Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 2


Претходни повезан текст:
Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 1
http://wp.me/p3KWp-62k
Аутор: Славиша К. Миљковић
Преузми текст

2. ВАСПОСТАВЉАЊЕ НЕИСТИНЕ И ПРИСТАЈАЊЕ НА ЊУ

(научено до сада)
Реч је од Бога ради истине, кретање је ради спајања)

Славиша К. Миљковић

Славиша К. Миљковић

Још у детињству ме је био (лош!) глас да сам тврдоглав и својеглав (недоказан! = онај коме се не може утувити у главу). често су те особине сметале и мојим родитељима, независно од тога што су те моје особине проистицале из родитељског васпитања да будем поштен и да браним поштење, да не попуштам насилницима независно од тога које су врсте они били. Многобројне прочитане књиге још у предшколском добу учврстиле су мој став да се треба борити за истину и част.

Иако сам од раног детињства непрестано читао, никада нисам помишљао да ћу се бавити језиком. Међутим, у језику и речима које су ми одзвањале у ушима почео сам да разазнајем дивне, необичне или нелогичне ствари.

Најпре ћу се осврнути на неколико њих.

Са пет година почео сам да косим траву, тј. почео да учим кошење. То је условило и остале касније активности око сена: превртање, навиљчење, сакупљање, стоговање, утовар, истовар… – све послови који се обављају биљекупном алатком која је позната као вила. Баш у то време читао сам причу „Златоруни ован“ где главни јунак муке мучи покушавајући да оствари немогуће замисли злог цара и још горег му саветника: – Од виљевских зуба да ми начиниш двор! – тражи цар од главног јунака. Тад сазнам да је виљев (виљ, вил) = слон! И сећам се да сам, као онај који је потпуно поистовећен са главним јунаком, закључио да је то стварно немогућ задатак јер, пре свега, код нас нема слонова! Већ тада почела је да се рађа дилема: откуд Србима реч за слона (виљев/виљ/вил) ако њега нема на србској етничкој територији (а није га било ни у мочварама иза Карпата (где нам је била, наводно, прапостојбина)?). Наравно, морао сам да сачекам одговор на једно такво питање. Али, већ тада ми је било савршено јасно шта представља пољопривредна алатка вила (слика десно).vila-1

Свако овде може видети да главни парошци код виле представљају савршену имитацију виљевских/слоновских кљова. Помоћни парожак није ништа друго до упрошћена виљевска/слоновска сурла (о речима виљев и вила писао сам опширно у књизи Нови србски митолошки речник).

Тада то нисам знао, али сада знам: реч/слово изворно следи неку слику/појам/идеју. То јесте дивно!
Али нису сва моја детиња сазнања била дивна!

Ако данас отворимо Лексикон страних речи и израза М. Вујаклије прочитаћемо да је реч опијум (наркотик који се добија од мака) несрбска реч која води порекло од латинског опиум или грчког οπιον! Свако ко има два грама мозга у глави и коме накарадни образовни систем није помутио језичку и родољубиву матрицу, може видети једноставну истину: опијум/опиум/опион (онај који опија ум) не може бити страна реч јер пити, опити, пијем, ум и он јесу класичне србске речи. Другим речима, опијум = опиј ум = опија ум, опиум = опи/опија ум, опи он = опи/опија он. Ја никада нисам дао за право учитељици, наставнику или професору у њиховој тврдњи да је опијум несрбска реч. Наравно, због нарочите сујете неких предавача трпео сам неке последице.
Још једна реч из мог детињства носи сличну причу.

Читајући наше јуначке десетерачке песме сусрео сам реч јакреп (шкорпија). На велико моје запрепашћење, прочитао сам да је то реч која нам долази из турског језика! Иако сам био дете (највише 10 година) нисам могао прихватити такву глупост, такав идиотизам (сада знам да је реч о злонамерју!). Реч је савршено србски јасна: јакреп (шкорпија) = јак реп – прецизан опис бића чија суштина лежи у јаком репу, репу који носи отровну/смртоносну жаоку. Ипак, савршено јасна србска реч проглашена је за изворну турску тековину.
Зашто?

Одговор се крије у наслову: било је потребно васпоставити неистину унутар србског језика свуда где је то могло.
Зашто?

Зато, јер једна лаж производи безброј других са циљем да се одржи као истина. Огромна је прогресија лажи проистекла из утемељене лажи! Иако за то не постоји ни један доказ, иако на хиљаде доказа тврде супротно, васпостављена је „истина“ да су Срби дошли на Балкан у седмом веку као дивљи, неписмени варвари геноцидно расположени према домородачком (несрбском) становништву. Такву огромну лаж морало је да прати стотоне хиљада других лажи како би се та прва/базична лаж могла одржати.

Ако би опијум била изворна србска реч, како би било могуће њено постојање у античком латинском језику? – Па Срби су дошли на Балкан у VII сеобном веку, њихов варварски/ништавни језик никако није могао утицати на велики/величанствени латински језик – папагајкски нам понављају наши званични вајни језикословци огрезли у грех према србском колективном памћењу и србској колективној будућности.

Замислимо студента прве године на филозофском факултету, усмереног ка историји или језику! Замислимо да он своме професору не даје за право да је опијум латинска реч, или му предочава доказе о пресудном србском присуству на Балкану и Подунављу у античко време. Да ли тај студент има било каве шансе да код тог професора положи испит или (укупно) заврши прву годину? Нема! Већ ту настаје прво „тријерење“, на осталим годинама дешава се додатно „пречишћавање“. Сурова србска истина: Филозофски факултет завршавају само они који су спремни да „зажмуре“ на једно или два ока жртвујући истину о Србском колективном памћењу.
Нека се не вређају они коју су се овде препознали! Није касно, биће им опроштено ако своје муком стечно знање ипак утемеље на истинитим србским темељима.

Слична су дешавања и на вишим нивоима „знања“. Да би неко „напредан“ из историографије или језикословља био примљен за било каквог члана Српске академије, мора безбројно пута да полаже „испит“: да безброј пута изговори или напише како су Срби на Балкан дошли у седмом сеобном веку, да су нам писменост донели Ћирило и Методије, да ама баш ништа не зна о србској историји од седмог века до Немањића, да велича грчки и латински језик и да нарочито добро вреднује безбројне „турцизме“ у србском језику!
Због тога нам је историографски и језикословни део Акедимије скуп високообразованих незналица, каријериста или злонамерника према србском колективном памћењу и србској колективној будућности. Због тога овај део Српске академије представља највећу пошаст која је икада задесила србски народ!

У мојим књигама на безброј примера доказујем да ови академичари не знају, да лажу, да фалсификују, да поткрадају србско колективно памћење зарад своје и туђинске користи. Да су управо такви, доказује својим постојањем свако србско слово и свака србска реч!

У наредном наставку одгонетаћу једно србско слово као образац.

Наставак:
Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 3
http://wp.me/p3KWp-639

2 реаговања to “Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 2”

  1. Милета Томовић Says:

    Mноги су нам пљачкали материјална добра, али, шта се данас изгуби, сјутра се надокнади трудом или уз помоћ пријатеља.Међутим, пљачка духовног блага је вид затирања имена, памћења, затирање свега што би собом носило сазнање о поријеклу нације и њеног језика. Велики број ријечи српског језика налази се у санскриту што говори да није тачна чињеница о сеобама „иза Карпата“ у седмом вијеку. Историји народа недостају вишевјековне лекције, негдје се изгубило неколико вјекова које неко тумачи како му одговара да би величао своју нацију или свој језик, своју духовност. То бих назвао културним фашизмом као што је садашње наметање енглеског језика у школама, на улици, у трговинама и фирмама. Сувише смо поводљиви и брзо прихватамо туђе не водећи рачуна о својим вриједностима и поносу свог народа.

  2. slobo Says:

    Ima dvadesetak godina kako sam SANU nazvao komunističkim gerijatrijskim pansionom. Malo je njih doživelo katarzu i odbacilo svoju ideološku doktrinu koja je uništitelj Srpskog bića. Moraćemo još malo da se strpimo da priroda učini svoje.Ali, ipak se kreće.


Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: