Археологија: Благотин у Србији, најстарији грађени храм у историји човечанства


Под називом: „Благотин, град добрих људи“ у продукцији Радио-телевизије Србије, редитељ Слободан Ж. Јовановић, 1993. године реализовао је овај документарац о Благотину, о изузетно важном археолошком налазишту у југозападној Србији, јер је у њему, на дан „светих врача“ 14. јула, откривен први зидани храм у историји човечанства. Храм је зидан 6000 година пре Христа. За ово изузетно важно откриће, најзаслужнији је археолог др Светозар Станковић – Нани са својом београдском археолошком екипом.

Археологија: Благотин у Србији, најстарији грађени храм у историји човечанства

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

*********************

Извор: Дневне Новине

После смрти др Светозара Нанија Станковића престала истраживања локалитета „Благотин“ код Трстеника

Драган Ивановић

– Изузетно важно неолитско налазиште на Балкану-

ТРСТЕНИК – Захваљујући археолошкој екипи Београдског Универзитета коју је предводио др Светозар Нани Станковић, откривена је тајна изузетно важног неолитског налазишта на Балкану недалеко од Трстеника.

др Светозар Нани Станковић на истраживању Благотина

др Светозар Нани Станковић на истраживању Благотина

Археолошка екипа пронашла је током истраживања први зидани храм у историји човечанства у оквиру благотинског насеља, на тргу пречника 30 метара, у његовом центру као засебна грађевина. О овом локалитету снимљене су и три документарне мини серије за програм Радио телевизије Србије 1993 године у режији Слободана Ж. Јовановића. Према писаним подацима које је сачинила екипа Археолога и др Станковић, Храм је зидан 6000 година пре Христа имао је полу зид одвојен од профаног простора облика пресечене печурке, где су се налазила четири престола постављена тако да показују апсолутни север-југ. У иницијалном делу олтара на дубини од 2,5 метара, налазила се разбијена лобања јелена са роговима постављеним под одређеним углом што је по први пут појава у историји човечанства. У унутрашњости олтара појављује се цик-цак линија која је уско везана за култ. Две скулптуре богиње „Велике мајке“ окренуте лицем према западу нађене су у јужном делу Храма. Доњи део скулптура са јако наглашеним глутеима, стилизованим, скраћеним ногама, представља симбол жене прародитељице, док горњи део фигура представља стилизовану главу јелена, симбол мушког принципа. Ове фигуре су оставштина неолитског човека за будућност, која у себи носи комплетну филозофију људске врсте.

Деео локалитета...

Део локалитета…

Поред пронађених других предмета нађени су и модели зрна пшенице од глине, који су доношени као дарови у Храм, затим алати, сечива, играчке, амулети за заштиту од злих духова. Пронађени су и дарови у облику накита из Пенсилванијских Алпи, што показује да је Благотин био значајан религијски центар, светилиште где се у одређено доба године сакупљао народ целог Балкана односно Европе.

Археолошка екипа је такође утврдила да су се у Благотину правили први хлебови. Овај податак помера старост првог хлеба за 3000 година п.н.е у граду Уру. Насеље Благотин имало је све одлике великог града које се простирало на једдан хектар земље на којој је било саграђено око 100 стамбених објеката, повезаних улицама, које су се сливале ка тргу, према центру Храма. Благотин није имао бедема па је због тога добио назив „Благотин, град добрих људи“. До сада је истражено само 2,5 одсто овог налазишта, а после изненадне смрти др Светозара Нанија Станковића, стало се са археолошким истраживањима на локалитету Благотин, обустављене су и иноваторске идеје студентских археолошких кампова, док је докторат врсног педагога и научника др Станковића неправедно запостављен и заборављен.

Мештани овог краја Пољне, Велике Дренове, Страгара и околних места, верују да ће у наредном периоду наставити да истражују стручњаци-археолози, да би се до краја открила тајна овог веома значајног историјског локалитета.

Благотин: Урбанистички план најстаријег града на свету на зрну пшенице

Извор: Васељенска ТВ

Трстеник – Најстарији урбанистички план на свету, који датира од пре 8.000 година пронађен је на археолошком локалитету код брда Мали Благотин, 26 километара од Трстеника. У овом ранонеолитском насељу чувени српски археолог др Светозар Станковић (1948-1996) пронашао је тај план прецизно угравиран на зрну пшенице!

Фигура Богиње "Велика Мајка" са археолошког налазишта Благотин

Фигура Богиње „Велика Мајка“ са археолошког налазишта Благотин

Драгоцена житарица тренутно се налази у Народном универзитету у Трстенику, одакле са колегама из Туристичке организације покушавају да поново заинтересују јавност за вредно налазиште које сведочи о првим пољопривредницима на Балкану. По смрти др Станковића, нажалост, истраживања стручњака Филозофског факултета у Београду у сарадњи са институцијама у Трстенику и у Крушевцу деведесетих година практично су заборављена.

„Само неколико сати пре него што сам случајно пронашао то зрно пшенице, своје цртаче замолио сам да ураде кроки – приказ целог насеља и светилишта Благотин“, испричао је својевремено др Светозар Станковић.

„Догодило се да на маленој житарици јасно видим урезан исти приказ! Имао је основе храма и друге објекте.“

Др Станковић је био убеђен да је реч о најстаријем урбанистичком плану на свету, позивајући се на чињеницу да је до тада за најстарији важио план Ура (Месопотамија), чија се старина процењивала на око 6.000 година. Благотинско зрно помера ову границу за 2.000 година!

Наслеђе

Вредно налазиште сачували су добрим делом аутори документарне серије јавног сервиса „Благотин, град добрих људи“ (1993). Др Хескел Гринберг са канадског универзитета у Винипегу, који је блиско сарађивао са др Светозаром Станковићем, посведочио је да је благотинско налазиште револуционарно, јер је управо код Трстеника створено семе европске пољопривреде северно од Медитерана.

„Радимо на томе да поново у жижу најпре научне, а потом и шире јавности ставимо комплетан локалитет“, износи Јелена Вукчевић, историчарка са Народног универзитета.

„У самом Благотину истражен је само део насеља (неких 300 квадрата) од претпостављених шест хектара, а већ покретни налази сведоче о значају. Део благотинске збирке чува се у Београду и покушаћемо да оно што се може у договору са стручњацима вратимо у Трстеник.“

Благотин су основали припадници старчевачке културе, односно њене најстарије фазе – протостарчево, крајем седмог и почетком шестог миленијума п.н.е. У Благотину који је представљао јединствено стамбено, плански уређено, економско насеље са улицама и храмом на централном тргу, али је био и религијски центар, живело је око 100 породица, пре свега пољопривредника.

„Права је штета што данас нико не свраћа на налазиште, а у најгоре време санкција ту је врвело од научника, јер је Станковић довео и колеге из света“, присећа се за „Новости“ Жика Џекић, секретар МЗ Пољна, у чијем се атару налази јединствен локалитет.

Брашно

На локалитету је нађено невероватних 16.000 фрагмената керамике, фигуре, мање богиње, глинени модели зрна пшеница, која указују да је благотински ратар веровао да су она божанског порекла. Откривено је седам полуземуница око трга, где је посебно светилиште са богињом плодности и богињом земље.

Нађене су и алатке, садилице, мотике, рала од јелењег рога. На основу ископаних статичних делова жрвњева, закључено је да су Благотинци правили брашно! Открића из деведесетих година тако су указивала и на прву производњу хлеба на свету!

Др Светозар Станковић – Нани
(1948–1996)

Извор:Пројекат Растко

Августа месеца 1996. године изненада је преминуо наш драги колега и дугогодишњи сарадник Одељења за археологију др Светозар Станковић – Нани. Гимназију је завршио у Ћуприји, а Филозофски факултет у Београду. Од 1981. године члан је Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду, запослен у Археолошкој збирци као стручни сарадник, а касније по докторирању 1994. године унапређен је у звање научног сарадника.

Др Светозар Станковић - Нани са археолошког налазишта Благотин

Др Светозар Станковић – Нани са археолошког налазишта Благотин

У српској археологији оставио је дубок траг, о чему говори опус његових радова, као и велика теренска активност. Дуга је листа археолошких налазишта на којима је радио, било као члан истраживачких екипа или као самостални руководилац, стално трагајући за новим изазовима које пружају археолошка открића. Ово нагомилано искуство помогло му је да дубоко продре у тајне археолошке науке, увек инсистирајући на модерном методолошком приступу и иновацијама које он доноси. Међу првима је схватио преимућство и корист компјутерске обраде података коју је широко примењивао у својим истраживањима. Никада се у методолошком приступу није задовољавао просечним или довољним већ апсолутним.

Такође је важио за изванредног организатора рада на терену, било да се односило на процес и динамику истраживања или на организовање живота екипе, при чему се стално трудио да својим сарадницима обезбеди што боље и пријатније услове рада и боравка. У својим истраживањима несебично је обучавао студенте од којих је стварао праве специјалисте за одређене послове везане за теренска ископавања.

Свој пуни стручни и научни допринос пружио је у истраживању више праисторијских и античких локалитета на подручју Доњег Ђердапа – Ушће Каменичког потока, Књепиште, Мора Вагеи, Борђеј, као и истраживањем налазишта са територија општина Трстеник – Страгари, Лађариште, Благотин. Овде треба нарочито истаћи његов рад на истраживању локалитета Благотин.

Поседовао је изузетан уметнички таленат који је преточио у бројне археолошке публикације сликајући тушем предмете у њиховој пуној веродостојности. Важио је за једног од врхунских илустратора у југословенској археологији, чији су радови представљали узор млађим колегама који су проницали у тајне илустровања археолошких налаза.

Светозар Станковић – Нани, или Тоза како смо га често звали, био је оштроуман човек, понекад ироничног наступа, али изванредног и раскошног духа и нема онога који га је познавао да се са овим не би сложио. И данас, скоро свакодневно, међу његовим колегама и пријатељима препричавају се шале и досетке које су из њега бујицом извирале.

Нажалост, сада можемо једино живим сећањем да ублажимо сурову истину да Нани није више међу нама.
Миодраг Сладић, Београд

*********************

Ово је одличан документарац, а Благотин као археолошко налазиште огромно је и непроцењиво интересантан, како са археолошке тако и са историјске тачке гледишта, што наравно иде једно с другим. Ово налазиште Благотин, како сама реч говори, право је Благо за Србију, и свака би земља, сем наравно тренутно данашње јадне Србије у којој власт држи најгори друштвени талог којег смо икада као КУЛТУРАН народ имали у нашој историји, наставила оваква ископавања и завршила их до краја. Било би то непроцењиво културно благо за Србију које се не мери новцем, већ цивилизацијским и духовним значајем!

Објављено у Археологија. Ознаке: , , , , , , , , , . Comments Off on Археологија: Благотин у Србији, најстарији грађени храм у историји човечанства
%d bloggers like this: