Лазарев кањон – Непроцењиво природно благо Србије!


Источна Србија обилује природним лепотама, али као драгуљ и бисер издваја се и штрчи Лазарев кањон. Трагајући на интернету за матерјалом о Лазаревом кањону, пронашао сам видео прилоге Драгане Атанасијевић са ТВ „Палме“ која је у својој емисији „Оаза“ на најлепши начин, и веома стручно, путем документарног филма у трајање од 1 сата и 42 минута, представила лепоте Лазаревог кањона и његов значај. Ради што боље спознаје о Лазаревом кањону, Гордана је у емисији довела Божидара Васиљевића из Завода за заштиту Природе Србије, као вођу студије о Лазаревом кањону, такође и Братислава Грубача, биолога из Завода за заштиту природе Србије који је са њом био на терену, кад је снимана емисија. Емисија је на ТВ Палми емитована у више наставакаја, међутим, на Ју Тјубу емисије су спојенеи у један скоро двосатни документарни филм.

Лазарев кањон – Оаза 2000.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Документарац је заиста изванредан, то је и једна од ретких, али најозбиљнијих студијско-медијских презентација Лазаревог кањона, тог непроцењивог природног блага којег поседује Србија! То је све врло савесно, стручно и детаљно обрадила и представила у својој емисији ТВ „Оаза“, Драгана Атанасијевић која је такође велики љубитељ природних лепота, а посебно Лазаревог кањона, ево пшта каже о њему, то сам прекопирао (текст испод Ју Тјубе прилога) са једног краћег њеног видео прилога о Лазаревом кањону:

Гордана Атанасијевић о Лазаревом кањону:

„Не, није несавладив, али вам се неће нудити; ни екстреман да у њему можете вежбати своју техничку оспособљеност; нити ће вам се лако отворити кријући бројне препреке, па ипак није ни полигон за утврђивање кондиције. Па у чему је онда чар? У њему самом таквом какав јесте, на месту где је настајао и начину како се то одвијало. Оно што данас видимо, само су трагови сила које су га стварале, а оне и данас живо говоре кроз стене и несташне воде тајновитих токова…

Има и већих, и дубљих, и екстремнијих… али само је један ЛАЗАРЕВ КАЊОН. А оно што њега чини лепим, помера појмове те категорије, јер је пред вама лепота, која није једноставна и кокетна, већ сага о природном стварању, која задивљује и посматрача оставља без речи; лепота коју најпре морате открити, докучити, дорасти јој… И што сте дубље у њему, то је он дубље у вама. Ушушкан дивљом природом са свих страна, Лазарев кањон је савршен предео за најинтимнији додир с природом и сопственим бићем и то је ОНО чиме почиње да вас плени, али и не пушта из свог загрљаја. Даље вас воде осећања, јер ћете му се стално враћати, а он ће вам се све више отварати, док најзад не схватите да сте на неки чудан начин ту сигурни, да вам припадају те сурове, а лепе стене, баш колико и ви њима.“

Мало људи зна да је биљна разноврсност Лазаревог кањона 1 ипо пута већа од оне коју имају национални паркови „Копаоник“, „Ђердап“ и „Шар планина“, и чак 5 пута већа од биљне разноврсности Србије. Од леденог доба Лазарев кањон је сачувао 36 врста биљака, као и прелеп цвет Србска Рамонда (Рамонда Сербика) и много тога још је наш Лаза сачувао од уништења проузрокованог леденим добом, што ћете сазнати ако погледате цео документарац.

Ramonda serbica (Србска Рамонда). Кликни на слику да је видиш увеличано.

Ramonda Serbica (Србска Рамонда). Кликни на слику да је видиш увеличано.

На само неколико километара од Лазаревог кањона налази се манастир „Нови Стјеник.

Нажалост, поред непроцењивих лепота кањона, при крају прилога видећете снимке (тај део почиње од: 01:23:26) стравичне недозвољене сече једног дела шуме на простору којег обухвата Лазарев кањон, који је под заштитом државе, и било каква сеча шуме на том простору строго је забрањена и кажњива! Поготову сеча у већем обиму, што снимци показују. То је знак да овај злочин према Лазаревом кањону, није могао бити спроведен, а да неко из „ЈП Србија Шуме“ није био корумпиран и то прећутно дозволио!

Један мештанин из Злота је о томе причао. Међутим, желео је да буде анониман, да не би изгубио посао, јер не види му се лик, чује се само глас који је указивао на то да се та сеча морала снимити кришом (то су снимци из 2004. године, снимци гомиле већ насечених стабала шуме наређана поред макадамског пута, стабла која су стара по 100 и више година!), јер су их криминалци јурили, пазећи да ови не сниме њихово недело, чак је мештанин и напомињао, да је ризиковано да им се пише и пријава?!

За фото албум Лазаревог кањона, Лазареве пећине и пећине „Верњикице„, користио сам, уз његову дозволу, феноменалне фотографије Владимирa из Новог Сада, великог заљубљебика у природне лепоте, с којим сам се и упознао преко интернета. На свом „Панорамио“ профилу, поставио је скоро 5500 изузетно квалитетних фотографија разноразних природних лепота, из свих места где је био, а био је свуда по Србији и околним државама: Црна Гора, Бугарска, итд …

Ако су вам потребни неки свети или консултације око обиласка и боравка на разним локацијама природних лепота у Србији, слободно се обратите Владимиру преко његовог фејсбук профила.

Штета што је Панорамио престао са радом 4. новембра 2016., јер су заиста пружали максимално добре услуге. Приступ фотографијама ће и даље бити могућ наредних годину дана, до 04.11.2017., но корисници неће моћи да постављају нове фотографије, али имају времена од годину дана да своје фотке пребаце на неком другом сајту, могу их копирати на Google Album Archive, па одатле да их пребаце на Google Photos или на неком другом сајту. Препоручујем Владимиру да пређе на Flickr јер у бесплатној верзији може да поставља фотографије до 1 терабајта.

Фото албум Лазаревог кањона, околине и оближњих пећина

%d bloggers like this: