Где се налази манастир Нови Стјеник?


После неколико текстова о манастиру Нови Стјеник и његовом сестринству, хајде сада да мало детаљније видимо где се тачно налази манастир, и како да заинтересовани дођу до њега, а да се то сазна, најбоље је да пренесем 2 текста са манастирског блога „Стјеничанка“.

*********************

Извор: Стјеничанка

Илустрована мапа – водич

Којим путем и како се најлакше долази до манастира Нови Стјеник – Микуљ?

Кликни на мапу да је видиш увећано

Кликни на мапу да је видиш увећано

Посета или ходочашће Новостјеничком манастиру није тако једноставно. Доста пута се догађало да се путници – ходочасници намерници изгубе у планинским врлетима и на тај начин одустану од посете манастиру. Због тога вам предлажемо ову мапу са пропратним илустрацијама које могу бити од велике помоћи при сигурном проналажењу жељеног циља.

Најпрепоручљивији пут до нашег манастира Нови Стјеник води нас преко Деспотовца. Из Деспотовца требамо проћи кроз села Двориште, Стењевац и Стрмостен и на такав начин доћи до рампе на Лисинама (водопад Велики Бук) где се завршава асвалт и почиње макадам. Од Лисина које су означене на приложеним мапама са бројем један (1) остају нам још три планинске тачке: Винатовача (2), Крња Јела (3) и Слатина (4). На мапама су означини у километрима и међусобни размаци међу наведеним планинским пунктовима који такође могу бити од велике помоћи при оријентисању по планинским беспућима. После Лисина пут нас води кроз живописни кањон Ресаве ка Винатовачи која је иначе и последња оаза у којој се постојано могу наћи људи. Ту је поред барака „Србијашуме“ смештен и нови ловачки дом као и нешто сељачких имања и викендица. Ту је и велики камени крст познатији као Винатовачки крст који остаје за нама заједно са сваким трагом цивилизације. Шумски макадам нас вијугаво успиње до Крње Јеле која је уједно и централна Кучајска раскрсница планинског троугла: Деспотовац, Бор, Параћин. Пут који се на овој раскрсници одваја на десно води нас до Слатинске раскрснице на коју директно излази „манастирски пут“ који води до манастира. Та путања уједно значи и силазак са макадама и почетак кретања веома лошим увек блатњавим путем до самог Микуљског камена подно кога је смештен Новостјенички манастир. На основној, главној приказаној мапи наведене су све четири планинске тачке на које треба обратити пажњу. На њој нарочито треба обратити пажњу на стилизоване цртеже раскрсница који прецизно показују правац (с)кретања. Остала четири додатка мапи у виду сателитских снимака датог терена показују трасу кретања кроз планинске врлети.

Дата мапа је сврсисходна за све начине доласка до манастира. Њу може користити свако, било долазио пешке или било којим превозним средством: теренским возилом, крос моторциклом, планинском бициклом или моторним санкама (сви побројани начини доласка су у пракси више пута показани као најбезбеднији, док се путничко возило показало као подложно веома озбиљним оштећењима).

Кликни на мапу да је видиш увећано

Кликни на мапу да је видиш увећано

Кликни на мапу да је видиш увећано

Кликни на мапу да је видиш увећано

Кликни на мапу да је видиш увећано

Кликни на мапу да је видиш увећано

Кликни на мапу да је видиш увећано

Кликни на мапу да је видиш увећано

Савети

Као најважнији савет свим посетиоцима и ходочасницима Новостјеничког манастира препоручујемо да испланирају долазак искључиво по дану јер ноћ може у многоме да отежа орјентацију кретања. Такође је важно упознати се и са временском прогнозом како нас планина не би изненадила. У зимским, снежним условима велики део зиме, па чак и пролећа, овај пут је непроходан. Ако се неко одважи на евентуалну зимску посету (авантуру) манастиру, саветујемо да се добро распита о стању овога пута нарочито на траси Винатовача – Крња Јела – манастир (целих 18 километара), пошто се тај део пута готово никада не чисти, те је у том случају долазак неостварљив. Иначе, наглашавамо да је зими из разлога непроходности и велике опасности и ризика, покушај доласка у манастир непрепоручљив (ово не важи за моторне санке и одважне искусне планинаре са одговарајућом професионалном опремом).

Захваљујемо господину Александру Вељковићу уреднику сајта FREEBIKING на израђеним мапама за потребе нашег манастира.

**********************

Где се налази наш манастир?

avatar stjenikУ Источној Србији у њеном најпространијем планинском комплексу – Кучајским планинама, које су поред Динарског краса највећа планинска крашка област Србије, постоји потпуно ненасељен троугао кога чине три главне тачке: Деспотовац (село Стрмостен), Параћин (село Криви Вир) и Бор (село Злот).

ОДРЕДИШТЕ Источна Србија, Кучајске планине, Источни Кучај, Микуљски Камен

Ова планинска област, коју са правом можемо назвати пустиња, по пречнику (око 100км) и ненасељености је вероватно јединствена не само у Србији него можда и на целом Балкану. Три наведене тачке су и јединствени улази у ово царство недирнуте природе. Та три улаза су повезана доста лошим планинским путем (пропалим макадамом) – «Кучајском магистралом», која је у картама означена као планински макадам. За кретање тим путевима препоручљива су теренска возила. Једини саобраћај који се тамо одвијa је понеки велики шлепер натоварен буквама – експлоататор неисцрпног шумског богатства. У зимским условима када снег достиже висину изнад једног метра (сметови и лавине могу достићи висину и до два метра), када је и булдожер немоћан, људски живот тамо замире, као једино превозно средство остају само моторне санке.
DSCN9176

Микуљски камен

Микуљски камен

IMG_4618

Лазарев или Злотски кањон на само неколико километара од манастира

Непрегледна пространства столетних букових шума испресецаних ливадама и потоцима, настањених крдима дивљих свиња, срндаћима, јеленима, вуковима, рисовима, дивокозама и осталом ситном дивљачи, која се не ретко могу видети и на самом путу, чине овај крај заиста посебним.

Из правца Деспотовца, пролазећи поред манастира Манасије и Ресавске пећине долази се до последњег људског станишта – села Стрмостен. Подсетимо, овај ресавски регион је познат по реци Ресави, Ресавској пећини, Водопаду Лисине и резервату Винатовача. Некада је овај крај називан Ресавска Света гора јер се ту налазило 12 средњовековних манастира, задужбина деспота Стефана Лазаревића. Већини су се кроз историју изгубили трагови, а до данас су остали добро очувани манастири Манасија, Раваница и Сисојевац. Из Стрмостена пут нас полако пење у планинске врлети и води нас до водопада Лисине, уз којег су смештена два – три ресторана – мотела у којима се може одморити и освежити. Ресторани су познати по гостопримству и свежој пастрмци. Од Лисина престаје асфалт, а макадам нас води кроз веома живописни кањон Ресаве. При изласку из кањона пролазимо поред барака шумске секције и наилазимо на резерват Винатовача на чијем улазу је подигнут импозантан камени крст. Резерват Винатовача нам остаје са десне стране, а пут нас води још дубље у планину. Напокон, после доста вијугања и труцкања по све лошијем путу, излазимо на пропланак Крња Јела. Крња Јела је тачка у којој се састају сва три правца: деспотовачки, борски и параћински. Са леве стране нам остаје борски пут, а ми скрећемо десно према правцу Параћина. На око десетак километара наићи ћемо на путоказе «манастир» који нас усмеравају на леву страну. После три – четири километра веома лошег пута, пред нама ће се указати огромни планински гребен – Микуљски камен, по облику сличан пресеченој купи која формира готово округлу висораван опасану неприступачним, назубљеним каменим литицама, који доминира целим крајем.

slika-10

Са његовог врха, на 1020м пружа се поглед који досеже све до Старе планине, Црног Врха и Ртња. Као на длану је масив Малиника, Дубашничка висораван, Крња Јела и Лазарев кањон. Уз сам камен, на овом веома суровом месту, где климатски услови живот чине (нарочито зими) веома тешким и чак опасним, попут гнезда сурог орла смештен је манастир Нови Стјеник.

slika-131

Обавезно погледајте и МАПУ са додатним сателитским снимцима трасе Лисине-Винатовача-Крања Јела-Слатине-Микуљ (Кликни!)

GPS координате манастира НОВИ СТЈЕНИК:
N 44°01.337′ E 021°50.172′

http://bit.ly/1SqqjYgу

%d bloggers like this: