Отишо је у вечну славу Бели Србин и бесмртни песник – Драган Симовић…!


Јуче 13-ог децембра нисам био на интернету, јуче ми је био рођендан, јуче је сахрањен Бели Србин и бесмртни песник Драган Симовић. Драган није умро, јер индивидуална свесност као део универзалне свести из које се родила, никад не умире! За њу нема смрти…!

Драган је завршио своју мисију у овом физичком животу, и отишо је да обитава на вишим нивоима егзистенције!

Србски песник и посвећеник Драган Симовић. Нека му је Вечна Слава…!!!

Увек ће бити у нашим срцима и души…!

Драган је својом поезијом будио србство у уснулим србима заробљеним разним бескрвним и безличним југословенствима, космополитизмима…. Он је одувек знао да је реч, та магична моћна реч пут ка повратку срба самима себи, ка СРБству!
Драганова магична и моћна реч, почела је да прича своју причу и вез на мом блогу», а касније је наставила своје моћно ткање и утицај на Драгановм самосталном блогу на СРБском Журналу».

Драганова поезија ће и надаље будити србство у душама срба, како младих генерација тако и оних старији, оних још непробуђених срба! Свака моја даља реч је сувишна, зато чујте, слушајте, и читајте, Драганову моћну магичну реч…!

Нека му је вечна слава…!!!

 

Драган Симовић говори своју поезију – Господе, мој Господе!

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Драган Симовић: Поезија из књиге песама „Бела Србија“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Драган Симовић – Бели Србин…

2 реаговања to “Отишо је у вечну славу Бели Србин и бесмртни песник – Драган Симовић…!”

  1. Небојша Says:

    Владан Пантелић, Драганов најбољи пријатељ, описао ми је Драганове последње дане, јер често је био с њим тих дана…

    Владан Пантелић:

    „Ја сам осетио да Драган неће изаћи из ове зиме па сам га у последњих 20-ак дана више пута обишао. Он је ходао лагано као и увек, мозак му је био потпуно чист, изражавање прецизно, мудро.

    Изненадио ме када је рекао да, мада је било сунчано, не може да оде до насипа на Дунаву, а то је мање од 300 м. 10- ог сам био код њега, дуго смо причали, видео сам унутарњим оком да он лагано испарава. Мислио сам да ће ипак издржати до Нове године или мало више. Но, 12- ог, у раним јутарњим сатима, поставио сам на свој фејсбук профил», преко реда, своју песму од 12. 12. 2012. год – „Дванаест, дванаест, дванаест„, и изреку – да човек, као и елементарне честице, има честничку и таласну природу. Таласна природа омогућава човеку разне врсте унутарњих путовања, која нису доступна човеку огрезлом у материјално, „хоризонталном“ човеку.

    Дакле, 12-ог ујутру, обузео ме осећај да треба да узлетим негде, а истовремено, преко тог осећаја, видео сам, менталним чулом, да је Драган дошао. Није ништа ни телепатски рекао, а ипак, као да ми је потпуним ћутањем улио осећај да ћу ја све разумети, а шта је хтео да каже, и шта треба да радим.

    Желео сам да одем одмах до њега – физичког у Крњачу (насеље у Београду), некако сам знао да да је то потребно, и важно, и чекао сам да моји рођаци оду. Онда се телефоном јавила Драганова ћерка Ива. Поруку сам примио пре него што је проговорила.

    Драган је отишао 12-ог 12-ог 2018. године, тачно после шест година од мог првог објављивања песме о дванаестици. Драган је имао знање о мистерији бројева, и написао је једну књигу» на ту тему. Више пута смо причали о томе, а причали смо и о броју 12.

    Драган је дуго радио те ноћи, уосталом, као и сваке протекле…

    Ујутру је његова Анђелка (супруга) устала, ушла у његову собу и искључила електричну пећ. Драгана није будила, јер је његов устаљени обичај био да изјутра мало дуже спава. Касније је поново ушла код њега. Било јој је сумњиво што још спава.

    Драган је већ био отишао. Руке и стопала су му биле хладне, тело топло. Уснуо је мирно као праведник и отишао у земљу својих предака. Када сам ја дошао у кући је владао мир.

    Нисам плакао. Душа не воли да буде плачом узнемирена. И његови најближи су то изпоштовали.

    Много пута сам са Драганом причао о илузији која се зове смрт, а која је, уствари, још једно искуство, прелаз у друге равни. Не сумњам, знам, да је Драганова суштина, душа, тренутно узлетела путем који води у Свети Златни Ириј», где су га са радошћу дочекали великани Рода и многе, многе свете душе, и не сумњам да га је раширених руку дочекао Једини Бог и привио на своје груди.“

  2. Небојша Says:

    Драган Симовић – Дан када су нас напустили вилењаци (06.03.2017.)

    Линк ка видео прилогу на YouTube
    Видео прилог можете скинути преко овог сајта.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: