Драган Радовић: економиста, стручњак за порезе и сиву економију (Политичко Бирократски Криминал – ПБК)
Извор:Царса
Аутор: Драган Радовић
Привредна комора Србије на свом сајту објавила је за 2015. годину податке о производњи прехрамбених производа, са упоредним приказом производње у 2014.г.
| Приказ производње прехрамбених производа биљног порекла и пића у 2014. и 2015. години (у тонама) | |||
| НАЗИВ ПРОИЗВОДА | 2014 | 2015 | Indeks |
| Сирово сунцокретово уље | 194.288 | 225.018 | 116 |
| Рафинисано сунц.уље | 183.738 | 170.109 | 93 |
| Маргарин | 22.096 | 21.157 | 96 |
| Брашно од пшенице | 466.388 | 553.157 | 119 |
| Тестенине – укупно | 19.873 | 21.639 | 109 |
| Шећер | 545.957 | 329.44 | 60 |
| Кондит. производи – укупно | 140.852 | 144.776 | 103 |
| Конзер.поврће – укупно | 86.59 | 83.941 | 97 |
| Производ од воћа (смрз.воће,. сокови, џемови,желеи) | 238.15 | 300.922 | 126 |
| Минералне воде (милиони литара) | 514.5 | 670.2 | 130 |
| Пиво (милиони литара) | 522.9 | 544.4 | 104 |
Из објављених података најзанимљивији за анализу су производња пива и брашна од пшенице.
Брашно (*1) – Домаће потребе за брашном износе 840 хиљада тона. Произведена количина од 553 хиљада тона у 2015.години није довољна да задовољи потребе тржишта што говори да сва разлика до пуних потреба за брашном долази са црног тржишта. Брашно на црном тржишту потиче искључиво из легалне производње, пребачено путем фиктивне књиговодствене документације у нелегалне токове, врло често и без икакве документације. Потпуно је нејасно зашто инспектори Пореске управе Србије, као и инспектори МУП-а, уопште не контролишу ову робу годинама, ако се зна да више од половине производње заврши у нелегалној трговини. У Србији послује 270 млинова, робу пласирају највише домаћим пекарама којих има око 6200, чак 70% нису биле у систему ПДВ-а када је лимит за улазак био остварени промет од 4 милиона динара. Симптоматично је овогодишње повећање производње брашна за 19 %, док истовремено истраживања говоре да народ у Србији све мање у исхрани користи хлеба и производе од брашна, потребе за овом робом морале би бити мање (*2). Због повећане производње, ниже потрошње, намеће се закључак да су криминалне радње у 2015.г. у односу на 2014. г. смањене за четвртину.
ПКС је у 2014.г. у објављеним подацима имао приказане количине увезеног и извезеног брашна из којих се видело да је становништу за потрошњу остало свега 283,8 хиљ. тона легалног брашна, остатак од 556,2 хиљаде тона стигло је са црног тржишта. У 2015. г. нису приказани подаци о извозу и увозу, уз претпоставку да су идентичне количине набављене и продате ван граница Србије као у 2014. г. (извоз 183.8 хиљ.т., увоз 1185 т), за домаће потребе остало је 370.553 хиљ. тона брашна. Како су нам потребе већ поменутих 840 хиљада тона годишње, недвосмислено потврђујемо да 469.5 хиљада тона брашна и даље долази са црног тржишта (19561 шлепер мора да превезе ове количине до потрошача, без икаквих папира, а да нико не примети!!!).
НАПОМЕНА: 56% је удео црног тржиста у годишњој потрошњи брашна у Србији!!!
ПИВО – Производња пива у 2015. г. износи 544,4 милиона литара, у односу на 2014.г. повећана је за 4%. Обзиром да подаци о увозу и извозу за 2015. г. нису приказани, под претпоставком да су исте количине увезене (21.4 мил. литара) и извезене (121.1 мил. литара) као у 2014. г., можемо рећи да је у Србији повећана потрошња пива и износи 444,7 мил. литара, у поређењу са 2014. г. када је била 423.2 мил. литара. Ако је потрошња повећана, што јасно говоре објављени подаци ПКС, питамо се на основу којих параметара је у августу 2015. директор Апатинске пиваре дао следећу изјаву дневном листу Блиц:
**********************
БЛИЦ – објављено дана – 08. 08. 2015
Потрошња пива у Србији пала за трећину, због кризе
“У Србији је дошло до великог смањења потрошње пива, чија употреба је мања за 33 одсто у односу на 2008. годину, изјавио је Танјугу генерални директор Апатинске пиваре Драган Радивојевић.”
Да производња и потрошња пива у целом свету расте потврђује холандски гигант Хајнекен, који последњих неколико година бележи рекордне продаје пива на целој земљиној кугли, изузев, како кажу, у Западној Европи где је забележен незнатан пад продаје.
Шта се дешава на тржишту Србије?
Анализом производних капацитета, објављених података о производњи, тренду повећања потрошње пива у свету, примећује се да на домаћем тржишту ипак нешто “не штима”.
Производни капацитети свих српских пивара прелазе 1.5 милијарди литара на годишњем нивоу. По приказаним подацима о производњи њихова искоришћеност је, невероватан апсурд, једна ТРЕЋИНА!!!
Живели народе! Докле ћеш да живиш на црно и да пијеш ужасно лоше пиво?
Да ли постоји продаја пива на црно?
Врло реалне процене добрих познаваоца ове бранше говоре да чак 180 милиона литара пива заврши без регистровања промета, на црно, без плаћања акциза и ПДВ-а. Пореска управа Србије, на жалост, уопште не контролише произвођаче пива. Крајем 2014. г., тадашњи заменик директора Пореске управе Србије Марко Маринковић, гостујући на телевизији Студио Б, изјавио је да Пореска управа Србије пуних седам година није проверавала пословање Апатинске пиваре. Још је рекао да главну одговорност сноси Милица Бисић, по њему „сива еминенција“ Пореске управе, која је штитила од контроле поједине велике фирме (у власништву странаца).
**********************
Сива економија у Србији однесе преко четири млрд. евра буџетских прихода, оствари нерегистровани промет преко десет милијарди евра. Промет акцизне робе на црно достиже једну милијарду евра, утајени ПДВ и акцизе достижу 400 милиона евра. Криминализовани део бирократије, поједини политичари и заштићени бизнисмени највећи су починиоци криминалних дела утаје, уједно и највећи “корисници” присвојеног пореза. Три наведене интересне групе не дозвољавају спречавање ПБК – Политичко Бирократског Криминала, правог имена за сиву економију. Обзиром да све што се не спречава и даље се шири, можемо у будућности очекивати јос већу евазију (избегавање плаћања) пореза које су тренутно на нивоу од 60%.
(*1) http://www.koreni.rs/pekarska-industrija-pola-belo-pola-crno/
(*2) http://www.makroekonomija.org/poljoprivreda/hleb-i-potrosnja-u-srbiji2016/
Небојша 