Мавро Орбин: Краљевство Словена – италијански оригинал


Свим србским научним историјским истраживачима, како старијим тако и млађим, новим генерацијама, сада се пружа прилика да на једном месту имају не само оригиналну књигу Мавра Орбина: „Il regno degli Slavi (Краљевство Словена), већ и њене проводе у руском, хрватском и србском издању. Додуше, ово србско издање наших драгих званичних „историчара“ је мало „измасакрирано“, недостаје му „само“ првих 241 сатрана. Шта ће те, наши академци више воле истраживаче и популацију која „размишља“ њиховом главом, не својом, па да би их ускратили мука од силног читања „непотребног“ матерјала, лакше је откинути једну трећину књиге, јер све је базирано на „савременим научним методологијама“ када је превођена Орвинова књига.

Да вас подсетим само, да се ова књига која крије истину о пореклу Срба и Хрвата, чува у Ватиканској библиотеци са упутством да је „недоступна за Србе»„. Књига је изашла из штампе 1601 године.

Мислим да би наши стручни историјски истраживачи могли сада да се ангажују на један тимски рад да се аутентично преведе на србски језик Орбинова оригинална књига, то је обиман посао будући да се ради о италијанском језику из XVII века, који вероватно није потпуно исти са садашњим језиком којим италијани говоре. Затим, да се упореди са овим хрватским преводом, јер могуће је да су га хрвати штеловали на своју руку помоћу својих коментара, можда и нису, не прејудицирам ништа, а не знам шта би могло да се упорећује са верзијом званичних србских „истотичара“, будући да у њиховом „научном делу“ нема првих 241 страна књиге. Но добро, нек се упоређује са оним што постоји.

Стручњацима ево везе (линк) ка бесплатној отвореној библиотеци где могу скинути, читати и проучавати оригиналну Орбинову књигу на италијанском језику: „Il regno degli Slavi (Краљевство Словена): http://archive.org/

Са овог линка (везе)» можете скинути оригиналну књигу (56 мб.), са овог» можете је читати, а са овог» такође можете читати текст књиге, али на белој подлози, тако је све читкије.

Следи руски превод оригиналне књиге…

Мавро Орбини: Славянское Царство

Затим хрватски превод…

Мавро Орбини: Краљевство Славена

И на крају дајем вам на увид овај чувен и славни превод србских званичних „историчара“ који нема првих 241 страна. Фабрика „историје“ увек је код наших званичних „историчарса“ радила пуним паром, тако да се не би мучили да читамо како они тврде: „фантастичну и неразмрсиво збркану слика о „царству Словена“…“ они су „научним“ методама свога времена, напросто откинули првих 241 страна оригинала.

Скините књигу:
Мавро Орбин – Краљевство Словена (9 мб.)

Мавро Орбин
Краљевство Словена

Не могу да одолим, а да не додам ово…

Какав научни кредибилитет могу уопште да имају историчари из САНУ-а када су тако срамно избацили прве 241 стране те књиге (односно то нису ни превели), са тако ненаучним и испразним неморалним објашњењем, да је то непотребно да се чита, „јер се не може веровати Орбину“?!!

Па да ли су то онда историјски научници или манипулатори?
На основу чега онда уоште и преводе књигу, ако им је Орбин непоуздан као аутор?!

Зашто нису превели целу књигу, па да препусте закључивању садржаја јавности, како официјелно-стручно историјске, затим независних историјских научних истраживача, исто тако и заинтересованих читаоца, да сви они сами просуђују о књизи, а не да им откину првих 241 страна књиге, говорећи да је то због тога што је то штиво безвредно, неозбиљно. Има ли већег цинизма из уста званичних „историчара“ у које се не сме ни сумњати, и још их третирати истинским историјским непристрасним научним радницима?

Ради се о томе, да Ватикан током историје није успео да покупи сва могућа научна архивска документа, да их илегално присвоји и тако чува у својој библиотеци и манипулише историјом по жељи и принципу: „Ко има знање, тај има и моћ“. Ватиканска библиотека је иначе највећа библиотека на свету, опслужују је око 2500 чиновника. Срећом, неки документи су паралелно били и на другим местима на којима ватикански „прсти“ нису допрли, а нека документа су и процурела из њихове архивве, зато и уводе ове строге мере.

Ватикан од 1. јануара микрочипује своје свештенике и сараднике
http://borbazaveru.info/content/view/5280/1/

Ево једно таквог дела:

Dr Alberto Romero Rivera: Ватиканске убице и исповест бившег језуите
Скини књигу

Прочитајте добро Риверину исповест, лакше ћете схватити зашто врх СПЦ одступа од свог заветованог Православног пута и све србске вернике путем екуменизма води у крило Ватикана, уз тужну истину да је по први пут у историји србског народа он истовремено издан и од своје државе и Цркве.

Доле у доњим цитатима, имате прилике да видите сам почетак ове Орбинове књиге из које су наши званични „историчари“ напросто избацили првих 241 страна, јер су „неверодостојни“ извори у питању. Аутор овог дела црвеним словима је дао своје коментаре, на основу којих се може видети како се фалсификује историја…

„`~~~~~~~~~~~~~~~~~„`~~~~~~~~~~~~~~~~~„`

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА
Основана 1892 године
МАВРО ОРБИН
КРАЉЕВСТВО
СЛОВЕНА
БЕОГРАД
1968

ЧЛАНОВИ РЕДАКЦИЈЕ
ФРАЊО БАРИШИЋ. • РАДОВАН САМАРЏИЋ • СИМА ЋИРКОВИЋ

Превео са италијанског ЗДРАВКО ШУНДРИЦА

Мишљење сакупљача ових књига Када сам почео да се интересујем за ову тему (историју Срба пре фамозног 7. века) и почео да скупљам књиге и стављам их на овај диск, једна од првих књига коју сам желео да имам је ова. До ње сам ипак стигао пред крај овог скупљања и после пар година тражења. Када сам је коначно имао у рукама то је за мене било највеће разочарење. Зашто?
Не због Мавра Орбина него због оне тројице наведене изнад овог поглавља исписане дебелим
црвеним словима.

Када сам почео са овом темом неки старији познаваоци теме су ме уверавали да се оно што хоћу да видим сакрива од јавности, да бечко-берлинско-ватиканска клика не дозвољава да то изађе у медије, да су наши (вајни) историчари школовани у Бечу и Пешти и да су индоктринирани наведеном кликом и тд и тд.

Ова књига ме је уверила да су Милош Милојевић, Радивоје Пешић, Олга Луковић-Пјановић, Драшко Шћекић, Јован Деретић и други потпуно у праву што се тиче прикривања неког другог облика историје. Превод ове књиге има 628 страна. Првих 152 стране су пикантерије из живота Мавра Орбина (изгледа да су сви списи у дубровачком архиву само о Орбину). Следећих 87 страна су Коментари горе наведене тројке о књизи, следећих 49 страна је навод Орбинових извора и литературе, затим следи 47 страна Регистра. Превод књиге заузима осталих 290 страна, али који – почиње од –????—па наравно од Немањића (треба Европи потврдити да Србије пре тога није било као државе) а све пре тога је прескочено у преводу уз пола стране (само пола стране) објашњења тројице “стручњака“ да је прво и део другог поглавља изостављено из превода. Уосталом ево овако то пише на почетку књиге.

ЧИТАОЦУ

Овај превод почиње од стране 242. Орбинова оригинала, односно од поглавља које подробније излаже историју јужнословенских земаља Рашке и Србије, Босне, Хума, Хрватске и Бугарске. Претходна Орбинова разматрања, то јест прво поглавље под насловом Порекло Словена и развој њихова царства (р.5—203) и први део другог поглавља под насловом Историја краљева Далмације и осталих суседних земаља Илирика, од 495. до 1161. године (р. 205—239), овде су свесно изостављена. Наиме, Историја краљева Далмације … заправо је Орбинов превод са латинског Дукљанинове Историје (Летопис Попа Дукљанина, или Барски родослов), изворног документа који нам је данас доступан у осетно поузданијим верзијама од оне коју пружа Орбин.

Његов превод данас је од интереса само за уски круг специјалиста који, испитујући степен веродостојности Барског родослова, проучавају и рукописну традицију овог споменика. Што се тиче првог поглавља Орбинова дела, ствар је такође по себи јасна. Тај одељак, посвећен претежно ванбалканском Словенству, писан је на основу преднаучне, панславистички усмерене и потпуно некритичке литературе, као и пишчевих наивних етимолошких домишљања у истоме смислу. Резултат је једна сасвим нетачна, управо фантастична и неразмрсиво збркана слика о “царству Словена“. Да би читалац о томе добио одређенију представу, довољно је да прочита сажето и верно испричан садржај овог Орбиновог поглавља (стр. СХХХIХ овог изд.). Заморно читање пуног текста овог поглавља, сасвим је очигледно, привлачно је и није дангубно само онима који испитују историју нашег историописања.

РЕДАКЦИЈА

Погледајте само ову циничну последњу реченицу (подвучено). Треба ли овоме коментар. Па зар вреди преводити такву књигу? Ако књига не вреди, вреди ли писати коментаре и уводе који заузимају више страна него књига? Ако је истина да Орбину не може да се верује, чему уопште превод и остатка књиге?

Наравно ово разочарење има своје добре стране, показало ми је колико сам у праву што више не верујем нашим “признатим“ историчарима и тражим неку другу историју за коју мислим да је тачнија од званичне иако је зову романтичарска. Наћићу ја Орбина и у оригиналу, са свим поглављима. Јер и оно са „Наиме, Историја краљева Далмације … заправо је Орбинов превод са латинског Дукљанинове Историје (Летопис Попа Дукљанина, или Барски родослов), изворног документа који нам је данас доступан у осетно поузданијим верзијама од оне коју пружа Орбин.“ је исто тако цинизам јер ни Летопис попа Дукљанина не можете да нађете у преводу него само у објашњењима (Шишића, Кукуљевића, Црнчића, Мошина, Станојевића, Баранашића итд) и делимичним преводима, али само уз безброј коментара који вас упозоравају којим путем да размишљате. (Па не мислите ваљда да можете да имате своје мишљење.)

Сем тога сам Ћирковић у литератури ( под Docleato – под извори који се не наводе) наводи да превод Летописа попа Дукљанина у књизи заузима стране од 206-241. Пошто ова књига почиње са страном 242 Орбинове књиге ипак остаје још “само“ 205 страна првих поглавља који су практично сакривени, избачени или како вам се већ свиђа, одуком «Редакције».Дуго сам био у дилеми да ли уопште да радим ову књигу aли сам ипак одлучио да је обрадим из два разлога: први је да покажем како изгледа касапљење књиге (пресечена је на пола од
стране “стручњака“ и други – ипак у литератури и коментарима може да се нађе доста занимљивих детаља.

„`~~~~~~~~~~~~~~~~~„`~~~~~~~~~~~~~~~~~„`

7 реаговања to “Мавро Орбин: Краљевство Словена – италијански оригинал”

  1. Lara Says:

    Tačne, istinite i verodostojne istorijske činjenice su pitanje časti, morala i ljudskog dostojanstva. Svega toga je, nažalost, sve manje. Bojim se da će u sasvim dogledno vreme pitanje postojanja Slovena biti kao pitanje postojanja Atlantide…Jedno me zbunjuje i žalosti: optužuje se Titova vlast da je pomogla u skrivanju istine o Slovenima a 50 godina je himna “ Hej Sloveni, još ste živi! Duh slovenski živeće vekovma. Zalud preti ponor pakla, zalud vatra groma. Mi stojimo postojano…“pronosila slavu ovog naroda širom planete. Novokomponovani kreatori naše stvarnosti potrudiše se da sasvim izbrišu priču o Slovenima. Pa kosmo mi onda?

    • Небојша Says:

      Срби.

  2. Miro Says:

    Мислим да је Јован И. Деретић раније дошао до овог издања преко једног пољског кардинала који је могао ући у ватиканску архиву. Ова књига је дала повод Втикану да напише историографски фалсификат о Србима и као таквог јавно га наметнули грцима а СПЦ потом прихватила од грка. Још једна чињеница коју је крио Ватикан. Од прастарих Срба из античког доба са подручја Балкана промовисано је 17 римских императора.

  3. radosavdurkovic Says:

    Прочитао сам доста сличних књига на којима је био печат „забрањено мза употребу и публикацију“ или „само за интерну употребу“.То не треба да нас чуди кад и сада свако вече гледамо РТС која каже „ВЕРУЈТЕ НАШИМ ОЧИМА“.
    Друго треба узети у обзир да су Хрвати фалсификовали комплетну Дубровачку архиву.Чувену изјаву Руђера Бочковића „Да се поноси што је Србин католичке вере“обрнули „Да се поноси што је Хрват“.Фалсификовали су и даље га својатају и изјаву Николе Тесле Да је казао „Да се поноси Србством и Хрватском домовином“,што он никад није изјавио.Породица Светозара Драговића је из села Драганићи које се налази на тромеђи Србије,Старе Херцеговине (дабашње Црне Горе ) и БиХ.Пошто му је отац био свештеник добија службу у Лику и прелази тамо где му се рађа син у селу Смиљану.Пошто му је отац имао предње зубе избачене Личани увек спремни за спрдачине прозову га Тесла и то га је презиме пратило до смрти.То је најкајкраће о томе.
    У уводу пише да је књига написана на Хрватском језику.Морамо знати да Хрватски језик не постоји.То је Српски језик који им је дао Ђуро Даничић који је насео на њихову превару Илирског покрета.И о томе имам доста аргумената који се не могу побити.
    Господа бесмртници који седе у САНУ које предводи неки Шумадинац ХАЈДИН,ћуте.Добили су бефел од претходног а и о д садашњег тигра да ћуте јер КиМ је днево политичко питање,језик је дневно питање,итд.Реформу Србског језика спроводеи неформална група која се прозвала „Група за реформу и стандардизацију Србског језика“.На челу њих се налази Мато Пижурица и Иван Клајн,рођак оног миротзворца анти Србина Жака Клајна.На све то ћути и Матица Србска из НОвог Сада.Они уводе правило без правила.Док у Хрватској уче сво градиво које сам ја учио докк сам ишао у школу.Ето толико
    Радосав
    Радосав Дурковић ,Дробњак са Жабљака

  4. Урош Јагодић Says:

    Брате…пише се срПски а не срБски, молим те обрати пажњу,срамота је.

    • Небојша Says:

      Брате Уроше Јагодићу,

      Права је срамота да ти још не знаш истину, праву научну истину о србском језику, па и о томе да ли је правилно рећи срПски или срБски, а не ову звиничну „научну“ истину која служи само за брисање србског идентитета из србских глава, на најзначајнијем терену, тако суптилном, али и тако значајном, на терену језика и његове структуре и грађе, јер продире неприметно дубоко у човеков ум (нарочито путем неуро лингвистике), у нашем случају у србским главама.

      С тога не би било лоше да прочиташ овај доле чланак где је то објашњено:
      СРБи: Ви не говорите СРПским језиком, већ СРБским
      http://wp.me/p3KWp-64q

      Али да га прочиташ са пажњом и концентрацијом, без жустрог реаговања емоција ако су ти којим случајем везане за званичну и скорију научну „истину“, по којој је правилније рећи срПски него срБски. А исто тако је битно да кад имаш времена прочиташ и Самарџићеву књигу (можеш је скинути из горњег текста) „Тајна Вукове реформе“, а посебно садржај из другог дела:

      Други део
      Вук Караџић и германски »Продор ка истоку«
      1. Опасна тактика цара Јосифа II
      2. Јернеј Копитар
      3. Тајни део Копитаревог плана за реформу српског језика и правописа
      4. Копитар тражи кандидата за улогу »оца српске писмености«
      5. Јавни део Копитаревог плана
      6. Професор Георгије Хранислав против Копитара
      7. Копитарев одговор професору Георгију
      8. Зашто нико други није прихватио метод »савршене азбуке«
      9. Зашто сам Копитар није говорио »народним језиком«
      10.Вук Караџић
      11.Како је Јернеј Копитар искористио Вука Караџића за аустријску ствар
      12.Вук Караџић као аустријски шпијун
      13.Ко је аутор »Српског рјечника« из 1818. године
      14.Финансирање »Вукове реформе«
      15.Српски писци и историчари о Вуку Караџићу и Јернеју Копитару

  5. Njegos Says:

    Господо србска моја драга, веома ме интересује ова књига, прочитавши пре овога књигу од Кордић Милета „ЈЕЛЕНА 2001“, зато вас молим да ми кажете, да ли постоји истински превод ЦЕЛЕ књиге од Мавра Орбина ( Орбини ) ? Радо бих је прочитао.


Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: