Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 7


Претходни повезан текст:
Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 6
http://wp.me/p3KWp-65d
Аутор: Славиша К. Миљковић
Преузми текст

7. Одреднице АШ и ША

(научено до сада)

Славиша К. Миљковић

Славиша К. Миљковић

Реч је од Бога ради истине, кретање је ради спајања.
Реч/слово изворно следи неку слику/појам/идеју.
Свако србско слово има утврђено/одређено значење проистекло из прастаре србске духовноси и виђења физичког света.
Свако србско слово јесте својеврсни хијероглиф који својом графиком употпуњује поменута значења.
Свако србско слово има звучну вредност која употпуњује графичко-хијроглифску вредност.
Свако србско слово има бројчану вредност која (условно) одређује редослед србских слова
Двословне самогласничке одреднице одређене су значењима србских слова, старом србском духовношћу и спознајом физичког света; свака одредница има значење у левом и десном читању; та значења стоје у препознатљивом узрочно-последичном односу: указују на супротност, условну супротност или неки други препознатљив узрочно-последични однос.
Да нам је Академија наука лажљива, незналачка и антисрбска, доказују својим постојањем свако србско слово и свака србска реч!

АШ (а ш = ја земља/основа/површина; аш = камен). Камен јесте тврд, јак, статичан, непрозиран, највише га има (мноштво) као чиниоца земљине коре (отуд значење: основа), видљиво га највише има горе – на врховима планина и (по веровању) на небеском своду. Планине је најпре подизала моћна геолошка (Божја) сила. Сада камен ерозијом силази са планина у долине. Камен прати воду на више начина. Вода у земљи врло брзо дуби своје корито, кад дође до камена, ерозија се успорава. Зато су водене ерозије у камену најлепше. Кањон Колорада је највећи. Кањон Таре је величанствено леп јер је испуњен животним зеленилом. Најбоља питка вода јесте она која је у додиру с каменом, која пролази кроз камен, која извире из камена. Вода долази с неба, за небески свод се веровало да је од камена. Како су душе после смрти одлазиле на небо, камени небески свод учинио је да постоји веровање да душе бораве у камену. Искра ватре (живот) из камена потврђивао је то веровање. Зато је надгробни камен место где треба стално или привремено (о задушницама) да борави душа умрлог. Вода и камен имају присутну помињану двосмерност (⇅) јер је у њих уграђено земљино слово Ш:

аш (достизати, санс. 78, 470) = а ш = ја земљом; аш = камен = чврстина/продорност (само чврсто и продорно (брзо) кретање може омогућити неко достизање; изворно, брзо кретање најбоље остварујемо на чврстој подлози);
аšа (основа аšан(1) – камен, камен за бацање као оружје, санс. 1, 64) = аш а = камен ја;
аша (секира) = аш а = камен ја, камена ја (ово враћа србски језик у доба кад су се прве секире израђивале од камена). Секира носи чврстину (аш) која јој омогућава да продире свуда, као што то чини вода (ша);
а̄ша (храна, 28, 16). Храна јесте чврста (аш), али у телу продире свуда јер је растворена водом (ша);
√аш (продрети свуда, напунити, 28, 12; ићи, кретати се; примити, узети, добити; јести, пити, 28, 16; уживати, 28, 41). Примећујемо да ша (вода) има течну особину да пуни и продире свуда јер је основни растварач на Земљи. Та особина препозната је у каменој оштрици (аш) која, такође, има јаку продорну моћ; и уживање је моћна потреба која, попут воде, продире и испуњава. …Ааааш-кретање јесте заустављено кретање или кретање које је коначно. Јести и пити јесу желуцем заустављена кретања; напунити значи извршити пуњење (заустављено кретање); и уживање јесте кретање које кратко траје;
аśман (камен, санс. 44, 163) = аш ман = камена душа, тврда душа; а ш ман = ја земља душа (веровање да су душе предака живе у камену);
аšштрус (оштар, лит. 40, 527) = аш т р ус = камено тврдо/потврдно кретање сјајно (опис кретања камене, тврде и сјајне оштрице);
еш (ватра, јев. אֵש). Зашто сам ову реч ставио (и) овде? Зато јер Јевреји ову реч пишу као аш = камен (из камена се добијала ватра помоћу кресања варница). Камен (аш = а ш = ја земља) јесте еш (е ш = јесте земља) јер камен је основни састојак земљине коре.

_________________________
1. Ашан = а ш ан = ја Земљино биће (камен јесте основни састојак земљине коре; усијана магма (Земљина унутрашwост, Земљино биће) јесте растопљен камен.

Ватра која је камен (ужарена магма управо то јесте) јесте основа од које је створено чврсто тло. Отуд се у јеврејском језуку почетно אש = (а)ш, независно од тога како је додатним знаковима одређено његово изговарање(2), јавља као чврста основа на којој нешто почива. Предлажем да то проверимо на неколико примера:

ешбол (клип кукуруза, јев. אֶשבּוֹל): клип се састоји од батурике као основе на којој су смештена зрна. Клип јесте основа на којој почива нови циклус размножавања ове биљке. „Сугласнички“ сагледана, ова реч поручује: аш б л = основа Бог људски. Одређење је тачно јер Бог је носилац сваке будуће плодности;
ешед (водопад, јев. אֶשֶד) јесте могућ само на стеновитом подручју. Одређења: аш е д = каменом јесте добро; камен јесте добар управо ту поруку носе;
ашва (калем, чаура, јев. אש = (אשוָה аш = основа) + в а = основа/ чврстина знајућа ја; аш ва = основа/чврстина кретању. Калем и чаура управо то јесу;
ишум (тужба, јев. אש = (אִשוּם (аш = основа) + ум = основа умна, основа умност. Оптужити некада неког за неко недело, значило је поседовање умности (доказа). Ако би тужба била неоправдана, често се казна за наводно недело примењивала на клеветника;
ишур (потврда; одобрење, јев. אש = (אִשוּר (аш = основа) + ур (господар) – јасна порука да одобрење даје господар (вођа, старешина…) који представља управљачку основу на којој почива нека заједница;
ашја (основа, јев. אָשַיָה) = аш ја = камен/чврстина ја;
ешех (јајник; мошница, јев. אש = (אֶשֶך (аш = основа) + е х (јесте спајање) = основа јесте спајању (биће коме се уклоне јајници/мошнице) не,ма потребу за полним спајањем);
ашкава (молитва за покој душе; погреб, јев. אש = (אַשכָּבָה =  (аш = основа) + ка (пратилац) + ва (кретање) = основа (без које се не може, основа која) прати кретање покојника на други свет;
ешкoл (грозд; сноп, јев. אש = (אֶשכּוֹל (аш = основа) + кол (Коло, Сунце) = основа Сунце (надлежно за житарице и нарочито за грожђе). Основа снопа јесте коло (круг), зрна грозда јесу округла;
ешколит (грејпфрут, јев. אש = (אֶשכּוֹלִית (аш = основа) + кол (коло/Коло) + и т (спајање потврдно) = основа Сунце спојено потврдно (ово воће је округло и у боји Сунца);
ашам (кривица, јев. אש = (אָשָם (аш = основа) + ам (силина) = основа силина (изворно, крив је онај ко пролије крв, она се пролива неком ударајућом силином);
ашрa (виза, јев. אַרָה) = аш р а = основа кретању ја (изворно, не можемо путовати у иностранство без визе или сличног одобрења);
ашрej (блажен, јев. אש = (אַשְרֵי ) = (аш = основа) + р е ј = основа кретање јесте спајајуће (највеће задовољство/блаженство пружа полно спајање);
ашка (јединични суфикс, само у реци љуљашка) = љуљ аш ка = љуљању чврст пратилац (љуљашку везујемо за неку чврсту грану или пречагу).

Потпуна супротност камену јесте:
ША (ш а = земља/основа/површина ја; ша = вода). Насупрот појму камен (чврст, непрозиран, стабилан, тешко покретљив, неплодан…), налази се вода (лакша од камена, течна, прозирна, покретна, питка, животна…). Може имати и значења која су у сагласју с водом: доле/горе, мноштво, течно, питко, животно, прозирно, светло, неопходно… Вода тече земљом, Земља је већим делом прекривена водом. Вода јесте шаааа… = земљом Божјом започето кретање које још увек траје. Ша-вода подлеже двосмерју слова ш: пада доле, потом иде горе као водена пара (кружење воде); ниво воде се диже и спушта (поплаве и суше, плима и осека); граница је овог и „оног“ (подземно-хтоничног/небеског) света. Пропушта светлост (провидна је); одбија светлост својом површином. Без ње је живот немогућ. Велики проценат нашег тела јесте вода:
ша (= јА = меко ша) = срећа (44, 189). Нема среће на нашем земаљском свету без воде јер смо и сами највећим делом вода;
šā (песак, кин.) = ш а = земља ја (песак јесте јако уситњена стена – основни састојак земљине коре); ша = вода (песак цури, песак пресипавамо, песак је жив попут воде; песак је настао водом; песком се (симболично) умивају бедуини);
šā (прести пређу, кин.) = ша = вода (пређење јесте непрекидан ток стварања једне непрекинуте нити);
šàи (сушити на сунцу, кин.) = ша (вода) + и (кретање) = вода иде, вода одлази; ш ај = земља негирана (кад из земље испари вода, земља губи плодност);
šāо (кувати, кин.) = ша (вода) + О (Сунце = врелина) = вода + врелина;
šáо (кашика; црпка, кин.) = ша о = воду он (кашиком захватамо течна јела; црпком (у облику кашике) црпемо воду);

_________________________
2. Јевреји своје А (א) не изговарају директно.

šàо (млад; у младости, кин.) = ша о = вода он (млади теку, разливају се у свим правцима; млади су обдарени плодном водом);
Шар (Земља) = ша р = воденог кретања (Земљу одликује живот који почива на води);
цхаир (месо, тело, фр.) = ша (цх = ш) + ир (снага) = водом снажно (највећи део меса чини вода);
киша (врста водене падавине) = ки (земља) + ша (вода) = земљи вода, земљина вода;
śалāкā (слам(к)а, ивер, санс. 44, 163) = ша лака = води лак(а);
тоśа (точити, капати, санс. 44, 161) = то ша = то вода;
вṛṣāy (орошавање, падање кише, санс. 44, 184) = вр ша ј = врхом (површином) вода спаја (кваси земљу/површину);
шайка (чабар, рус. 41, 757) = ша ј ка = вода спојени пратилац. Порука је јасна: у џак се може ставити зрневље, у кош се могу ставити клипови, у чабар има смисла стављати само течности и течне састојке (џибру, туршију, кисео купус, млад сир…) јер чабар не пропушта воду;
Елиша (Јованов „син“, Јафетов „унук“, Нојев „праунук“. „Узима се у обзир Грчка као земља, а не Грци као народ“ (4, 183)) = ел и ша = Бог спојио водом. Врло лепо србско одређење: Грчка обала је веома разуђена и има много острва. Овде је занимљиво да одређење не гласи: Бог раздвојио водом. Зашто? Зато јер је вода мушки/Божји оплодни принциоп којим се Бог плодно спаја са Земљом. Истовремено, ово одређење указује да је на том простору била јако развијена пловна флота. То не чуди јер су миленијумима у Средоземљу Срби били познати као Поморски Народ;
акṣара (неисцрпан, реч, слог, свети слог ом, звук, звук гласа, санс. 44, 147, подв. С. М.) = ак ша р а = јаке воде кретања ја; а к ша р а = ја како вода крећућа Божја, ја како вода небеска (вода на Земљи јесте неисцрпна јер заузима већу површину од копна; реч и река имају исти извор: река/рекнем, реч/речни);
шааг (хучати, јев. שָאַג) = ша а г = вода Божја глагољи (може хучати само силна/Божја вода);
шаав (вући воду, пумпати воду, црпсти, јев. שָאַב) = ша ав = вода видљива; ша а в = воду ја знам/видим; водом ја знајуће;
небојша кула (кула крај воде или над водом; кула која гледа на воду; кула коју вода повремено плави) = не бој ша = не боји се воде. Више пута сам био сведок покушаја да се небојша кула доведе у везу са човеком по имену Небојша. Бројне куле са овим именом негирају могућност да су све повезане са особама које носе име Небојша. Наравно, такви покушају јесу резултат удаљења од србског језика, резултат заборава да је у србском језику ша = вода.

У следећем наставку говорићу о одредницама УЛ и ЛУ.

Наставак:
Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 8
http://wp.me/p3KWp-67H

%d bloggers like this: