„Књига Др.Теодоре Толеве – „УТИЦАЈ АУСТРОУГАРСКЕ ИМПЕРИЈЕ НА СТВАРАЊЕ АЛБАНСКЕ НАЦИЈЕ 1896 – 1908“, може да се купи код издавача исте, са попустом од 30 % у односу на цене у књижарама.
Издавачка кућа „Филип Вишњић“ тел: 011/375-0161
имејл адреса: komercijala.filipvisnjic@ikom.rs „
Једни од учесника презентације Теодорине књиге, др Александар Стојановић историчар, и Горан Игић преводиоц са бугарског, и новинар
Др. Теодора Толева – Утицај аустроугарске империје на стварање албанске нације 1896 – 1908
Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.
Теодора Толева – (1968 – 2011)
Да су албанци вештачка нација, направљена од албанских етничких племена, говори бугарска историчарка Теодора Толева, а све на бази проучавања архивске грађе некадашње Аустроугарске монархије, која се чува у Бечу. На овој теми, да су аустроугари вештачки створили албанску нацију, Теодора је одбранила своју докторску дисертацију на универзитету у Барселони, под називом: „La influencia del Imperio Austro-Hungaro en la construccion nacional albanesa (1896-1908)“.
Теодора Толева је умрла од болести која је рапидно напредовала у критичним моментима, но сумња се да је можад убијена, а то каже њен пријатељ србин:
Извор: http://bit.ly/2hd1mEo
„Последњи контакт са мојом драгом Теодором сам имао непосредно пре напуштања Шпаније када ме је назвала и тражила од мене неку врсту заштите јер је годинама осећала чудно присуство неких људи и догађаја који је окружују.“
Презентација саме књиге почиње од 18:20, где почиње да говори историчар др Александар стојановић. Ево кратких извода из његовог излагања.
Др Александар Стојановић:
„Поштоване колеге, драги пријатељи, мени је велико задовољство што сам данас међу вама, и што имам прилику да разговарам о овој заиста изузетној и веома значајној књизи. Ја сам одрадио, да кажем, уреднички посао, односно редактуру књиге, редактуру превода, дакле, није било никаквих ауторских интервенција. Све ово што се налази између ових корица, написала је Теодора Толева. Књига која је пред нама је једно заиста значајно фундаментално историографско истраживање, урађено на примарним историјским изворима, на архивској грађи која се чува у Бечу, односно, на грађи која потиче из рада некадашњих аустроугарских државних органа, а пре свега, министарства спољних послова.
Формално посматрано, дакле, књига се састоји од ауторске моногарфије, односно студије Теодоре Толеве, дакле реч је заправо, о практично неизмењеној њеној докторској дисертацији, која је одбрањена на универзитету у Барселони, и она је обима неких 430 страница, и такође од веома драгоцених анекса, односно прилога, а то су практично интегрално приређњни најзначајнији документи који су коришћени у изради ове књиге, и они заиста дају један додаатан значај целом овом истраживању, и чине ову књигу изузетно употребљивом за, како србске, тако и друге историчаре, поготову за оне који из различитих околности не би били у могућности да истражују у Бечу.
Треба истаћи дакле, да је ова књига, односно дисертација одбрањена у Барселони, књига је објавњљена још у Немачкој и у Бугарској. Србски језик је практично трећи језик на коме се ова књига објављује, она је заиста веома значајна…“
… … …
„Мени као историчару, наиме је најзанимљивије, просто, како аустроугарска, дакле, једна империја која је практично већ на издисају, решава да свој опстанак продужи инвестирањем у стварање албанске нације, у времену о коме ова књига говори, а истраживања Теодоре Толеве то су недвосмислено показала, албанска нација не постоји. Постоји корпус различитих племена која су заједничког етничког порекла, али они су подељени вером. Међу њима има и католика, има и православаца, има и муслимана. Они су подељени у 2 велике етничке групе: „Тоска“ и „Гега“ које…, иако се обично говори о 2 племена, реч је заправо о 2 велике групе племена које су на унутрашњем плану такође имале један велики број, да кажем, подгрупа. Говори се дакле о једном простору које је завађено крвном осветом, које је завађеноо неким партикуларним (појединачним) интересима, и које је, прилично извесно, било би га немогуће ујединити, без неке снажне интервенвије једне велике силе, тј. уложеног великог дугогодишњег труда које је подразумевало у финансирање, обавештајни рад, политички рад, и верски рад ако хоћете.
Дакле, то је један широко замишљен процес које је руководило министарство спољних послова Аустроугарске монархије. Оно што заиста чини ову књигу занимљивом, то су ти механизми, помоћу којих неки истакнути албанци, у том тренутку одлучују да раде на пширењу националне идеје, истовремено постајући практично обавештајни сарадници Аустроугарске монархије. тај механизам ступања у ту врсту односа није се у многоме променио ни до данашњих дана. на основу ове грађе и закључака Теодоре Толеве, види се, дакле да је било оних који су се сами понудили аустријанцима, нудећи своје услуге. Било је и оних који су врбовани од стране аустроугарских конзула, како у Скадру, тако и у другим местима. Оно што је заједничко сдвима њима, они су спадали у малобројне писмене албанце, они који су имали, да кажемо извесно формално образовање, који су имали извесна матерјална средства. Многи од њих су један део живота и провели у аустроугарској.или су били, да кажем, трговински повезани са Италијом. Један број њих припада и ономе што би се могло звати османском елитом…“
Небојша 