Драган Симовић: Време малих људи


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

dragan simovic portret-3

ВРЕМЕ МАЛИХ ЉУДИ

Нигде у свету нема више великих личности.
Ово је време малих људи.
Време у којему мали људи –
без својега става и мишљења, без своје поетике и погледа на свет –
о свему важном и битном одлучују.

Великих личности нема више у свету, јер свет, овакав какав јесте, одавно и није за велике личности.
Велике се личности повукоше из света, и обитавају у неким тајинственим упоредним (и оностраним) световима.
Орлу и соколу није место у мочвари.
За њих су небесна пространства и високе стене понад румених облака.

Великих личности нема више ни у породици, ни у роду, ни у племену, ни у држави, ни у власти.
Свуда су у свету –
на кључним, на важним, на битним местима –

све сами мали људи.
Како од малих људи можемо очекивати нешто велико, племенито и узвишено,
када ничег великог, племенитог и узвишеног нема у њиховом бићу?!

Ово је време (доба) КаЉуге; време у којему се све велико, племенито и узвишено изгони и прогони из света.
Велике су личности – прошлост, и поново ће (једном и негда) бити – будућност.
Али, сада их нема у свету; и немојмо их тражити у свету, зато што их нема!
На челу свих држава, свих влада и свих народа, гле, стоје мали људи!
Мали људи су одувек бивали себични и саможиви.
А себични и саможиви бивају, зато што је у њих све мало, тескобно и скучено – ум и раз-ум, срце и душа, дух и свест.
Тескобу и скученост коју у свету све више осећамо, то је управо тескоба и скученост од нас малих људи.

Да, заиста, сви смо ми мали људи –
тескобни и скучени, уплашени и престрашени!
Опхрвани бригама и страховима, а да не знамо што.
Дошао је тренутак, тренутак један у Вечности, када свако од нас мора да се побуни против малог човека у себи.

Да свако у себи самоме савлада и победи –
себичног и саможивог, уплашеног и престрашеног човека!
И, када савладамо и победимо малог, себичног и саможивог, уплашеног и престрашеног, човека у себи, тада ће и свет овај бити пун великих, племенитих и узвишених личности.
Али, све ово што рекох, и писах – то је
само мој дивотан песнички сан!

%d bloggers like this: