Француска револуција, Прва република и Наполеон Бонапарта – Немачка револуција, Вајмарска република и Адолф Хитлер


Као што најавих», Тодор Вулић је на основу проучавања цикличног понављања великих историјских догађаја по тачном временском интервалу, још јануара 2009. написао текст на основу изучавања тих временских циклуса, где предвиђа да ће запад напасти Русију баш на Криму 2013./2014., што се и догодило, али пре тог текста којег ћу објавити, прво треба прочитати 2 текста који описују историјске догађаје који у одређеном повезаном контексту претходе том догађају, ово је тај први текст.

*********************

Аутор: Тодор Вулић

Светлана Велмар Јанковић: Све ово (је) већ одавно отиснуто у историји у којој су
садржани модели сваке будућности, па и наше, само их ваља распознати.
Човечанство, свакако, за такво распознавање и не хаје као што никада и није, и
зато сада не може да види да Хитлера чека пораз, смрвиће га велика Русија,
самлеће га, као што је и Наполеона… 1)

Саобразност Владарских каријера и владавина Наполеона Бонапарте и Адолфа Хитлера је давно примећена и опште је позната. У својој књизи Скривени закони судбине 2), наводи је Спасоје Влајић, а била је и предмет уметничких обрада, као у наведеном цитату из романа Светлане Велмар-Јанковић.

  • Наполеона Бонапарту је изнедрила Француска револуција и Прва република.
  • Адолфа Хитлера је изнедрила Немачка револуција и Вајмарска република.
  • Крунисањем за цара, Наполеон је укинуо француску Прву републику.
  • Поставши фирер, Хитлер је укинуо Вајмарску републику.
  • Пре напада на Русију, Наполеон је пацификовао Пруску, претварајући је у свог сателита.
  • Пре напада на Совјетски Савез, Хитлер је пацификовао Француску, претварајући је (вишијевску Француску) у свог сателита.
  • У рату против Наполеона једино је остала Велика Британија, коју је од пораза спасао Ламанш и моћна морнарица.
  • У рату против Хитлера само је остала Велика Британија, коју је поново од пораза спасао Ламанш и моћна морнарица.
  • У првој фази рата против Русије, Наполеонове трупе су стигле до Москве, где их је затекла „руска“ зима.
  • У првој фази рата против Совјетског Савеза и Хитлерове трупе су стигле до Москве, где их, такође, затиче „руска“ зима.
  • У другој фази рата против Наполеона, руске трупе су ушле у Париз.
  • У другој фази рата против Хитлера, совјетске трупе су ушле у Берлин.
  • Уласком руских трупа у Париз окончана је Наполеонова владавина.
  • Уласком руских трупа у Берлин окончана је и Хитлерова владавина.

__________________________________________
1) Светлана Велмар-Јанковић: Лагум. БИГЗ, 1991, стр. 44.
2) Спасоје Влајић: Скривени закони судбине. ИПА „Мирослав“, 2006, стр. 37.

Преломна збивања у историји француске Прве републике
и немачке Вајмарске републике

(Ритам од 130 година)

1789 – Почетак Француске буржоаске револуције.
1918/19 – Почетак Немачке револуције и Вајмарске републике.>
Међувреме: 130 година.

1793 – Тулонска побуна. Прво истицање Наполеона Бонапарте у јавности.
1923 – Пивнички пуч. Прво истицање Адолфа Хитлера у јавности.
Међувреме: 130 година.

1794 – Убиство Максимилијана Роберспјера, првог лидера
Комитета јавне безбедности Француске републике.
1925 – Смрт Фидриха Еберта, првог председника Вајмарске републике.
Међувреме: 130 (+1) година.

Osnova-1
1795 – Директоријум преузима власт у Француској републици.
1925 – Паул фон Хиндербург изабран за председника Вајмарске републике.
Међувреме: 130 година.

1799 – Нагли успон Наполеона Бонапарте, који на челу Конзулата
постаје доминантна личност Француске републике.
1929/30 – Нагли успон Адолфа Хитлера, чија Нацистичка партија
на парламентарним изборима остварује велики успех.
Међувреме: 130 (+1) година.

1804 – Крај француске Прве републике.
1934 – Крај немачке Вајмарске републике.
Међувреме: 130 година.

Наполеон Бонапарта – Адолф Хитлер

Адолф Хитлер је постао вођа немачког Трећег рајха 130 година после крунисања Наполеона Бонапарте за цара Француског царства.

Osnova-1

1804 – Наполеон Бонапарта крунисан за цара Француског царства.
1934 – Адолф Хитлер постаје фирер (вођа) немачког Трећег рајха.
Међувреме: 130 година.

1812 – Напад Француског царства Наполеона Бонапарте на Русију.
1941 – Напад Трећег рајха Адолфа Хитлера на Совјетски Савез.
Међувреме: 130 (-1) година.

1812 – Бородинска битка (на домак Москве).
Команду над руским трупама преузео Кутузов.
1941 – Битка за Москву.
Команду над совјетским трупама преузео Жуков.
Међувреме: 130 (-1) година.

1813 – Одлучујући пораз Наполеонових трупа код Лајпцига.
1943 – Одлучујући пораз Хитлерових трупа код Стаљинграда.
Међувреме: 130 година.

1814 – Руске трупе ушле у Париз.
1945 – Совјетске трупе ушле у Берлин.
Међувреме: 130 (+1) година.

1814/15 – Крај Француског царства и владавине Наполеона Бонапарте.
1945 – Крај немачког Трећег рајха и владавине Адолфа Хитлера.
Међувреме: 130 година.

Александар I – Јосиф Стаљин

По истом ритму, победник над Хитлеровом Немачком, Јосиф Стаљин, поновио је владарску матрицу императора Александра I, победника над Наполеоновим Француским царством. Стаљин је започео владавину СССР-ом око 130 година после почетка Александрове престолонаследничко-императорске владавине Руском империјом, окончао је око 130 година после краја Александрове владавине и умро је око 130 година после императора Александра I.

Osnova-1

1796 – Смрт императорке Катарине II Велике.
1924 – Смрт совјетског властодршца Владимира Уљанова Лењина.
Међувреме: 130 (-2) године.

1796 – Почетак владавине императора Павла I
с престолонаследником Александром Павловичем (Александром I).
1924 – Почетак владавине Јосифа Стаљина у сенци Леибе Бронштајна Троцког.
Међувреме: 130 (-2) године.

1801 – Крај савладарства императора Павла I и Александра I.
(Павле I убијен. Александар био умешан у убиство оца).
1929 – Крај савладарстваСтаљина и Троцког.
(По Стаљиновој одлуци Троцки протеран из СССР-а.)
Међувреме: 130 (-2) године.

1825 – Крај владавине императора Александра I.
1953 – Крај владавине совјетског властодржца Јосифа Стаљина.
Међувреме: 130 (-2) године.

1825 – Смрт победника над Наполеоном, руског императора Александра I.
1953 – Смрт победник над Хитлером, совјетског властодржца Јосифа Стаљина.
Међувреме: 130 (-2) године.

Историја се, дакле, ипак понавља.

Луцидно запажање Светлане Велмар-Јанковић о нехају човечанства према феномену понављања саобразних историјских збивања забрињава. Одбијање људи од науке (историчара, филозофа, политиколога) да упоредо анализирају понављања чак и овако грандиозних историјских догађаја чију саобразност уочавају и „лаици“, за аутора ове књиге је необјашњиво и злослутно. Злослутно је, јер је историјски усуд већ припремио наредну реплику исте драме.

%d bloggers like this: