Моја блогерска каријера је завршена. Збогом свима…


Моја блогерска каријера је завршена, не како сам ја хтео, већ како је то живот одредио. Мислио сам да ћу издржати и моћи да пишем и објављујем чланке до 20. марта 2017. године, када се навршава тачно 10 година од када сам отворио свој блог (сајт) на ВордПрес систему, па да тако уоквирим десетогодишњу каријеру свог списатељства, али преварих се, јер ми је 17-ог марта нагло позлило. Извуко сам се некако од тих повраћања и пролива, ситуација се сада стабилизовала и смирила, али ме забрињава један кратки, али знажни и болни грч у пределу бешика-простата (можда је и једно и друго у питању), али мало улево. Ништа није критично, али је за мене све ово озбиљно и врло упозоравајуће.

Наравно, ја сам крив за све, слутио сам да ово може да се деси, али све сам мислио и надао се: „издржаћу ја, јак ми је организам, јак ми је организам…“. Јесте, јак ти је организам, али све има своје границе. Све је ово због мојих очију, а посебно око ситуације са мојим левим оком, о чему сам раније нешто писао. Наиме, када се један орган много изпрефорсира и преоптерети, да би он како тако функционисао, његово преоптерећење преузимају други органи у организму, а пошто сам ја повадио готово све зубе и ставио вештачку вилицу, преоптерећење са очију прешло је у пределу бешике и простате, где сам у задњих 6-7 месци осећао извесну тензију и напетост, односно оптерећење, али… увек има једно „али“ које све поквари, а то је мој ум који ме је скоро здравствено сатро жељом за писањем, тако да…

Било како било, ово је крај моје блогерске каријере, јер сустижу ме и егзистенцијални проблеми, будући да сам на социјали и народној кухиње, извршитељи су ми за петама због неплаћених комуналија, тако да ми предстоји врло тешка и неизвесна борба за елементарни егзистенцијални опстанак, да повратим здравље…

Наравно прихватам све то, све је то живот, па нек ми буде шта треба.

Отворићу блог мало за коментаре, једно 7-8 дана, интернет ћу сигурно имати до 10. марта, можда и цео март, а после ћу преглеђивати пошту према могућностима у неком интернет кафеу…..

Ето, сад, после 10 година заиста посвећеног рада на писању, уз много жртви и одрицања, не знам шта да кажем, ваљда треба да се створи нека већа дистанца, али оно што сигурно могу да кажем је да сам дао целог себе, и више од тога! И не кајем се никако, само је требало да будем мало органозованији и самодисциплинованији.

Порука мојим читаоцима је, главни непријатељ човека је незнање. Зато, да би се образовали по питању разних истина: историјских, научних, духовних, о људској врсти, Планети Земљи, али заиста… почните да пратите Мидгард» групу на фејсбуку. Лажи на овој Планети су тако колосалне, тако да истини у очи неће моћи да погледају чак ни многи од оних који размишљају својом главом, чак и они морају да „конзумирају“ истину на кашичицу да би се како-тако полако усмеравали на путу истине, јер све је тако шокантно да се истина прихвати, када су лажи тако колосалних размерае, а истина изокренута наопачке. Напросто… треба времена за то, будући да превелика доза истине, тешко се „пије“ (може да буде и „отров“), већ мора да се пије кап по кап, чашица по чашица, док полако не уђе у метаблизам, док се не стври нови ум и свест. Међутим, само знање није довољно, оно јесте основа свега, али ако се не примењује и не ЖИВИ ОСВЕШЋЕНО у пракси, такво знање је само мртво слово на папиру.

Моја порука Србима је да само србин србина спашава, не чекајмо помоћ од руса, већ се сами требамо борити за свој свеколики бољитак, ако нам руси помогну добро је, али не може рус бити већи србин од србина. Угледајмо се на своје славне претке, на делу, и ето нам бољитка. Како ће Путин помоћи нама, кад не помаже ни својим русима у Домбасу, јер руски цивили тамо највише гину за време „примирја“ од бомбардовања украјинаца који се не упозоравају да крше примирје. Али зато кад руси у Домбасу узврате и крену у контранапад, онда се по савету безбедбости УН-а (читај амери) „крши“ примирје. Сценарио је добро извежбан у рату у Босни када су у питању били муслимани и Срби.

Друго, не уздајте се срби у тзв. Трампа-србина. Какав бре Трамп, он је само вешта превара и режија холивудских мајстора илузија, заборавили сте где се налази Холивуд. Трамп је само предах, да се амери консолидују на унутрашњем плану, до коначног обрачуна са русима, а дотле ће дипломатским вештинама да гурају русе да „крваре“ на жариштима које су отворили у Украјини, Сирији, а можда им отворе још неко. Ајде да разумем режимске ботове да пишу бајке о Трампу и србима: „Трамп враћа Србима Косово!“, али прегршт је разноразниох патриота „аналитичара“ који само своје пусте жеље пројектује ка Трампу, да ће тобоже помоћи Србима, да је он некакав чак пријатељ с Путином, и гле чуда, тај „руски“ човек је скоро тражио да руси треба да врате Крим Украјини. Хоће, да вратиће, али кад амери врате мексиканцима Тексас и пола Америке Индијанцима. Сећам се исто је лудило било и са Обамом када је дошао на место предсеедника САД, као он ће „с*ебати нови светски поредак“, чак ће имати и „помоћ ванземаљаца“ у томе, а био је гори од свог претходника. Исто ће бити и са Трампом…

Срби, тешка времена долазе, доћи ће још до веће социјалне катастрофе по целој Србији, и ко зна шта још споља, јер нису нас домаћи квислинзи на власти свих боја за џабе разоружали, чак су и програсили да „Србија нема непријатеља!??“. Све је ово врло озбиљно и опасно, тако да ако се како-тако не организјемо као нација, бићемо лак плен непријатеља који нису далеко, у нашем окружењу су, то сви знамо, и сви се ра разлику од нас наоружавају…

Запамтите, само народ који чини спој предака, садашњих поколења и будућих… може опстати као народ, као нација, у противном… све ће се нације распршити у скуп појединаца чинећи аморфну зомбирану грађанштину, која ће ропство сматрати „слободом“ и „живеће“ у компензативним виртуелним ИТ и ТВ световима, ван сваке стварности и реалности.

Србе може само национализам спасити и мудра нацонална политика вођена од праве патриотске елите, коју срећом имамо око 5% у интелектуалним круговима, само их треба довести на власт, а осталих 95% откорењених анационалних интелектуалаца је најтежи шљам којег су срби икада, али заиста икада имали у својој историји…!!!

Радује ме да примећујем да се уочава одређени слој србске омладине са јаком националном свешћу и идентитетом (образује се и нформишу преко интернета), и у некој од тих будућих генерација видим спас за Србе, само је питање коју ћемо цену платити до тада. Један одабран, мањи али значајан број младих срба све више увиђа да је копирање свега што долази са запада чист бесмисао и идиотизам, јер ма колико добро копирао нешто, копија је само копија, а не оригинал, запамтите то!

И зато срби, србска омладино, будите оригинални, будите оно што јесте, Срби! Поносите се својим Славним Прецима и угледајте се на њих делима! Не мислите само на себе, већ и на своја будућа поколења! Поносите се својом националном културом, својом славном историјом, својим славним војсковођама, својом слободарском свешћу, задојите се њоме!

Живела Србија…!!!

Владан Вучковића – Паја, легенда Бора
Инструментал: „Марс“, „Ила-Ила“, „Београд“…

Владан Вучковић Паја – Планет X (Пут ка Сунцу)

Извор:
http://www.vladanvuckovic.info/

Радио 2М: Милан Миленковић се разболео, саопштење за слушаоце – 23.12.2016


Један врло значајан човек, зналац, интелектуалац и медијска личност се разболео. Ради се о Милану Миленковићу који је више од 5 година у медијском простору Србије, али на алтернативним медијима, на интернет радију. Прво је почео да ради на радио Фокусу, па затим на радију „Снага Народа“ (чини ми се од септембра 2013. је стартовао са радом тај радио), и од средином јула 2016. основао је свој радио, „Радио 2М“, где је нажалост пре 10-ак дана, морао да престане са радом због озбиљне болести (следе му 2 операције), а о чему се ту ради, чућете од самог Милана у његовом саопштењу за слушаоце.

Милан Миленковић...

Милан Миленковић…

Ја нисам пратио Миланове емисије на радио Фокусу, јер нисам слушао тај радио, већ сам почео да га слушам на Радију Снага Народа, па после наравно и на његовом Радију 2М. Слушајући Милана у његовој емисији „Гнев Србије„, ја сам се све више одушевљавао њиме, и могу да кажем, по неком свом аршину, да је Милан генијалан човек и генијалан интелектуалац (каквог Србија дуго није имала на јавној медијској сцени), има црту мудрости и практичности коју многи интелектуалци немају, већ само своје суво знање, своје ЗАЦЕМЕНТИРАНЕ У ПОДСВСТ ИДЕЈЕ, ИДЕОЛОГИЈЕ, ДОКТРИНЕ, ТАШТИНЕ, СУЈЕТЕ… и то им је најважније на свету. На крају, такви интелектуалци су увек жртве своје сопствене личности, али за њихова разочарења и заблуде, увек је крив неко други, а не они сами, па и народ, јер „неће да слуша“ те „паметњаковиће“, да се управља и ради по њиховим доктринарним и идеолошко-идејним „инструкцијама“.

Због свега овога, зато је Милан од огромног значаја пре свега за нас Србе, јер је на медијској сцени Србије пионирски започе заиста тежак „рударски“ посао, да „описмени“ Србе у најбитнијим областима за живот једног народа, које су најважније за његово интелектуално, ментално и биолошко опстајање кроз историју, у живом оригиналном облику – са слободом у срцу и души, а не да буде мутант разних идеја и идеологија, „жртвено јагње“ недовршених интелектуалаца и политичара-шибицара, политиканата и отворених мрзитеља србства, којих Србски Народа процентуално има највише од свих народа у свету! Зато смо ми срби ту где јесмо, као народ, заједница и колектив полако венемо, нестајемо, а недовршени интелектуалци, преваранти и багра опстају, јер су инстант творевина, људи без душе, код њих постоје само приватни интереси и корист, једном речју – лукративност.

Зато су људи попут Милан Миленковића прави бисер и драгуљ у једном народу…!

Јер, Милан је започео пионирски рад у најбитнијим областима за један народ, да разумеју и правилно схвате суштину: политике, геополитике, историје, образовања, битисања једног народа… али и да правилно схвате свој ментални склоп, своју етно-психологију, значај своје култре, својих предака и њихове жртве, ради нас, њиховог покољења, да не би били колатерална штета историјских процеса, идеја, идеологија, „интелектуалаца“…

Морам да признам да сам под Милановим утицајем и сам научио доста тога, схватио, променио сам и кориговао разне „углове гледања“ и схватања, јер сам, после преиспитивања, увидео да је Милан у прву. Уверења никада не требају да вам буду зацементирана, већ меко-чврста, у противном… бићете жртва својих уверења, и нећете имати храбрости да истини поглеадте у очи.

Има нешто у том човеку, нека чаролија са којом је рођен, јер заиста уме да у медијима своје огромно знање пренесе том обичном човеку, као и интелектуалцима, што нимало није лако, правилан И МУДАР поглед на најбитније области за историјско битисање једног народа у оригиналној суштини и облику, да не буде препарирани патрљак превараната, шибицара, промашених политичара и „интелектуалаца“.

Милану желим да има успешне операције, да нам што пре оздрави, и да нам се врати у свом „Гневу Србије“!

Не брини Милане, вратићеш нам се ти, оздрвићеш, јер снага је у теби, и духу наших мужјака и предака, који је са тобом….!

А сада погледајмо шта Милан има да нам каже…

***********************

Радио 2М – Миланово саопштење за слушаоце, јер се разболео – 23.12.2016.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Милан Миленковић:

„Поштовани слушаоци, добар дан. Данас слушате, а заправо и не слупшате ново издање емисије: „Гнев Србије.“ ја сам Милан Миленковић и први пут за 5 година колико се бавим овим послом, не говорим уживо него шаљем гласовну поруку коју ће Веки емитиовати током ове емисије.

Ево о чему се ради…

За ових 5 година колико се бавим овим послом, стекао сам међу вама стотине пријатеља. Нећу претерати ако кажем да сам упознао хиљаде људи, а да су десетине људи прошли и кроз моју кућу, тако да вас у неку руку сматрам својим пријатељима, не слушаоцима, него пријатељима. Ви знате да они који су се виђали самном, знате да смо увек били у пријатељском односу, и једноставно, нисам од оних новинара и оних јавних радника који се држе далеко од људи, попују им и држе им предавања из даљине. Ја сам само један од вас.

Нажалост, допао сам озбиљних здравствених проблема и не знам да ли ћу од радија бити одвојен неко време, можда месец дана, или ће ово можда бити моја последња порука коју ћете слушати. Оболео сам од озбиљне болести, и велико је питање у ком правцу ће се то одвијати. Очекују ме 2 скоре операције, једна на глави, једна на плућима, тако да неко време, ако све буде по добру кренуло, неко време нећемо бити заједно, а ако крене на зло, заборавите све ово што сам вам причао. У сваком случају, без обзора на то шта се самном догоди, врло је важно да овај радио опстане, не као мој радио, него као радио једини можда слободан медиј у Србији који није везан низакога, осим за вас.

Ми никада нисмо имали донација од богаташа, ми никада нисмо имали донације од власти, ни из прве, ни из друге, ни из треће руке. Све што смо створили, створили смо сами, са вама заједно. Идеја слободе, мора да се сачува у медијском простору Србије, ма колико она данас мала изгледала, у тренутку неких великих друштвених потреса, та идеја може да нарасте до неслућених размера. Срећом, скупили смо се овакви какви смо, и колико нас је, ја верујем да је 90% људи који, има ту и хејтера (мрзитеља) има људи који ће се веома радоваита овоме што ми се десило, али, у већини сам сигуран да сте ви изабрани људи у овој Земљи. Да ово што се скупило око овог радија, да су заиста људи којима је стало до слободе и до Србије, без обзира где живите: на Новом Зеланду, у Америци, Малој Крсни, потпуно све једно.

Дакле, ми смо оно са чим Србија још може да рачуна. Мене је ова болест можда стигла, и због тога што сам за 5 година имао преко 1400 емисија, и провео за кратко време, дакле неких 5 година, 4 хиљада и 200 сати у програму, у пољу електромагног зрачења. Нисам се штедео ни једног тренутка, радио сам по својој савести, по својој ћуди. Могао сам да смањим, нисам хтео да смањим рад, волим да будем у етру, волим да будем са вама. Можда је и то узрок, пушење свакако, сви знате да вадим цигару за цигару. Ко зна шта је све то… стресови, 300 чуда. Било како било, ја се надам добром исходу, али ако до тога не дође, немојте дозволити да овај медиј пропадне и да се угаси. Нећете имати други. Сви други који се појаве, биће у рукама, зваће се „опозиционим“, а биће у рукама или власти, или богаташа. Будите опрезни, врло често се у Србији појављују патриотски медији који то брзо престану да буду.

Ја ћу покушати за ново време док не будем са вама, имам у виду једног момка који је, неће се ни он наљутити да овој чује, мој ученик… на неки начин ученик, један ингениозан момак из Новог Сада, Игор Антишић. Ако га наговорим да пристане да води по неку емисију док ја не дођем, док се не вратим у игру, добро ће бити. У сваком случају, ако буде нечега још важно, обавестиће вас Веки и Оливера, послушајте у Оливерине емисије, онда ћете сазнати све што је важно, и морам да се извиним свима вама који су ме звали лично, нисам био у ситуацији да свакоме одговорим на позив и поруку, јер просто, немам енергије. Ја 3 месеца водим емисије са метастазом у мозгу, уз крајњи напор, везан за столицу, а сад већ од куће у последње време, нисам хтео да прекидам до последњег тренутка, само треба да будем са вама. Сад је већ готово, сад већ не могу да бирам шта ћу да радим, морам да идем на операције, и то је то.

Хвала вам што сте свих ових година били самном. Како год, кажем, да се ово заврши, хвала вам што сте били са нама, и чувајте идеју слободе!

Ми смо потомци слободних људи и великим мужјака, и великих мајки!

Ми нисмо народ слугу, ми нисмо народ колаборациониста. Чувајте ту идеју слободе! Како год се кажем, ово заврши, ова Земља треба да живи и после мене, и после вас. Треба да живи за нашу децу, за наше унуке. Нама су дедови ово оставили не да ми то растуримо, да не кажем неки гори израз, него да то пренесемо својој деци. Да не будемо прва генерација Срба, која је деци оставила мање него што је добила од предака.

Још једном, хвала што сте били с нама. Чућете све што је важно, или што ми мислимо да је важно у вези самном. Останите уз радио. Лично, за себе не тражим никакву помоћ, никада нисам тражио ни од кога. Од вас нисам тражио новац лично за себе, нити ћу тражити. Али, покушајте да радио одржите у животу.

Хвала вам још једном, и желим вам пријатан дан.“

Гнев Србије: 26.12.2016. – Миланова порука – Цигла

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Мианов Текст. Извор: Миланов сајт

Цигла

brick_by_miles_johnston

После пет и по година рада, са само петнаестак дана одмора, преценио сам своју копаоничку снагу и дошао у ситуацију да се – после више од хиљаду четиристо урађених емисија и четири и по хиљаде сати програма уживо – извучем из дневне политике и да се ограничим на, мање-више, читање наслова дневне штампе.
За десетак дана игнорисања медијског простора и друштвених мрежа, почела је поново да ми се формира „велика слика“ коју сам почео да губим под теретом посла, који је подразумевао бављење дневним догађајима. То никако не приписујем неким својим посебним способностима; пробајте сами – искључите се са друштвених мрежа недељу дана, игноришите медије, приватне и кафанске разговоре, а онда се вратите свему томе и уочите колико ће вам смешни и банални бити коментари за које сте, само неколико дана пре тога, мислили да су озбиљни и садржајни и у којима сте сами учествовали. Заблуде лако отпадају од човека онога тренутка кад одлучи, или кад живот одлучи тако, да у њима не учествује.

Ми, Срби, смо народ егалитариста, средњака, народ у коме свако мисли да може о било чему да донесе квалификоване одлуке, и то чисто интуитивно да две ганглије не укључи. Да се куће у Србији зидају на начин на који Срби размишљају о политици, Србија би изгледала као да ју је цунами развалио.

Зато, ово што пишем и говорим, неку вредност има – и то, наравно, у оквиру оних личних вредности које ја имам – само за оне међу нама који нису склони олаком закључивању на основу двоминутне телевизијске репортаже, или на основу неке претходно постављене доктринарне претпоставке којом се гола емоција просто рационализује. У уобичајеној српској шеми то изгледа отприлике овако: мој деда је био монархиста – ја волим свога деду – монархија је најбољи облик државног уређења у Србији. То, да у свету има и богатих и сиромашних монархија, и девастираних и богатих демократија, те да се у политици, када она то заиста јесте, никада не ради о догмама и доктринама, него увек само о практичним питањима, кроз мозак доктринара никада прошло није, нити пролази.

Лакше нам је да мозак користимо за довијање и доношење брзих и нетачних судова, него да мислимо. Уверења сматрамо самом сржи људског бића, али само онда када су нетачна и када их треба бранити од чињеница. Сви наши аргументи заправо јесу аргументи против чињеница, иако ниједан аргумент није оборио чињенице. У Србији је увек било надмоћних духова, људи са изразитим поштовањем за чињенице и за стварност, али смо им ми увек као народ претпостављали доктринаре, сањалице, идеологе, а обично свима њима – преваранте. Вазда смо више волели лепу лаж, него чињеницу, јер се са чињеницама треба борити и изборити. Идиотска поставка да се прво треба створити идеологија, односно шема деловања, па да тек онда треба видети како да се живот уклопи у ту шему, век и по разара српски народ. Живот сам по себи нема шему и нема систем. Када идеологија и живот дођу у сукоб, а увек дођу, сви српски доктринари, од либерала из XIX века, преко комуниста до данашњих патриота и европејаца, рупу између живота и система крпе лажима, па су још притом бесрамно уверени да је њима лаж дозвољена само зато што се она одвија у неком вишем интересу који само они виде.

Последња практична питања у српској политици је решавао Милош Обреновић. Од та времена на овамо решавају се идеолошка и доктринарна питања, без икаквог циља и смисла за историју. Оно што је релативно стално вазда се мешало са оним што је привремено и ефемерно. Нација, као релативно стална категорија, протеривана је и унижавана од грађана који ће доћи и проћи, а шта ће остати од нације кад грађански вандализам прође, гледаће наши унуци. Монархија је, између два светска рата, прогањала комунисте, као да су они хиљадугодишње питање за српски народ, а не минорни политички покрет. Пошто су дошли на власт, комунисти су, како их је Бог паметне дао, и сами поверовали да су зајашили историју, па су кренули да прогањају своје непријатеље, а да нису ни приметили да су их истребили већ 45-те. Српске владике, у најбољој традицији жалосног схватања политике, су, током 80-их, уместо да чувају Дечане, Грачаницу и Пећку Патријаршију, вијале комунисте по Београду, ни не увиђајући да су проблеми Срба и Шиптара потпуно независни од облика политичког система у коме се одвијају.

Почетком 90-их је створена идеја да је српско питање заправо демократско питање. Рђави катедарски мољци, спарушни институтски научници и Фулбрајтови стипендисти су читаву једну нацију још једном везали за политички систем, ни не увиђајући да је нашим непријатељима сасвим свеједно да ли су Срби комунисти, демократе, или Марсовци. Не постоји тај облик политичког система код Срба који може да пасивизује наше непријатеље; генералу Кастеру је био добар само мртав Индијанац, а да ли је он био Апач, Сијукс, или Чироки, њему је било свеједно. То је оно што Срби не разумеју.

Ових дана је, колико видим и пратим, главна тема у српским медијима оно што се, у београдском жаргону, зове „продаја цигле“. То је, иначе, београдски израз за подвалу. Наша русофилија је коначно добила и свој израз у еврима. Не памтим кад сам видео тако сложно одушевљење европејаца и русофила у Србији и то око пола ескадриле старог гвожђа. Опет смо побркали Русију са руском политиком и платићемо цех за то. Прочитао сам много коментара од којих је већина, до у ситна цревца, описивала техничке карактеристике полуувенулих авиона, затим бурне поклике Русији што се враћа на Балкан са толиком силом, којом није успевала да освоји ни мања предграђа града Грозног током рата у Чеченији. Постали смо, кажу русофили, војна сила у региону, док им европејци терцирају и гледају које ће провизије да узму ремонтовањем бабе у девојку.

fonstola-ru-95576

Безмозговићима је потпуно промакло да на Балкану не постоје регионалне силе, јер Балкан никада није ни одлучивао о својој судбини. Ми водимо туђе ратове и ту неколико рђавих мигова ништа не може да промени. Опасност која се крије иза ове, на око привлачне трансакције, потенцијално је веома велика. Вучић постаје водећи патриота у земљи. Патриотске групе којима је овладао сада могу отворено да му пруже подршку, уз изгледе да овлада још већим медијским простором у Србији. Русофили су тренутно заслепљени и желе да верују да је уз неколико рђавих авиона коначно досегнут аргумент да се ствари у свету мењају и да ветар коначно почиње да дува у српска једра. И увек имају оправдање за Русе: и кад смо мирно гледали понижавања њиховог народа у Литванији, Естонији и Летонији, и кад смо гледали како олигарси и службеници Светске банке и ММФ-а, петнаест година после пада Јељцина, воде монетарну политику у Русији и своје девизне резерве држе у Америци; разумели смо сваку руску муку, сваку бољку, сваку спорост, али како ћемо разумети да су, од свих народа, баш нама продали циглу? Кад се буде испоставило, а испоставиће се, да се од те цигле, ремонтоване за сто евра по комаду, неће направити грађевински блок, наши русофили, у најбољој традицији доктринарства и сањалаштва, уместо да признају да је продаја цигле оно што је одувек била – фора, утројиће своје појање мајчици Русији, не да би одбранили Русију, јер то више неће ни моћи, већ да би одбранили своје заблуде. Тако ћемо се опет вратити на онај негативни циклус са почетка ове приче.
Србин, ако хоће да живи, а не само да гледа за чије ће бабе здравље погинути, мора да научи бар да рођеног брата воли више него брата од стрица. То, истина, и није нека нарочита мудрост, али нам је некако испала из видокруга са појавом грађанског друштва. Једног дана ће чак и задрти русофили видети да је цигла ипак само цигла, па ће онда направити другу врсту грешке и окренуће се Западу, а са те стране ће доћи друга цигла са сличном ценом ремонта у грађевински блок.

Другим речима, мали народи имају само два избора, да преживљавају као слуге великих, или да схвате да су сами на свету и да се боре са том чињеницом. Иако је политика, скупа са светском позорницом на којој се одвија, више налик ноћи у кишној џунгли, него утопијској представи о братимљеним народима света, ни у тој кишној џунгли не умиру сви мали и слабији. Простора за преживљавање има, али само онолико колико памети за то има и колико та памет успева да се пробије кроз бескрајне талоге нашег бедног политикантства, кроз пресушене долине наших доктрина и кроз нашу, сад већ и биолошку, запуштеност. Карађорђе и Милош су налазили своје путеве и ми смо, као народ, са неминовним осцилацијама, пола века расли и јачали. Дакле, онај ко решава практична политичка питања, ко зна ко су му непријатељи и ко не брка ко су му савезници, ко свој хлеб једе и ко своју пушку носи, има будућност. Проблем са будућношћу је у томе што она, у материјалном или доктринарном смислу, награђује само појединце, али не и народе којима ти појединци владају. Народи, колико год ово у кључу политичке коректности изгледало бласфемично, имају само једну шансу, а то је да имају биолошку моћ над другим народима, а та биолошка моћ сама по себи рађа одгој и дисциплину и природни нагон за одбраном, нагон коме не треба никакво објашњење. Тек такав народ, на темељу биолошких вредности, може да створи Милоша и Карађорђа. Праве вође не настају из доктрина и идеологија, из исправности становишта, већ зато што су одабрани, пре свега биолошки и у сталној конкурентности са једнако добрим биолошким материјалом. То је та разлика између бета примерака који данас воде Србију и некдашњих алфа примерака. За Вучића мислим да би умро од страха да мора да уђе са Карађорђем у лифт, већ негде до трећег спрата, а Коштуницу ни међуспрат не би живог видео.

Али, Милош, Карађорђе, а богами и Мишић, нису куповали циглу.

Милић од Мачве – Ратни савет Вожда уочи Мишарске битке

Милић од Мачве – Ратни савет Вожда уочи Мишарске битке

Објављено у Догађања, Моје импресије, Радио 2М. Ознаке: , , , , , , . Comments Off on Радио 2М: Милан Миленковић се разболео, саопштење за слушаоце – 23.12.2016

Драган Радовић: Порез на имовину, перфидна пљачка грађана и привредника


Извор: Васељенска ТВ
Писано 1. јуна 2015.

Крајем прошлог месеца почела су да пристижу нова решења за порез на имовину. Ко зна из којих разлога локалне самоуправе су поново подигле износе за 20%, 50% и више % у односу на 2014.г.. Многи се оправдано питају: које то критеријуме користе локалне самоуправе? Како је могуће да су обавезе у односу на прошлу годину повећане, у исто време цене некретнинама реално су пале?

porez

Одговор је врло једноставан: ништа није логично! Бирократију и не занима логика, лична корист је једино правило на основу кога се доносе нова решења! Да би грађани разумели претходну реченицу осврнућемо се на време доношења новог закона о порезу на имовину који је ступио на снагу 01.01.2014.г.

Са 31.12.2013.г. укинута је накнада за грађевинско земљиште, локалне самоуправе изгубиле су значајне приходе. Предлагачи новог закона о порезу на имовину сматрали су да локалне самоуправе морају себи обезбедити довољно прихода за несметано функционисање, зато је први и основни предлог био да се као основица за привреднике не користи више књиговодствена вредност, у многим случајевима значајно подцењена, већ тржишна вредност која ће важити и за грађане.

Свака општина је своје подручје зонирала, према зонама одредила и цену. И на реалну тржишну вредност примењивана је пореска стопа, највише до 0,4%, што су локалне самоуправе буквално схватиле и скоро свака је одредила максималну стопу.

У пракси је то изгледало потпуно накарадно: поједини градови су прву зону, еклсузивну, проширили и на приградска насеља, „тржишна“ цена је често била вишеструко већа од стварне тржишне цене, није се правила разлика између куће од блата или мермера, опорезиване су септичке јаме и свињци, подруми и тавани су имали исту цену као и стамбени или канцеларијски простор и још много тога. 50 хиљада је прописана казна за сваког обвезника који не плати у року, до 15. у месецу који је средина квартала (15.02., 15.05., 15.08., 15.11.). Уколико се не плати 35. дан по истеку рока држава има право да иде у принудну наплату).

Да не буде све црно као у претходном пасусу потрудили су се предлагачи закона, ако желите платити мање порез на имовину, можете, али мораћете (МОРАТЕ) ангажовати неку ревизорско-консултантску кућу која ће вам израчунати ФЕР вредност ваше имовине!!! И ту је срж свих наших проблема! Цео закон је смишљен да би ревизорско-консултантске куће покупиле „кајмак“.

Како?

Само позовете „проценитеља“, платите дерачку цену услуге и добићете вишеструко нижу пореску основицу – ви уштедите, држава је оштећена, али проценитељкса фирма је узела своје. Већини грађана и привредницима је лакше да плате веће пореске обавезе јер је неисплативо ангажовање стручњака за процену ФЕР вредности, али великим страним инвеститорима који су покуповали наше највеће фирме и те како се исплати. Једна домаћа приватизована цементара због ФЕР вредности платиће 100 хиљада евра мање пореза на имовину само у једној години. Толико су платили и за ФЕР процену, не жале, већ у другој години ће им се исплатити.

Привредници су добили још једну шансу да плате мањи порез на имовину: „Привредници којима је превисок износ пореза на имовину у свом граду, могу своју објекте да пребаце у неразвијене општине где су износи нижи….“ поручила је Милица Бисић, заборавила је да појасни привредницима како да пренесу темеље и хале на повољније локације.

Збунујуће делују изјаве многих челника локалних самоуправа по истеку 2014.г. да је порез мање наплаћен! Поново се питамо како је то могуће када су грађани и привредници плаћали вишеструко више? Да ли је могуће да је сва та боља наплата анулирана мањим уплатама оних који су платили порез по ФЕР вредности?

ДА! ДА! ДА!

Нека реч о онима који су предлагачи ове пљачке: може се рећи да је већина њих професорска елита, ПРОФЕСОРСКИ ЛОБИ боље речено!!! То су: Милица Бисић», велики уништитељ српских привредника, у сукобу интереса јер је ангажована у једној ревизорској кући, за ММФ води разне пројекте у Србији, од доласка нове владе пре три године била је иницијатор повећања већине пореских стопа на штету привредника; Милојко Арсић, професор на београдском економском факултету, вођа ФРЕН-а, често ради пројекте за стране наручиоце (и ГИЗ), немачки ГИЗ са Грунауером (све је јасно када је Немац ангажован да „помогне“, чланови Фискалног савета и други професори неолиберали са економских факултета. Заједничка особина ПРОФЕСОРСКОГ ЛОБИЈА су месечне зараде од више хиљада евра, некима иду и десет до 20 хиљада евра на месечном нивоу и да раде на уништењу српске привреде!

Да зло буде веће постарале су се и дневне новине, већина преноси само мишљења Арсића, Бисићке и порезника са локала. Политика у тексту од 31.05.15. даје потпуно погрешан наслов: Општинари направе минус, па повећају порезе на станове! Општине у Србији уопште нису у минусу што може да се види из завршних рачуна за 2014.г. Београдска општина Земун на крају 2014.г. остварила је вишак средстава у износу од 88 мил. . Град Пожаревац пренео је неутрошена средства из претходне године у износу од 462,7 мил.дин.

Обреновац је из претходне године пренео 246.169.965,00 динара. Као што се види општине послују фантастично, за разлику од државе која пуца по свим шавовима. На жалост, сви вишкови средстава који су пренети из претходне године, уместо да се искористе за смањење разних пореских оптерећења на нивоу локала, па и смањење пореза на имовину, биће потрошени на много измишљених начина. Докази за ове тврдње су лако видљиви у плановима буџета за 2015.г., већина општина је значајно подигла трошкове, иако је прокламована година штедње. Многе ставке у буџету су повећане, највише оне у којима се исплаћују радници по некаквим уговорима (страначки новозапослени), повећане су и оне за „остале“ услуге. Анализом трошкова у буџету разних општина примећују се врло креативни начини за пљачкање.

У наведеном тексту из Политике лаж је да неке локалне самоуправе разматрају смањење стопе пореза на имовину због бољих резултата у наплати, повећање буџетских трошкова демантује ту тврдњу. Из свега написаног намеће се још један закључак: локалне самоуправе постале су основна ћелија страначких и свих других пљачкања, вероватно зато што их има много (188), можда и због мањег обраћања пажње јавности на њих, ипак су све очи упрте у државу (читај ВОЂУ)!

Напомена: порез на имовину је приход локалних самоуправа, оне су искључиво надлежне за повећање или смањење стопе и одређивање пореске основице, тржишне вредности. За крај године најављују се локални избори на нивоу Србије, сазнаћемо да ли ће грађани и привредници подржати садашњу пљачкашку политику локалних самоуправа или ће је казнити.

Објављено у Анализе, студије..., Догађања. Ознаке: , , , , , , , . Comments Off on Драган Радовић: Порез на имовину, перфидна пљачка грађана и привредника

Блог рођендан – Седам година постојања блога (сајта) „Небојша“


Драги посетиоци,

Ухххх… ко би реко….

На данашњи дан, пре седам година (20.03.2007.) отворио сам себи на бесплатном WordPress сервису (хостинг) бесплатан блог, дакле, ништа не плаћаш, само радиш. То је велика ствар за обичног човека попут мене, који нема никакав приступ на државним и локалним медијима, попут хиљаде истих, где би могао да каже коју реч, јер свима нама обичним људима је мука од оних који уместо нас из народа „заступају народ“ на медијима, телевизијама.

До данас на овом блогу објављена су 1184 чланка, уз 7221 пратећа коментара. Број посета до данашњег дана је солидан, а он је: 1.909.911. Рекордан број посета у једном дану је: 7179.

Сећам се једног мог покушаја, мислим да је то било 2007. да у мом Бору на локалној телевизији ТВ Бор, коју плаћамо ми борани, кажем коју реч о покушају велике пљачке РТБ Бора путем „приватизације“», то је била она ситуација са румунском фирмом „Купрум“, која је требала да купи РТБ Бор за време владавине тог чувеног „поштењачине“ и „патриоте“, сад пропалог Коштунице, који је тад био председник владе Србије (од 3. марта 2004 — 7. јула 2008.), а у тадашњој „приватизацији“ РТБ Бор и покушају пљачке, учествовала су и 5 министра из његове владе, на челу са Миланом Париводићем, који је у то време био министар за економске односе са иностранством и координатор Министарства финасија, и као такаве био је, у име владе Србије, главни и одговорни када је склопљен криминални и пљачкашки купопродајни уговор са Купрумом о приватизацији РТБ Бор, који је срећом убрзо пропао, па РТБ није приватизован. А он човек, иако има завршну реч, и пре свега одговорност, јер ставља потпис на уговор, он није појма имао шта пише у том уговору, да ли је нешто на штету РТБ Бор и државе, или не, јер то су по њему „технички детаљи“ које он није у обавези да зна, јер „то је посао агенције за приватизацију“, а не његов, „јер није добио хонорар за то“ (а чекај, зар ти немаш плату као министар?), а човек потисује уговор у име државе Србије?!!

Направио сам један кратак прилог о том криминалном циркусу, дао сам најбитније детаље и поставио то на Ју Тубе, овде». Али пре тога, пре обог потписивања купопродајног уговора са „Купрумом“, одлучих да покушам да на локалној ТВ Бор кажем као грађанин нешто о томе, звао сам телефоном тадашњу главну уредницу ТВ Бор, објаснио јој шта желим и она ми рече: „Дођите„.
Ја дођох, покуцах на врата, објасних да сам се најавио, и уредница ме одмах упита:
Ко вас шаље„?
Ја одмах укапирах да је она првобитно мислила да ме неки страначки шеф шаље да дам неко саопштење, па ми је зато рекла да дођем, но пошто нисам члан ни једне странке, нити ћу икада бити, ја јој рекох онако шаљиво:
Ја га шааљем.“
уз објашњење да нисам члан ни једне странке, али да као грађанин имам права да се појавим у медијима, јер општински медије и финансирају грађани итд… итд…
Уедница ми затим рече нешто овако, у ироничном стилу:

Да, разумем вас, грађани имају права на то, али знате какви су грађани: нервозни су, незадовољни, воле да опсују, а то није баш згодно...“

И нормално, није ми допустила да се појавим на ТВ Бор, без обзира што сам ја рекао да не псујем, да умем да причам и да склапам реченице, но није ништа вредело. Наравно, и ја сам био свестан да нема вајде од свега, али барем сам хтео да покушам, да уствари видим како функционише та медијска машинерија.

Све у свему, интернет са блоговима, сајтовима, разним форумима, даје шансу грађанину да се искаже, да изнесе своје ставове и мишљења о ситуацији у друштву, да пише о било чему што пожели, али да буде и одговоран за то, зато сам ја и одлучио да пишем под препознатљивим идентитетом, под пуним именом и презименом, да објавим и своју фотографију, да се не кријем иза неког безвезног надимка и да га тако без икаквог идентитета користим да причам свашта, нетачно и без икакве одговорности, што анонимност аутора допушта.

Трудио сам се да на свој специфичан начин писања, отворим људима очи за многе ствари, да их подстакнем на бунт, бунт слободарског духа, да сами мењамо нашу судбину и утичемо на њу, и баш сам се свих ових 7 година из петних жила посветио томе, често занемаривајући и приватни живот, будући да овај посао тражи целог човека, јер све живо радим сам, скоро без одмора. Такав сам ја, у овим тешким временима, на првом месту ми је борба за опште добро, немам онај ситно-шићирски интерес да гледам само себе, јер како појединцу може бити добро, чак и да он лично живи добро, ако све више и више људи из његовог окружења живи лоше, пропада, људи луде, захвата их депресија, умиру, а ти „живиш добро“?! Тада се губи смисао свему, јер живот ван људске заједнице није ни живот. То све што мислим, може добро објаснити она песма: „Прво су дошли…“:

„Када су нацисти дошли по комунисте,
ја сам ћутао;
јер нисам био комуниста.

Када су затворили социјалдемократе,
ја сам ћутао;
јер нисам био социјалдемократа.“

Итд… итд…

И на крају дође Дара и теби да узме меру, дођу и по тебе, одведу те… и сад више нема ко да се буни, дефинитивно. Код мене се у животу неке ствари и одвијају у циклусима од по 7 година, или 14. Седам година сам у овом фазону, седам у оном и све тако…
Дакле, по мени, да би неко друштво живело добро, у просперитету и хуманости, сваки појединац би требало на првом месту да има на уму опште добро, и да буде спреман на личну жртву борећи се за бољитак у друштву, а то не треба да се схвати буквалистички, да се сад попнеш на зграду и одмах скочиш са ње да би доказао да си патриота који се жртвује. Бити спреман на жртву не значи и обавезно да ћеш бити жртва, јер наравно, и поред тога што ти је на првом месту опште добро, ти ћеш успут водити рачуна и о себи, породици, па сад ако баш страдаш, тако је живот хтео, али… живео си као слободан човек, а не као роб, који је иако „жив“ у ствари мртав, зомби.

Ето, издржах ових 7 година, али као и код многих, ушао сам у неке тешке и неизвесне егзистенцијалне комликације, па се морам више посветити себи и спашавању своје егзистенције, али сада ми је некако лакше, јер иза мене стоји мукотрпан седмогодишњи рад, одређено дело, шта год ко мислио о томе.

Наравно, ја се не жалим, само објашњавам свој живот, све је ово мој избор, потпуно свестан. Од сад ћу да радуцкам колико могу, до краја марта треба да напишем једну моју кратку анализи мартовских „избора“ 2014., јер спрема се финале, на власти су се учврстили егзекутори и гробари Србије, и ако се не побунимо и не доведемо патриоте на власт, збрисаће нас, без милости! Нас, наше породице, наше мајке, сестре, браћу, очеве, децу, пријатеље… али, да не дужим, о томе ћу писати нешто шире у том будућем тексту, до краја марта. Пре него што поставим музику коју волим, рећи ћу вам још да сам напрвио контакт са господином Тодором Вулићем, човеком који на оригиналан начин проучава и истражује историју, јер се по њему у историји ништа не догађа случајно, већ у одређеним временским ритмовима, циклусима.

Наиме, др Вулић је, за разлику од класичних историчара који историју третирају као мање-више хаотичан след случајних догађаја, у својим истраживањима доказао да то нипошто није тако. Он у својим књигама тврди да је историја објективно нужан и закономеран процес, који се одвија по одређеним временским ритмовима. Утврдио је, проверавајући нашу историју, и историју других нариода, да постоје више ритмова по којима се разна збивања понављају. Али, ти ритмови се изводе из једног математичког образца, затим, они се међусобно допуњавају, комплементарни су, и тако заједно чине мрежу тих историјских збивања, и затим каже:

„Значи, ако имамо неку историјску годину, она по једној ритмици наслеђује једно збивањеа из тамо неке претходне године, друго збивање по другој ритмици из неке друге године, и онда сва та збивања се стичу по тим временским ритмовима, градећи сад тај један мозаик догађаја за актуелну неку годину, која може да буде и 2008. година…“

То што господин Вулић прича поставио сам на Ју Тубе, овде», а кад то погледате, биће вам јасније о чему се ту ради. Ја сам за њега чуо пре неколико година када је гостовао код Слободана Живковића у емисију „Субјекат“ из 2009., али заборавих за њега, све до пре неки дан, када га је, гостујући у емисији „Инфо-Ратници“ код Биљане Ђоровић, поменуо професор Радишић, и Вулићево предвиђање од раније, а односи се на то да ће Руси поново задобити Крим у свом окриљу 2014. што се знамо и десило. Ево шта је др Радишић рекао:

„… Уосталом, постоје такозвани „историјски циклуси“. Овде код нас постоји научник, ајде не знам како би рекао, истраживач у сваком случају. Тодор Вулић који је написао једну књигу, у којој је, између осталог 2012. године писало да ће Руси 2014. изаћи на Крим, односно да ће изаћи на Црно море, а написао је и шта ће се 2023 године догодити…“

Др Вулић је то предвидео да ће се то десити на основу својих специфичних проучавања ритмичких циклуса у понављању догађаја кроз историју, и када се тачно проуче закономерности у мрежи разноразних догађања и понављања кроз време, у историји, тада се могу и предвидети неки догађаји који ће се тек десити, на основу ових временских ритмова и њихове закономерности у понављању. То ме је све поново заинтригрирало, па сам убрзо нашао контакт на интернету за др Вулића, и ступио у контакт са њим, затим ми је он послао 3 текста која ћу објавити крајем марта-почетком априла. У једном од тих текстова, о почетку трећег светског рата, помиње се и тај податак за Крим, а тај текст господин Вулић је писао 2009. А сви смо свесни, да после намерно изазване кризе са Украјином, где је запад са САД на челом дебело умешао прсте и све организовао у Украјини, да више ништа неће бити исто, поготову што су и Руси индиректно преузели Крим, који је и био у њиховим рукама све док га Хрушчов неје „поклонио“ Украјини 1954. Дакле, са припајањем Крима Руској Федерацији после референдума на Криму 2014., више ништа неће бити исто, више нема повратка на старо, трећи светски рат улази у другу фазу, кроји се нова геополитичка карта света, а запад и нацисти IV Рајха, биће поново поражени!!

По прогнозама господина Вулића, Србију ће заобићи трећи светски рат, нећемо бити директни учесници, нама се 1941. година већ догодила приликом бомбардовања 1999. а веза за то је Слободан Милошевић и његово рођење, будући да се он родио 1941.,али о томе отом-потом, време је да уз мало музике, прославимо овај мој блог рођендан, а почећемо са музичком легендом Бора, Владаном Вучковићем Пајом и његовом предивном инструменталном музиком…!

Пазите се, чувајте се, волите се!
Поздрав свима!!

Владан Вучковића – Паја, легенда Бора
Инструментал: „Марс“, „Ила-Ила“, „Београд“…

Ју Група – Опасно те волим

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Галија – Ти можеш све

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Неда Гаврић – „SPENTE le STELLE“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Етно – Слободан Тркуља и Балканополис, албум: „Краљевство Балканополис“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Етно- Светлана Стевић Вукосављевић: Књигу пише турски царе

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Инфо – канал Суботица: Гост Стефан Симић писац, 18.11.2013.


Стефан Симић - млади писац из Параћина

Стефан Симић – писац из Параћина

Стефан Симић је рођен 1989 године у Параћину. Студира социологију на филозофском факултету у Београду. Своју прву књигу „Пустите нас“ објавио је 2012. године. Поводом промоције своје друге књиге „Одјеци људског“ 18. новембра 2013. у Арт биоскопу Александар Лифка у Суботици, био је гост на Инфо каналу Суботица. Интервју са Стефаном водила је Наташа Копиловић. У центру пажње Стефановог писања је обичан човек, са свим својим врлинама, манама, заблудама, пороцима и предрасудама. Због неке грешке у снимању, до 1. минута и 37 цекунди има прекида у тону, а после је све уреду…

Инфо канал Суботица – Гост Стефан Симић млади писац, 18.11.2013.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Објављено у Догађања, Проза. Ознаке: , , , , , , . Comments Off on Инфо – канал Суботица: Гост Стефан Симић писац, 18.11.2013.

Сећање на Стелу Џатрас – Вјечнаја памјат!


Извор: Никад Граница
Пише: проф. Вишеслав Симић16. јун 2013.
Мексико Сити

Земљом још гмижу и Медлинка и Хилари, и Наташа и Соње, за собом остављајући трагове непочинстава и плач и беду.

Али, узнела се једна душа, чиста и непорочна, телесно изнемогла да настави отпор онима који верују да су владари овог света. Некада је моћ баш у телесном непостојању, у бивствовању вечном у сећању, у истрајном треперењу у висинама, као зрачак наде онима који по мраку тумарају, покорени, поробљени, немоћни да зажаре бакљу водиљу…

Изгубили смо анђела хранитеља земаљског, племениту, утешујућу, праштајућу мајку, која никада није тражила захвалност и похвале (а веома мало их је и добила од данашњих острвљених Срба), која нас је храбрила, бодрила, не допуштајући нам да посустанемо пред нападима Лажи, Зла и Неправде, која је, бранећи наш народ, наш образ и нашу будућност, издржала, стамено и достојанствено, најпрљавије ударе, увреде и оптужбе.

Једно велико, храбро, див-срце, утихнуло је од туге и бола, у неверици, неприхватању вести да од циља и смисла одустају управо они за које је то срце било, тукло и снагом пунило и најкрхкије и најтананије ратнике и мученике за Слободу, Истину и Правду.

Стела Џатрас -Вјечнаја памјат!

Стела Џатрас -Вјечнаја памјат!

Можда је и благослов не доживети укидање, смену, опогањивање Видовдана.

Можда је боље придружити се силама анђелским још за доба српског чојства и јунаштва, неокаљаног сопственим, добровољним окончањем Српства, без отпора, небрањено га, у понизном шапату, преобратити у његову супротност…

Провела је трећину свог живота дајући широкогрудо своја блага за нас-прилоге у новцу, целу своју породицу укључивши у борбу за нас, своје овоземаљско бивствовање, сваки свесни тренутак, и, што је и највредније, своју Реч, Част, Углед и Душу положивши пред цео свет као жртву, невину и најчистију, за нас данас, готово недостојне, за оне који су наше српско име створили вредним да се за њега жртвује, и за оне будуће, којима остаје најсветије предање и дуг да га од нас, прегордих и самољубних, слабоумних и готово бездушних, преузму, поврате, оживе и увеличају и украсе, и да никада не забораве велику жену, мајку и нашу племениту сестру Гркињу, Стелу Џатрас.

Вјечнаја памјат!

Објављено у Архива свих чланака, Догађања. Comments Off on Сећање на Стелу Џатрас – Вјечнаја памјат!

Мештанин Бељине код Барајева покрај Београда, говори о потенцијалној харп антени, аудио прилог


Јуче ујутро неко ми је преко мејла послао 2 линка са Ју Тубе где у једном прилогу мештанин из Бељине код Барајева говори о потенцијалној харп антени (или уређају) која је монтирана у Бељини, са тачном локацијом где се она налази, али је чува полиција, зато и нема фотографије те антене. Оба прилога су у ствари аудио снимци, у првом прилогу говори мештанин Бељине, а у другом чини ми се нека особа која добро познаје ХААРП систем, прилози су стари 4 дана, на Ју Тубе су избачени 20.08.2012.

Пре него што сами преслушате ова 2 прилога, рећи ћу вам укратко о чему се говори у њима, но прво да се упознамо са Бељином, где се она налази. У доњим сликовитим приказима имате сателитски снимљене положаје Бељине, околних места и градова, саме Бељине, као и фотографију дома здравља у Бељини.
Бељина је село у општини Барајево са око 810 становника, од центра Барајева удаљено је 8 км. а од центра Београда 41 км.

Сателитски снимак Бељине, околних места и градова

Положај Бељине код Барајева у односу на Барајево, Београд, види се и Панчево

Сателитски снимак положаја саме Бељине

Локацијај самог рејона Бељине, на мапи је обележен и положај дома здравља у Бељини

Фотографија дома здравља и чесме у Бељини

Дом здравља и чесма у Бељини…

Дакле, у првом прилогу говори неки мештанин из Бељине, и детаљно описује где се налази та потенцијална харп антена, или нека направа, будући да је то округлог облика, како каже, величине 3 метра. Налази се каже 300 метара од дома културе у Бељини, на неком грађевинском земљишту и чува га полиција 24 часа!

Прича и да се људи осећају лоше због тог уређаја, да утиче на психу, боли их глава. Та антена каже да је укључена 3 маја ове године пред изборе, да би се утицало на психу људи. Сада када се зна локација те антене, дакле налази се на некој грађевинској њиви која је од дома културе удаљена око 300 метара, треба извршити притисак на државне органе да разреше дилему око ове антене, да се покаже фотографија антене и да се проговори о њеној функцији, да ли је то антена у служби харп система, или нешто друго?

Има ли је, или је уопште нема?

У другом прилогу чини ми се да говори неко ко познаје харп систем, јер говори о томе, као и овој направи у Бељини, каже да је приликом уградње овог харп уређаја у Бељини, био и неки професор са Стендфорда, каже да та направа не може да изазове земљотресе, али климатске промене да, повећање температуре ваздуха више него што је уобичајено лети, утицај на психу, ум итд…

Харп у Србији1

Линк ка прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Харп у Србији 2

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/

Тек сам недавно поново почео да обрађујем и пишем о харп систему, тако да сам пре 3 дана пренео овај текс новинара „Правде“ Миловановића, и видим да по интернету има и неких осуда за такве текстове тог новинара, да се саморекламира, да само плаши људе, да их дезинформише, јер „нема фотографију те антене“, „није је усликао“, „није савестан“, „мора да га неко плаћа да тако пише“итд… Наравно, већина тих нападача на новинара су некакви прорежимски плаћеници, јер нико не помиње државу, само новинар па новинар, нико не помиње државу, која је једина меродавна да да информацију о овоме, да ли је та антена уопште инсталирана или не, а држава упорно ћути!!!

Али као и претходна влада, тако и ова кобајаги „нова“, треба да пита Вашингтон шта се догађа у Србији, па онда да то саопшти народу Србије и њеним грађанима.

Ми грађани Србије, јер ради се о нашој кожи, морамо бити упорни и путем неког протеста натерати државу да ради свој посао, јер ако ико треба да разреши ову ситуацију око ове харп антене, има ли је или нема, чему служи ако је инсталирана, да покаже њену фотографију ако је она инсталирана, то су они, државни органи! Они су најмеродавнији да причају о тој антени по вестима новинара Правде и других извештача, не новинар. Они су одговорни за стање у држави, они имају информације о томе шта је то инсталирано у Бељини, ако је инсталирано, јер ако је на сајту Станфорда који сарађује са људима који руководи харпом, на својој мапи антена разасутих по свету била обележена Бељина у Србији, значи да су је и инсталирали, иначе је не би ни мапирали, просто ко пасуљ!

И уместо да се врши притисак на државу разни „савесни истраживачи“ говоре како су контактирали особље Стандфорд универзитета, а ови су им „прецизно рекли“ како је антена искључиво пријемна, а да су панику око харпа изазвали неки људи, ту се помиње и новинар Правде, ради некакве своје промоције и политичке сврхе. Али, логички се поставља питање, зашто ти „савесни истраживачи“ не траже од особља Станфорда, кад већ тако присно контактирају са њима, да им покажу фотографију и локацију њихове антене, јер ако она постоји у Бељини, они су је инсталирали, они имају и фотографију, не новинар „Правде“!

Нешто се мислим, само пилећи мозгови могу слепо да верују особљу Стандфорд универзитета који сарађује са харп организацијом која је одавно под сумњом светског јавног мњења да злоупотребљава јоносферу користећи то да делује неповољно на психу људи, да изазива земљотресе широм света, климатске промене и слично. То је чиста наива слепо веровати њиховим информацијама и ко дете брбљати: „Они су нам рекли да…“ будући да се јоносфера путем харп система и њихових антена може и злоупотребити, поред оне корисне улоге, а будите сигурни да онај ко је свестан да се то ради, да онај ко зна да се то ради, сигурно неће да вам каже:

„Па, да, ми то понекад и злоупотребљавамо“

Која наива, слепо веровање…

Да харп систем може бити злоупотребљен, то је научно доказано, о томе се говорило и у прошлогодишњој радио емисији „Речено и прећутано“ у којој су гости Биљане Ђоровић били професор Велимир Абрамовић и дипломирани инжињер електротехнике Горан Марјановић. Издвојио сам за вас неке најинтересантније детаље:

Речено и прећутано: Гости Велимир Абрамовић и Горан Марјановић – ХААРП

Само још нешто да кажем на крају, о тексту новинара правде кога сам пренео:

„Одлучујући дан: ХААРП 12. октобра емитује најјаче зрачење над Србијом! Прете поплаве и земљотреси!“

http://bit.ly/O9seBY

Чуо сам нека мишљења да тај текст искључиво носи сублимиране поруке ширења страха, међутим у свом текстуалном додатку јасно сам рекао да преносећи тај текст не желим да плашим људе, што тако и јесте. У тексту се помиње и датум када ће се евентуално вршити појачано деловање и над Србијом, а наравно да када се то у јавности обелодани тај датум се може и променити, може то бити било када када господари смрти и живота одлуче, но није то поента. Ово може бити погодно да се датумирање искористи за анимирање маса да се побуне, јер чим се на мапи Стандфорда налазизи антена у Бељини значи да су је и инсталирали, иначе зашто би је и стављали на мапи? А грађане Србије не можеш да мотивишеш да се побуне против харпа говорећи им о њиховом основном системом антена на Аљасци, јер Аљаска није у Србији, већ ако се нека њихова антена налази у Србији где грађани Србије и живе.

Дакле, и по претходним вестима о инсталираној харп антени у Бељини, и по овим најновијим аудио прилозима и говора мештанина из Бељине, крајње је време да се грађани Србије покрену и изврше притисак на владу Србије, јер она је најмеродавнија да разреши ову неизвесност, да се дефинитивно изјасни да ли у Бељини постоји харп антена које може учинити зло грађанима Србије у садејству са харп системом на Аљасци, или те антене нема, све је измишљотина?

 

%d bloggers like this: