Драган Радовић: Да ли је ПИО фонд одржив?


Објављено: 28.јануар 2016.
Извор: Корени
Аутор: Драган Радовић

Годинама се сервирају приче да је ПИО фонд потпуно неодржив, да је пред банкротом боље речено!

Драган Радовић, економиста

Драган Радовић, економиста

Када те приче лансирају представници Владе, Министарства финансија и Министарства рада, Ми, грађани Србије, понајвише пензионери, не бисмо требали да сумњамо. Тачније, морамо да верујемо, чињеница је да Влада на годишњем нивоу дотира ПИО фонд са скоро милијарду евра како би несметано биле исплаћене пензије. Да би појачали своју тврдњу званичници увек говоре да радника у Србији има 1,8 милиона, пензионера 1,7 милиона, однос од 1,1 према 1, не може да издржи нити један ПИО фонд у свету. ТАЧНО!

Поставља се логично питање: шта треба да урадимо како бисмо спасили фонд, обезбедили довољно средстава или дотацију државе свели на минимум?

За почетак би требало покушати са смањењем рада на црно. Познат је податак да у Србији 700 хиљада радника ради без пријаве на рад. 700 хиљада радника на црно!!!

Republicki-fond-za-penzijsko-i-invalidsko-osiguranje-Srbije-6-620x350

Када бисмо све раднике превели у рад са пријавом, када би сви радници добили тренутно важећу минималну зараду у износу од 21.175,00 дин., при чему доприноси износе 12.516,00 дин., будзет би био богатији на месечном нивоу за 8,761 млрд. динара, односно 105 милијарди динара на годишњем нивоу!!! По просечном курсу евра у 2015.г. од 120 дин., буџет би био богатији за 876,12 милиона евра!

А зашто би сви непријављени радници били исплаћени по минималној заради? Последње објављени податак о висини просечне зараде, показује да је децембар месец просечна зарада у Србији 51485 дин. Ако бисмо свих 700 хиљада радника обрачунали по просечној заради, доприноси по раднику износили би 33183 дин., што на месечном нивоу даје приходе буџету у висини од 193,57 мил. евра, годишње укупно 2,32 милијарде евра!!!
1. БУЏЕТ БИ БИО БОГАТИЈИ ЗА 2,32 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА!!!

Има још места за повећање прихода у буџету: месечно у Србији, по подацима Пореске управе, 400 хиљада радника прима зараду по минималној, или једва већој, нето заради од минималне. Процене су да половина радника чињенично има најнижу зараду (југ Србије, радници који обављају најједноставније послове), док 200 хиљада радника чињенично зарадјује двоструко и вишеструко више од минималне зараде, званично исплаћена зарада је на нивоу најниже. Уколико би и ових 200 хиљада радника обрачунали по просечној нето заради из децембра месеца, додатно добијамо на месечном нивоу веће приходе за 34,45 милиона евра, на годишњем нивоу 413,35 милиона евра.
2. БУЏЕТ БИ БИО БОГАТИЈИ ЗА 0,41 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА!!!

Као што се види, по тачкама 1 и 2, укупни буџетски приходи остварили би се више за 2,74 милијарде евра!

НАПОМЕНА: нису узети у обзир део паушално опорезивих обвезника чија је чињенична зарада бар двоструко и више пута више од обрачунате од стране ПУ (ресурс од најмање 50 до 100 милиона евра на годишњем нивоу).

Ипак, претходна рачуница је тешко остварљива зато што је оптерећење зарада превисоко, 62 до 65%. Међутим, како се ствара простор за снижавање оптерећења за трећину, са тако нижим пореским захватима привредници би били стимулисани (уз јаке контроле) да раде 100% легално што би довело до повећање прихода у буџету.

Још један огроман проблем постоји у остваривању већих буџетских прихода, објашњених у претходном делу тексту: тотална незаинтересованост Министарства финансија и Пореске управе Србије, Министарства за рад и Инспектората за рад!!! Како је то могуће да кључне службе, задужене за сузбијање рада на црно и контролу исплаћених нето и бруто зарада, не само да не раде свој посао, већ и не показују никакву жељу да било шта ураде на побољшању наплате само по овом основу. Инспекторат за рад, бар тако кажу његови представници, нема права да контролише висину исплаћене зараде због чега имамо најмање 200 хиљада (већ наведених) радника са исплаћеном минималном, или једна изнад, зарадом. Замислите пекара мајстора који ради за 22 хиљаде дин. месечно. Или стоматолога, као и хирурга, у приватној ординацији? Или хиљаде возача шлепера у међународној шпедицији чија зарада је 10% од уговорене туре, најмање 700 до 1500 евра на месечном нивоу, али са званично приказаном и исплаћеном минималном зарадом. Инспекторат за рад има 350 до 400 инспектора, у 2013.г. открили су само 5500 радника на црно, свакодневно имамо 700 хиљада радника без пријаве. У 2014. години учинак је био бољи, откривено је нешто преко 10 хиљада непријављених радника. На жалост, већ наведена министарства због свог нерада кажњавају све пензионере што се мора спречити у даљим активностима синдиката пензионера.

Простора за побољшање стања у буџету има још:
ЛАЖНИ ИНВАЛИДСКИ И РЕДОВНИ ПЕНЗИОНЕРИ СА ДОКУПЉЕНИМ ГОДИНАМА СТАЖА!
Процењује се (врло реално) да има 150 хиљада лажних инвалидских пензионера и оних који су докупили неколико година стажа, па и неку деценију. Лоби „продаваца непостојећег стажа“ је врло јак у Фонду и не дозвољава да се ова тема отвори. Врло су једноставне методе унакрсне провере података што би довело до почетка одмотавања клупка. И то ће се десити кад-тад! Основана је претпоставка да се на годишњем нивоу због лажних пензија губи 100 до 150 милиона евра.

Даље побољшање стања се може добити издвајањем пензионисаних државних службеника из ПИО фонда, метод који користе и неке развијене земље западне Европе. По садашњем методу обрачуна бруто зарада, држава својим службеницима из наплаћеног ПДВ-а и других пореских прихода, обрачунава и исплаћује бруто плате – беспотребна операција, узимају се порески приходи од грађана и привредника да би се из истих уплаћивали доприноси за своје раднике. Решење је следеће: држава оснива посебан фонд у који уплаћује средства за своје службенике, будуће пензионере. Тај фонд био би са ограниченим средствима што би спречило разне државне службе да неконтролисано запошљавају нове раднике и повећавају бирократски апарат.

Смањење трошкова пословања самог ПИО фонда је такође ставка у побољшању стања – смањење броја радника, спречавање малверзација на расписаним тендерима, повратак отуђене, као и спречавање даље продаје, имовине (бање, лечилишта)

Као што видите, новца и те како има за ПИО фонд. Обзиром да у наплати доприноса од зарада, део одлази у здравствени фонд, значајно би нам се побољшали услови лечења, познато је да смо тренутно на самом дну у Европи по квалитету ових услуга. И просечно исплаћена пензија нам је међу најнижима на лествици европских земаља.

%d bloggers like this: