Владан Пантелић: Созерцање на стени


Аутор: Владан Пантелић

С о з е р ц а њ е    н а    с т е н и

Са стене на једној стеновитој планини
У Чарној Гори – некад од неког названој Црна
Посматрам Сунце са жељом да в и д и м Свет
Недалеко испред мене врви град у равнини
Около стене међеди тигрови змије покоја срна
Тешко је видети суштину кроз мисли-авет!

Говорим себи и теби и свима у себи
Усредсреди мисли путниче у Вечност
Сакупи та зрнца у најмоћну идеју и делуј!

Хоћу могу и умем и знам – и још ближе:
У жижу жижа нек жиже све моје жиже!

Говорим себи и теби и свима у теби
Стваралачка сфера је Душа-Чистост
Усредсреди се по линијама Знања и веруј!

Расчвори се потко грлилице-стезалице душе!
Освести се и оравнај хридино суштине мене-ратника!
Мењам стваралачке слике и да стварам светове жудим
И нова пространства која границе руше
Самооткрива се дубоки смисао и Извор биитка
Са Присуством и Лепотом и Виднином се будим!

Србски Посвећеник Владан Пантелић

Објављено у Поезија. Ознаке: , , , , . Коментари су искључени на Владан Пантелић: Созерцање на стени
%d bloggers like this: