредника Ненада Љ. Стефановића, директора жутог Бујкета, ове теме такође не занимају, мада знају да је ПРАВО ГРАЂАНА ДА ЗНАЈУ СВЕ. Бар тако кажу.

Из свега изнетог само један одговор немамо: зашто су сви стали на страну криминалаца (криминализованог дела бирократије, појединих политичара и заштићених бизнисмена) а против свог народа!!!

Подигле се куке (без мотике)


Извор: Млада Српска Снага»
Чланак написан: 31. маја 2016.

Кука без мотике

Кука без мотике

По много чему почесмо да предњачимо у односу на земље у Европи, а такође и да – по многим негативним стварима – превазилазимо и многе земље Африке и Азије. Наравно, треба узети у обзир да на тим континентима постоје земље које су озбиљне, уређене и војно безбедне, а да и не говоримо о томе колико неке од земаља – којима се, вероватно, многи у Србији данас подсмевају, ваљда им је тако лакше да сакрију своју муку или једноставно немају појма те подлежу ступидним стереотипима – имају становништва, те самим тим и перспективу за лакши развој и чињеницу да, баш захваљујући броју становника, бивају кудикамо озбиљније схваћене у круговима међународне политике.

Од свега наведеног, ми немамо ништа. Осим, по свему судећи, податка да смо трећа најсиромашнија земља у Европи:

http://www.politika.rs/scc/clanak/291154/Srbija-treca-po-siromastvu-na-listi-90-drzava

Главни параметар за изведено истраживање била је стопа незапослености. Како треба имати у виду да је у Србији преко пола милиона људи запослено са минималним личним дохотком, није нереално сматрати да нисмо ни трећа најсиромашнија земља – него прва!

Ипак, код нас се по том питању ништа не предузима већ 26 година – са посебним акцентом на период од петооктобарске револуције, где је мисао о пљачкању на сваком месту и у сваком погледу, једноставно заменила реч: приватизација.

У последње време, сиромаштво се жели легализовати, а одговорност са државе пребацити на све држављане Србије. Подмукла подвала на коју су се неки наши суграђани и те како упецали, а о чему се заправо ради?

Евро за студенте роботике

Евро за студенте роботике

http://www.radiosignal.rs/evo-za-sta-ce-novosadani-davati-po-evro/

Ради се о студентима ФТН-а из Новог Сада који треба да оду на такмичење роботике, звано “Еуробот“, а које се одржава у Француској. Покренута је акција како би се прикупило 4000 евра, те се тако се нашим младим такмичарима платио пут, пошто су за смештај успели сами да скупе новац.

http://www.blic.rs/srce-za-decu/humanitarni-teleton-za-pomoc-najmladjima-blic-i-rts-su-ujedinili-celu-srbiju/ghbt534

У емисији на РТС-у, а преко „Фондације Блиц“, у хуманитарном шоу-програму Телетон, учествовале су многе познате личности, од којих и неки политичари, затим неки који су политичке странке директно подржавали, а и неки који су се кроз исте (и уз помоћ истих) добро овајдили. Циљ акције је био прикупљање апарата за проверу слуха код беба у свих 56 породилишта широм Србије.

http://blatobran.com/tag/mikser-festival-2014/

Овде би требало обратити пажњу на пројекат који је победио, а све у циљу хуманости и помагању најсиромашнијима. Комшијски чивилук је покренут 2014. године и замисао пројекта је била да се поред контејнера, а на “комшијски чивилук“, окаче храна, одећа и предмети за рециклажу, како би били достпупни корисницима на достојанственији начин и тако се допринело квалитету живота локалне заједнице. У пракси је заживела и “кука“, која се такође оставља поред контејнера, са истом наменом.

Куку нама

Куку нама

Дакле, три потпуно различита примера која, на свој начин, говоре о неодговорности, лицемерству и скретању са главне теме. Шта је главна тема? Главна тема је свакако питање: „Шта ће нам држава ако не може да реши елементарне проблеме својих држављана, а пре свега једно од најосновнијих људских права, право на рад“? Постало је нормално да се најбољим студентима сакупљају паре по градовима како би могли да оду на неко инострано такмичење. Они који су нас опљачкали и директно учествовали у стварању оваквог накарадног система праве акције где управо они позивају сиротињу да зове и донира новац за породилишта. И на крају, сасвим је нормално да људи роваре по контејнерима, али смо толико лицемерни, те нам је жао да се прљају и улазе у њих по храну, него ћемо на “Куке“ да је качимо, онако културно. Грозно! Деца са ретким болестима се оперишу преко СМС порука и опет прикупљањем пара од српског народа, који и у свој својој беди, увек некако нађе да бар мало помогне.

Они што имају највише новца – позивају сиротињу да донира. Политичари који су створили овакав систем, позивају своје жртве да дају и оно последње што имају, док су они лично – све богатији и богатији. Проблем се скреће на хумана осећања људи, а не на државу чија је дужност да отвара радна места и омогућава пристојне плате, како бисмо могли иоле нормално да живимо. Таквој држави, а из горе наведених примера, који су само капи у мору, много је лакше да сиромаштво и званично легализује као сасвим нормалну ствар, кад већ то и на сваки други начин чини.

Која је сврха такве државе?

*********************

Драго ми је да су млади Србије почели да се буде, покрећу, показују иницијативу, и организују, а неке младе људе Србије из организавције и покрета: „Млада Српска Снага“» можете чути у доњим емисијама „Гнева Србије„, коју води Милан Миленковић  на интернет радију „Снага Народа“».

Гнев Србије 08.12.2015. – Игор Антишић

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Гнев Србије 04.03.2016. – Игор Антишић, Јован Јовановић (Млада српска снага)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

%d bloggers like this: