Драган Симовић: Светлопис србскога језика


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Светлопис србскога језика

Један песнички оглед са становишта духовне науке

Истина о Србству полако осваја Простор и Време и, преко Бића Времена, шири се горњим духовним световима, као и најудаљенијим звезданим јатима, допирући до Језгра ПраСветлости, односно, до Великог Духа Стварања.
Захваљујући Бићу Србскога Језика, свака реч, свака мисао и замисао, свако суштаство, свака истина изречена на србскоме језику, има неупоредиво моћније дејство од свега изреченог на неком другом језику који није, нити може бити, усаображен са Бићем Србскога Језика!
Србско је писмо фонетско илити звучно, гласовно и мантричко (а писмо је васаображено са Бићем Језика!), што значи, да је србски језик, преко Бића Писма, усаглашен са звучним и гласовним титрајима и трептајима ПраВасељене, са светлосним титрајима и трептајима звезданих јата, а то су титраји и трептаји који стварају и одржавају светове и звездана јата.
Да будем још сликовитији, и јаснији.
Србски јесте језик Вертикале илити Божанске Осе, језик који покрива истовремено како Хоризонталу илити Обзорницу тако исто и Вертикалу, коју ћемо овога пута назвати Сварожницом.
Једно песничко упоређење са становишта духовног језикословља илити мета-лингвистике, како бисте имали што јаснију представу о овоме о чему управо беседим.

Рецимо, да је енглески језик, са својим писмом, сушта опречност србскоме језику, на свим пољима, на свим ступњевима.
Енглески је језик Хоризонтале, док је србски, као што већ рекох, језик Вертикале.
Енглеско писмо није фонетско, а и сами гласови тог језика немају јасне и чисте мантричке титраје и трептаје усаображене са звезданим јатима, тако да је готово немогуће преко енглеског језика општити по Вертикали.
За разлику од енглеског језика, чије речи вуку надоле и саме се од себе урушавају у унутарњу празнину НеБића, србски је језик отворен према звезданим јатима, према ПраВасељени, и речи се саме од себе вазносе пут Светлосног Бића.
Идемо даље са језичким упоређивањима!
Енглески језик допире до петога ступња Божанског Успињања, и ту застаје и, распршује се у светлосне мрље, док србски језик прелази девети ступањ и, на тренутке, допире, штавише, и до десетога ступња, а то значи, да јасно изговорене србске речи допиру и до Божанскога Стварања, са јасним светлосним сликама!
Будући да србски језик прелази, као што рекох, девети ступањ, а испод деветог је осми илити каузални, односно, узрочно-последични ступањ, то значи, да преко Бића Србскога Језика може изравно да се утиче на Карму илити Усудбу, како унапред тако и уназад, како по Хоризонтали тако и по Вертикали.

Они који причају да су Срби изгубили медијски рат јесу они који обитавају у опсенама и омајама овога света, јер њихова знања не прелазе пети ступањ Божанског Узрастања, будући да су оптерећени лажним знањима европског позитивизма и материјализма, тако да ствари и појаве не могу да сагледавају у светлу нових духовних наука, а те науке су усаглашене са појачаним светлосним дејством из Језгра ПраВасељене.
Они који причају да су Срби изгубили медијски рат, посматрају свет из бунара, из жабље перспективе, будући да за њих постоји само свет Хоризонтале, јер нису у Духу узрасли, нису следили Вертикалу, тако да не могу да сагледају појаве и ствари са Пропланка Светлости илити из божанске перспективе орла.
И сами Западњаци знају да никада, против Срба, не могу да добију ниједан медијски рат, зато што је србски језик, у вишим духовним сферама, неупоредиво снажнији и моћнији од енглеског језика!
Они то знају, и стога су тако узнемирени и разјарени, љути и бесни до пуцања, па зато на све могуће начине покушавају да Србе одврате од Божанског Језика, јер знају, заиста знају, да ће тек тада, кад Србе одвоје од Бића Србскога Језика, успети и да, умно и духовно, заувек поробе Србство!

Западњаци знају, заиста знају, да се све њихове медијске битке противу Србства завршавају на Обзорју, а то значи, да на кратко само, својим ин-форма-ци-јама, успевају да покрију Планету, а потом се те ин-форма-ци-је распрше у судару са Бићем Времена, које је друго име за Вертикалу, и губе се, сасма ишчиле, у НеБићу, у Ништавилу Нигдине.
Отуда греше сви они србски интелектуалци и академици који Истину-о-Србима преводе на енглески или неки ини западни језик!
Ако су већ вољни и расположени да србске књиге преводе, онда нека их изображавају на језицима Вертикале, језицима који су усаображени са Бићем Србскога Језика, на језицима светлосних титраја и трептаја.
Светлопис србскога језика путује далеким световима, допирући, гле, и до најудаљенијих звезданих јата!

%d bloggers like this: