Помоћ за породицу Костић


Један читалац мог блога, Душан Костић, који са мајком живи у селу Нови Козјак, замолио ме да на свом блогу објавим апел да им се помогне, јер су у врло тешкој здравственој и матерјалној ситуацији. Душан због болести не ради, док Душанова мајка има малу пензију. Ево како је Душан саставио свој апел за помоћ.

Молим помоћ

Молим за помоћ за моју мајку и мене јер се налазимо тешкој здравственој а и материјалној ситуацији коју још више погоршава наше веома угрожено здравствено стање. Моја мајка има 70година и срчани је болесник, а 2014-те год. имала је оперативни захват на срцу, тако да она није у могућности за било какво привређивање, додавање икаквог материјалног дохотка. Ја са 51. годином би могао да радим да сам здрав, али је моје стање тако тешко, јер се већ дужи период од краја 2014. па до данас, налазим у тешком психичком и нервном стању, да сам у неким моментима очекивао и оно најгоре, али бар сам могао да се крећем, около куће или одем мало даље од куће, ако сам тад био у стању, колико толико нормално исхрањујем и колико толико некако комуницирам са људима, а сада негде око месец и више дана, не могу ни то да чиним. Крећем се само по кући, једва изилазим напољу, моја прехрана је сведена на сок од помаранџе и мандарине, и по мало меда, јер друго не могу ништа да узимам, са људима не могу да комуницирам, то јест једва са понеким, узимам лекове за ту моју нервну и психичку слабост.

Дакле, не да не могу да радим било, шта него је у питању и сам мој живот. Од институција немамо помоћи, јер немамо право ни на какву помоћ, због пензије моје мајке која по њиховим правилима не дозвољава икакву помоћ, а која у стварности је толико слаба да ево од 2014. од кад не могу да радим због болести, једва крај са крајем састављамо, али ових два три месеца је наша ситуација и здравствена и материјална, нарочито погоршана, нарочито моја здравствена.

Због мале пензије моје мајке која се брзо троши на храну коју уписујемо у продавници, воду, струју, телефон и на остале комуналије, питање је новчаних средстава за куповину огрева, бар два или три метра дрва, да бисмо издржали хладне дане до априла или маја, кад би отоплило и не би требало да се ложи или врло мало.

Питање је новца за и моје и њене лекове и лечење, и нешто средстава за пар одеће за мене, али које није толико битно колико предходне две ствари. Иначе налазимо се у Новом Козјаку у јужном Банату, у општини Алибунар, у трошној и старој кући са старим шпоретом и осталим старим стварима, у којој се смрзавамо више но што се грејемо. У селу немамо ни од кога помоћ, нити можемо даје очекујемо, јер ми смо досељени у то село 2009-те из јужне Србије, и нисмо баш по вољи људима овде што вероватно има политичку основу, али је можда боље да не говорим о понашању људи према нама овде у селу, већ да кажем да се налазимо у тешком стању, због чега ја и молим људе до којих буде допрела ова моја молба, за помоћ, да помогну колико ко може да би преживели некако наредна два-три месеца и можда се за то време поправи моје здравствено стање.

За Небојшу знам неких пет шест година а и његову, нажалост такође немилу и тешку ситуацију о којој је писао на страницама иначе лепе и добре блог стране и и на којој је такође тражио помоћ у својој тешкој ситуацији, и људи су му како је ко могао помагали, да у кризама и тешком стању издржи и преживи, па у надању да ће се такође наћи људи да помогну и у нашој тешкој ситуацији, где није у питању само наше здравствено стање, већ је и питање животне опасности, замолио Небојшу да објави ову моју молбу и приказ мајчине и моје невоље и несреће, и позовем људе који посећују његове блог странице, за помоћ мојој мајци и мени.

Зато молим још једном све људе који ово буду читали, да се одазову мојој молби за помоћ, и помогну према својим могућностима. У надању да ће се ипак наћи људи који ће се одазвати молби и помоћи ја све поздрављам, и Бог да нас све заштити и помогне. Сада ћу да оставим своје податке да би људи, ко хоће и може, помогли колико могу и унапред захваљујем свима који се одазову мојој молби, а и Небојши такође хвала.

Помоћ можете да шаљете директно преко поште на моје и мајчино име и наведену адресу, или ако неко хоће да дође до нас и донесе директно неку помоћ, може то да учини на ову адресу уз договор путем телефона, који ћу да поставим овде. Такође дајем и број девизног рачуна у Societe Generale банци, који је пре неког времена отворила моја мајка, у покушају да и на тај начин нађемо помоћ.

Још једном хвала свима за сваку помоћ.

Име и презиме моје мајке: Радмила Костић
Моје име и презиме: Душан Костић
Улица и број: Светог Саве 46
Место становања: Нови Козјак
Број поште: 26353
Телефон: 013 648 158

Број девизног рачуна моје мајке у Societe Generale Banka

32A: value date,currency,amount EUR
57A: beneficiary“s bank

Societe Generale Banka Srbija
AD Beograd Belgrade,Serbia
SWIFT Address SOGYRSBG

59: beneficiary

IBAN:RS35 2750 0112 0726
9884 08
RADMILA KOSTIC
SVETOG SAVE 46
26353 NOVI KOZJAK
SERBIA
54A: correspondent bank in EUR

SOCIETE GENERALE PARIS
SWIFT Address: SOGEFRPP
or DEUTCHE BANK AG
FRANKFURT SWIFT Address:
DEUTDEFF

2 реаговања to “Помоћ за породицу Костић”

  1. Dušan Says:

    Obraćam se srbskoj javnosti sestrama i braći i svim građanima ove zemlje za pomoć mojoj majci i meni ali pošto je situacija teška pre svega za mene, obraćam se za pomoć koja je potrebna sada meni, jer je moja stuacija kranje teška i mučna. Pre svega obraćam se braći i ljudima iz elektrotehničke struke , elektronike ,inžinjerima, pronalazačima, ali i svim drugim ljudima koji bi mogli i hteli da mi pomognu.Situacija u kojoj se nalazimo majka i ja je veoma loša, naročito moja zdravstvena i bezbedonosna. Patim i mučim se i uništava me psihički i fizički zračenje koje imam sa dve strane.

    Jedno je spoljašnje koje dolazi od tornjeva za mobilnu telefoniju, i vajrales antena za internet koje su veoma blizu našoj kući i koje mi zrače organizam i truju i uništavaju stvarajući otrove a drugo je unutrašnje koje se stvara u meni koje izaziva implantirani čip na nosu koji mi je 3.11.2008 postavio maksiofacijalni hirurg u urgentnom centru u beogradu za vreme ušivanja i obrade posekotine na nosu koju sam zadobio posle udarca sa leđa od strane nepoznate osobe i pada niz stepenice podzemnog prolaza kod vukovog spomenika u Beogradu.

    Posle odlaska u urgentni centar na pregled i medicinsku pomoć hirurg koji me je primio je zahtevao od mene da zatvorim oči, jer inače rekao je neće da mi ušije ranu i ostaće mi ožiljak. Ja sav izgubljen i unezveren od toga što mi se desilo i već od ranije zračen i oštećenog psihičkog zdravlja nemajući snage ni za šta nisam mogao da se tome suprostavim nažalost i morao sam da zatvorim oči posle čega je on svom pomoćniku rekao kratko ,,- daj – „na šta mu je pomoćnik dodao nešto i on je počeo da gura u ranu na nosu i da posle toga ušiva ranu za šta sam ja pomislio da je ovo možda čip što je postavio u ranu ali nisam mogao ništa da učinim jer jednostavno nisam imao snage ni za šta i bio jako uplašen. Tada nisam imao snage da se tome suprotstavim ali je trebalo kasnije ,ali ubrzo potom da pokušam takođe hiruški da povadim to strano telo koje je jako štrčalo na nosu i jako odizalo kožu i koje je bilo vidljivo okom a koje je ugradio hirurg u urgentnom centru i spasem sebe, ali ja i dalje pod strahom nisam smeo da se upuštam u takvo što čekajući neku sigurnu situaciju da bi to uradio što je bilo kobno za mene, jer verovatno 2012 kad je to strano telo počelo da mi stvara bolove i posle mog čestog masiranja počelo da zalazi u nosnu kost odnosno sada to vidim verovatno pod dejstvom zračenja počelo da menja kost oko sebe i da se spusta u kost sa leve strane nosa, što se na kraju iskazalo tako da se ispupčenje koje je štračalo na nosu smanjilo i skoro potpuno nestalo i više nije bilo vidljivo okom kao ranije, a bol nestala, ali to sve bilo loše za mene, tada neznajući ali to sada vidim i znam.

    Jer, čip ili strano telo nije trebalo da se pomeri sa svog mesta i zađe u kost jer sada zbog toga lekar hirurg nije mogao da razlikuje strano telo od kosti kako sam za čip naveo lekaru i na hirurškoj intervenciji prošlog 15 marta i nije mogao da mi povadi strano telo iz nosne kosti, što je za mene jako teško i loše i ostavlja me u teškom zdravstvenom stanju i po život opasnoj situaciji koja se kažem kod mene iskomplikovala od kraja 2014 kad više nisam bio u stanju da radim i kad se moje nervno i psihičko stanje iskomplikovalo sada to znam ali tada ne, od dejstva zračenje u meni i oko mene i delovanja provokatora ovde u Novom Kozjaku za šta sam mislio da je samo taj progon saradnika tajnih paradržavnih organa doveo do nervnog i upšte zdravstvenog sloma.

    Znao sam da sam pod delovanjem i kontrolom dugo vremena tajnih paradržavnih organa odnosno takozvane državne bezbednosti ali nisam znao ali od pre šest godina i to znam a ove godine se to i potvrdilo, da smeta svako ko iskazuje neku razliku od ostalih u bilo čemu i da ne mora da je značajna ličnost niti da se bavi politikom već da oni primete da se neko razlikuje od većine od ostalih u bilo čemu i on može da bude stavljen pod kontrolu i bude napadnut. Kažem znao sam da sam pod progonom dugo vremena ali nisam znao da sam pod zračenjem izazvanim od strane njih, ali i to sam od kraja 2015 i početkom 2016 počeo da shvatam i saznajem. Jer je od polovine 2015 pa do početka 2016 naglo počelo da mi se pogoršava i psihičko i fizičko stanje jer iako od kraja 2014 od kada nisam radio i bio u izolaciji od ostalih bar u svojoj kući sam bio koliko toliko miran a to se sve počelo da se menja od polovine 2015 pa do početka 2016 za šta odmah nisam znao uzrok ali mi počelo do svesti da dolazi da to možda ima veze sa zračenjem kada mi je došlo do sećanja da se pre oko pola godine to jest polovinom 2015 montirala neka antena na susednog zgradi višljoj od naše kuće udaljenoj nekih 40 metara i da možda ta antena može da bude i antena za mobilne telefone a od ranije sam znao za njihovo štetno dejstvo, i da ona može da bude štetna za mene.

    Nekako sam se informisao da to nije antena za mobilni već vajrales antena za internet koja je takođe štetna i opasna za ljude naročito u krugu manjem od 200 metara a između moje kuće i nje ima 40 metra vazdušne razdaljine i nikakve prepreke već jedino pečena cigla od mojih zidova što nije nikakva prepreka za štetne mikrotalase iz antene. Kad sam saznao za tu antenu počeo sam tražim na internetu o njenom dejstvu i brzo saznao da je ona štetna koliko i antena za mobilni i da dejstvo zavisi kako od udaljenosti tako i od prepreka između antene i ljudi izloženih zračenju. Pošto mi je bilo veoma teško a morao sam da spasem sebe od tog dejstva, nešto tražeći na netu a nešto uz Božiju pomoć došao sam do toga da pomaže promena ishrane što je zaustavilo dalje pogoršanje stanja ali ne i potpuno otklonilo probleme.

    Nastavio sam da i dalje tražim na netu informacije o zračenju ali i o umnoj daljinskoj kontroli jer sam na netu našao da je umna daljinska kontrola ljudi bila povezana sa zračenjem i naišao na tekst u kome je jedna navedena amerikanka iznosila svoja saznanja o umnoj daljinskoj kontroli ljudi i zračenju gde je navela i da su upotrebljeni i čipovi kod ljudi koji se postavljaju ljudima bez njihovog znanja i dopuštenja za vreme rutinskih operacija ili namerno nameštenih operacija posle čega čipovana osoba podpada pod baš velikom umnom daljinskom kontrolom i ima velikih zdravstvenih problema zbog tajnog i od same nje nedozvoljenog čipovanja. Ja sam to povezao sa sobom i sa tim šta mi je urađeno u urgentnom centru u Beogradu i počeo dalje informisanje o čipovanju ljudi i krajem leta 2016 negde u avgustu uspeo da dođem do mase sajtova i informacija na engleskom jeziku o čipovanju ljudi što nekih zvaničnih organizacija za zaštitu od tajnog progona ljudi i tajnog čipovanja ljudi, što ličnih blog strana pojedinaca.

    Ali iako sam naišao na veliki broj karakteristika i informacija šta se sve dešava ljudima koji su pod umnom daljinskom kontrolom bez čipa ili sa čipom i prepoznao ih kod sebe ja nisam bio svestan opasnosti koje nosi čip za ljude i za mene ali sam bio orjentisam na opasnosti koje nose umna daljinska kontrola i zračenje preko antena za mobilnu telefoniju internet konekciju i namerno postavljenih odašiljača antena za umnu daljinsku kontrolu koje mogu da se postave u bližoj okolini osobe koja je napadnuta i želi da se deluje na nju. Na osobu može da se dejstvuje i takozvanim radarom koji je sličan radaru kojim se kontroliše brzina automobila na putevima i može da se upotrebi iz susedne kuće ili stana ako je čovek u zgradi i da se danima i mesecima zrači zracima usmerenog mikrotalasnog zračenja i teško naruši i psihičko i fizčko zdravlje a da čovek o tom delovanju tih uređeja nema ikakvog saznanja niti može da se brani sem ako nekako sazna i počne da postavlja metalne štitove ili se seli odnosno beži što nije moguće svakom u svakoj ličnoj situaciji. Da bi čovek saznao nešto o zračenju u okolini i oko sebe treba da dođe do pomisli o zračenju i s druge strane ima detektor mikrotalasnog zračenja ili merač mikrotalasnog ili elektromagnetnog zračenje ili tester elektromagnetnog zračenja kako se već zovu takvi uređaji.

    Pošto sam bio orjentisan na opasnosti od zračenja spoljašnjih izvora i antena i počeo da tražim rešenja i pomoć za sebe, sa tim aktivnostima sam nastavio sve do aprila 2017 kad zaustavljam svoju aktivnost na internetu jer moja situacija postala još teža jer sam od 15 aprila napadnut invazivnim napadačkim mikrotalasnim oružjem koje je razvijeno od 50tih godina prošlog veka a prema ljudima se upotrebljava ko zna koliko vremena ali sa teškim posledicama po zdravlje i živote napadnutih ljudi a to je mikrotalasni laser ili sa engleskim akronimom ,,Maser“ Microwave Amplification by Stimulated Emission of Radiation . Dok sam se informisao o zračenju na netu sam naišao i ovom oružju koje se upotrebljava prema ljudima ali tada nisam mnogo na te informacije obraćao pažnju jer sam bio uglavnom orjentisan na zračenja antena i njihovo dejstvo za šta je razlog bio veliki i jasan kao što se vidi. Od 16aprila pa do 20aprila svake noći sam bežao od kuće i noći provodio vani da bi 20aprila ujutru sav izgubljen i povređen otišao nekako za Alibunar i tu u medicinskom centru zatražio pomoć i bio poslat u psihijatrijsku bolnicu u Vršac gde sam primljen smešten u krevet da odmorim dati mi neki lekovi za smirenje i ostajem nedelju dana posle čega sam pušten kući sa otpusnom listom i lekovima za smirenje.

    Tu se nije ispoljavalo dejstvo oružja verovatno jedno zbog same ustanove a drugo zbog verovatno lekova ili još nekih okolnosti. Iako sam se odmorio i povratio malo nije mi bilo lako i lepo da budem u toj ustanovi pa sam izašao na moj zahtev posle nedelju dana sa preporukom da se javljam u Alibunar na kontrolu svaka tri meseca. Ali čim sam došao kući ne znajući šta će da bude samnom ponovo je počelo dejstvo ali ovaj put bio rešem da ostanem kući a ne da bežim od kuće pa šta bude, to s jedne strane a s druge pod dejstvom lekova i bensendina čim bi nekako zaspao dejstvo je prestajalo i tako proveo teške ali ipak podnošljive dane sve do maja meseca kad je dejstvo postalo podnošljivije mada je na momente bilo jako teško za mene.Sve u svemu bio sam izmenenjen,izgubljen, uplašen očekujući da se desi i smrtni ishod. Iako izgubljen i izmenjen ipak sam na netu potražio podatke ovom oružju i njegovom dejstvu i našao sajt na engleskom jednog inžinjera elektronike koji je jedno vreme radio na tim mikrotalasnim oružjima a onda sve to napustio i otvorio sajt na kojem je upozorio na opasnosti umne daljinske kontrole, čipova i tajnog čipovanja ljudi kao i na mikrotalasne lasere odnosno Masere i tu izneo tvrđenje da Maser može da precizno pogađa ljude samo ako su čipovani i nikako drugačije i tada sam pomislio na predmet koji mi je hirurg u urgentnom centru postavio u rani 2008 i pomislio da je ta stvar koju mi je hirurg postavio u ranu na nosu jeste sigurno čip i da ne može da bude ništa drugo i da sam ja u životnoj opasnosti zbog tog predmeta u nosu kao i zbog dejstva masera i ostalog zračenja.

    Maja 2017sam zahtevao i imao prvu hiruršku operaciju za vađenje stranog tela ali operacija nije uspela jer je hirurg sekao centimetar dalje od mesta gde se napipava prstima ispupčenje na nosnoj kosti, i ne znam da li zbog nestručnosti ili je nešto drugo u pitanju ali hirurg nije našao strano telo. Posle toga nisam više ništa smeo da preduzimam od straha sve do prošlog marta kad sam opet na svoj zahtev nekako ponovo otišao na drugu operaciju nosa i lepo sa drugim hirurgom zakazao i imao drugu operaciju nosa 15 marta i ovaj put je lekar sekao tačno iznad mesta gde sam i obeležio spolja na koži mesto ali nije mogao da razazna po njegovim rečima strano telo od kosti i to se tako završilo bez uspeha iako je on tvrdio da je povadio neku parčad kostiju sa nosne kosti, on ipak nije povadio strano telo koje je čak i dodirivao skalpelom prilikom intrvencije tako da ja više hirurški ne mogu da pokušavam vađenje čipa i jedino ostaje tehničko neutralisanje čipa a to je kako sam našao moguće elektromagnetnim pulsom koji može da sprži i ošteti čip tako da on nema više ikakvu aktivnost i dejstvo kao i kod elektromagnetne bombe koja kad eksplodira može da ošteti instalacije elektroniku i mnoge osetljive radio uređaje na daljinu od mesta eksplozije od 3000 kilometra ili raznih konstruisnih elektromagnetnih pulsera koji kad se aktiviraju recimo u nekoj sobi mogu da oštete kompijutere, mobilne, televizore, razne kartice i čipove u njima na daljinu od dva , pet deset pa i više metara zavisno od jačine uređaja koji verovatno svaki inžinjer elektronike pa čak i neki srednjoškolac može da napravi za malo para i malo sredstava ali ja u svojoj okolini nemam i ne znam neke inžinjere elektronike ili nekog ko bi mi pomogao da se uradi taj elektromagnetni pulser koji može da neutrališe čip koji se nalazi u predelu nosa kod mene i koji mi svojim zračenjem ugrožava zdravlje i život a o tome kako sam kontrolisan uz pomoć njega nije valjda ni potrebno da govorim.

    Zato molim srbsku javnost, građane, braću i ljude iz elektronske i elektrotehničke struke, pronalazače i sve ostale koji mogu da urade elektromagnetni pulser i pruže mi pomoć da mi se obrate telefonom ili na moju meil adresu koju Nebojša može da da svakom zainteresovanom ili dođu lično kod nas u Novom Kozjaku na navedenu adresu u predhodnom tekstu koji je Nebojša objavio kao ,, Molba za pomoć porodici Kostić “ i pomognu u ovoj mojoj i našoj zdravstveno i životno teškoj i mučnoj situaciji a ja sam spreman da razgovaram sa svakim u vezi troškova kažem elektromagnetnog pulsera koji nije komplikovana ni skupa naprava i lako može da se uradi,ako čovek ima nekog solidnog znanja iz elektronike i elektrotehnike i dobre volje.

    Potrebno je da se zna i frekvencija čipa što ja nisam siguran ali zbog veličine koju procenjujem od 3 pa možda i 4mm dužine da je u pitanju frekvencija iznad dva gigaherca. Moguće je i da neko predloži moj dolazak kod njega kući pa da mi tamo pomogne i uradi šta treba. Ja se nalazim nekih 60 i nešto pa možda 70 dva, tri kilometara udaljen od Beograda, od Pančeva, Zrenjanina i Vršca podjednako neki pedesetak kilometra.

    Svaka pomoć je dobrodošla pa makar i kao informacija kako da sam napravim pulser i šta je sve potrebno za pravljenje uređaja ali moje znanje iz elektronike,elktrotehnike i radiotehnike je vrlo slabo no i to je bolje nego da se bude bez ikakve pomoći. Moje zdravlje i život su u jako teškoj i ozbiljnoj situaciji i molio bih ljude da ovu molbu tako shvate i daju mi svaku pomoću ovoj mojoj nevolji i muci za koju bih bio zahvalan da tako kažem samo kako može čovek kome je život u pitanju a od Boga imali i oni njihovi najmiliji večnu blagodat, pomoć i napredak. Zahvalan sam i Nebojši koji mi je omogućio da postavim predhodnu molbu za pomoć i ovu drugu koja je sada pred vama i da objavim i iskažem u javnosti muke moje majke i mene i iskažem zahvalnost i poštovanje za njega i njegovu čovečnost za nas i koji je i sam u teškoj životnoj situaciji pa ovde i ovom prilikom molim svaku pomoć i sabrigu za njega i njegovu situaciju.

    Pozdravljam i njega i sve ljude koji ovo čitaju i molim za pomoć za nas i njega i neka se svako ko može odazove i pomogne koliko i kako može a Bog nas sve čuvao i pomogao.

  2. Dušan Says:

    Evo za sve ljude da ponovim adresu i naš telefonski broj
    a vezano za našu molbu
    Pomoć za porodicu Kostić

    Име и презиме моје мајке: Радмила Костић
    Моје име и презиме: Душан Костић
    Улица и број: Светог Саве 46
    Место становања: Нови Козјак
    Број поште: 26353
    Телефон: 013 648 158


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: