Драган Симовић: О ратницима и духовницима


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

dragan simovic portret-3

Лирски записи

01

Сврха сваке духовности, сваке посвећености па и сваке религиозности јесте уздизање и узрастање до Божанске Свести, до Божанске Свесности, до Божанске СамоСвесности.
Божанску Свест можете звати и Космичком Свешћу, ако вам је тако воља, ако је то вашем унутарњем бићу ближе и јасније.
Песнички речено, сврха је свега онога што умно, словесно и освешћено чинимо, да се уздигнемо понад ове жабокречине, понад ове мочваре, понад ове каљуге неосвешћеног и бесловесног живота и живљења којим владају моћне узрочно-последичне силе, које нас вазда вуку надоле у безнађе и бесмисао, у таму и ништавило.

02

У овоме се свету, на Земљи, води непрестани рат – рат за Живот са Сврхом и Смислом.
За овај наш живот, за овај наш животни ток, будност је битна.
Нисам рекао да је будност важна, већ управо тако – битна!
Зато што је битност понад важности; битност је највиши ступањ важности.

Бити будан, значи: бити повезан са Свешћу, бити Биће Свести.
Надаље, бити будан, значи: бити одговоран.
Одговоран пред Створитељем који је у нама, у нашем најдубљем унутарњем бићу,
бити одговоран пред Духом Стварања,
бити одговоран пред Божанском Свешћу.

03

Побеђен је само онај непријатељ којега смо победили у Пољу Свести.
Ако то знамо, онда нам је јасно зашто су се све србске победе на ратничком пољу,
после кратког времена, преобраћале у србске поразе.
Зато што Срби већ вековима ниједног свог непријатеља нису победили у Пољу Свести.

Сваки онај непријатељ којега не победимо у Пољу Свести, лукаво се прикраде и (заобилазним и невидљивим путем) ушуња, потуљено увуче, у наше унутарње биће – свеједно да ли у Биће Личности, или, пак, у Биће Народа.
Узалудне су све наше победе на војничком и ратничком пољу, ако своје душмане нисмо победили тамо где се једино и побеђују – у Пољу Свести.
Штавише, дешава се да непријатељ којега смо победили само на војничком пољу, после неког времена, гле,
бива још јачи и жешћи!

04

Зашто Срби ниједног свог непријатеља, у последњих десетак векова, нису победили у Пољу Свести?
Зато што је србски народ давно остао без словесног духовног племства, без онога што се зове културна елита.

За опстанак Рода и Народа битне су две касте – каста ратника и каста духовника.
Народ без тих двеју суштих каста и није више Словестан Народ, већ најобичније крдо за кланицу.

Ми смо све време у последњих десетак векова имали из самог Бића Народа самониклу и самобитну касту ратника, али, нажалост, никада нисмо имали самосвојну и самобитну касту духовника.

05

Хајде, сада, у овоме трену, да песнички и сликовито разјаснимо како су се све србске победе после кратког времена преобраћале у србске поразе.
Да би непријатељ био истински поражен за сва времена, онда морају усаглашено и усаображено (усаглашено и усаображено са Галактичким Језгром) да дејствују обе касте – каста ратника и каста духовника.

Каста ратника побеђује непријатеља на војничком пољу, што је нижи ступањ победе, а потом каста духовника тај исти рат наставља, али на једном вишем ступњу, и тако у Пољу Свести коначно (коначно!) побеђује непријатеља.
Тек тада је (и само тада!) непријатељ побеђен за сва времена.

06

Срби, данас, у овоме часу вечности, немају више ни касту ратника ни касту духовника.
То је истина, сушта истина, коју морамо да освестимо.
Колико могу, и шта могу, Срби да учине без тих двеју суштих каста – када знамо да управо те две касте и држе Биће Народа – видећемо!

Једно реаговање to “Драган Симовић: О ратницима и духовницима”

  1. Jelena Protić Says:


Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: