Драган Радовић: Економија у пракси – Гост Др Јово Дробњак, 14.02.2017.


У овој емисији Драгана РадовићаЕкономија у пракси“ на радију „„, гост је био др Јово Дробњак, доктор економских наука и врло успешан привредник, што је и доказао као генерални директорд фирме коју је некада водио у Дубровнику, у бившој СФРЈ. Та фирма се звала н „ДТС Дубровникушан Тодоровић Систем) и у то време била је једна од највећих трговачких компанија која је на годишњем нивоу имала преко 5 милијарди $ промета, унутрашњег и спољњег извоза.

Др Јово Дробњак: "Па да вам кажем, ја могу одмах да вам кажем, без домаћих привредних субјеката, нема не развоја, већ нема опстанка, а у овој земљи је све учињено да се то уништи до у детаље. Као што је и познато, после српске-октобарске револуције 2000-те године, Србију је задесила једна од највећих несрећа. Направљени су највећи злочини: економски, културни, социјални... и сваки други. Уништена је наша индустрија, уништене су трговине, уништен је саобраћај, уништена је наша пољопривреда... Према томе, доведен су они који требају да владају не само са економијом, већ и са целим нашим животима."

Др Јово Дробњак: „Па да вам кажем, ја могу одмах да вам кажем, без домаћих привредних субјеката, нема не развоја, већ нема опстанка, а у овој земљи је све учињено да се то уништи до у детаље. Као што је и познато, после српске-октобарске револуције 2000-те године, Србију је задесила једна од највећих несрећа. Направљени су највећи злочини: економски, културни, социјални… и сваки други. Уништена је наша индустрија, уништене су трговине, уништен је саобраћај, уништена је наша пољопривреда… Према томе, доведен су они који требају да владају не само са економијом, већ и са целим нашим животима.“

Драган Радовић: Економија у пракси – Гост Др Јово Дробњак, 14.02.2017.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Одговаравши на Драганово питање које је његово виђење изласка Србије из свеколике кризе, а пре свега из економске, др Дробњак је назначио да ми пре свега треба да знамо шта хоћемо, да дефинишемо своје стратешке економске циљеве, као и важне подциљеве. Основни циљ Србије, на коме почива било каква стратегија неке државе, је економско благостање сваког нашег грађанина, а да би се то постигло треба направити модел одрживог и континуираног економског развоја, с обзиром на потенцијале Србије и у ресорсима и у стручним кадраовима, и на њене могућности, а могућности Србије би биле велике ако би се привреда ове земље водила принципима меритократизација (знање, знање, и само знање…), што би у преводу значило, да на сваком месту и положају у привреди и друштву буду прави људи и стручњаци, који су се доказали у пракси и друштвеним делатностима, а не да нам привреду воде премијери који ништа у животу нису радили, који немају ни дан радног стажа, а самим тим ни резултате свога рада!

Да би се ови циљеви испунили, претходно треба створити неке неопходне предуслове, а један од њих је да се требамо одрећи директних страних инвестиција и да се развој наше привреде треба базирати на домаћим инвестицијама, а могућности за то и те како има, само треба спречити пљачку земљу под руководством домаће Политичко Бирократске Мафије (ПБМ) и изношење новца у стране банке (прање новца) о чему Драган стално прича, и ето пара за домаћи инвестиције. Свако иоле паметан зна, да страни инвеститори не долазе овде да би развијали нашу привреду и повећавали стандард грађана Србије, како нас упорно убеђују петооктобарци и овај актуелни квислиншки режим, третирајући нас као дебиле, већ страни инвеститори долазре овде да би профитирали, да зараде велике паре за себе, за своје компаније, а не да би развијали привреду Србије, а у томе јој увелико помаже и наш државни апарат, субвенцијама, а као најекстремнији пример Драган наводи фирму „МЕИТА“ из Барича, која од наше државе добија за сваког радника субвенције у износу од 27000 €?!

Уместо да држава развојно субвенцонише своје фирме и стратешке гиганте, она их свесно и плански уништава, јер шта друго квислинзи и вазали раде, негое што послушно извршавају све задате задатке од страних налогодаваца, да би тако послове које су радили наше фирме, сада раде стране компаније.

Доктор Дробњак је говорио и о методи пљачке страних банака у Србији (90% код нас фигурирају стране банке), путем лажних губитака, где те стране банке пре годишњег завршног биланса свог пословања, сав новчани капитал исисају у банкама својих матичних земаља, а у Србији прикажу гибитак, тако да поред опљачканог новца, ти „губиташи“ избегавају у старту да плате порез на добит, а тако не плаћају ни порезе на дивиденду, јер сву добит изнесу из Србије.

То исто раде и неки наши „заштићени“ бизнисмени са својим фирмама, а иза свега стоји – ПБМ!

Како је све ово могуће?

Врло једноставно, све те стране банке и компаније, као и наше за то одабране од стране ПБМ-а, нико и не контролише, нема контроле финансија, пословања, нема контроле радне снаге, да ли су сви радници пријављени или не, напомиње др Дробњак. Он наглашава такође једну битну чињеницу и стратегију богатог запада, а то је да се велике и главне зараде моћних страних компанија остварују у другим мање развијеним земљама, у сиромашним земљама, у земљама трећег света (зато су и моћне те компаније), а не у својим земљама, јер у својим морају адекватно да плате своју радну снагу, док у банана земљама попут Србије и сличним, раднике за исти рад третирају као робове, и плаћају их далеко мање него раднике у својим земљама.

Ето, то је суштина неолиберализма!

Међутим, за све ово нису криви странци и неолиберализам, већ сви наши домаћи квислиншки властодршци, почевши од петооктобарских „промена“ па до данас, јер верно служе своје стране менторе, амбасадоре и налогодавце!!

%d bloggers like this: