Драган Симовић: О србском питању, о србској Истини!


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Оно што се Србима дешава у последње време, то је само последица нечега што је почело пре скоро једног столећа, а о чему се може говорити једино онда када смо у Истини.

Ако не желимо да говоримо у Истини, и да живимо са Истином а у Истини, онда је боље више и да не причамо о томе, будући да нас сва надримудровања изван Истине увлаче у све дубљи понор и у мрак. Сва наша надриумовања: философска, социолошка, културолошка и политичка не могу да разјасне оно нешто суштаствено, а што бисмо условно могли да назовемо србским питањем.

Не могу да разјасне из простог разлога, јер све те назови науке и нису науке, зато што тачку ослонца немају у Истини, већ у умишљеној истини, односно у опсени, у обмани, у превари и у лажи. О србском питању може да се говори искључиво са становишта једне квантне теорије, једне свеобухватне духовне науке која се заснива на Истини и бива Истином сама по себи, са становишта једне у Духу утемељене, разнородне и свеукупне темељно разрађене науке, која обједињује све друге, како друштвене тако и природне, ка Духу и Истини усмерене науке.

Да не бих био академски и философски преопширан, причу ћу одмах преусмерити на песничко поље. Од великог геноцида који се догодо у Првом светском рату, србски се народ, по свој прилици, неће никада опоравити.

Биолошки можда још и хоће, али генетски и духовно, зацело, неће!

После великог биолошког, културног и духовног погрома Срба у двадесетом веку, посве се променио светлосни запис србскога бића.

Песнички речено, ови данашњи Срби нису једно те исто са оним Србима до Првога светског рата.

Нису исто зато што су управо расни Срби гинули у првим редовима, док су натурализовани Срби остајали у позадини гледајући на све могуће и немогуће начине да избегну рат.
Ако је у Срба пре Првога светског рата било више од шездесет посто Аријеваца, а то значи расних Срба, који су Срби не само по хоризонтали већ и по вертикали, данас је међу Србима свега двадесет одсто Аријеваца.

Будући да су Аријевци вазда и свагда бранили Србство и Србију (а јасно је да морају да гину они који бране Род и Родину), онда је разумљиво да се на једној страни смањивао постотак расних Срба, а на другој, пак, страни повећавао постотак натурализованих Срба.
Каква је разлика између Срба Аријеваца и Срба НеАријеваца, односно натурализованих Срба?
Разлика је велика као између Неба и Земље.

Разлика је у вертикали, у ДНК генеалогији, у светлосном запису.
Срби Аријевци јесу вертикала, божанска оса, а Срби НеАријевци јесу хоризонтала илити земаљска оса.
У Првом светском рату изгинуо је цвет Србства. Изгинуло је више од шездесет посто младих мушкараца између двадесете и тридесет и пете године.

Што значи, да више од половине младих Срба није оставило потомство иза себе.
Знано нам је да се светлосни запис, да се ДНК, преноси само преко оца.
Мушкарац Аријевац са женом НеАријвком увек ће рађати Аријевце, док ће мајка Аријевка са оцем НеАријевцем вазда рађати НеАријевце.
То је Божански, ПраВасељенски Закон!

Ово што данас зовемо Србима, то су само натурализовани Срби, Срби хоризонтале без вертикале, а тек сваки пети или шести, међу њима, јесте Србин Аријевац.Ово што данас називамо Србима, то су само потомци дезертера и ратних профитера који су са србским девојкама рађали НеАријевце.

Са србским девојкама, велим, зато што су се шкартови, дезертери и ратни профитери, у сарадњи са иним србомрсцима из окружења, женили расним Србкињама, будући да су расни србски момци у рату изгинули.
Ово што данас зовемо Србима, то су управо потомци тих и таквих Срба и иног олоша и шљама из окружења.

Као што већ рекох, има свега између петнаест и двадесет посто Срба Аријеваца, утопљених међу Србима НеАријевцима.Та мањина, у приликама какве јесу, не може скоро ништа да учини за спасење Србства и Србије!
Не може из једног простог разлога, зато што ће увек бити прегласана и надгласана; јер већина је увек већина, на свим пољима, а већина су само чопори и крда, далеко од вертикале и духовности, далеко од етике и морала.

Е, видите! Тек у светлу ове науке, ми можемо да схватимо зашто је Србији и Србству овако како јесте.
Зашто имамо тако бедне политичаре, зашто имамо тако бедну културну елиту, зашто имамо толико олоша и шљама у влади, у свим државним установама, у невладиним удружењима, у медијима, на свим кључним местима!

Врана никада неће моћи да испили сокола!
Ова народна мудрост јесте Божански Закон.

Србима Аријецима преостаје широко поље есотерног, тајног дејствовања.
Да духовно и интелектуално раде на себи, да се препознају између се, и да чувају једни друге, за нека будућа времена која морају доћи!
О овоме нико или не уме или не жели да говори и пише, из ових или оних разлога, и стога је управо ово, верујте, табу-тема за све универзитетске професоре, за све вајне интелектуалце и академике, за сву нашу набеђену културну елиту.

Сви се они из страха од такозване политичке коректности клоне ове Истине.
Да будем искрен, и сам сам се дуго припремао да пишем о овоме, јер знам, унапред, да ће ме после овога чланка многи прогласити за лудога, будући да је то, у времену постмодерне, најбољи начин да некога искључите из друштвене игре.
Али, што писах – писах!

%d bloggers like this: