Немачка академија наука одрекла се своје нетачне германско-нордијске историјске школе, а србска САНУ шта чека?


Из видео прилога са Ју Тубеа под називом: „Скривена историја Срба: Србољуб Живановић и Весна Пешић“: http://youtu.be/ENhxrKNamtU извуко сам део где професор др Србољуб Живановић износи чињеницу да се још 80-их година прошлог века Немачка академија наука одрекла своје нетачне германско-нордијске историјске школе и чак су написали књигу о томе, у којој су навели какво је право стање ствари у историји као науци. Из тих разлога је познато да је та германско-нордијска школа фалсификовала историју Словена и Срба, зато поставимо сад једно логично питање, зашто се званични „историчари“ из србске САНУ, као ћаци те школе, још нису одрекли те нетачне германско-нордијске историјске школе…?!

Та књига немачке академије наука, по речима професора Србољуба, налази се у библиотеци Народног музеју у Београду више од 20 година, али изгледа да су наши „историчари“ академици лоши ђаци, не воле да читају ново градиво. Немци, савесни историчари привржени науци су проговорили, а званични србски „историчари“ и даље ћуте, а по школама наши нараштаји се обмањује погрешном, нетачном и фалсификованом историјом Срба и Словена…!

Немачка академија наука одрекла се своје нетачне германско-нордијске историјске школе, а србска САНУ шта чека?

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Дакле, из свега овога закључак је веома једноставан, али за нас Србе и веома значајан, јер наше академце „историчаре“ не интересујe историја као наука, већ „угледан положај“ у друштву, фотеље. Чак шта више, спречавају на све могуће начине да на званичним медијима могу истински историчари, који историју третирају као науку, да обелодањују и раскринкавају фалсификовану историју Срба, и да објаве праву, истиниту, да се она учи и по школама, а не ова фалсификована германско-нордијска које су се и сами творци одрекли.

Наши људи, Срби, као и разни страни историјски научници који су на научан начин приступили историји, разним архивским подацима, документима, архивским налазима, лингвистичким, већ су у својим радовима раскринкали ту лажну историју о нама Србима, да смо се тобоже са Марса спустили падобранима на Балкан, побили све живо, те јадне и слабашне „аутохтоне народе“, и сад једемо преосталу живу децу, јер ми смо „геноцидан дивљачки народ“.

Наравно, у већини случајева у блаћењу наших историчара Срба, не учествуију сами „историчари“ из САНУ, већ њихови „спољни момци“, „експерти за германско-нордијску школу“. Тако је у најновијем Таблоиду један такав „експерт“ извесни Станислав Живков написао следећи текст:

Како у Србији већ 20 година шарлатани слуђују неуки народ. Сиве еминенције и њихове шарене лажи

http://www.magazin-tabloid.com/

Текст се као што ћете видети односи на међународни научни скупу који је одржан у септембру у Београду, под називом: „На изворишту науке и културе“. Овај међународни скуп је одржан у Сава Центрту од 21 до 23 септембра 2012. На удару „експерта за србска питања“ нашли су се следећи истраживачи и аутори: др Јован Деретић, Божидар Митровић, Драгољуб Антић, Радивоје Пешић, Весна Пешић, Миодраг Којић, Драган Јацановић, Слободан Јарчевић, Томе Бошевски, др Ристић Димитрије, Милош Ђошан и професор Др Србољуб Живановић.

Кад прочитате текст видећете да је текст крајње непријатељски и мрзитељски настројен, и према Деретићу и осталима „извесним“ ауторима које је Станислав помињао, пун је увреда, најгорег блаћења и пљувања, како за поменуте појединце који су имали излагање на овом скупу, тако и ка српском народу и његовој историји. Назива их „психопатама“, „шарлатанима“, „продавцима магле и белих бубрега“, то је његов „АРГУМЕНТОВАН ИСТОРИЈСКИ ДОКАЗ“, не даје чињенице, аргументе, већ само јефтине приземне нападе и вређања! Овај лик Станислав Живков храни се најгором могућом мржњом према Србима, јер путем вређања наших србских излагача на овом скупу, који раскринкавају фалсификовану србску историју, он тиме блати и вређа цео Србски народ!

Извређани и понижени аутори већ се спремају да туже Живкова, та вест је дошла до мене, међутим када се путем овог блога сагледа ко је у ствари Станислав Живков, види се да га неко из овог антисрбског режима штити по судовима! Зато он овако брутално и ниско вређа људе, јер зна да ако га туже да ће имати заштиту. Но нема везе, из самопоштовања према себи извређана лица тужиће овог србомрзца! Он не наводи ни један аргумент ни једну историјску чињеницу није поменуо као неки контра аргумент, само је вређао, блатио излагаче и ауторе, чак је ниподаштавао и наше грандиозне ауторе који су умрли, али су њихова ВЕЧНА ИСТИРИЈСКА НАУЧНА ДЕЛА презентована, ради се о Радивоју Пешићу и његовом врхунском научном раду о Винчанском Писму, ево шта је Живков реко:

„Jedan od glavnih ciljeva ovog bizarnog skupa bilo je I propagiranje nebuloznih teorija o navodnom Vinčanskom pismu čiju je nepostojeću sistematizaciju svojedobno izradio izvesni Radivoje Pešić što je arheologija odavno dokazala kao totalnu zabludu i nebulozu…“

О тој „небулозној теорији о наводном Винчанском писму“ нешто ћу рећи касније, јер желим да напоменем једну веома битну ствар, што даје легитимитет том научности скупу, а то је гостовање и излагање признатог италијанског историчара Тицијана и руског научника Анатолија Кљосова, на том „небулозном и квази научном“ скупу. То Станислав Живков није обелоданио у тексту.

Ђанкарло Томацоли Тицијано имао је следеће предавање:

Ђанкарло Томацоли Тицијано: Срби су староседеоци, а не дошљаци на Балкан!
http://bit.ly/WpysPU

Анатолиј Кљосов је имао следеће предавање на том „квази научном“ скупу:

Анатолиј Кљосов: Срби и Словени су Аријевци
http://bit.ly/WpyAyT

Из разумљивих разлога Живков је избего да помене и уваженог руса Анатолија Кљосова, родоначелника нове науке Генеологије која је направла невиђен научни продор у задњих неколико година, у научним круговима, по којој се са сигурношћу могу расветлити многи историјски детаљи из најдубље прошлости. Наравно, да је Живков оклеветао признате научне раднике италијана и руса, те тужбе би имале већу тежину него када га туже је*ени Срби, будући да у орвелијанском морбидном свету новог светског поретка и животиње имају већа права од Срба, зато и овакви разни Живкови пљују по нама Србима! Судови то и не процесуирају, или то раде само про-форме ради, јер србски народ је предвиђен за одстрел и слободан лов од такозване „међународне заједнице“ (ко некад Јевреји) илити новог светског поретка. То све дакако у Србији спроводи ова наша однарођена марионетска власт, на свим институционалним нивоима власти, од врха до дна! Зна то Живков и зато пљује по Србима и Србији, али зато врло свесно у чланку не помиње горња излагања италијанског и руског научника, јер они исто причају што и Срби: Деретић, Јарчевић, Митровић итд… само свако из свог научног угла, а то је непобитна историјска чињеница да су Срби одувек били староседеоци и аутохтон народ на Балкану (Хелм- некадашњи назив)!

Да је поменуо њих, морао би и њих да блати и вређа будући да исто причају као и наши историјски радници, па не би могао Србе да вређа и пљује, а о Русу и италијану да „прича са уважавањем“. А ако би их вређао, руска и италијанска тужба имала би већу тежину за наше судове, будући да су то страни грађани и држављани а не је*ени Срби. И македонски излагачи треба да га туже, вређао је и њих.

Погледајте само како са ниподаштавањем Живков говори о светски признатом научнику, лингвисти и палеолингвисти покојном Радивоју Пешићу, непризнатим у германско-нордијској Србији наравно, јер Радивоје Пешић је био члан многих страних академија наука и уметности, и чак носилац Златног ордена француске академије!

Али за Живкова он је „извесни“ Радивоје Пешић.
Ово је недопустиво!

Његова ћерка Весна Пешић треба да тужи „историчара“ Живкова који тако гнусно и срамно ниподаштава и вређа њеног оца, његово животно дело о Винчанском писму, које уствари говори о нашем аутохтоном пореклу на Балкану, о пореклу Срба и Словена!

Станислав Живков о Радивоју Пешићу и Винчанском писму:

„…Jedan od glavnih ciljeva ovog bizarnog skupa bilo je I propagiranje nebuloznih teorija o navodnom Vinčanskom pismu čiju je nepostojeću sistematizaciju svojedobno izradio izvesni Radivoje Pešić što je arheologija odavno dokazala kao totalnu zabludu i nebulozu…“

……….

„… inače kćerke izvesnog Radivoja Pešića koji se „proslavio“ svojim pisanjem o navodnom Vinčanskom pismu čime su se naprosto sludele čitave generacije novokomponovanih velikosrba i ostalih klerofašista!“

Овим Живков вређа све нас, Србски народ!
……….

„… O tome kolika je priča o Vinčanskom pismu zapravo najobičnija nebuloza najbolje govori sistematizacija ovog navodnog pisma Radivoja Pešića i njegova komparacija identičnosti sa etruskim pismom koje nikada nije dešifrovano pri čemu nikome od propagatora ovakvih nebuloza ni najmanje nije zasmetala starosna razlika kultura Vinče i Etrurije od više hiljada godina!..“

Псеудо историчару, дешифровао га је Светислав Билбија»

Погледајмо сад шта о Винчанском писму говоре непристрасни страни научници попут американца Милтон Шон Вина…

Завери ћутања, Срба против Срба, полако, али сигурно, долази крај – истина већ излази на видело!

Ради се о томе да је у Новом Саду је 2004-те организован научни симпозијум по иницијативи 2 академика, нашег Тасића и Богдана Брукнера, са намером да докажу да Винчанско писмо није писмо, већ да су то некакви знаци, нешто попут хијероглифа. Зашто? Зато што је Винчанско писмо старо преко 7000 година, старије је од египатског и сумерског, и што Срби у својој садашњој азбуци имају 22 слова из Винчанског писма!

А то тврди и доказује амерички научник Милтон Шон Вин! А самим тим и да смо ми много старији народ него што тврде наши академци „историчари“, јер слепо се држе фалсификоване германско-нордијске историјске школе које су се видимо и сами немци одрекли! По тој фалсификованој историју каже се да су Срби дошли на Балкан у 7 веку, што није тачно, о томе најбоље говори Винчанско писмо, о чему заправо указује научна студија Милтон Шон Вина, но не само то, али сад је реч о Винчанском писму. Такође, наши званични „историчари“ слепо се држе Порфирогенитових „доказаних историјских чињеница“, човека који није био историчар, већ цар.

Дакле, захваљујући непристрасном научнику, Милтон Шон Вину, а какав би научник другачији могао и да буде, цео покушај је пропао. Милтон је свима на том скупу доказао да је Винчанско писмо најстарије писмо које постоји, и да ми Срби треба да будемо поносни на то, јер у данашњој азбуци имамо 22 слова из Винчанског писма. Кад је то рекао, наши академци су изгледали ко покисле кокошке, каже Деретић.

Погледајмо сад ко је Радивоје Пешић са својим грандиозним научним делом, Винчанским писмом:

Извор: Пешић и синови»

Проф. др Радивоје Пешић (1931-1993)

„Проф. др Радивоје Пешић (рођен 1931. у Велесу, умро 1993. у Београду) био је истраживач изузетне научне упорности и доследности и пре свега личног истрајавања и храбрости. Докторирао је и објавио петнаестак књига из области науке о књижевности. Био је члан многих страних академија наука и уметности и носилац Златног ордена француске академије. У складу са својом великом љубављу и оданошћу научној истини, био је иницијатор и један од оснивача Института за истраживање словенске цивилизације у Новом Саду. Идеја творца било је мултидисциплинарно, научно и пре свега слободно проучавање уз посебно формирану архиву, библиотеку и информативно-издавачку делатност. Циљеви овог Института требало је да буду оно што је Пешићев научни рад већ са успехом и показао, а то је да словенска историографија трпи доминантан утицај нордијске школе, да су многе историјске истине фалсификоване из ненаучних интереса са врло тешким и дуготрајним научним, историјским и сваким другим последицама. Слободна и темељна анализа, како нових, тако и старих извора, требало је да покаже Балкан као прву Европу и источник европске писмености и цивилизације, као и аутохтоност Словена на његовим просторима.

За живота проф. др Радивоје Пешић није доживео да његови радови из обе области буду објављени на српском језику, што сада исправља издавачка кућа, коју су основали његови наследници под именом “Пешић и синови”. Они су објединили његова предавања из лингвистике и палеолингвистике која је излагао у Риму, Милану и Трсту, као и његов скоро четири деценије дуг истраживачки рад на Виначком писму. Тај рад се огледао у систематизацији графема и открива законитости које владају међу њима, као и упоређивање са етрурским, али и критским, санскритским, англосаксонским и другим писмима.

Потврду свом раду проф. Пешић је добио у делу најкомпетентнијег европског палеолингвисте Харалда Хармана, као и проф. Марије Гимбутас, која је основала катедру за проучавање Винчанског писма на универзитету у Калифорнији. Код домаће научне јавности, на жалост, таква подршка је изостала, будући да је био највише оспораван од нестручњака.

Проф. Пешић је открио систем “Винчанског писма” 1980. године, 8000 година после његовог нестанка и систем писма Лепенског вира 1985. године, 10000 година после настанка.

Уједно је и предочио универзалну генезу писма, доказујући да човек није прво цртао предмете ради споразумевања. У почетку је било слово (у чијој је структури било садржано архетипско, креативно и формативно), а не пиктограм, хијероглиф или идеограм. Проучавајући писмо Лепенског вира, уочио је морфологију која се налази у скоро свим архајским системима писма. Индијски граматичар Панини (IV век пре н.е.) оставио нам је у наслеђе трагање за нултом фонемом, а проф. Пешић за нултом графемом…“

Остало прочитајте на сајту…

И сад када упоредите све ово и тако гнусно ниподаштавање Радивоја Пешића од стране Живкова, закључићете да је Живков од неког плаћен да блати и пљује по Србима историјским истраживачима и научницима који су признати у свету, а самим тим преко њих блати и нас Србе, тај „неуки народ“.

Кој бре неуки народ!

Овај појма нема ништа,, сад се народ само-образује уз помоћ интернета, то знање ће се чувати и даље ширити, док на челу државе не дођу часни и поштени Срби, а тада ће се изучавати у школама права и истинита историја, док типови попут Живкова и наши званићни „историчари“ само држе народ неуким, јер то и желе, да би се манипулисало са њим, да се не би ни сумњало „у неоспорно доказане историјске чињенице“.

За историчара Деретића Живков у тексту каже да је сподоба, на најгнуснији начин га вређа! Ништа ту нема од аргумената, он не аргументује ишта са конкретним историјским чињеницама. Ево шта каже за Деретића:

Станислав Живков о Деретићу:

„Nema potrebe detaljnije analizirati i komentarisati Deretićeve gluposti, pošto je svakoj osobi sa prosečnom intiligencijom i najosnovnijim stepenom obrazovanja jasno da se radi o potpunim budalaštinama.“

………..

„…Inače, autori kao što je Deretić veoma često u svojim radovima lažiraju i netačno prenose određene podatke, ali i na neadekvatan način citiraju pojedine kompetentne autore, vadeći pri tome iz konteksta pojedine rečenice, koje zatim modifikuju na način koji njima odgovara…“

Па добро онда Станиславе, зашто ниси онда навео те „тачне историјске податке“ и онда затим Деретићево „извртање, лажирање..“ да би читаоци видели да си озбиљан лик?

Зато што теби историја није у првом плану, већ само блаћење наших људи који народу отварају очи о лажној и правој историји Срба!

За Деретића још каже да је творац мрског придева „СрБски“.

Е, човече Божји, зар су ти толико мрски Срби и мрзиш их до коске? Није Деретић творац тог придева, он се користио у србском језику и пре Деретићевог рођења, ево погледај:

Хотел Србска Круна

(Кад кликнете на фотографију и погледате је у пуној величини видећете да на тој хотел-згради пише: “Гостионица код срБске круне“, а не „срПске“.)

Гостиона код СрБске Круне. Кликните на слику да је видите у правој величини

Фотографија је је преузета са Буки блога» где сам је првобитно нашо, јер Буки има фото албуме старог Београда, можете то на његовом блогу погледати, изванредно је. Ова фотографија датира између 1876. и 1878. Како је Буку објаснио, на тој слици, гледајући ка хотелу виде се фасаде према Кнез Михајловој и Париској улици. Том блатњавом улицом данас иду трамваји. Такво сам објашњење добио од аутора који је први обелоданио ту слику.

Дакле Станиславе „историчару“ мој, ево „неуки народ“ ти је на овом аргументованом примеру доказао да појма немаш, није Деретић створио тај за тебе само мрски придев „срБски“, али видим да ти је све мрско што је Србско!

Са доњег линка:

Тко је тко у хрватској знаности

http://tkojetko.irb.hr/

Видимо да је приватни мејл нашег „историчара“ уствари хрватског знанственика Станислава Живкова, овај:
topcroat@yahoo.com

Хмм… „Хрватски знанственикTOPCROAT, интересантно.

То говори довољно ко је Живков, тај хрватски знанственик, прохрватски је орјентисан са наравно негативном конотацијом, јер за Хрвате ми смо сво зло овога света, таква им је пропаганда, тако и васпитавају своју омладину.

Иначе, да не би сад ширио тему зашто је правилније рећи „срБски“ него „срПски“, то можете погледати на доњим линковима и на једном видео прилогу, јер против Срба и Словена одавно се води рат појмовима, да се Срби и Словени преко БИЋА ЈЕЗИКА одкорењују, да би им се суптилно и миц по миц мењала ментална матрица и самосвест.

http://www.jezik.rs.sr/
http://www.jezik.rs.sr/srbski
http://bit.ly/QJw2Pv

Скините текст у Wordu:
Србски или српски?

Божидар Митровић – рат појмовима – АРС АКАДЕМИЈА

Живков ниподаштава и блати нашег Србина Др Србољуба Живановића.

Станислав Живков:

„Ipak našao se ko da ponovno pokrene to pitanje i to čak iz Londona. Naime izvesni antropolog i patolog Srboljub Živanović, koji se poslednjih godina „proslavio“ prebrojavanjem kostiju kako bi oborio zvanične podatke o broju žrtava u Jasenovcu koji po njemu nije dovoljno veliki…“

Погледајмо неке основне биографске податке о Др Србољубу Живановићу:

http://bit.ly/ToQRyU

„Србољуб Живановић (Сарајево, 21. децембар 1933) је српски антрополог, палеопатолог, професор лондонског Универзитета, члан Краљевског антрополошког института, и Краљевског медицинског института у Лондону, директор Европског института за изучавање историје древних Словена (European Institute of Early Slavonic Studies) у Лондону, председник Међународне комисија за утврђивање истине о Јасеновцу, председник Фонда за истраживање геноцида, и члан Словенске академије наука и умјетности.“

Овим горе што тврди: „izvesni antropolog „, видимо не да само Живков увредљивим ниподаштавањем прича у цењеном светском стручњаку др Србољубу, већ и вређа све јасеновачке србске жртве!

Које то „званичне податке обара“ Др Србољуб? Наравно хрватске, „топкроатске“, који фалсификују ствар око Јасеновца! Међутим, никада није било званичних и међународно верификованих података о жртвама у Јасеновцу, све до 2008. када је то обелоданила верификована међународна комисија за истину о Јасеновцу, на чијем челу је професор др Србољуб Живановић. О томе нешто више можете погледати са овог линка.

http://wp.me/p3KWp-5Ha

Др Србољуб је у бившој СФРЈ био у званичној комисији која се с тешком муком, на упоран захтев породица покланих, оформила да се саглада права истина о Јасеновцу, о тој кланици за Србе! И када се 1964. дошло до неких резултата на основу којих је требао да се објави званични извештај, све је моментално стопирала Тито-кратија! У садејству са србским комунистима антисрбског устројства, јер они су као Срби одговорни за србски народ, не „наш вољени“ хрват или шта је већ био,Тито! Те чињенице из извештаја биле су незгодне за тобожње „братство и јединство“ „наших народа“, односно за „браћу“ Србе и Хрвате. Зато је др Србољуб морао да што пре оде из СФРЈ да не би заглавио на Голом отоку или да му се деси још нешто горе, да га убију.

Професор Др Србољуб Живановић је као британац на челу међународне верификоване комисије за истину о Јасеновцу која је као независно тело утврдила да је у овом усташком логору страдало нешто више од 700.000 Срба! 23.000 Јевреја и око 80.000 Рома!

Ето, то се не свиђа нашем „топ-кроату“ то му је мрско, истина!

Пре неки дан упутио сам протестно писмо главном и одговорном уреднику Таблоида господину Бркићу, због овог тако недопустиво ниског, увредљивог и острашћеног текста новинара Станислава Живкова који је заправо србомрзитељског карактера, са пуно увреда према прозваним лицима, а тиме и према србском народу кога они репрезентују у том процесу разобличавања фалсификоване историје германско-нордијске историјске школе, од које су и сами творци немци одустали, и како је уопште било могуће да се такав текст појавио у Таблоиду?

У магазину који је већ стеко угледан реноме у народу, у односу на медијски мрак режимске медијске сцене.

Господин Бркић ми је рекао да му је жао што се то десило, текст није прочитао пре изласка. Реко је још и да је био пријатељ покојног др Радивоја Пешића, као и да има афирмативне текстове о њему, што заиста и јесте, то сам пронашао претражујући Таблоид.

Винчанско писмо је само за писмене
http://www.magazin-tabloid.com/32

Признање од Ђавола умањује Светост Праведника
http://www.magazin-tabloid.com/33

Такође, Бркић ми је рекао да ће омогућити прозваним лицима да напишу свој текст, као реакцију на овај текст Живкова.

Хајде да сачекамо наредни Таблоид, па да видимо шта ће се десити, такође да видимо да ли ће се и сам господин Бркић оградити од текста Станислава Живкова.

А дотле, ево мало праве историје…

Скривена историја Срба: Србољуб Живановић и Весна Пешић

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

5 реаговања to “Немачка академија наука одрекла се своје нетачне германско-нордијске историјске школе, а србска САНУ шта чека?”

  1. Неђељко Милосављевић Says:

    Много похвала упућујем Немцима за овај одлучујући потез, Сану нека се сами са Србским вођама даве у свом ђубрету јер су постали велика Срамота Земаљска. Ја имам предлог да ту установу прекрстимо у њено право рухо са именом; УССВ са значењем Установа Срама Србских Владара.

  2. Vladimir Says:

    Njemcima je to usađeno još od istoričara Leopolda Rankea u XIX vijeku – država, a krv i tlo od istoričara Fridriha Trajčea, koji je poslužio za Haushoferovu geopolitiku u Trećem rajhu koja se zvala Lebensraum ili u prevodu Životni prostor-put na istok (austrougarski koncept „drang nach Osten“-a, iliti prodora na Istok). Rankeu je Vuk Karadžić davao podatke o srpskom narodu kao braniocu Evrope od Azijata, ali ovaj to nikad nije priznavao, tj. nije priznavao srpski značaj za Evropu… Jednostavno, ovo je germanski koncept istorije o južnim Slovenima kao došljacima, a da su to bili ne bi granice npr. samo južnih Srba bile sa sjevernim (Lužičkim) tako blizu, ukoliko su tačne karte o Srednjem vijeku od prije 50 godina u knjigama iz komunističkog režima na kojima su sarađivala svi iz bivše države ali i dalje… Opšte je poznata germanska mržnja prema slovenskome, a vitezovi tevtonski su sa Mađarima u Srednjem vijeku, zna se, istrijebili neka zapadnoslovenska plemena. Zna se da su gradovi kao Minhen, Frankfurt i još neki bili slovenski do XIII vijeka… Zato je i evropski rasista S. H. Čemberlen isticao da SLoveni nisu „niža rasa“, kako su tu prljavu terminologiju uveli njemački rasisti i socijaldarvinisti…
    Zbog svega ovog njemačka istoriografija „morala“ se baviti osporavanjem slovenskog i priprema za prodor na Istok dugo je trajala (danas npr. Albanci uče da su Balšići njihova dinastija). Tek nakon 1945. njemačka istoriografija kreće drugačijim pravcem i suočava se sa svojom nacističkom prošlošću, koju i danas proučava. To samo govori o tome ko je miroljubiviji bio – Germani ili SLoveni. Sloveni naravno, jer da je suprotno odavno bi neki njemački gradovi bili ponovo slovenski. Za to služi germansko osporavanje svega SLovenskog a najviše Južnih, konkretno Serboa. Koliko je to panično, govori i podatak koji miožete naći kod Ekmečića čini mi se, kako su nacisti 1932. godine u Rajhstagu podijelili svima po primjerak Garašaninove „Načertanije“ iz 1844., kako bi upoznali javnost sa „opasnošću od slovenskih horda“, jer su imali u vidu i stari Ilirski pokret Ljudevita Gaja Posavskog u Hrvatskoj 1830-ih. Danas je to isto ilirski pokret Velikoalbanaca, koji nemaju veze sa Ilirima osim sa Ajzerbedžancima, a kada se dio Slovena doseljavao od Karpata ovamo i stapao sa slovenskim starosjediocima dolazio je izgleda i dio Albanaca, i to isto radio na Kosovo nakon turskih osvajanja…
    Vidim sada da i u Sloveniji ima grupa istoričara koja se bori za odbacivanje njemačke škole o Slovenima. Isto radi i Rusija. Što se tiče Deretića, nemam neku vjeru u to previše, jer ide predaleko da bi moglo sve biti tako do Adama i Eve, za bilo koji narod, s obzirom da sam upoznat i o sličnim regionalnim istraživačima sa temama Crnogorci („Zecetae“) „služili kao garda rimskog cara u X v.p.n.e“, po podacima „iz Vatikana“, što je nemoguće jer u vatikanski arhiv čak nema ni papa pravu da ima uvid u neke odaje a i da ima sa strane se ne daju, naročito ne ljudima s ovih prostora; Bosanci itd. Uglavnom, srpska starost nije sporna kao i njihova brojnost (samo Vinčansko pismo; djela M. Budimira na temi Pelasta…), ali da ima pretjerivanja i od zvanične nauke i nezvanične to da. Npr. na fakultetu se uči da su sumerska (koja je na Sinaju, u manastiru sv.Katarine) i ostale biblioteke „nestale“ ili „uništene“ kao i beogradska 6. aprila 1941. sa preko 200 hiljada starih srednjovjekovnih rukopisa i Jevanđenlja, a u stvari se nalaze u Južnoj Africi… Koliko ima šupljina i u zvaničnoj nauci govori dovoljno i to što je naša istoriografija prihvatila za početak Savremenog doba boljševičku revoluciju, dok u nekim drugim zemljama, zapadnim, početak Savremenog doba uopšte nije tad u njihovoj istoriografiji. Zatim, širenje univerzalnih zabluda…Te rupe i još mnoge druge u računanju vremena daju jednu veliku kalendarsku rupu istorijske nauke, a time i veliko pitanje njenog kredibiliteta zbog politizacije od vajkada, podrivanja njenog autoriteta… postavlja pitanje Reforme i njenog toka u Budućnosti. Noviji događaji u istoriji u kojima se manipuliše sa mnogo čime a da pritom još ništa nije istinski potvrđeno i ispitano a već stoji u knjigama iz istorije, dovoljno takođe govori za sebe (kao i otvaranja arhiva gubitnika ali ne i pobjednika, savezničkih npr.). Čudno je i to zašto arhivi pojedini moraju čekato da prođe 50 godina, kako reče Komnen Pijevac pred kraj svoje knjige „Političko javno mnjenje i demokratija“, a neki arhivi ni četvrtinu vremena ili nikad.
    Dakle, znanje je moć. Potpuno i pravo znanje se skriva vješto. I ratovi se vode za knjige i arhive, a ne samo za blaga, naftu i prostor. Sve to jasno govori o svijetu interesa i skrivenog. Zato ne treba vjerovati svemu onom čemu nas uče, naročito ne tome da su SLoveni od riječi „rob“, da su se „opismenili“ tek od Ćirila i Metodija a prije toga su se „doselili na Balkan bez ikakve pismenosti“, što je glupost parekselans, jer Huni su imali svoje runssko pismo, stari Finci, Avari-„došljaci sa Slovenima na Balkan“, Germani itd., pa kad to znamo onda je lako zaključiti da su i Sloveni na Balkanu morali imati neko svoje pismo prije Ćirila i Metodija, jer je to moralo biti prirodno zbog toga što su svi imali oko njih kao i svoja božanstva (makar regionalni uticaj je morao biti po sredi ako ništa drugo, a uticaji su vidljivi obostrano jer srednjovjekovne rune su povezane sa neekim starovjekovnim, npr. feničanskim, a vinčanica ima identično ćirilično „lj“ sa staroslovenskim i danas staroslovenskim).

  3. Petronije Proroković Says:

    Piše se srPska, baš onako kao što se izgovara i kako je tvorac srPske pismenosti, Vuk Karadžić to postavio. Ako želite da vas neko ozbiljno shvati prestanite sa egzibicijama kao što je SRBSKA.

    • Небојша Says:

      Petronije Prorokoviću,

      Није то тачно Петроније, а ви пишите „срПска“, то вам нико не брани. Није творац србске писмености ни Вук Караџић, јер србски народ је био писмен хиљадама година пре рођења Вука Караћића. То „СрПски“ је лингвистичка догма „у коју се не сме ни сумњати“, у тексту сам дао и линкове да се прочитају текстови да се види зашто је правилно писати и рећи „срБски“ па едукујте се мало Петроније.

      Ако мислите да већ знате све, онда немојте ни да читате то. Тачка.

      Поводом свега овога прекопирао сам један мој коментар са мог блога поводом ове теме, дао сам и свој допринос разјашњењу зашто је правилније рећи „срБски“ него „срПски“…

      То је ово, па да почнемо…

      Гостиона код СрБске Круне. Кликните на слику да је видите у правој величини

      На тој слици, гледајући ка хотелу виде се фасаде према Кнез Михајловој и Париској улици. Том блатњавом улицом данас иду трамваји. Такво сам објашњење добио од аутора који је први обелоданио ту слику, Буки, док је прави власник слике „srebrnastopaperje“ како је Буки објаснио.

      Кад кликнете на фотографију и погледате је у пуној величини видећете да на тој хотел-згради пише: “Гостионица код срБске круне“, а не „срПске“.

      Шта то све значи?

      То значи да је столећима уназад и у периоду настанка ове фотографије, у срБском језику коришћен придев „срБски“, а не „срПски“, као данас. Започео сам на Букијевом блогу дискусију око тога, али је нисам довршио, јер због превеликог рада на блогу нисам имао времена, но кад будем имао времена да започнем дискусију око тога на свом блогу, започећу полемику и на Букијевом, а овде дајем један мали допринос.

      Одушевљен што сам нашо фотографију гостионе чији натпис потврђује моја размишљања, ја сам прокоментарисао овако:

      #1 od strane небојша oktobar 29, 2011 – 4:40 pm

      „На овој задњој слици: „hotel srpska kruna“, имам једну потврду, да је правилније написати или рећи придев „срБски“, него „срПски“, јер на тој хотел-згради пише:“Гостионица код срБске круне“, а не „срПске“. Полемисао сам око тога са једним другаром, ја сам му говорио да ми све више губимо свој језик, одавно…. да је правилније да се изговори придев „срБски“ него „срПски“, јер наш основни назив и реч корен је: „срБи“, а по придеву „срПски“, који је тек касније дошао у употреби, испада да смо ми срПи, а не оно што јесмо, срБи.

      Buki,

      Да ли можеш да ми кажеш из које је тачно године ова слика 1800…и, која?
      Mожда то jelena зна прецизније?

      Браво за све људе који су ти помогли да поделиш са нама ове изузетно вредне фотографије, за гледање, посматрање, размишљање и уживање, а посебно за Jelenu, која ти је дала и објашњења.

      Поздрав!“

      Kасније ми је „srebrnastopaperje“ овако одговорила…

      „#4 od strane srebrnastopaperje oktobar 29, 2011 – 10:39 pm

      „Nebojša, fotografija je nastala između 1876-1878 godine. Na njoj piše gostionica, ako gubimo jezik najpre treba razumeti da je jezik živa tvar i da se vremenom menja. Nisam primetila da se današnje kafane nazivaju gostionicama.
      Jeziku treba pustiti da diše da se razvija.

      Nije pravilno srBski neko srPski, jednostavnije je za izgovor i pravilnije izgovoriti „srPski“ nego lomiti jezik sa dvama suglasnicima različite zvučnosti. Zato pravilo o jednačenju po zvučnosti i postoji. Tu je jednostavno došlo do glasovne promene koja se tako zove.

      Jednаčenje suglаsnikа po zvučnosti je glаsovnа promenа u srpskom jeziku u kojoj se šumni suglаsnici, koji se rаzlikuju po zvučnosti, jednаče tаko što se prvi suglаsnik iz pаrа zаmenjuje svojim pаrnjаkom koji je po zvučnosti jednаk drugom suglаsniku iz pаrа.

      U srpskom jeziku, suglаsnici se premа zvučnosti dele nа:
      zvučne suglаsnike (b, g, d, z, ž, đ, dž),
      bezvučne suglаsnike (p, k, t, ć, š, s, č, f, h, c).“

      Да, ово је тачно лингвистичко објашњење, оно тренутно и важи, међутим, све се ово може лингвистички и побити, али и дубље, јер дрво расте из семена („срБ“), а не из гране („срПски“). Сваки придев који за основу има реч-корен „срБ“ не може да негира семе из којег је нико и „родио се“. Не може грана на дрвету да негира семе из којег се родила, то је немогуће.

      Реч корен из које је настало име за наш народ је „срБ“, а не „срП“. По корену те ПРАречи, ми смо се назвали као народ „срБи“, а не „срПи“.

      Започео бих сад нека своја размишљања, која сам написао једном мом пријатељу, јер „srebrnastopaperje“ на важеће лингвистичко тумачење уводи као критеријум ПРАВИЛНОСТИ или СТРУЧНОСТИ „једноставност за изговор“. Наиме, из овог доле она каже да је у језичком смислу нешто правилније, или стручније, оно што је једноставније за изговор:

      „Nije pravilno srBski neko srPski, jednostavnije je za izgovor i pravilnije izgovoriti „srPski“ nego lomiti jezik sa dvama suglasnicima različite zvučnosti. Zato pravilo o jednačenju po zvučnosti i postoji. Tu je jednostavno došlo do glasovne promene koja se tako zove.“

      Па, да кренемо…

      Уреду је лингвистичко објашњење, међутим, ако се у том лингвистичном објашњењу за критеријум ПРАВЛНОСТИ илити СТРУЧНОСТИ, узима за баш све живо „једноставност за изговор“, онда ћемо изгубити свој оригинални језик, његову суштину, јер једноставније је да причамо колоквијалним језиком, језиком улице или „сленгом“ како људи то воле да кажу. Зашто да се ломатамо књижевним језиком, кад је лакше да писци пишу књиге колоквијалним језиком, језиком улице, да то свако разуме, јер, како се воли да се каже:

      „Једноставније је за изговор“, зар не?
      „Језик је жив, зар не?“

      Да, језик је жив, мења се, међутим, стручни људи су дужни да сачувају основну СУШТАСТВЕНОСТ неког ЈЕЗИКА, у овом случају, нашег, СРБСКОГ, а не да му под разним лингвистичким и научним „изговорима“, свесно или несвесно мењају бит, суштину.

      Желим да кажем следеће, уреду је да правило једначења сугласника по звучности важи за оне речи којима се суштински смисао неким придевом, атрибутом, не мења. Али, ако се тај СУШТАСТВЕНИ смисао неким придевом мења, онда је то прави апсурд и нонсенс, који превазилази сваку стручност, а тај апсурд добијамо при изговарању и писању придева „срПски“, јер самим тим поништавамо и негирамо реч-корен: „срБ“… „срБи“ из које се тај придев развија, и не може било које „стручно“ објашњење за правилност да негира реч корен, то је чист бесмисао, тиме се уводи простота и квази наука!

      Из корена речи „срБ“ произилази назив за наш народ „срБи“. И, сад, имамо следеће, само зато што је неком једноставније и лакше да каже „срПски“, а не „срБски“, да не би ломатао СВОЈ ЈЕЗИК У ГРЛУ, он придевом „срПски“ суштински и смислено ломи, кида, крши и поништава БИЋЕ САМОГ ЈЕЗИКА, КОЈЕ ЈЕ ЖИВО, ту основну реч-корен „срБ“, и самим тим основни назив нашег народа који гласи „срБи“, а не „срПи“!

      Дакле, ако изговоримо придев „срПски“, ми негирамо корен-реч из кога је тај придев и настао: „срБ“, „срБи“, а то је апсурд. Самим тим, ми тако негирамо назив нашег народа „срБи“, што је такође апсурд, губи се сваки смисао семена и корена из кога је све касаније произашло, нема дубине, јер језик и речи имају много већу дубину него за обичну комуникацију.

      Један битан доказ у прилоги правилнијег придева „срБски“…

      Ако би се самостално из неправилног придева „срПски“ извуко закључак о ком се народу ради, закључак би био да се ради о „срПима“, што није тачно, ми смо СрБи а не „СрПи“.

      Међутим, ако би се самостално из правилног придева „срБски“ извуко закључак о којем је народу реч, јасно и недвосмислено произилази да се ради о СрБима, а не „срПима“.

      Дакле, правилан придев „срБски“ у лингвистичком смислу поштује своју реч корен из које је настао, „срБ“, кретња је заокружена и пуна, ништа није противречно, већ целовито, пуно и јасно. Део је у целини, целина је у делу. Свега тога нема када је у питању неправилан придев „срПски“.

      Ако се подилази „критеријуму“, „једноставности“, „једноставности за изговор“ који помиње „srebrnastopaperje“ правдајући своје фаворизовање да је правилније рећи „срПски“, онда не знам зашто је једноставније изрећи сугласник „п“ од „б“, када су оба уснена?

      И један и други сугласник, без обзира што је „п“ безвучни, а „б“ звучни, артикулишу се и изговарају тако што се и горња и доња усна прибијају једна уз другу, стварајући потпуну преграду ваздуху, затим, када се усне раставе, отклања се та преграда и ваздух излази уз прасак, и као „п“ и као „б“.

      И шта је сад ту једноставније, није ми јасно?
      Када се на исти начин изговарају оба сугласника.

      Чак шта више, сугласник „б“ пошто је звучан, може бити и МЕЛОДИЈА при дуготрајном отпуштању ваздуха, док „п“ то не може, безвучан је.

      Како се уопште може критеријум за стручност, а то је нека врста правилности где треба да се поштује основна реч-корен „срб“, из које је све настало, може узети једноставност у изговарању, када се оба придева једнако правилно, у свом изговору, могу изговорити без тешкоћа?

      Можда је неком лакше да каже „срПски“, али са истом лакоћом се може рећи и „срБски“. Покушајте и видећете.

      Како је онда са страним језиком када га учимо?

      Није баш једноставно да стране речи изговарамо, теже их изговарамо него наше, ломатамо језик са њима, али их ипак после труда и вежбе изговарамо на правилан начин.

      Јел тако?

      Тако је.

      Ако то можемо да чинимо са речима из страног језика, како то исто не можемо са речима из рођеног?!

      Једноставније је „срПски“, а?
      Лакше је за изговор, а?

      Е лингвисти моји, кад неко нешто наручи, све ћете ви научно да докажете, доказаћете да је грана старија од семена, да од гране настаје семе, а не обрнуто.

      Кад су лингвисти све дотерали како треба, гостиона је променила назив, бише се није звала :“Гостиона код СрБске Круне“ већ:

      Гостиона код СрПске круне:

      Исти хотел са промењеним називом. Кликните на слику да је видите у правој величини

      Суштински, да поновим….

      Уреду је да правило једначења сугласника по звучности важи за оне речи којима се суштински смисао речи из које произилазе не мења. Али, ако се тај суштаствени смисао неким придевом мења, онда је то прави апсурд и нонсенс који превазилази сваку стручност.

      Хипотетички… ако идемо линијом једноставности и лакшег изговора, ако је то критеријум ПРАВИЛНОСТИ и СТРУЧНОСТИ, и ако је с тога по том критеријуму стручности некоме лакше да изговори „срПски“ него „срБски, онда је логички закључак да му је лакше да изговори име за народ „срПи“, а не „срБи“, затим име за државу „срПија“, а не „срБија“, али, ипак, изговара онако како јесте „срБи“ и „срБија“.

      Наравно, наши лингвисти нису могли да иду баш толико далеко, јер када би се због једноставности изговора писало и изговарало „срПи“ и „срПија“, а не како из речи-корен „срБ“ произилази: „срБи“, „срБија“… то би значило потпуно и тотално брисање нашег народа у историјском смислу!

      У том случају то би био културно-духовни злочин, али, на скривенији начин, то се исто чини придевом „срПски“!

      И сви би могли да кажу:

      „Какви сад срБи, ко сте сад па ви?!
      Ви не постојите, постоје само „срПи“.

      Надам се да сам успео да вам дочарам суштину мог размишљања, да би они које ово интересује размишљали о свему овоме…

      П.С. Док сам писао овај коментар, једена пријатељица ми је помогла да да тачно сазнам настанак горње фотографије „Гостиона код СрБске Круне“, то је нашла на овом форуму где пише следеће:

      „Хотел Српска круна изграђен је давне 1869. године, век касније откривено је да је заправо саграђен на остацима југоисточног бедема римског Castruma (Каструм»), а прву фотографију ове зграде, данашње Градске библиотеке, снимио је Иван Громан 1876. године“

      Из овога се може закључити, да је стари назив за гостиону „Гостиона код СрБске Круне“ стојао једно десетак година, док лингвисти нису интервенисали и искривили чистоту СрБског језика!

      На стручан начин, наравно, а то што грана „сече“ корен из ког је изникла…?!
      Ма нема везе, незнаш ти бре, ниси ишо у школу званичне договорне „истине“…

      Књиге „Манипулација свешћу“ Сергеја Георгијевича Кара-Мурзе и „Геополитика постмодерне (осврти на геополитику XXI века)“ Александра Дугина, можете наручивати преко телефона сина госпође Росић, Петра Росића 064/92-58-932

  4. kal1mero Says:

    Да ли се зна о којој књизи прича Србољуб Живановић ?


Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: