Фејсбук или Вконтакте, питање је сад…? Вконтакте…!

Ја сам за Вконтакте…

На фејсбуку више нема слободе изражавања и изношења ставова, мишљења, уверења, као што је тога било на самом почетку рада фејсбука, кроз одређен период, то морам да признам. Зато вам је моја препорука да прелазите на, у техничком смислу, сличну друштвену мрежу, где постоји слобода изражавања, а то је „Вконтакте»“. На мом фејсбук профилу», администарција фејсбука блокира да чланци са овог мог блога, а које сам пренео на свој фејс профил, буду видљиви другим корисницима на читање, већ на сваком мом чланку који је са овог блога стоји овај натпис:

„Ова објава крши наше Стандарде заједнице и зато је видите само ви. Обришите објаву. Ево како то визуелно изгледа„.

А кад се кликне на линк чланка излази ова забрана од фејсбука:

Наравно да се требају поштовати одређени стандарди када се јавно пишу текстови, било да се ради о блоговима, сајтовима, разним интернет форумима, или пак друштвеним мрежама попут фејсбука, или руског фејсбука као што је Вконтакте. Дакле, по мом виђењу ствари, у текстовима који се јавно пишу не смеју се безобразним изразима вређати људи по било ком основу, као ни разне групације људи, народи и нације. Но, сваки човек може изразити свој став и мишљење о било коме или било чему, без употребе безобразних увредљивих речи, разних псовки и слично.

У тим својим текстовима ја не вређам никога од ових горе поментих субјеката, што се може проверити читањем, али које те тзв. „стандарде“ по администрацији Фејсбука ја наводно кршим?

Па кршим те „стандарде“ једне велике силе са запада која је у неизбежном пропадању, јер тој сили фејсбук је само инструмент за спровођење своје пропале „демократске“ ароганције, политике послушништва и духа покоравања…

Зашто администарција фејсбука неће да ми сама обрише те чланке, ако већ по њима кршим „наше стандарде“, већ траже то од мене да то учиним?

Зашто ми једноставно не обришу цео профил, ако већ кршим „наше стандарде“?

Па зато што они преко фејсбука траже дух покорности од корисника, а ствар је слична као код наркомана, прво те навуку на „дрогу“, па кад постанеш завистан, онда ти они сами прописују када ћеш да се фиксаш и којим квалитетом фикса, је мораш поштовати „наше стандарде“, да би добио следећу дозу, следећи фикс…

Међутим, ја нисам наркоман…

Али, хајде да видимо како је све то кренуло…

Сећам се…, на фејсбуку сам се учланио почетком 2008-ме године и од тада сам га користио да све своје чланке са мог блога пребацим на фејс, да их и други читају. Тај први налог и профил на фејсу сада ненам, обрисао сам га из одређених разлога, сада имам један други фејс профил, овај».

Наставио сам да ширим своје чланке са блога и на тај профил, али, као што рекох, од недавно админисрација фејсбука не дозвољава да ти моји текстови буду видљив другима за читање, јер, као што рекох, наводно:

„Ова објава крши наше Стандарде заједнице и зато је видите само ви. Обришите објаву“.

Дешаавју се заиста чудне ствари. Сећам се од раније, ја нешто неколицини познаника и пријатеља јавим на њихов мејл, а они ми повратно одговоре на фејсбук, уместо да се само надовежу својим одговором на мејл. Вероватно су у моменту кад су добили мејл од мене, и читали га, видели да сам истовремено онлајн активан на фејсбуку, па су ми зато послали одговор на фејсбук.

Али то је опет чудно, ако си добио од мене мејл, одговори ми на мејл, а не преко фејсбука, без обзира што си видео да сам истовремено онлајн присутан на фејсбуку. Обрнут случај се мени није десио, да нешто неком другу напишем на фејсбук приватној поруци, а он да ми одговори на мејл, уместо на фејсбук…

Интернет је интернет, али све ово говори да су људи не само постали зависни од интернета, него још више од фејбука. Увуко им се у мали мозак, због богатије комуникације него преко комуникације само мејловима…

Због свега тоаг Фејсбук је, шта…?

Фејсбук је само средство запада, да кад затреба, испољи своје одавно формиране погледа на Балкан, ко је ту подобан, а ко није… рат против „познатог примитивног народа“ на Балкану, води се на више нивоа и слојева, као и против других сличних народа и непослушних појединаца, јаких независних индивидуа. С друге сране, фејсбук служи „демократском“ западу да људе учини покорним и послушним, да имају робовско-послушни менталитет, јер ако се неком, као и мени, деси да им фејсбук блокира чланке са њиховог сајта, тако се људима даје до знања шта сме да се пише, а шта не сме, без обзира што у датим чланцима нема вређања никога, ни људи, ни разних групација људи, као ни разних народа…

Тако да ако хоћете да и даље нешто пишете на фејсбуку, морате се покорити, морате постати послушни роб, морате да се покорно уклопите у „стандаре наше заједнице“ и да пишете само оно што одговара „нашој заједници“ илити Новом Светском Поретку (НСП). То је једна од подсвесних порука која се преноси преко фејса у ваш мали мозак, има их више…

Друго, на фејсбуку су вам многи другари и пријатељи скојим сте у контакту, качите фотографије, правите фото албуме, размењујете све то са фејсбук пријатељима, и због те богатије комуникације више комуницирате сњима на фејсбуку него преко мејла, па сте навикли на ту комуникацију, и онда се покоравате вољи „наше заједнице“ што се тиче објава и текстова које постављате на свој фејс профил, односно не смете сваку велику лаж и манипулацију која се одомаћила у народу да раскринкавате, већ само ону коју одобре фејсбук послушни контролори, који служе НСП-у, плаћени су да тако раде…

Међутим, све што имате на фејсбуку имате и на Вконтакте, тако да и на тој друштвеној мрежи у техничком смислу можете да качите на свој профил аудио (на фејсбуку не можеда се диже аудио клип) и видео клипове, да пишете своје текстове и да кроз њих изразите своје мишљење, неки свој став. Нарвно, и на Вконтакте морате поштовати одређена правила, не смете никога вређати у текстовима и објавима…

Ево 2 видео прилога на руском језику, где руси упоређују фејсбук и вконтакте, а један мој друг који зна руски рекао ми је укратко о чему то руси причају, упоређујући те 2 друштвене мреже…

ПОЧЕМУ Я НЕНАВИЖУ FACEBOOK (Зашто мрзим Facebook)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

У овом клипу овај млади рус износи свој лични став о садржајима на фејсу, како радец алгоритми, о рекламама и да је у питању сваштарење, и посебно му у техничком смислу смета фејсбук интерфејс…

Дакле, у техничком смислу овај млади руд даје предност Вконтактеу…

Социальные сети: Facebook vs ВКонтакте

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Овде се говори о статистици и која катергорија руса користи коју мреже, и ту се види да код руса се више користи вконтакте од фејсбука, што показује овај доле статисдтички приказ извучен из клипа:

Говори се и још и која категорија коју мрежу користи, затим техничке могућности једне и друге мреже, у смислу садржаја који се објављје: аудио садржај, видео садржај, и слично, о ауторским правима. Кажу да је по тим питањима Вконтакте далеко конфорнији од фејбука, и због ових ствари амери су га једном приликом сврстали у пиратерију, вероватно су мислили да је Вконтакте копија фејсбука, што у техничком смислу нема благе везе с мозгом.

Умеју и други да раде исто што и они, нема ту ничег необичног…
Чак раде то и боље.

Али добро, амери никако да преболе да им се империја и светска доминација, полако, али сигурно распада и пропада. Свесни су они тога, али не могу да прежале своје пропаадње, сувишер дуго су навикли на моћ коју су НЕКАДА имали, али одређене законитости живота и битиасња су неминовне, чим доживиш свој врхунац, одмах затим спеди пад, неминован пад…

Људи, због гушења слободе говора и изражавања на фејсбуку, напуштајте га и учлањујте се у Вконтакте».

Сајт мреже са свим могућностима:
https://vk.com/about

И на крају, ево дајем вам сликовите приказе око блокада мојих чланака са овог блога на мом фејс профилу, јер то тамо само видим ја, не и други корисници фејсбука који прате мој профил…

Чланак о прегледачу Brave

Чланак о биоенергетичару Микију Лазовићу

Čланак о прогарму Q-Dir
Чланак о Николи Тесли

Миротворни пројекти академика МСА Војислава Девића

Почетком јануара 2017-те објавио сам, на молбу једне пријатељице, седам стратешких миротворних пројеката академика МСА Војислава Девића, за седам стратешки суштинских проблема Срба и Србије. На молбу исте пријатељице, објављујем најновије миротворне пројекте Војислава Девића, који су садржани у следећа 2 видео прилога…

Геополитичким путем Светосавља – 26.07.2018.

Линк ка видео прилогу на YouTube. Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Trump-Put-Inn-Serbia-1

Линк ка видео прилогу на YouTube Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Драган Радовић: Економија у пракси – Гост Др Јово Дробњак, 14.02.2017.

У овој емисији Драгана Радовића „Економија у пракси“ на радију „2М„, гост је био др Јово Дробњак, доктор економских наука и врло успешан привредник, што је и доказао као генерални директорд фирме коју је некада водио у Дубровнику, у бившој СФРЈ. Та фирма се звала н „ДТС Дубровник“ (Душан Тодоровић Систем) и у то време била је једна од највећих трговачких компанија која је на годишњем нивоу имала преко 5 милијарди $ промета, унутрашњег и спољњег извоза.

Др Јово Дробњак: „Па да вам кажем, ја могу одмах да вам кажем, без домаћих привредних субјеката, нема не развоја, већ нема опстанка, а у овој земљи је све учињено да се то уништи до у детаље. Као што је и познато, после српске-октобарске револуције 2000-те године, Србију је задесила једна од највећих несрећа. Направљени су највећи злочини: економски, културни, социјални… и сваки други. Уништена је наша индустрија, уништене су трговине, уништен је саобраћај, уништена је наша пољопривреда… Према томе, доведен су они који требају да владају не само са економијом, већ и са целим нашим животима.“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Одговаравши на Драганово питање које је његово виђење изласка Србије из свеколике кризе, а пре свега из економске, др Дробњак је назначио да ми пре свега треба да знамо шта хоћемо, да дефинишемо своје стратешке економске циљеве, као и важне подциљеве. Основни циљ Србије, на коме почива било каква стратегија неке државе, је економско благостање сваког нашег грађанина, а да би се то постигло треба направити модел одрживог и континуираног економског развоја, с обзиром на потенцијале Србије и у ресорсима и у стручним кадраовима, и на њене могућности, а могућности Србије би биле велике ако би се привреда ове земље водила принципима меритократизација (знање, знање, и само знање…), што би у преводу значило, да на сваком месту и положају у привреди и друштву буду прави људи и стручњаци, који су се доказали у пракси и друштвеним делатностима, а не да нам привреду воде премијери који ништа у животу нису радили, који немају ни дан радног стажа, а самим тим ни резултате свога рада!

Да би се ови циљеви испунили, претходно треба створити неке неопходне предуслове, а један од њих је да се требамо одрећи директних страних инвестиција и да се развој наше привреде треба базирати на домаћим инвестицијама, а могућности за то и те како има, само треба спречити пљачку земљу под руководством домаће Политичко Бирократске Мафије (ПБМ) и изношење новца у стране банке (прање новца) о чему Драган стално прича, и ето пара за домаћи инвестиције. Свако иоле паметан зна, да страни инвеститори не долазе овде да би развијали нашу привреду и повећавали стандард грађана Србије, како нас упорно убеђују петооктобарци и овај актуелни квислиншки режим, третирајући нас као дебиле, већ страни инвеститори долазре овде да би профитирали, да зараде велике паре за себе, за своје компаније, а не да би развијали привреду Србије, а у томе јој увелико помаже и наш државни апарат, субвенцијама, а као најекстремнији пример Драган наводи фирму „МЕИТА“ из Барича, која од наше државе добија за сваког радника субвенције у износу од 27000 €?!

Уместо да држава развојно субвенцонише своје фирме и стратешке гиганте, она их свесно и плански уништава, јер шта друго квислинзи и вазали раде, негое што послушно извршавају све задате задатке од страних налогодаваца, да би тако послове које су радили наше фирме, сада раде стране компаније.

Доктор Дробњак је говорио и о методи пљачке страних банака у Србији (90% код нас фигурирају стране банке), путем лажних губитака, где те стране банке пре годишњег завршног биланса свог пословања, сав новчани капитал исисају у банкама својих матичних земаља, а у Србији прикажу гибитак, тако да поред опљачканог новца, ти „губиташи“ избегавају у старту да плате порез на добит, а тако не плаћају ни порезе на дивиденду, јер сву добит изнесу из Србије.

То исто раде и неки наши „заштићени“ бизнисмени са својим фирмама, а иза свега стоји – ПБМ!

Како је све ово могуће?

Врло једноставно, све те стране банке и компаније, као и наше за то одабране од стране ПБМ-а, нико и не контролише, нема контроле финансија, пословања, нема контроле радне снаге, да ли су сви радници пријављени или не, напомиње др Дробњак. Он наглашава такође једну битну чињеницу и стратегију богатог запада, а то је да се велике и главне зараде моћних страних компанија остварују у другим мање развијеним земљама, у сиромашним земљама, у земљама трећег света (зато су и моћне те компаније), а не у својим земљама, јер у својим морају адекватно да плате своју радну снагу, док у банана земљама попут Србије и сличним, раднике за исти рад третирају као робове, и плаћају их далеко мање него раднике у својим земљама.

Ето, то је суштина неолиберализма!

Међутим, за све ово нису криви странци и неолиберализам, већ сви наши домаћи квислиншки властодршци, почевши од петооктобарских „промена“ па до данас, јер верно служе своје стране менторе, амбасадоре и налогодавце!!

Драган Радовић: Економија у пракси – Аронија и царина – 12.02.2017.

Из прошле емисије „Економија у пракси“ на интернет радији „2М“ извучен је Драганов говор где објашњава како на примеру наших обичних грађана, наши цариници умеју да примете сваку ситну робу која се превози (вредност око 4000 динара), јер „имали су дојаву“, али када су у пиатњу заштићени бизнисмени, као и крупан бизнис, изгледа имају другачију дојаву (са врха), па се тако на годишњем нивоу уз сарадњу наших цариника, прошверцује роба у вредности од 4 милијарди евра.

Економија у пракси – Аронија и царина

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Ови кратки цитати најбоље ће нам објасбнити све то…

Драган Радовић:
„Пре пар дана јавио ми се један слушалац, извесни господин Станко који периодично, једном месечно или једном у 2 месеца иде до Републике Србске до Бијељине, у набавку неких намирница или гардеробе, јер каже, јер каже да је тамо све то неупоредиво повољније. Затим, обзиром да, где највећу уштеду прави, јер то што потроши горива за не знам 300 км., можда 15-ак литара, каже тамо напуни резервоар, и уштеда је отприлике 50-ак динара по литру. Значи, то што потроши гориво, да оде и да се врати, он ће уштедети када напуни резервоар.

И, обично, кажем доноси гардеробу или и храну, и у повратку на граници, на царини Републике Србске увек поднесе папир за повраћај ПДВ-а. И следећи пут кад путује тај ПДВ добије у готовини. То је урадио и овог пута на граници, добио је оверен папир да може да изврши повраћај, и када је прешао на нашу страну, био је благо речено у чуду када је чуо речи нашег цариника који му је говорио:

„Имамо дојаву да преносите 20 флаша сока од ароније. Ја тај сок, обзиром да сте тражили повраћај ПДВ-а на њиховој граници, морам да вам оцариним и да вам наплатим ПДВ 20%.“

Значи, овај господин Станко није могао да верује шта је чуо, и наш цариник га је посаветовао: „Боље се вратите, поништите тај захтев, значи да нећете да тражите побвраћај ПДВ-а у Републици Србској, у том случају, јер стварно нема смисла шта да вам ја цариним, али због те дојаве, ми то морамо.

И, нормално, господин Станко изнервиран вратио се. Извршено је поништење оригиналне фактуре, пачат царине, са додатним печатом поништено, фискални рачун држим у руци. Иначе, роба је купљена у продавници „Бинго Хипер маркет“ Бијељина, Цара Уроша 54, 76300 Бијкељина.

Затим…

Драган Радовић:

„Просто се питам. Па како је могуће да нашим цариницима свакодневно на десетине и стотине шлепера прође непримећено, када су они овако искусни да примете 20 литара, 20 флаша сока од Ароније?! Па како је могуће да ти наши цариници не примете скоро свакодневно из Црне Горе бар по један шлепер са разним робама, да не кажем са кафом?! Па како је могуће да ти цариници не примете стотине малих комбија дневно, који преко Градине, поред Градине, преко њива и шумарака или ко зна чега, превозе текстил из Турске? Наравно да не превозе робу преко шумарака, шума и пашњака, него преко најлегалнијих прелаза. Па где су ти наши цариници, то су они цариници који омогућавају шверц на годишњем нивоу 4 милијарде евра робе. Па за кога раде ти царинии кад малтретирају наше грађане за 20 литара сока од Ароније?“

Иначе, тај сок од Арније носила је једна жуна у Станковом ауту, и сок је био као лек, а не за шверц, јер та жена је имала неку операцију, па није имала пара за скупе лекове, зато јој се више исплатило да у Бијељини купи сок од Ароније као лек.

Радио 2М: Емисија Драгана Радовића „Економија у пракси“ – 07.02.2017.

Јучерашња емисија економисте Драгана Радовића на Радију 2М „Економија у пракси“ била је веома занимљива. Емисиај је обрађивала више тема, а најударнији скорашњи догађаји које је Драган обрађивао, биле су две трибине. На првој» учесници су били др Слободан Комазец и сам Драган Радовић, а на другој»  др Драган Петровића и економиста и банкар, Бранко Драгаш. Обе трибине биле су у организацији Драгана Радовића.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Да би укратко сазнали садржај емисије, цитираћу самог Драгана речима изреченим на његовој фејсбук страници».

Драган Радовић:

„Послушајте емисију, сазнаћете: како преко Царине не можете пренети робу вредну 4 хиљаде динара, биће вам оцарињена и наплаћен ПДВ – зато шлепери са кинеском робом, кафом, цигаретама, робом широке потрошње ПРЕЛЕЋУ непримећени, НЕОЦАРИЊЕНИ!!!, Како и зашто плаћамо пљачкашки порез на имовину, ко су ЗЛИКОВЦИ креатори ове отимачине, уништитељи наших привредника и стандарда грађана, чућете ЕКОНОМСКИ програм којим се може спасити Србија од уништења, све о покретању РАДНЕ АКЦИЈЕ на Златибору, изградња Gold Gondole».

Говорио је Драган о разном безакоњу Политичко Бирократске Мафије (ПБМ) која држећи све полуге власти, пљачка Србију! Једним делом емисије Драган је говорио неке битне, а многима непознате ствари о ратној одштети Немачке за II светски рат, Но, много детаљније о томе изречено је управо од Драгана Радовића у једној ранијој емисији такође на  радију 2М, што сам обрадио у свом једном тексту, тако да та сазнања о ратној одштети можете да комплетирате много садржајније.

Гнев Србије: Ратну одштету за II светски рат од Немачке Србија може да добије, она не застарева, држава Србија само треба да је затражи!
http://wp.me/p3KWp-7gM

Ратну одштету за II светски рат од Немачке Србија може да добије, она не застарева, држава Србија само треба да је затражи. Али, држава Србија то не тражи!? Зашто?

Спектакуларна трибина – Гости проф. др Слободан Комазец и економиста Драган Радовић – 30.01.2017.

Крајем јануара 2017. у сали ДКСГ-а (Дом Културе Студенски Град) у Београду, одржана је веома садржајна и конструктивна трибина са темом водиљом: „Противречности транзиционе економије“. Главни излагачи били су проф. др Слободан Комазец и економиста Драган Радовић.

Проф. др Слободан Комазец и Драган Радовић: Богови новца – богови кредита

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Професор Комазец је између осталог говорио о потреби за спровођење контролисања новчаних токава, да би се увео ред и закон, као и о потреби за домаћим банкама, првенствено на развојну банку, затим о каматној политици, о оживљавању домаће привреде, о успостављању националне економије што ће оснажити наш државни суверенитет, о не мешању ММФ-а у јавном сектору, односно одмах се откачитуи од ММФ-а. Иначе, како професор Комазец и износи, ММФ мешајући се у унутрашњу монетарну политику било које земље, крши свој сопствени статут, по коме он то не сме да ради, али то ипак свесно и циљано ради. Такође, потребнио је потпуно се откачћити од страног неолибералног модела вођења државе (пљачкање сопствене државе) и формирати свој сопствени модел развоја, у нашу економску и финансијско-привредну корист, наше привреде, наших радника. Професор Комазец истиче и неопходан потез разградње од дужничке економије (дужничко ропство), као и активирање монетарних фактора у функцији развоја, о претварање текућег новца у капитал привреде.

Др Слободан Комазец:

„И онда, у том случају, уз помоћа тог капитала да оживимо привреду, да формирамо капитал за развој, акумулацију.“

Да тако, како рече профњесор Комазец, вратимо достојанство: раду, успеху, квалитету!

Већина популације наивно, буљећи у Тв екран, попут послушних овци хипнотисано верују свакој званичној информацији, међутим, а то је аргумебтима које је изнео и доказао, професор Коамзец истичње чуињеницу да се многи статистички подаци фризирају, тако да се виже не можете веровати ни једном статистичком податку којег званично објави држава.

Нема акумулације, каже професор Комазец, нема инвестиција, држава је банкротирала, већ сада.

Проф. др Слободан Комазец: „Јавности се приказује да је привреда 2015. године остварила профит од 146 милијарди динара, а да је 2014. год. имала отприлике 136 милијарди динара губитак. Па онда, када погледате једно и друго, испада да је држава имала 370 милијарди 2015. год. профит?! Апсолутно немогуће, са тада номиналном стопом раста од негде 3,5%, или 96 милијарди динара је укупан пораст бруто домаћег производа. Па одакле да имате 370 милијарди профит?! Немогуће!“

Економиста Драган Радовић, са своје тачке гледишта, такође је говорио о многим стварима и показатељима катастрофалног економског стања у којем се налази Србија. Говорио је о правом значењу термина „сива економија“ и шта се крије иза њега. Тај доста истрошен, и од употребе излизан термин (попут ђона на ципелама), само служи да прикрије праве организоване пљачкаше који су носиоци полуга власти. Дакле, не ради се о сиротињи по пијачним и картонским уличним тезгама, који су од главних и водећих строго-контролисаних медија (РТС и остали са националном фреквенцијом) обележени да су носиоци сиве економије у Србији. Затим, указивао је на то да се на годишњем нивоу, у Србији обрне на црно роба у вредности од 10 милијарди евра, али не од стране сиротиње која ради по бувљацима и уличним картонским тезгома, већ од стране добро организоване Политичко Бирократске Мафије (ПБМ)! Кад би сиротиња по бувљацима обртала на годишњем нивоу 10 милијарди евра, не би била сиротиња, већ „заштићени бизнисмени“.

Одакле толико робе на црном тржишту, јер обрт од 10 милијарди евра на годишњем нивоу, није мала ствар?

Драган Радовић:

„Кад кажемо преко 10 милијарди евра, па ко има толико новца, одакле толико робе на црном тржишту? Обзиром да смо ми зависни од увоза, та роба стиже највише из увоза. Претпрошле године ми смо увезли чак преко 20,4 милијарди долара робе. И професор је малопре поменуо да се увози због нереалног курса, односно звог курса евра и динара који је прецењен. Ја имам још једно додатно тумачење да је толики увоз због огромног шверца преко царине.

Шверц на годишњем нивоу преко царине прелази 4 милијарди евра. Значи, роба долази на царину, пролази неоцарињено 4 милијарде евра. Сав тај пролазак, с обзиром да је ту роба широке поптрошње са 20% ПДВ-а, има и хране која је 10%, отприлике просечна стопа је 15%… самим чином преласка робе неоцарињено, врши се утаја (ПДВ-а) од читавих 600 милиона евра на годишњем нивоу! Ако знамо да су уштеде на плате и пензије, на годишњем нивоу, 200 милиона евра, значи ова народна влада…, то значи да царина поједе 3 годишње уштеде. Та роба чим пређе (царину), то врше велепродаје, у првом следећем кораку та иста роба има бар 50% већу маржу, што значи не вреди више 4 милијарди евра, него 6 милијарди евра. Просечна стопа ПДВ-а је 15%, значи утаја није више 600 милиона евра, већ у првом наредном кораку је 900 милионма евра на годишњем нивоу! Значи, буџет је самим шверцом на царини унакажен за 900 милиона евра…“

… … …

„И, сада се питамо, па да ли је то сива економија да се бизнисмени сналазе, боре се да преживе са тим шверцом? Не, то је високо организовани криминал! У томе учествује криминализовани део бирократије на првом месту. Ко има толико новца? Заштићени бизнисмени, у народу познати као тајкуни, и сигурно нису они прва и друга карика, они су друга и трећа. Прва су политичари који их покривају. Значи, они морају део колача да плате заштитницима. Јер, то се све ради због заштитника, и да поновим још једном, то су политичари који их покривају!…“

Није ово једина криминална радња Политичко Бирократске Мафија (ПБМ) која пљачка и пустоши Србију, већ се сличне „оперције“ раде и у промету са акцизним робама (цигарете, нафта…) и то раде најлегалније, и најјаче фирме из дуванске индустрије и трговине нафтним дериватима. Срж ове велике превара и пљачке објашњава нам Драган Радовић:

„Закључак је да ти најјачи продају цигарете и нафту са издавањем фискалног рачуна, молим вас сасалушајте ово: значи, са издавањем фискалног рачуна из најлегалнијих каса, тај промет после не приказују у званичан приход, и не плате ПДВ и царину! Њих у томе штити пореска управ Србије, министарство финансија и неко из врха државе!

И, цигарете највише пласирају на црно страни инвеститори који су купили домаће фабрике!“

Али, те исте стране фирме у својим матичним земљама то не раде, јер закони око утаје пореза тамо су драконски. Код њих су само смрт и плаћање пореза неизбежни, све остало може овако, или онако… што нам говори како суштински функционише „демократски“ и „цивилизовани“ запад.

И плус трога, све те назначене стране фирме на крају године у пословању показују губитак, и само будала може да поверује да је то стварни губитак, јер западне фирме које функционишу по мантри профита (то их суштински и фиклозиофски детерменише), не долазе у Србији да би правиле губитак, већ профит.

Драган Радовић: „Држава најлакше може да банкротира управо преко ПИО фонда. Зашто? ПИО фонд се не пуни довољно, сви знамо, сад се дотира (држава дотира ПИО фонд), рекли су 34-35%. … Чим се дотира, држава нема довољно новца, мора да се задужује. Чим се задужује, неће моћи да врати паре, а наше младо становништво одлази. Претпрошле године, по подацима ОЕБС-а – 58000 младих је отишло из Србије. Обзиром да нам је морталитет већи, да је 104000 њих умрло претпрошле године, а рођено је њих 65000, и да имамо тенденцију све већих миграција… чињенично, неће имати ко да пуни ПИО фонд ако ово остане као и сада. Значи, држава мора још више да се задужује, нема ко да врати, и да не бисмо отишли у банкрот, прво морамо да продамо ЕПС (читај распродамо), сва рудна богатства, воде, шуме… И… када мислимо да смо пропали, нисмо. Тада на ред долазе јавна предузећа преко тзв. „јавно-приватног партнерства“. То је перфидна превара да странци улазе са 51% капитала у наша јавна предузећа. Рецимо…, нека дођу у топлане. Шта ће бити? Аутоматски цена грејања расте, па ће онда ући у комуналне услуге, па ће онда узети све водоводе, и то је већ виђен сценарио у Јужној Америци…“

Говорио је Драган још и о прању новца који се опере и износи на запад, у западним банкама, о потреби да се смање порези на зараде који су сада од 62-65%, затим о крађи струје у ЕПС-у и још доста тога битног и кључног што води Србију у економску и свеопшту катастрофу и пропаст! Осим… ако се не деси неки преокрет?

Обавезно погледајте ову трибину, јер се, после излагања професора Комазеца и Драгана, развила врло жива и плодотворна дискусија, са одличним констатацијама и питањима, као што је питање која су решење потребна да се наша Србија спаси пропасти?

На трибини је био крем интелекуталне елите, више професора универзитета, бивши министар и функционери…

Дејан Лучић СК 300: Гост Драган Радовић – Да ли је Александар Вучић кум политичко криминалне мафије?

Пре два дана, дакле 29.01.2017. године, Дејан Лучић је снимио емисију са економистом Драганом Радовићем на теми како криминално политичка мафија немилосрдно и брутално пљачка и пустоши Србију, и није нашао бољег експерта за то од Драгана Радовића, који је народски речено докторирао на тој теми. Штета само што је од овако важне теме, Лучић у појединим деловима емисије, направио пародију, изигравајући лика из Монти Пајтон шоуа.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Референтна каматан стопа НБСрбије, кретања

Да видимо како Драган разоткрива на глобалном нивоу, шта се крије иза термина „сива економија“ и зашто је по Уједињеним Нацијама (УН) сива економија „пожељна“ у земљама трећег света, а рецимо није пожељна у Америци, где је сива економија најстроже кажњиво дело, а не пожељна.

Дејан Лучић:

„Шта значи реч сива економија?“

Драган Радовић:

„Веровали или не, теорија сиве економије, односно дефиниција, не постоји. У ком смислу? Па, највећи светски експерти не могу да се договоре шта је то сива економија. Ево само да погледамо у Србији. Ако се прича на РТС-у о сивој економији, приказују се пијаце, и уличне и картонске пијачне тезге. Уједињене Нације су 2007. године дале препоруку да је сива економија „пожељна за развој економија земаља трећег света“, јер она стимулативно делује и отвара нова радна места. Ако погледамо у Америци, у Америци то су тешка кривична дела (бављење сивом економијом), где казна затвора иде 10, 20 година. Тамо постоји она изрека: „Само смрт и порез„, смрт долази, и порез мора да се плати (другим речима у Америци само смрт и порез не могу да се избегну).

И, откуд сада то, да УН дају препоруку да је то пожељно?!
А ко су водеће земље у УН-у?
Па управо Велика Вританија и САД.

Па се онда питамо, зашто 2008. године кад је налетела светска економска криза. Зашто су американци милионе својих радника отпустили, банке су им одузеле хипотеке, нису рекли: „ајде, ево пожељна је сива економија“ (као што важи за земље трећег света, попут Србије итд…), нађите посао, преживите, задржите своје хипотеке…, него их је истерала на улицу. У Европи, сива економија је кажњива, не толико драстично као у Америци, али се исто сматра као тешко кривично дело.

Е, сада… како је могуће да УН дају препоруку да је у земљама трећег света, да је то пожељно (сива економија)?!“

Наравно, када се овако јасно прикаже цела ствар, закључак је једноставан, сива економија је пожељна у земљама трећег света, јер се тако преко инсталиране квислиншко-пљачкашке власти пљачка одабрана земља (Србија) за рачун и профитни интерес најјачих земаља запада (опљачкане паре се износе у њихове банке), где страни налогодавци дозвољавају да се и квинслинзи некажњиво дебело омрсе, али ако покушају да не испуне одређене жеље своји налогодаваца, они их уцене њиховим пљачкањем сопствене земље.

За квинслинге, то је пут без повратка, нема назад, а за нас, за народ?

Па ако и даље немо посматрамо како нас домаћи властодржци и квинслинзи уништавају, како нам распродају Србију, и домаћу комплетну привреду, биће то и за нас пут без повратка, ка сопственом уништењу, осима ако се не…?

Драган објашњава како се пљачка наш домаћин у пољопривреди: „Када се ради откуп пољопривредних производа, па се прво сељак, онај основни пољопривредник, убије ценом откупа пшенице. Значи, он је прво убијен, пшеница му се плаћа 15 динара, а већ у првој следећој руци, кад се преради у брашно, брашно је већ 35-40 динара. Па зашто тај прерађивач, који можад улаже свега 15-20% себе, добија чак 100-120%?! Значи, то је пљачка пољопривреде! То се исто ради код откупа малине, купине и свега (осталог). Значи, онај ко откупљује, он је увек повезан са врхом државе…“ итд… итд…

Следи приказ референтне каматне стопе као поткрепе када је Драган објашњавао како се врше преваре путем откупа државних хартија од вредности и записа…

Референтна каматна стопа Народне Банке Србије и стопа законске камате

Кликни на приказ да га видиш увеличано

Извор за приказ:
http://bit.ly/2kQTxX0

Лепо то каже  и објашњава садашњи тренутак политиколог Душко Радосављевић:

Докле више, стварно!

А, ми, обичан народ, ни то не кажемо, само ћутимо и трпимо?!!
Ако, има времена, поолакоооо:

„још није дошао ред на мене. Јесте роб сам, али сам ипак жив“.

Јесте, али се онда не разликујеш од животиње, више ниси човек…