Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 4


Претходни повезан текст:
Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 3
http://wp.me/p3KWp-639

Аутор: Славиша К. Миљковић
Преузми текст

4. ЗНАЧЕЊА СРБСКИХ СЛОВА

Славиша К. Миљковић

Славиша К. Миљковић

(научено до сада)
Реч је од Бога ради истине, кретање је ради спајања.
Реч/слово изворно следи неку слику/појам/идеју.
Свако србско слово има утврђено/одређено значење проистекло из прастаре србске духовноси и виђења
физичког света.

Свако србско слово јесте својеврсни хијероглиф који својом графиком употпуњује поменута значења. Свако србско слово има звучну вредност која употпуњује графичко-хијероглифску вредност.>
Свако србско слово има бројчану вредност која (условно) одређује редослед србских слова.
Да нам је Академија наука лажљива, незналачка и антисрбска, доказују својим постојањем свако србско слово
и свака србска реч.

Иако су приче о значењима србских слова веома занимљиве, било би преобимно када бих овде причао причу о сваком србском слову (кога те приче занимају, наћи ће их у књизи Одгонетање србског језика 1).
Значења србских слова јесу у вези са њиховим именом. Овде упоредо дајем и изворне бројчане вредности србских слова које условно одређују редослед слова.

  • 1 А = Ја Који Јесам (Бог; ја; светлост).
  • 2 Б = Бог (онај који је у плодној парности са Мајком Земљом).
  • 3 Г = глагол/говор/реч.
  • 4 Д = добро; Δ-облик.
  • 5 Е = јесте; потврдност.
  • 6 В = знање/вид.
  • 7 З = земља.
  • 8 Ђ = д ј = добра спојеност; ђ/дј = спојеност/спајање. (К = веома, врло, силно; д з = добро земља; добра земља; дз (изговор  ова два сугласника јесте сливен) = спојеност/спајање).
  • 9 Ж = живо(т), живети.
  • 10 И = спајање; кретање ради спајања; │-облик (игла; линија).(Ј = спајање/спојеност).
  • 20 К = пратилац (Ка); како.
  • 30 Л = људи/човек; усмерење ↑ (човек јесте духовно и физички усправно биће). (Љ = л ј = људи спојени; љ (лј) = истуреност/одвојеност).
  • 40 М = вода/мислити.
  • 50 Н = наш/рођење/Прав. (Њ = н ј = наш/рођењем спојен; њ (нј) = истуреност/одвојеност).
  • 60 СТ = спојеност/спајање; с т = слови/закони потврдно.
  • 70 О = он; Ооблик; Сунце.
  • 80 П = покој, мир.
  • 90 Ч = низак/ниско.
  • 100 Р = кретање.
  • 200 С = слово/закон (слово = књига = закон).
  • 300 Т = тврдо/потврдно (само тврдо може бити потврдно – трајати у времену и простору). (Ћ = т ј = потврдно спојен; ћ (тј) = истуреност/одвојеност).
  • 400 У = ученост/плодност/облик.
  • 500 Ф = вртеће кретање.
  • 600 Х = небо/ваздух/спојеност.
  • 700 X = облик, усмерење ↓; дж = спојеност/спајање.
  • 800 Ш = земља/основа/површина.
  • 900 Ц = цеђење (танко, слабо, дуготрајно, издужено, споро, бушно, ↓).

Пошто сада имамо значења србских слова, можемо вршити основно одгонетање, тј. само одгонетање системом слово по слово (постоје и одређења у којима се упоредо користе значења двословних и трословних одредница, али о томе касније).

Србско званично језикословље тврди да се речи састоје од основе/корена и префикса и(ли) суфикса; корене речи, основе и просте речи обједињује чињеница да се не могу даље растављати.

Да човек не поверује да су нам језикословни званичници толико „мудри“! Обратите пажњу на ову величанствену „умност“: немогуће је разложити на саставне делове реч која се састоји од слова?!

Јасно је: кад изговарамо реченице које описују нека дешавања или стања, користимо речи које директно или посредно описују та дешавања/ стања. Према томе, ни речи не могу бити грађене елементима који их не описују. То је елементарна логика. Од ње сам пошао утврђујући значења србских слова, двословних и трословних одредница.

Ево неколико простих србских речи за које наше званично језикословље тврди да се не могу даље растављати:

  • спор (слабо покретљив, тром) = с (слово/закон) + п (мир) + о (он) + р (кретање) = слови/закони мирним он кретањем. Истовремено, с (слово/закон) + О (Сунце) + р (кретање) = слови/закони Сунчевим он кретањем (Сунчево небеско кретање јесте веома споро, оком примеђујемо то кретање само док Сунце излази или залази);
  • мир (стање супротно немиру) = м и р = водом спојено кретање (вода јесте најважнија људска потреба јер смо преко 80% састављени од воде; жеђ јесте најважнији људски немир, најчешћа људска потреба јесте вода; најпре смо мирни ако нисмо жедни);
  • год (круг на пресеку дрвета) = г О д = глагољи кругом добро.
  • дом (кућа као место живота) = д (Δ-облик, онај који попут бада/трна пружа заштиту) + О (Сунце) + м (вода) – јасна србска порука: дом штити, окренут је Сунцу и у близини је воде.

Видимо да су ове речи и те како сложене и да њихова значење проистиче директно из изворних значења србских слова; та значења најстроже су забрањена унутар нашег званичног језикословља!
Међутим, причу овде не можемо завршити јер постоје на стотине хиљада страних речи чије значење директно проистиче из значења србских слова или графике србских слова! Да ли су такве речи стране (несрбске), или су изворно србске?

Јесу изворно србске јер је је србски језик Мајка Језик!
Ево неколико таквих речи (у Одгонетању сам их набрајао на хиљаде):

  • уеā (локва, улегнуће, кин.) = ⋃ е а = рупа/удубљење јесам ја;
  • уеŏ (гнездо, јазбина; улегнуће, кин.) = ⋃ е о = ⋃-облика јесте он;
  • јú (шоља, кин.) = ј ⋃ = спојена ⋃-обликом (шоља управо има тај облик);
  • јù (тамница, кин.) = ј ⋃ = спојена ⋃-обликом (изворно, тамница јесте под земљом и управо има тај облик);
  • аме (киша, пљусак, јап.) = а м е = ја вода јесам;
  • ме (око, очи, јап.) = м е = водене/влажне јесу;
  • нé (рођен, фр.) = н е = рођење јесте; наш јесте (наш се најчешће постаје рођењем);
  • орбис ((свака) округлина, круг, лат.) = О р б и с = округлим кретањем Божјим спојена закони; округло кретање Божје спојено законом (Бог је васпоставио Васељену унутар кружног кретања);
  • φαος (светло, светлост, грч.) = ф а о с = вртећим кретањем Божјим оно слови/закони; ф а О с = вртећим кретањем ја Сунчевим словим/законим (основна светлост долази нам од Сунца).

Све ове речи имају и одређења унутар значења двословних одредница. Значења двословних одредница проистичу из значења србских слова.

У наредном наставку говорићу о двословним самогласничким одредницама.

Наставак:
Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 5
http://wp.me/p3KWp-64I

Једно реаговање to “Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 4”

  1. Dragan Says:

    Једном сам овлаш погледао г.Миљковићево излагање и то ми је било довољно сазнање и смирење да постоје људи који се баве овом темом и већ имају и разрађену технику одгонетања наших слова и речи.Овај приступ одгонетању је нешто најнапредније у области језичких наука данашњице.Рекло би се да ни у време аријеваца можда није било на овако високом степену,поготово ако се узме у обзир да је ово данас доступно обичним људима.Господин Миљковић заслужује сваку похвалу за истрајност и марљивост у свом раду који је можда и нобеловѕког формата.
    Сада бих хтео да опишем један случај,како то изгледа када о овим темама разговарамо са школованим,образованим и културним људима,али људима који због комунистичког васпитања одбијају напредне студије попут г.Миљковића С.Јарчевића и других.

    Ево ,кажем једном као противник страних речи попут „edukovanje“
    Да ми срби ту реч имамо у нашем језику и жалосно је што се убацују и све више у оптицај уносе енглеске речи .Мој саговорник се у томе сложио,али каже да постоје речи које немамо у србском и као пример наводи ми реч “ афирмација“. Или ти „афирмисање“.
    И каже то је енглеског порекла и значи путем посла и доброг гласа доказати се.Онда ја потражим ту реч и схватим да то ни енглези
    Ни немци ни французи не користе у говору ,нити је то кориштено у било ком пословном језику.Па одакле то онда код нас?

    И ту некако схватим да је то једна новокомпонована реч у србском
    Веома прихваћена, с обзиром да срби имају склоност новотаријама – а ето многе изворне речи се жигошу као заостале па се све мање користе.

    Подсетио бих само људе који и даље сумњају у србски као мајку језика, како су страни језици са њиховим именицама крњи :

    И то

    Немачки – Welt We – lt –> licht – liht
    Енглески – World Weo-r -ld –> light – light ( лајт)
    Србски – Svet Sve – t – lo – st –> svetlost

    Овде се лако може видети да је немачко велт произишло из србског свет односно свелт, а завршетак или суфикс лт узето за светлост односно оформљена реч лихт, јер и у изворној србској речи суфикс даје нови појам који је тесно у основи повезан са првим појмом светом. То у немачком није могуће јер лихт и велт
    Немају директну везу појмова узрочно последичним путем, већ је само копија србске основе.За енглески језик се овај пример може у потпуности узети јер је он у још већој мери осакаћен и извештачен језик у односу на србски,а нажалост приморани смо да га некако све више ценимо , учимо и слушамо као нај језик.

    Именица светлост је пример потпуности и савршености језика и то
    Тако што из првобитне „СВЕТ“ додатком „ЛО – СТ“ настаје нова именица „СВЕТЛОСТ“ . Ово појмова ње је код срба веома успавано и потребно га је разбудити ради обнове нације,ради увећања самопоштовања.

    Поздрав


Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: