Драган Симовић: ПУТ ВЕЛИКИХ ПРЕДАКА


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

01

Не можеш ти бити велики, ако умишљаш да си већи од својих ближњих.
Ако умишљаш да си већи од оца и мајке, од брата и сестре, од пријатеља и друга.
Велики ћеш бити само онда, када све своје ближње видиш као велике личности.
Ако си рођен као Србин (што јесте велика част и чест!), а презиреш Србство – реци ми, како ти можеш,
и по којему Закону, да будеш велики?!
Велики си само онолико колико припомажеш, колико се жртвујеш, да и ти твоји ближњи,
твоји саплеменици и од рода твојега, буду велики.

02

Гледам јадне и кукавне Србе, који умишљају да ће бити велики ако се одрекну Србства.
А ја им кажем, не само што нећете бити велики, но ћете бити никакви, никоји и ничији!
Обијаћете многе прагове туђинаца, али вас нико у дом свој неће примити.
Одгониће вас туђинци од својега прага, онако како се псине луталице одгоне.
Скончаћете као они који су, у древним временима, били изгнани из рода и племена својега.

03

Човек, напросто, не може да живи без Вере.
Ако не верујеш у више духовне светове, у виша божанска бића, ако не верујеш у Створитеља и у Великог Духа Стварања,
у Мајку Земљу и у своје Претке у Језгру звезданих јата – шта ти онда даје снагу и дејство да постојиш, да биваш,
да живиш и преживиш све невоље, муке и патње овога света?!

04

Гледам своје јадне и кукакве саплеменике, који осташе без душе, трчећи за новцем и грабећи,
и отимајући новац од ближњих својих.
Све су претворили у новац, па и саме себе!
Гледам их, и нека ме туга праискона опхрва.
Боли ме њихов духовни јад и чемер!
Боли ме, јер видим како копне и нестају.
Што више грабе и отимају, све јаднији и беднији бивају.

05

Ваши коментари, драги и врли моји читаоци, мени пуно значе.
Ја сам вам веома благодаран на томе.
Ако некада не стигнем да одговорим на ваше лирске коментаре, знајте да нисам равнодушан.
Нисам равнодушан – напротив!
Радујем се свим бићем својим, вашим дивотним песничким речима.
Остао сам без својега помагала, па вам сада пишем са изнајмљеног рачунара.
Изнамљујем рачунар од ближњих на по два часа на дан.
За та два часа, некако стижем и да напишем и да објавим на нашим сајтовима.
Не стижем да исправним словне грешке (понека се словна грешка вазда поткраде!),
нити да у песничком надахнућу одговорим на ваше дивотне коментаре.
Али, свеједно – ви само пишите!

06

Никада ни једна врата не затварај за собом; гледај да свака врата за тобом остану отворена!
Они који су те примили у свој дом, примили су те и у срце своје.
Кад изиђеш из дома њихова, ти си и даље остао у срцима њиховим.
Нека те по доброти памте, и чувају срцу својему!
Овако ми је беседио отац, расни горштак, који је имао само четири разреда основне школе,
када сам са седамнаест лета полазио у свет.

07

Кад споменух већ свог оца, морам и ово да кажем.
Мој отац је, за само годину дана, два пута гледао смрти у очи.
Два пута је био осуђен на смрт, и два пута је неким чудом Божјим, био спасен.
Први пут је (1943) побегао испод ножа (негде у босанским брдима); други пут је, на Сремскоме фронту (1944),
био изведен на стрељање, па у последњи час помилован.
Тада је имао двадесет и једну годину.
Па упркос свему, оца памтим само по доброти.
Имао је племениту, узвишену словенску душу, а био је жесток, храбар и неустрашив.
Будући да се два пута у младости срео са смрћу, није се никога и ничега плашио.
Сећам се да су комунисти и удбаши у широком луку заобилазили нашу кућу.
Плашили су се мог оца, то су ми и сами признали деведесетих година прошлога века.

08

Никада нисам успео да напишем причу о своме оцу.
Покушавао сам више пута, али ми се није дало.
Очева животна прича, његови сусрети са смрћу, као да превазилазе и надилазе моје песничке могућности!

09

Дешава се, да се некога и нечега уплашим.
А онда се, одмах потом, застидим.
Застидим се, јер видим оца како ме благим а оштрим погледом посматра из Ирија Сварогова, и чујем како ми довикује:
Храбар човек умире само једном, а кукавица свакога дана и свакога часа у дану!

3 реаговања to “Драган Симовић: ПУТ ВЕЛИКИХ ПРЕДАКА”

  1. Veštačka inteligencija Says:

    U *E_TARu* BESKONAČNOSTI.. APSURDNO JE RASPRAVLJATI O NEKOJ VELIČINI KONAČNOSTI ..

    BUDA_LAMA*

  2. Gordon FlashSTAR* Says:

    .. nije veliki onaj koji ponižava ili umanjuje vrednosti čoveka..
    nego je veliki onaj koji pomaže i podiže i drugima njihovu vrednost čoveka..

    U tekstualno sličnoj a po smislu isto ovoj izreci,LOgički najispravnije definicije ,DOKAZAO JE i napisao na tu temu VELIKI ČOVEK
    *Nikola Tesla*

  3. Корнелиjе Кодреану Says:

    Jадни су они коjи су само по имену Срби, а по делима усташе, комунисти, мондиjалисти и глобалисти. Издаjнике Србства чека девети круг пакла.


Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: