Мирјана А. Рајковић – Промоција књиге: „Мајчина клетва као императив“


Промоција, коју је отворила госпођа Весна Пешић оснивач издавачке куће „Пешић и Синови„, одржана је у „Центру за истраживање Николе Тесле“ у Београду. О књизи је говорио рецензент књиге, др Велимир Абрамовић, а касније је ауторка одговарала на питања и говорила о својој књизи. На питања је такође одговарао и др Абрамовић.

Промоција књиге: „Мајчина клетва као императив“ ауторке и књижевнице Мирјане Александрове Рајковић – 12.04.2014.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Кључ за ментални, психички и духовни развој новорођене бебе и њено одрастање у човека, је однос између мајке и њеног детета. То је заиста тако. Битна је свака мајчина мисао, реч, када је изрећи, кад је не изрећи, боја мајчиног гласа, да ли виче на дете или му прича умилним шапатом, да ли га бије или не, да ли га гледа мрко, попреко или благо, са очима пуних љубави, иако је завладао умор, нерасположење, разочарење, јер дете све упија, апсолутно све. Затим, посвећивање пуне пажње према детету и неспутавање његове оригиналне личности и оригиналног развоја, како беба-дете капира, схвата, реагује на утиске, надражаје…

Мајка… оба родитеља, треба да подрже своје дете у правом моменту, кад је потребно, баш тада кад треба, кад дете затражи, не сутра, јер сутра ће бити „мало сутра“, већ касно, воз је већ кренуо низбрдицом, можда неповратно…

И што каже Веља, ако дете ужива да се брчка у води 2-3 сата, па буди и ти мајко-оче, дете, и брчкај се са својим дететом у води 2-3 сата, а не да га нервозно прекидаш повиком:

„А сада је било доста! Изађи напоље из тог корита!“

Не… то је пут ка катастрофи, „хируршки психички рез“, јер није само то у питању, има пуно сличних ствари и момената где родитељи реагују по истом шаблону….

Извод из рецензије проф. Велимира Абрамовића:

’’У етнопсихологији до недавно удружених јужнословенских народа постоје три студије које битно одредјују судбину ове бивше заједнице. То су Цвијићева Антропогеографија и Дворниковићева Карактерологија Југословена и Мит и религија у Срба, Веселина Чајкановића.
Ово је четврта таква студија, по строго одређеној менталној суштини којом се бави – најзначајнија. Једино приступ Мирјане Александрове Рајковић осветљава нам тајанствену етарско-спиритуалну везу Лепенског Вира, Винчанске културе родовског друштва, Словенске паганске природне магије, Кањоша Мацедоновића, Стјепана М. Љубише, Његошевог Горског вијенца, са Креманским пророчанством, које је и у последњем рату у многоме одредило историјски наивно масовно срљање наших људи. Заиста, само приступ преко енергетске прародитељке снаге клетве и благослова нас најнепосредније води до наших дана…’’

Нешто више о књизи можете сазнати на овој веб страници:
http://montenegrina.net/majcina-kletva-kao-imperativ/

Што се тиче оног дела из рецензије професора Абрамовића, да је нас Србе историјски одредило „наивно масовно срљање наших људи“, под условом да је мислио на масован одлазак у разне ратове (што значи и евентуалну смрт, кланицу…) и борбу за слободу србског народа, моје виђење је другачије. Наиме, прво, говорићу о првом светском рату када су Срби процентуално најмасовније изгинули икада (од када се никада нису ни опоравили). Тадашња Србија није била самоиницијативно и драговољно одабрала да ратује са Аустроугарском илити „целим светом“, како се то обично представља када су само Срби у питсању, чисто онако реда ради: „А’јд сад да гинемо мало, па шта буде…“. Не. Знају Срби да рат није спорт, већ да се у рату гине. Србија је била приморана да ратује, била је увучена у тај рат неприхватљивим и нечасним ултиматумом аустроугарских власти, кога ни једна држава на свету не би прихватила.

Друго, србски ратник (војник) никада није наивно срљао у смрт, чак и када је то било масовно, најмасовније, попут првог светског рата, зато што је то било „врло свесно“ ОДАБРАНО, циљано, знало се зашто се гине и одлази у смрт: за слободу отаџбине своје, Србије, својих породица, жена, деце… Зато је србски ратник тада и гинуо са последњим самртним узвиком: „Живела Србија!“, а не „живела југославија“ или „живели јужни Словени“ (који су се апсурда ради и животне ироније, борили против Срба у том рату, против своје „браће“, клали их и убијали) јер је србски ратник и више него свесно знао да се жртвује и одлази у смрт (за њега је то била вечност, а не смрт) за спас своје отаџбине Србије, својих породица, мајки, очева, сестара, браће, синова, кћери. Срби су били изложени на милост и немилост аустроугара и своје „браће“… тих најмилијих „јужних словена“ (Хрвата, Словенаца, босанских муслимана, шиптара са Космета…) који су их на челу са „највећим сином наших народа“, злочинцем Титом, из по злу чувене 42 ХРВАТСКЕ домобрабске дивизије, немилосрдно убијали, клали, вешали и масакрирали по Србији…!

Али, али, али… све те милионске СВЕСНЕ жртве и крв, упрља, оскрнави и погази убедљиво најмрачнији слој србског друштва (почевши од Берлинског конгреса), тај НЕ-СВЕСНИ политичко-шибицарски неморални и нечасни одрод! Одрод који је милионске и свесне србске жртве, србских светих ратника, третирао као обичну стоку коју је водио на испашу и клање, а не људе у рат! Стоку… на ИДЕЈНОМ паганистичком жртвенику „немогуће мисије“ југословенства, где жртва и кољач, треб да заједники и „братски“ живе у „љубави и слози“, у заједничкој држави, у тако милом „братству и јединству… уместо да, та тзв. „елита“ прихвати пунуду, из…:

„Лондонски уговор је тајни уговор између Антанте и Италије, закључен 26. априла 1915. у Лондону, којим је било предвиђено да Италија добије „покрајину Далмацију у њеним тадашњим административним границама“ до рта Плоча, са највећим делом острва. „Хрватској, Србији и Црној Гори“ имало је да припадне приморје са Ријеком и острвима Крк, Св. Гргур, Првић, Голи и Раб, као и – „у области која интересује Србију и Црну Гору“ – обала јужно од рта Плоча до ушћа у Дрима, са острвима Велики и Мали Дрвеник, Чиово, Шолта, Брач, Јакљан и Колочеп. Из чињеница да је италијански посед северне Далмације раздвојио хрватско од црногорског приморја, као и помена „области које интересују Србију и Црну Гору“, јасно је произлазило да Антанта намерава да створи засебну Хрватску државу, а Србију и Црну Гору да прошири…“

Извор»

2014-04-18_200102

Дакле, по мени, не ради се овде о „наивно масовном срљању наших људи“, већ о недораслој, приглупој и нечасној србској „елити“, која је пљунула на србске жртве и крв, и предала их својим џелатима у заједничкој држави, поново их је жртвовала у јасеовцима који су убрзо дошли, до наших данашњих дана, уместо да је прихватила понуду из Лондонског уговора.

Да није било те незреле, неморалне и нечасне одрод елите код Срба, не би било ни краљевине Југославије, ни СФРЈ, ни Јасенавачких логора геноцида над Србима! Апсурда ради, када се погледају србске жртве током првог и другог светског рата, то би требало добро да се званично изанализира, али и овако се очигледно види да смо више ПРОЦЕНТУАЛНО-ПРОПОРЦИОНАЛНО изгинули ( током I и II светског рата) од крвничке руке наше словенске „браће“ и „савезника»“ (бомбардовање» Југославије» 1944.»), него од „званичних непријатеља“ аустроугара и немаца. А када то кажем, понављам, понављам… мислим дакле у пропорционалном смислу, у односу на број становника аустријанаца у Аустроугарској, Немаца у Немачкој (Само немаца је било 97 милиона за врме другог светског рата), и Хрвата, Словенаца, босанских муслимана на етничком простору Балкана за време та 2 велика рата. И, када се сагледа број србских жртви побијених од поменутих,“пријатеља-савезника“, непријатеља и „браће“( само су нам Хрвати у Јасеновачким логорима побиили и поклали 700.000 Срба!) у оба велика рата, јер наших „братских“ кољача и џелата је по мени бројчано за око 90% било мање од поменутих „званичних непријатеља“, немаца и аустроугара, с тога су ПРОПОРЦИОНАЛНО, србске жртве од наше „браће“ биле бројније од непријатељских!

Србе су убијали сви: и „пријатељи“, и „браћа“, и „савезници“, и непријатељи. То је изгледа био један тоталитарни рат против Срба.

Наравно, наравно… у Србском роду постоји права и часна елита, али их је политичко-шибицарски естаблишмент и шљам, увек гурао на маргини друштва. Та елита, истинска елита, присутна је у данашљем народу, а један део ње, управо ради и освешћује србе путем интернет радија „Снага Народа„. Такође, што је још дивиније, када се сагледају коментари тих обичних људи и слушалаца који се јављају на радију Снага народа, ту се могу уочити прави бриљантни умови.

Али добро, када се пацови подаве у својим **внима, бисери ће испливати на површини…..

Ето, наизглед истрачах из основне тема аутокине књиге, из односа „мајка-дете“, али то тако изгледа само на први поглед, јер како се формира човек из односа „мајка-дете“, тако се формирају многи профили и матрице понашања многих људи, породица, нација, човечанства на крају крајева. Наравно, поред мајке, у формирању беба-дете-човек утиче и отац, цела породица у којој је рођено дете, али мајка је мајка, непревазиђена! Она носи дете у стомаку, и заправо док је у стомаку, чак и тада, мајка треба да води рачуна шта мисли и које емоције упражњава и одашиље за време трудноће, јер дете (фетус, плод) све то упија на ћелијском и спиритуалном нивоу. Да, добро сам рекао, и спиритуалниом.

Мајка, и када је „крива“ за неку евентуалну штетну последицу по дете, не може се увек кривити за последице по њено дете, осим ако не учини неко свесно зло и штету дететовој психофизиологији, јер мајке су често несвесне последице својих поступака, оне су као и скоро сви ми, жртве својих мајки, својих родитеља, а новопридошла деца и потомство, новије и новије генерације… опет „понављају исту игру“ својих мајки и родитеља, и све тако у круг … зато се сад човечанство и налази пред понором самоуништења.

И сам сам живео само са мајком у детињству (оца никада нисам ни упознао, нити знам како се зове уопште, одакле је итд…) које је најбитнији период за формирање људског бића, и знам о чему причам када се ради о односу „мајка-дете“, а разне мајчине „грешке“ биле су ми само мотив да радим на себи, на психолошком и духовном плану. Али мајка је мајка, њена жртва за њено дете, је нешто небески немерљиво драгоцено, и недодирљиво… и поред свих њених „грешака“.

И дете има одговорност за своју животну малу мисију, треба само да се избори за то, и поред негативног утицаја родитеља (ако је он заиста такав) и њихових „грешака“. То је најтеже постићи, осим ако на време не схватиш „у ком грму лежи зец“, без да кривиш родитеље за своју судбину, али то је сад посебна тема, јер ретки то увиде и прихвате.

И зато, овакве књиге, иако је нисам читао, дају велики допринос у образовању и спознаји ове материје односа мајка-дете, јер довољно ми је било да погледам овај видео матерјал и да прочитам шта је на другим сајтовима писано о овој књизи, на детаљнији начин.

12 реаговања to “Мирјана А. Рајковић – Промоција књиге: „Мајчина клетва као императив“”

  1. dmitras Says:

    Hvala ti, Nebojša, za predstavjanje ove knjige!Mnogo me je zaintriirala, i nastojaću da je uzmem u ruke čim stignem. Zanima me i kao naučnika, ali i kao i majku. Eto, desilo se da pišeš o njoj baš kada preispitujem neke svoje nenamerne greške prema detetu. Uvek sam smatrala da detetu treba pristupati sa ljubavlji i nežnošću, da ništa ne sme na silu, da mu se mora objasniti zašto nešto ne sme, a nešto mora… Isto tako, sada tvrdim: ako roditelj proceni da je nemoguće drugačije delovati na dete, kazniti ga, ako treba i fizički. Ja to sa svojim detetom nisam učinila, zato ga sada kažnjava život. Granice moraju da postoje. Pri odabiru vasptnih postupaka u obzir treba uzeti i strukturu ličnosti deteta, naravno. Mene je, na primer, deda udario samo jednom, i to potpuno neopravdano, što je ostavilo dubokog traga…

    • Небојша Says:

      dmitras,

      Да, ово је права књига за представљање, за разна преиспитивања, сагледавања и учења, јер свако дете је специфично, као и мајка, па окружење у ком дете расте, пуно ту има фактора који утичу на однос мајка-дете…

  2. Velimir Abramović Says:

    Odgovor Velimira Abramovića na kritičke opaske, koje delimičnoi navodim: „Дакле, по мени, не ради се овде о “наивно масовном срљању наших људи”, већ о недораслој, приглупој и нечасној србској “елити”, која је пљунула на србске жртве и крв, и предала их својим џелатима у заједничкој држави, поново их је жртвовала у јасеновцима који су убрзо дошли, до наших данашњих дана, уместо да је прихватила понуду из Лондонског уговора“
    V.A.: Još od Karadjordja, koji je bio frajkor i školovani austrijski obaveštajac, a na kraju član Heterije, pa do Miloša Obrenovića koji je umesto ruskog doveo engleskog poslanika u Kragujevac, pukovnika Hodžisa i tako trajno zaratio s Rusijom, što ga je koštalo dinastije, SRBI NISU IMALI I NEMAJU NACIONALNO PROSVETLJENU ELITU, KOJA BI VLADALA ZEMLJOM, I NISU VLAST NA SOPSTVENOJ TERITORIJI. SRPSKA ELITA TEK TREBA DA SE STVORI.A DO TADA ĆEMO NAIVNO MASOVNO GINUTI VODJENI NAŠIM KVISLINZIMA. KAKO SAD STOJE TVARI, SRBIJA JE JEDAN NAJOBIČNIJI OKUPACIONI KONCLAGER, SA SRPSKIM PODCENTROM STRANE OBAVEŠTAJNE VLASTI U SRPSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI I SRPSKOJ AKADEMIJI NAUKA.
    ZAŠTO AKADEMICI ISTORIČARI NE KAŽU OTVORENO SVOM NARODU ŠTA JE TO MALTEŠKI MEMORANDUM, KOJI JE, UZGRED BUDI REČENO, DOBIO IME PO MEMORANDUMU SANU?

  3. Mirjana Aleksandrova Rajković Says:

    Poštovani Nebojša, pogriješili se u samom naslovu knjige. Nije “Majka i dete kao imperativ“, nego se knjiga zove “Majčina kletva kao imperativ“ – a ne majka i dete… ne znam zašto ste joj izmijenili naslov. Pokušajte da to ispravite ako vam nije problem. Iskreno rečeno, da sam znala da ćete se toliko odaljiti od teme knjige, komentarišu je a uz to je niste pročitali, ne bih vas smarala sa slanjem linka. Nema nikakve potrebe da ova tema dobija nikakvu političku konotaciju kakvu ste joj dali, jer se u knjizi govori O POZITIVNOJ ENERGIJI BLAGOSLOVA i NEGATIVNOJ ENERGIJI KLETVI ako dolaze od strane roditelja, i samo roditeljskoj, ako da se i recenzija bazira na taj energetski, spiritualni značaj teme. Malo ste pretjerali u komentaru proširujući ga istorijski, politički itd. – pregrubo ste reagovi, ne znam zašto. Zaista ne vidim razlog niti svrhu takvoj priči.

  4. Moć Srbske Nemoći Says:

    ..ako optužuju Srbe da su krivi za nastanak svih zločina ovoga sveta..verovali ili ne..u tome i ima neke misteriozne ezoterične istine !
    ..evo pokušajte da uporedite dva suprotna primera i procenite ko može više da uništi život na planeti.. Hitlerov zapad činjenjem zločina po svetu ili Tesla ne činjenjem dobrog za ceo svet..
    meni je jasno da JALOVA „elita“opijena na svojim lovorikama praktično bez neophodne sposobnosti tipa Teslinog u najmanju ruku na njegovom nivou razvoja kvaliteta shvatanja i naučnog saznanja,VEĆ JESTE MRTVA ! ..a zato dugoročno nema ni kakve-takve šansice za nadanje a komoli za fizički trajaniji opstanak ni svojeg a ni svog ukupnog života !,jer je ŽIVOTNI USLOV ZA OPSTANAK PRED IMPERATIVOM KOSMIČKIH PRIRODNIH TOKOVA U PERSPEKTIVI ,NESAVLADIVO ZAHTEVNIJI,
    I MI GA OVAKVI NEĆEMO MOĆI ISPUNITI NI ŽIVOT ODRŽATI ma koliko izgledali prepametni sebi da će nam sa ovom samozavaravajućom „elitnom pameću“ opijenom sobom, pružiti sebi prava planetarna rešenja za prirodno nadolazeća ekološka a naročiti kosmička iskušenja..
    ..ja verujem da su Srbi shvatili da I NEUPOTREBOM RAZUMA ZA ONO ZAŠTA IM GA JE PRIRODA STVORILA imaju daleko najaču silu moći pod svojom sudbinskom kontrolom kojom će uništiti sve, ne uništavajući nikoga,ni jedno ništavilo..
    Interesantno je da to SRBSKO ORUŽIJE moći uništenja, ništavila ne mogu da uzmu da se odbrane..kakav Hitler..kad vam Teslin genij udari kontru spasenju,nema vađenja..ima svo zlo iz elitnog svetskog ludila polako ali sigutno da nastavi da se nosi natrag odakle je došlo.
    ..zato vam je čudno što su Srbi tako neobično mirni..svašta trpe..što vas navodi na pomisao da su se predali jer su nemoćni,slabi..dâ,to jesu,ali pred SILOM PRAVOG I JEDINOG BOGA,SAME PRIRODE.

    • Небојша Says:

      Поштована Mirjana Aleksandrova Rajković,

      Исправићу наслов нешто касније, оставићу још мало да се види такав да би се сагледале неке ствари. Изгледа да сте имали врло лоше емоције док сте читали мој текст о Вашој књизи, а можда сте имали и провалу беса у извесној количини према мом начину писања, јер је јасно да је мој грешка у наслову техничке природе, будући да сам у наслову изнад видео прилога са промоције написао тачан наслов Ваше књиге: “Мајчина клетва као императив”, а у наслову текста стоји, што се да видети “Мајка и клетва као императив”, а не „Мајка и дете као императив“ како сте Ви написали. Ево и снимка тог наслова», да се види да сам у праву, пошто ће после бити стављен исправан наслов. Дакле, јасно је да је то техничка грешка, али Ви сте све дигли на неки виши ниво (To be , or not to be: that is the question) и изгледа као да се у неком чуду питате зашто сам погрешио, па после онако разумски и добронамерно, али са извесном дозом ироније, тражите од мене да „покушам да исправим наслов, ако ми није то проблем“.

      Ххммм… добро… покушаћу… знам да ћу водити велику борбу са самим собом, биће ми то заиста проблем, али истина ће победити.
      Мени је истина на првом месту!

      Не знам само зашто сте мој погрешан наслов Ваше књиге још погрешније написали него ја?
      Надам се да ту нема неке позадине?
      Надам се да ћете то исправити, искрено се надам, и да ћете написати да сам ставио наслов: „Мајка и клетва као императив“, а не како погрешно и нетачно Ви исписујете: „Мајка и дете као императив„.

      Али то само говори да сте били врло врло незадовољни док сте читали мој текст, односно „моје скретање“ како ви то видите, можда сте имали и разне негативне реакције у емотивном смислу према мом писању, али сте ипак успел да се суздржите од неких тежих квалификација. Али ипак, да је било буре, било је, то говори Ваш погрешан наслов мог погрешног наслова Ваше књиге.

      Не брините, исправићу касније наслов, па ћу Вам се после још једном обратити.
      Поздрављам Вас.

    • Небојша Says:

      Поштована Mirjana Aleksandrova Rajković,

      Прво, ја нигде нисам написао да сам коментарисао Вашу књигу на основу мог читања исте, већ:

      „И зато, овакве књиге, иако је нисам читао, дају велики допринос у образовању и спознаји ове материје односа мајка-дете, јер довољно ми је било да погледам овај видео матерјал и да прочитам шта је на другим сајтовима писано о овој књизи, на детаљнији начин“.

      Друго, однос „мајка-дете“ је унивезачлна тема кроз коју сви ми пролазимо кроз живот, радило се то о мајчиној клетви или неким другим негативним шаблонима у односу „мајка-дете“, и на основу тога сам ја износио своје стваове о односу „мајка-дете“, што се јасно да закључити када се читају моји ставови о томе, а не на основу читања Ваше књиге.

      И треће, ја нигде књизи нисам дао политичку конотацију, јер ја нисам политичар, нисам ни члан било које странке, нити је ова моја презентација Ваше књиге на мом сајту неки политички пројекат, већ сам на Вашу молбу објавио скуп са презентације Ваше књиге.

      То што Ви мени приписујете да сам отишао у политику, то уопште није то, ја сам се само надовезао на коментаре рецензента о Вашој књизи, и са видео презентације, и из књиге са линка којег сам поставио, тако да и Ваш рецензент одлизи у историју и тзв. „политику“, али њему не приписујете да се „бави политиком“ када коментарише Вашу књигу. Ево шта професор Абрамовић говори о Вашој књизи:

      Др Велимир Абрамовић:

      „У Црној Гори знате да постоји оно што се зове херојски део. То је остало у народу, и то није само мит, већ у тренуцима који су драматични у животу црногорца, јавља се та потреба да се етичке вредности, вредности духа ставе изнад вредности сопственог живота и личне егзистенције, и то је тај антички хероизам који још на балкану једино постоји макар у речима код многих, не у делима, у Црној Гори…“

      ………….

      „Мислим да је српски народ родовска заједница, а да је црногорски народ племе, јер он има поглавицу и има врача. Српски народ нема ни врача ни поглавицу, него се ту ради у ствари о једном неодређеном флуидном зрачењу, које увек указује резултантно на решење, а никад логички директно. И то је једна разлика коју, нисам ја наравно приметио, него Веселин Чајкановић у својој студији: „Мит и религија у Срба“ коју топло препоручујем, који је тврдио да је у ствари српски народ и даље, по свим оним реперима по којима се антрополошки одређује, значи однос према природним силама, према Богу, мушкарца према жени, према деци, према раду, и према вођи, кога нема у родовској заједници, у родовској заједници, не. А у племену да… итд… итд…“

      ………….

      Како сад када Велимир говори о античком хероизму црногораца и дотиче се дубоке и далеки историје, то „није политика“, кад и то нема везе са темој детета и мајчине клетве коју обрађује Ваша књига?

      А кад ја говорим о хероизму светих србских ратника, који је на тако трагичан начин злоупотребљен од србске „елите“, онда је то политика. Поготову што се надовезујем на следеће рецензентове речи о Вашој књизи “наивно масовном срљању наших људи” што опет није политика, јер да јесте, то не би било у рецензији Ваше књиге. Дакле, закључак је прост, када је нешто по Вашој вољи, а искаче се из основне теме Ваше књиге, то није „политика“, али кад неко започне да изриче неко другачије мишљење о црногорцима (од мени непознатог коментатора) које није по Вашим мерилима на промоцији из видео прилога, онда то није политика:

      „Прво сте рекли „једино“, чиме сте увредили све нас Србе који нисмо црногорци. Друго… црногорство у задњих 15-20 година је апсолутно пало у очима нас Срба из Србије, од некадашње српске спарте, по други пут у историји… претворили су се у макаронџије, и пришли су, чак су и веницијанског лава ставили, итд. Треће, што се тиче државности, док нису многи дошли код нас, који не схватају ни Србију, нит познају Србију, ја сам доживео на Космају да ме 2 министар питају како да дођу до Београда. Један је био Ђукић из Загреба, а други је био министар правде Ћетковић. Значи, људи не знају од Београда да мрдну у Србији. Треће, црногорство с којим смо се некад ми некад сви хвалили и дичили, не само да је испало издајничко према Србима, него је тотално криминализовано у Србији…“

      Хмм…

      Дакле, овај се коментатор само надовезао на Велимиров говор када је причао о Црногорцима и Србима, али кад тај коментатор износи своје мишљење, то је „политика“, а када то износи Велимир, онда то није политика. Небитно је сад, демократског дискурса ради, квалитет та 2 мишљења, слагали се ми са изреченим или не, битно је да се оба дозволе да се изговоре до краја, без етикетирања једног мишљења да је „политичко“, а друго као није политика. Човек има право да се надовеже на нечије мишљење, чак и ако се Вама не свиђа, јер све је произашло као реакција не Велимирово излагање и истрчававања из основно теме, и то као „није политика“, јер да по Вама јесте, Ви би требали Велимиру да скренете пажњу да не политизује целу ствар.

      Ја уоште нисам био причао ишта о црногорцима, само сам се надовезао на Велимиров коментар из рецензије Ваше књиге, али ја сам „политичар“, а Веља није, иако и он дотиче историју, јунаштво и „срљање народа“ у погибију…

      Ништа овде није било од политике, јер и Веља као и сви ми не волимо баш много политичаре, ми смо само износили своја мишљења и ставове, али Ви носите у себи неке нелагодности, које Вас „пецну“ кад чујете неко мишљење које Вам није по вољи, па бежите од распрвае. Наравно, имате прав на то, можете да тражите и да се прекине расправа, јер све се вртело око Ваше књиге, имате прва да је преусмерите у жељеном правцу, али без етикета да је неко „политичар“, а неко ко о истој ствари износи неко супротно мишљење, он није политичар, а говори о истој теми: историји, јунаштво, о србима, црногорцима, иако су оба коментатора истрчала из основне теме. итд… итд…

      Али, добро…. све ово добро дође за самоанализу, за разна унутрашња преиспитивања…

    • Небојша Says:

      Велимире Абрамовићу,

      Нема више ко у Србијие да гине, овде људи могу да буду само побијени, будући да су нам квислинзи од војске направили ловачко друштво, а наш председник Тома каже да „Србија више неће ратовати“, јер све ће бити на изволте, попут ситуације са КиМ-ом…

      Хоћете Космет?
      Може, чему рат.
      Хоћете Војводину?
      Може, чему рат?
      Хоћете Рашку област?
      Може, чему рат.
      Хоћете Тимочку Крајину?
      Може, чему рат.
      Хоћете промену Устава?
      Може, чаму рат.
      Хоћете душу србског народа?
      Може, чему рат…

      Сви ратници који су требали да изгину, већ су одавно изгинули, али њихова је крв од квази елите оскрнављена, зато нема Србије у Србији, остала је само боранија и 10-15% посто људи који би били вољни да гину, али ни јунаци нису будале, јер немају зашта да гину, немају квалитет. Немају Србе у Србији, немају Србију у Србији, немају отаџбину, немају елиту, немају народ, то тек треба да се поново обнови и створи, и створиће се!

      Једини спас за Србе је да се повежу са Русима, и доћи ће до тога, на овај или онај начин.

      Историја се понавља свим народима, па и Србима, а Срби су и превише пролили крв за своју слободу, да би завршили лоше и трагично, Космос зна то да цени… и зато ће се по мени за најдаље 3-4 година, Србија толико много променити на боље, да се ова садашња неће препознати, јер заиста, ко је био раније поражен, биће и сада у овом трећем светском рату који се полако захуктава, желели ми то да видимо или не, а ко је био победник у прошлости, биће и сад.

      Још неко време ће нам са Томама, Вучићима, Дачићима бити лоше, још лошије него сада, али проћиће и то, треба само издржати, а ваљда ће гладна уста и „проговорити“.

      Др Тодор Вулић: Историја нам се у тачном временском периоду понавља

      Линк ка видео прилогу на YouTube
      Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

      Да, створићемо и нову елиту, потпуно нову, она ће нас повезати са србским пра-записом и душом, само на новији начин, примерено и саобразно духу данашњег времена и Епохе.

      Иначе, за те 2 династије које помињеш, баш су „неспретне“ биле, да се изразим благо, поготову када причамо о масону Александру I Карађорђевићу. Примера ради, он појма није имаш какво зло чинии Србима, и себи наравно, кад је брутално 1934. срушио средњовековни град Жрнов на садашњем београдском брду, Авала. Пар месеци после тога, и он је био убијен у атентату, будући да је све задатке испунио што је од њега тражила масонерија, био им је више непотребан, одрадио је своје…

      Средњовековни град Жрнов кога је Александр I Карађорђевић сравњао са земљом, и тако брутално пљунуо на историју свог народа, да би на месту Жрнова, хрват Мештровић изградио споменик незнаном јунаку

      zrnovpremabeogradu860x

      Нешто више о томе, за оне који по први пут чују о овоме, могу сазнати из доњег текста:

      Зашто је краљ Александар жртвовао средњовековни град Жрнов?
      http://www.crveneberetke.com/-grad-zrnov/

      Све је ово, по мени, био један масонски ритуал, базиран на једном делу египатске магије, с циљем да се преко битне земаљске енергетске чакре, утиче на простор и људе. Од тада је Београд постао највећи анти-србски град, што је данас и више него уочљиво.

      Траг: Београд тајни – Средњовековни град Жрнов

      Линк ка видео прилогу на YouTube
      Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

      О Жрнову почиње прилог од 11:26, а од 27 минута, почиње једна доста интересантна секвенца о Титу, који је увек на Авали, код Мештровићевог споменика незнаног јунака, долазио искључиво неофицијално, и сам, и шетао би… као да му је то био неки његов лични ритуал. А тако је и било, будући да када је страдао тај дечко-војник (незнануи јунак) од гранате која га је директно погодила, тада је Тито ратовао против Срба на овим просторима, као аустроуграски војник по злу чувене 42 хрватске домобранске дивизије. Лично мислим да се Тито тада наслађивао својим огромним резултатима његове анти-србске мисије у процесу уништавања Срба путем врло софистицираног рата културом, у процесу мењања србског културно-духовног идентитета и матрице, националне самосвести. Зато није ни чудо, када су се 2 масона, Тито и Мештровић, градитељ споменика незнаном јунаку једном приликом састали касније у иностранству, а прича иде овако, по речима Јована Јоце Јовановића».

      Јован Јоца Јовановић 2/7

      „… Знате шта је Тито изјавио Мештровићу. Имате у књизи… у књигама, ја то што причам имате у књигама. Биланчић историчар загребачки је читао записнике политбироа, десет дана по уласку у Београд Тито је изјавио. “ Ми ћемо се у Србији понашати као окупатори… И још нешто, сретне се Иваном Мештровићем, то имате у сећању сина Мештровића, имате о томе у Загребу књигу. Каже Тито, пошто је и Мештровић масон, па се срели масони. Каже:“ Што се ви не вратите у Југославији“? Каже Мештровић: „Бојим се Срба„. Тито каже:Не требате их се плашити, ја сам их уништио заувек“!! И још једна мисао, Тито је рекао једном приликом: “ Ја сам тако уништио Србе, да за 50 година неће знати ко су! А за 100 година неће постојати…!

      Зар нисмо сведоци тога данас. Тито нас је уз помоћ анти-срба комуниста, лажног југословенства, „братства и јединства, толико идентитено „убио“ и испразнио нам мозак, да Срби данас заиста не знају ко су, ни шта су. Зато је Тито и долазио код споменика незнаног јунака, сам да ужива у свом „мисионарском делу“ и задатом задатку уништавања србске нациоанлне самосвести и идентитета, знао је он врло добро шта је реако Мештровићу, који се с разлогом бојао Срба, јер је и он имао удела у културном разбијању србског националног Бића, али на једном вишем споменичном-нивоу. Све то има своје истанчано дејство на свест Срба, што ретко да обичан човек то може да схвати, јер се нон-стоп зомбизира, али то делује.

      Првом приликом, кад на челу Србије дођу истински зналци и мудраци, овај Мештровићев споменик треба срушити до темеља, тако ће се прекинути енергетска нит магијског дејства силе зла према овом београдском простору. Жрнов се не може вратити, али треба се почети са ископавањем римског града о којем је говорио Дамјановић, чији се остаци виде на доњим фотографијама:

      http://www.skyscrapercity.com/=15593

      То може бити само добро за Србију, а преркиниће се нит зла.

  5. Velimir Abramović Says:

    Veoma dragi moj prijatelju Nebojša,

    pišem velikim slovima jer ne vidim najbolje.

    osim u nekim detaljima, SLAŽEM SE POTPUNO SA VAŠOM ARGUMENTACIJOM TOGA DA JE SRBIJA OD SOLUNSKOG PROCESA OTVORENO OKUPIRANA ZEMLJA, DO TADA PRIKRIVENO, I DA JE PRVI JAVNI NAMESNIK OKUPATORA BIO SAM REGENT ALEKSANDAR. SVE JE TO TAČNO.

    ALI, RECITE I MENI I SVIMA NAMA. ŠTA DA URADIMO DA SE TO PROMENI?

    POLAZEĆI OD TOGA DA SU MALE ZEMLJE EKONOMSKI I POLITIČKI INFERIORNE, PREDLAGAO SAM DA SE OSNIVAJU SRPSKE FILOSOFSKE I DRUGE PRAVE INTELEKTUALNE INSTITUCIJE, ALI OD SRPSKOG NARODA NISAM ZA TO DOBIO NEOPHODNU PODRŠKU. NAPROTIV, STAVLJEN SAM NA CRNU LISTU OD STRANE TAJNE VLASTI, LISTU STROGOG IGNORISANJA.SVEGA ŠTO KAŽEM…I EVO I DAN DANAS DRŽAVA SRBIJA I PO TREĆI PUT HOĆE DA SAHRANI NIKOLU TESLU, A NEĆE DA OSNUJE INSTITUT ZA TESLINU FIZIKU, DA VASKRSNU I ŽIVE NJEGOVE NAUČNE IDEJE.

  6. Velimir Abramović Says:

    Dragi moj Nebojša,

    Ti kažeš „Једини спас за Србе је да се повежу са Русима, и доћи ће до тога, на овај или онај начин“

    Evo moje predavanje na Lomonosovu, Ovo je link za fotose, a ako ima interesa daću i ceo tekst i na srbskom i na ruskom:

    Veruj mi, našu javnu političku i udbovsku tajnu vlast Rusi s pravom preziru i treba sasvim drugi ljudi da se povezuju s njima, po osnovu najviše stručne duhovnosti.

    U Duhu Tobom,

    Velja

    • Небојша Says:

      Драги Велимире,

      Уреду, пошаљи ми оба текста која си навео, и на руском, и на србском, објавићу оба. А на твоје прво питање:

      „ALI, RECITE I MENI I SVIMA NAMA. ŠTA DA URADIMO DA SE TO PROMENI?“

      По мени… проблем у Србији није идеја и решење шта урадити, већ моћ реализације било којег решења да дођу промене у Србији, јер, за разлику од прошлости, у Србији више не постоје људи, са својим организацијама, који би имали моћ примене и реализације било којег решења за спас Србије. Џабе нам решења и идеје, кад немамо моћ примене и реализације. То је зато што смо тотално идентитетно разбијени. Тито је био у праву када је рекао да Срби за 50 година неће знати ко су, али неће доћи до реализације да ће Срби нестати, то не. Нама заправо недостаје биолошког матерјала за реализацију, то је цео проблем, да би се било шта реализовало за спас Србије од патриотске сцене у Србији, на њу мислим, не на странке и већ познате политичаре-интелектуалце или како год то назвали.

      Али добро, хтели ми или не, силом глобалних промена и претумбација које ће иницирати моћна Русија, а то је већ почело, у Србији ће ипак доћи до драстичног бољитка, то је сигурно, а сад како ће се то десити, то је загонетка. Србију ће заобићи велики рат.

  7. Milan Says:

    Poštovani Nebojša i dr. Abramoviću,
    možda odgovor na vaše zajedničko pitanje „ŠTA DA URADIMO DA SE TO PROMENI?“ leži u Opciji Zaokret>
    http://zaokret.org/o-nama/
    Nadam se da ćete u razmatranju ove opcije ući otvorenog uma…
    Sve najbolje vam želim.


Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: