Велимир Абрамовић: Време не пролази


Извор: ВРЕМЕ 🙂
02.08.2012.

Тесла се директно о времену није изјашњавао, али постоје његови радови о етру, где је разрађено како се материја ствара и раствара у етру помоћу левог и десног спина. Ту се ради о цикличном времену, тј. вортексу времена који може да има два смера. На основу таквих података може се реконструисати његово поимање времена. У свему што је радио, Тесла је прво израчунавао еквиваленције, а то је основа истовремености. Резултати његових израчунавања су бројеви чија природа је искључиво темпорална. Референтна времена наводио је само у патентним пријавама, да би га други људи разумели. Имао је потпуно схватање времена у глави и директно га је примењивао у свом раду. Кад погледате, математика коју је користио је запањујуће једноставна, а резултати су невероватни. Зато би императив данашње науке требало да буде решавање проблема времена.

Интервју – Професор Велимир Абрамовић

Време не пролази

мика дајмак

„Према многим мишљењима, ми сада живимо на крају времена. Мајанска пророчанства тврде да долази крај времена какво познајемо, а амерички филозоф Теренс Мекена, оснивач теорије новитета према којој време убрзава и цикличног је карактера, тврди да су Маје биле у праву и да ми полако улазимо у стање сингуларитета“

Иако формално у пензији, професор ФДУ (једном професор, увек професор) Велимир Абрамовић чини се да је активнији него икада. О Николи Тесли нешто касније. Сада о управо објављеној књизи (ННКИ, Београд) Драматургија играног филма професора Петрита Имамија.

„Од нашег заједничког професора, непоновљивог Ратка Ђуровића, научили смо да је уметност више од стварности“, каже у разговору за „Време“ Велимир Абрамовић, „да је она двоструко реална, једном када се живи и други пут када се транспонује у уметничко дело, које започне тад свој нови, самостални уметнички и естетски живот и продужи га кроз векове у менталној и меморијској равни читавог човечанства, остајући вечно у историји светске културе и цивилизације, док год и оне трају. Заиста, и нас који сматрамо да понешто знамо о филму, Имами често изненади, откривајући нам ново баш у ономе за шта смо веровали да га знамо потпуно. Подједнако заснован и на уметничком и на педагошком искуству, непосредни стил Петритов ослобођен је вишкова речи, у мало текста смештен је максимум смисла. Љубитељи филмске уметности, колеге са филма, прочитајте ову Драматургију играног филма, рећи ће вам много. Филмове које сте већ одгледали са највећим задовољством, гледаћете уживајући у њиховом сасвим новом светлу, као први пут.“

Оно што је чар филма јесте и Абрамовићева опседнутост делом Николе Тесле. На филму је наиме све могуће. И да се врати оно што је било ко зна кад, и да се предвиди оно што ће бити ко зна кад. И ето нас већ у времеплову. Драматургија је ту само повод. Тачније, наставак онога што је Абрамовић радио у Шпанији где је припремао грађу за књигу Основи науке о времену.

„Ја се трудим да оно што напишем буде свакоме јасно и основна порука би заправо била да је могуће да наука контролише време, односно да је могућа контрола времена у биолошким и физичким процесима. Другим речима, времеплов је једна достижна апаратура. Само ми не знамо шта је време, па не знамо са чим радимо. Морамо прво филозофски да схватимо време да бисмо уопште приступили техници и технологији.“

„ВРЕМЕ“: Дакле, могуће је направити времеплов?

Велимир Абрамовић: Да, Теслина технологија је практично временска технологија, пошто је он радио са нехерцијанским таласима. Нехерцијански таласи имају тренутни пренос, на било коју удаљеност. Врло једноставна техника је у питању. Он емитује ону таласну дужину која је идентична дистанци на коју се тај талас преноси. Значи, ако треба да пренесемо талас на двадесет или тридесет километара, емитоваћемо ту таласну дужину. Успоставићемо стојеће поље, а онда ће нам тај талас у ствари служити као носећи за промену фреквенце – и тако је Тесла, стојећим таласима, преносио енергију на начин који други нису разумели.

Ово о чему сада говоримо лежи у великим дубинама науке. Како се од филмске и ТВ режије долази баш у области физике, Теслиних истраживања и изучавања времена?

Одувек ме је то занимало. Па филм је пре свега временска уметност. То је и режија такође. Шта ради редитељ? Он у суштини манипулише временом, у монтажи, у току снимања. Углови камере имају директне везе са темпоралним особинама у раду нашег мозга.

Па цела наша визуелна цивилизација која је почела са филмом, 1895. године, у ствари је цивилизација која се у суштини бави особинама времена. Мада ми не знамо шта је време. Природне науке нам то још увек нису рекле, филозофија нам то није рекла, религија нам то не говори.

Према многим мишљењима ми сада живимо на крају времена. Мајанска пророчанства тврде да долази крај времена какво познајемо, а амерички филозоф Теренс Мекена (Terrence McKenna), оснивач теорије новитета према којој време убрзава и цикличног је карактера, тврди да су Маје биле у праву и да ми полако улазимо у стање сингуларитета. Стање сингуларитета би се могло објаснити као истовремено постојање у свим тачкама простора и времена.

Ја мислим да се промене простора и материје приписују времену. Просто, време нема никакав ток, јер да има ток, оно би се кретало, када би се кретало имало би брзину, и пошто не знамо брзину времена, ми ниједан процес не бисмо могли да измеримо, нити би иједан наш сат могао да ради.

Ми мислимо да време има ток, али то је један природни закон и то фундаментални закон физике који говори о мењању простора и материје у вечној садашњости. У данашњој науци се бркају материја, језик и сам ниво закона физике. На пример, имате закон гравитације, па га напишете на табли и то је математика, затим видите планете које се крећу око Сунца и то је материјални ниво дејства тог закона, али ни једно ни друго није закон. Сам закон није у језику, нити га је могуће изразити.

Он је заправо оно што смо ми из науке избацили, а то је духовна супстанца. Ми смо из науке избацили дух, па више не знамо шта су природни закони. Осим тога, у енциклопедијама ћете прочитати да је време физичка величина која се не дефинише. Избаците време из физике и немате више физику. Ако избаците тачку из геометрије, немате више геометрију. По мом мишљењу, физичко време је садашњост, геометријско време је тачка, а нула је аритметички модел времена. Нула, тачка и садашњост је све једно исто.

Тесла је и у овом случају огромна инспирација за експериментални рад, јер је он на техничком нивоу решио све, само то још није схваћено. Он је решио комплетну технику контроле времена и указао на технологију те контроле, почевши са патентом даљинског управљања 1898.

Шта мислите о данашњем третману Теслиног дела?

Оно што је најважније је то што није објављена Теслина комплетна архива. Хронолошки је требало објавити Теслину архиву, без икаквог коментара. Дакле, без коментарисања академика Маринчића, јер ви не знате шта је рекао Тесла, а шта је он рекао, и то збуњује. Енглези су штампали комплетног Њутна, без икаквог коментара. Две хиљаде страница Њутн пише против Светог тројства, писао је алхемију, теологију и све су они то објавили без савременог коментара неког Енглеза који би се правио паметнији од Њутна. Код нас се стиде Теслиних, по њиховом мишљењу, лудих изјава, као рецимо да унутар Венере постоји цивилизација. „Само да се објави тих 60.000 страна, па то би све библиотеке у свету купиле, одмах, у претплати. Теслин архив, па ко то не би купио. Али код нас је ситуација таква да је Теслин музеј потпуно затворен из разлога што наплаћују 50 евра по фотографији. Тако да сиромашни љубитељи који пишу о Тесли, морају платити 50 евра по фотографији. Замислите то!

Има ли у његовој оставштини трага о конструисању времеплова?

Он се директно о времену није изјашњавао, али постоје његови радови о етру, где је разрађено како се материја ствара и раствара у етру помоћу левог и десног спина. Ту се ради о цикличном времену, тј. вортексу времена који може да има два смера. На основу таквих података може се реконструисати његово поимање времена. У свему што је радио, Тесла је прво израчунавао еквиваленције, а то је основа истовремености. Резултати његових израчунавања су бројеви чија природа је искључиво темпорална. Референтна времена наводио је само у патентним пријавама, да би га други људи разумели. Имао је потпуно схватање времена у глави и директно га је примењивао у свом раду. Кад погледате, математика коју је користио је запањујуће једноставна, а резултати су невероватни. Зато би императив данашње науке требало да буде решавање проблема времена.

Време теоријски изједначено са бесконачношћу више није апстрактан појам, јер тиме добија супстанцијалност и физичку интерпретацију. Време је у ствари бесконачност свакодневно физички дата у људском искуству као садашњост.

Како оно рече Балашевић, у име свих нас из педесет и неке, ваљало би да се и та временска машина што пре склопи. Па макар историју филма да почнемо из почетка. Од браће Лимијер па све до Одисеје 2001. Уосталом, та 2001. је прошла одавно, а ми до Јупитера још нисмо стигли.

9 реаговања to “Велимир Абрамовић: Време не пролази”

  1. ивант Says:

    Господине Вељо, велики поздрав, моја душа је уз вас.

  2. domana Says:

    Maštovito i … lepršavo.

  3. Petar Says:

    Dragi moji, dajte jednom da budemo na čisto. Ili je jedno ili drugo. Dogovorite se. Do sada su me učili da Vreme leti, te leči, te da je novac i tako to. Sada odjednom – dekretom – stoji! Zaista se približava sudnji dan. Dolazi li to vreme smrti? Ili mi sa svojim pametovanjem odlazimo u zaborav. Petar

  4. Vladimir Says:

    Dragi Petre,

    da bi ti ubuduće bilo lakše za shvatiti početni problem sa Vremenom, evo ću ti reći ono što i istoričari razlikuju kada je u pitanju Vrijeme i tu se graniče da uđu u prirodno naučne probleme, a to je razlika između kalendarskog vremena (razdoblja, epohe, događaji i sl.) koje je zato kvantitativno i kvalitativnog koje je neprekidno. Za prvo važi podjela na prošlost i pogled ka budućnosti iz konstantne sadašnjosti, koja je zahvaljujući „slikama“ prošlosti i današnjici parametar za uviđanje nekih budućih dešavanja. Tu imamo ono što zovemo „duh vremena“ za neku dob, razdoblje (npr. robovlasništvo, feudalizam, Stari i Srednji vijek i sl., pa je zato vrijeme u tome „prekidno“ da bi se pravio orijentir kroz prošlost). Za drugo, neprekidno vrijeme, dakle, važi ovo čime se profesor bavi (mada i prvim) – konstantnom sadašnjošću i kontinuumom.

  5. Petar Says:

    Dragi Moji, Ma sve je to fino, lepo, jasno i krasno. A ja svo ovo svoje „vreme“ govorio kako mi prolazimo a ne neko vreme. Drago mi je da još neko vidi nešto što drugi ne vide. A sve ovo što mi pričamo je samo naša samoomana, iluzijia, verovanje da je to tako. Kao to mi nešto zamišljamo da je tako. Činjenica je da ovo što smo pričali do sada je samo priča o elementarnom, statičkom stanju sveta. Školski primeri i zadaci. Prava tema i slika je životna lekcija, a ona je u kretanju, dinamici. Prostor, rastojanje, otstojanja, razmaci, omogućavaju da kao oblici, tela, da se krećemo i saobraćamo. Ukoliko ne bi bilo te „praznine“ ne bi bilo ni ovih slova, reči ni redaka. A ne bi bilo ni nas. Bili bi jedan konglomerat, singularitet. Bili bi svi belo ili crno. Zahvaljujući odstojanju i kretanju slika se menja i omogućuje demonstraciju življenja. Ta sama praznina, među-prostor, je ispunjeno polje delovanjem raznih energetskih stanja. Prostorije, kao što smo i mi sami, samo smo „ispunjene“ prostorijice supstancom koja se naziva materija i energija. Naša ličnost, individua, ego, samo je nagomilana, akumulirana odgovarajuća količina, istovetnom supstancom. Podložna je procesima koji vladaju u prirodi. Prostor, esencijalan, kada je u kretanju je više dimenzionalan. A takođe i vreme jer je to jedno te isto. I vrlo često supstituiše jedno drugo. I tu ima mesta za one spirale. Otpadaju elementarna znanja i ona su samo kao kao uvid u ono što sledi… Sem zatvorenog i ograničenog prostora postoji i otvoren prostor. A mi smo baš u sredini. Ali o tome može Metafizika više da kaže nego ja. Pozdrav Petar

  6. Skulja Says:

    Velimire ,danas sam dobio NAJLUDJI ODGOVOR …NA PITANJE STA JE BRZE OD SVETLOSTI? ODROVOR GLASI …PROSTOR!!!!!!!JA SE NADAM DA JE TO (ETAR)…JER BEZ PROSTORA NEMA NI SVETLOSTI….ODGOVOR DETETA OD 6 godina.KAKAV ODGOVOR!!!!

  7. Skulja Says:


    Nebojsa, evo malo VELIMIRA U opustenom izdanju!!!!

    • Небојша Says:

      Важи се.
      Поздрав!

    • Небојша Says:

      Уреду је Велимиров говор, међутим ја код овог водитеља Марића никад не би гостовао у емесији, и да ми плати. Човек све банализију, сваку тему спушта на неки примитиван површан ниво. Срби су код њега у колективном смислу по правилу увек „непоправљиви незграпни историјски негативитет“, који још није изашо из бронзаног доба, зато стално истиче-подстиче неке наше лоше линије које су по њему наша „вечита матрица понашања“ и тако се у ствари перфидно спрда са Србима. Тиме тако у мисаоној сфери утемељује лошу мисаону парадигму понашања, резервисану само за „незграпне“ Србе. Са својим глупим фазон-асоцијацијама, упадицама и сецкањем говорника, прави циркус, где наравно он треба да буде у центру пажње, а томе доприносе и наручени „спонтани“ аплаузи публике, у 99% случајева кад он нешто каже.


Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: