Зоран Тасић, ревизор и судски вештак: Пет начина како банке, кршећи закон о облигационим односима, пљачкају грађане и привреднике путем узимања кредита!


Поред Драгана Радовића економисте, код нас постоји још један истински стручњак и експерт за разоткривање организоване пљачке, где је је један од учесника (најбитнији) и држава (њени високи чиновници), овога пута у банкарству и банкарском пословању приликом узимања кредита, то је Зоран Тасић. Зоран Тасић је дипломирани економиста, овлашћен је рачуновођа што му омогућује да потписује завршне рачуне, да буде шеф рачуноводства. Такође, Зоран Тасић има дипломе које му омогућују да буде: судски вештак, ревизор и ризик менаџер.

Зоран Тасић - Судски вештак и ревизор, и поред 2 покушаја атентата наставља борбу против банкарске мафије и државног органзованог криминала, пљачке грађана и привреде

Зоран Тасић – Судски вештак и ревизор, и поред 2 покушаја атентата наставља борбу против банкарске мафије и државног органзованог криминала, пљачке грађана и привреде

Нешто Ново – Зоран Тасић – 18.02.21016.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Одмах да напоменем врло важну ствар да је у овом прилогу: „Нешто Ново – Зоран Тасић“, Зоран Тасић рекао да су покушана 2 атентата на њега, да га убију, и то баш у периоду када је добио правоснажну пресуду (укупно их има 2) у привредном суду у Београду, где је закон стао на страни оштећеног клијента, јер је банка код које је узео кредит прекршила постојеће облигационе законе, који су доле побројани у 5 ставки.

Како прича Зоран, први покушај атентата је био када су га накачили на струју, а други када су њему и његовом адвокату 3 дана експлодирале гуме на аутомобилима, и то после победничке пресуде на суду, па се тиме желело да се спречи Зоран да о тим пресудама уопште и прича, да је оштећени клијент добио банку на суду. Но, Зоран храбро наставља своју борбу, међутим, не може један човек сам да се бори против пљачкашког система, Зорану је и те како потребна помоћ патриотске сцене, ако то у Србији уопште и постоји, врло мало од тога има, поготову у парламенту, јер све је роб до роба. Вербална подршка није никаква подршка, потребна је организована акција оно мало патриота што је остало, а и оштећених узимаоца крдита, ваљда желе да им се врати онај део новца који је противзаконито опљачкан од њих.

А сад хајде да кратко и прецизно погледамо који су најглавнији упечатљиви показатељи где банке крше законе током отплаћивања кредита грађана, а после ће по свакој тачки бити додатна појашњења.

Пет начина како банке путем кредита, кршећи закон о облигационим односима, пљачкају грађане, привреднике и државу Србију:

  1. Незаконито је кредит добијен као кеш у динарима везати валутном клаузулом за евре, швајцарце, а то банке код нас раде,
  2. Незаконито је обрачунавање законске затезне камате пре крајњег рока доспећа кредита, а то банке код нас раде,
  3. Незаконита је наплата разних накнада на кредит, а то банке код нас раде,
  4. Незаконита је наплата разних провизија на кредит, а то банке код нас раде,
  5. Незаконито је самовољно повећавање камате, а то банке код нас раде.

Како банке пљачкају грађане Србије – 02.12.2014.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Што се тиче тачке 1. која говори о томе да је незаконито валутном клаузулом везивати добијен кредит у динарама, суштина је у следећем …

Банке, да би превара успела, користе велико незнање масе људи, па тако приликом додељивања кредита користе двоструке аршине. Наиме, банке неки уговор о кредиту, када га именују, одобравају и у динарима и у некој страној валути (обично код нас ради се о еврима и швајцарским францима), а исплаћују га кориснику као кеш у динарима. Ово је по закону о рачуноводству и ревизији противзаконито, јер не може се један кредит истовремено везивати и за динаре и за девизе валутном клаузулом, дакле да буде двосмислен, већ мора бити јасан и једносмислен, или ће се везивати и односити само на динаре, или само у некој страној валути, рецимо евре. Па с тога, ако кредит добијеш у динарима, што се каже „кеш“ – на руке, има се вратити такође у динарима.

Међутим, банкари кршећи закон везују тај динарски кредит за рецимо евре, да би обрачунавали курсну разлику целим током времена док ви исплаћујете тај кредит, у односу на дан када сте уговор о кредиту закључили, па вам тако зарачунавају и курсне разлике те стране валуте према динару, које вам НЕЗАКОНИТО накалеме на рате које отплаћујете, и тако се одвија та пљачка, користећи незакониту двосмисленост у уговору!

Пример …

Рецимо, када сте добили кредит (рецимо 1 милион динара) тада је 1. евро вредео 100 динра, а ви треба тај крдит по уговору да вратите рецимо за 2 године. Но, током тих 2. године курс евра у односу на динар расте, па он достиже цифту: 103, 105, 110, итд … и банкари вам зарачунавају ту курсну разлику у односу на вредност евра према динару која је била на дан закључивања уговора

То је незаконито!
То је пљачка!

Све је то супротно и члану 394 о облигационим односима, који говори о монетарном номинализму, што значи, ако кредит добијете у динарима, у динарима га и исплаћујете, и сва везивања иду за динаре, никакве евре, швајцарце!

Када говоримо о тачки 2. која се односи на плаћање законске затезне камате, ту је ситуација врло јасна, та затезна законска камата наплаћује се тек када дође крајњи рок доспећа отплате кредита, не пре, не док тај рок траје, док је у току отплата кредита, а још није дошао крајњи дан доспећа кредита. Све што вам банка пре тог рока наплати на име затезне камате противзаконито је, то је пљачка! Рецимо, ви сте узели кредит од милион динара 05.05.2014. године, а рок доспећа кад треба да отплатите све камате и главницу је 05.05.2016., дакле 2 године је рок, а то све значи да се законска затезна камата наплаћује тек на дан доспећа отплате целог кредита, под условом да га нисте отплатили, а то је 05.05.2016., не пре тог датума, у противном то је пљачка, а то банке и раде, пљачкају грађане!

Како Зоран прича, обично се у првим ратама отплаћује само камата, а тек касније на ред долази главница, па се рецимо дешава да у 2. или 3. рати ви отплатите камату која вам долази тек у 15. или 16. рати, тако да ако банка у било ком периоду, пре крајњег рока отплате кредита, изврши пресек стања, и зарачуна вам неку своју затезну камату, то значи да вам зарачунава затезну камату на камату коју сте ви већ платили.

Пре свега, ово треба знати, затезна камата је КАЗНА, КАЗНА која се извршава на име неиспалћивања у отплати кредита на крајњи рок доспећа отплате. Та затезна камата се зове „ЗАКОНСКА ЗАТЕЗНА КАМАТА“, а не „затезна камата“, и она износи око 18%. Међутим, банке не обрачунавају ту законску затезну камату, већ неку своју затезну камату, и код нас она је већа него што то закон прописује, дакле 18%, код наших банака је 25%, 26% па чак и 40% по кредиту како говори Зоран, тако да су банке веће крвопије него зеленаши…!

Ако је законска затезна камата КАЗНА и износи 18%, како то да је каматна стопа наших банака, у којој банка изражава своју добит и зараду (маржа), већа од казнене законске затезне камате, јер, како Зоран говори, каматна стопа код нас је 22%, 23%?!!

Србија је изгледа рај за бруталне банкарске пљачкаше, а наиван и осиромашен народ, жељан пара, ухваћен је у дужничко ропство.

Још бруталнија од банка је држава, њени високи чиновници и службеници, која треба да спречава овакве банкарске пљачке, а судство и тужилаштво да хитро реагује, да кажњава банке које пљачкају народ, јер банке, без прећутне или изричите сагласности високих државних чиновника и службеника, не би смеле да пљачкају грађане и привреду Србије, разна правна лица која узимају кредите код банкарских крвопија у Србији!

Каматна сопа Централне банке Европске Уније је 1,24% годишње, а код нас иде од 22%, 23% до 25%. Да би оправдале и набиле такву пљачкашку камату, банке користе квалификацију наше земље да има велики ризик, да је Србија земља високог ризика, а најглавније је то, да Србија још законским прописима није одредила до ког нивоа, и колико треба да износи каматна стопа за издавање кредита.

Под тачком 3. и 4. на ред да се објасни долази незаконито наплаћивање разних провизија и накнада на кредит: накнада ова, накнада она, накнада на пуштен кедит, накнада за обраду кредита,… итд …

Да би се то схватило, треба знати основна законска и банкарска правила шта је камата, шта она садржи. Да би се то још лакше схватило, камата је исто што и зарада путем маржи у трговинама, која рецимо може да буде 20% – 30%. Дакле, зарада банке путем камате, је пластично речено маржа којој банци обезбеђује зараду на додељен кредит, тако да се у камату по правилима струке и банкарског знања, зарачунава све што спада у камату, односнуо зараду, а то су разне накнаде и провизије, цена капитала, трошкови радне снаге и сл., тако да су у нашем случају, накнаде и провизије већ садржане у камати на одређен кредит, која је рецимо 20%, па тако када вам банке ДОДАТНО наплаћују разне накнаде и провизије изван камате коју су вам прописали, то је незаконито, то је пљачка! То значи да вам банкее 2 пута наплаћују те провизије и накнаде.

Законски речено, све то је супротно члану 1065 облигационих односа, који је опште важећи и ОБАВЕЗУЈУЋИ закон за све учеснике у привредном животу нашег друштва, који каже да банка има права да наплати само главницу и камату на кредит, само оно што је садржано у камати, када се говори само о камати, не преко тога!

Под тачком 5. је незаконито и самовољно повећавање камате током отплаћивања кредита. Без обзира што је неко потписао уговор о кредиту и сагласио се са тиме што пише у уговору (из незнања да је то противзаконито), да банка може самовољно и произвољно да повећава камату током отплате кредита, а у складу са пословањем банке, како се обично наводи у кредитном уговору, то не значи да сте безакоњу и пљачки дали легитимитет, не! Другим речима, без обзира што сте потписали да банка може самовољно да вам повећава каматну стопу током отплате кредита, у складу са својим пословањем, то не може да буде изговор банке за пљачку: „па ви сте то потписали“, јер банка је дужна да своје законске нормативе приликом склапања уговора о кредиту, усклади са тренутно важећим прописима и законима, а у нашем случају то би био закон о облигационим односима, који је обавезујући за све учеснике у привредном и финансијском послоавње једног друштва.

Кредит је имовина, и чим ви узмете кредит, то је ваша имовина, и када је говорио о привредном животу поводом тога, Зоран је дао пример како то ради „нецивилизован“ арапски свет, у односу на „цивилизовани“ запад, јер у арапским државам ако банка оформи камату на неки кредит, том „срећнику“ по њиховом закону следи смртна казна. Међутим, и кредитори имају вајду од кредита, нису арапски банкари будале. Рецимо, када у арапским државама неки појединац узме кредит да би реализовао свој посао, банка му не наплаћује камату на кредит, већ се уговором, ради своје зараде, уграђује у профит клијента коме даје кредит да одради неки посао, и тек кад кредитом клијент оствари свој профит неким својим послом, тек тада банци враћа само главницу, док банка која му је дала кредит има 20% од тог профита, али му на кредит не наплаћује камату на главницу док тај привредник врши своју привредну делатност ради остваривања своје зараде, јер би му узимала тако његову имовину (финансијску) с којом треба да ради, његов капитал, и тако би га банка спречавала да заради.

У Србији се дешава све супротно, „смртну казну“ потписује неки привредник чим узме кредит од банке, јер како ћеш неким бизнисом да обрнеш паре које си добио на кредит, и створиш профит, када ти банке путем крвопијских камата отимају паре пре него што зарадиш својим бизнисом, и спречавају те да тако започет посао и завршиш, јер како да га завршиш кад ти непрекидно узимају камату, разне накнаде, провизије, тако ћеш само осиромашити и пропасти.

Голи Живот – Зоран Тасић – (ТВ Happy 2013.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Овде је Зоран Тасић гостовао код  чувеног „(И) Ја имам таленат (Миломир Марић), и претежно је причао о времену с почетка 90-их и објашњавао је пирамидалне пљачке Дафинине банке, а једним делом дотакао се и горе поменутих незаконитих ствари око додељивања кредита од стране наших банкстера.

У једном од идућих чланака, још једном ћу писати о врсном и истинском зналцу финансија, банкарских послова, банкарству и адекватним законима који произилазе из тога, о Зорану Тасићу, јер имао је 2 исцрпна и детаљна интервјуа око пљачке грађана од стране банака путем кредита. Једно гостоавње је било на интернет радију „Снага Народа“, а друго на интернет радију „2М“.

%d bloggers like this: