Роберто Салинас Прајс: Илијада и Одисеја на старословенском – Подунавље је колевка европсле цивилизације


Извиор: Пешић и синови

ИСТРАЖИВАЧ: РОБЕРТО САЛИНАС ПРАЈС СРУШИО ЈОШ ЈЕДАН МИТ

Илијада на старословенском

Пре неколико деценија је, попут торнада, продрмао историјску позорницу тврдњом да Троја није у Малој Азији, већ у долини Неретве, а сада је нашој новинарки открио да чувена Хомерова дела нису настала на старогрчком језику.

– За непуне две деценије истраживања апсолутно сам сигуран да су „Илијада” и „Одисеја” првобитно написане на словенском дијалекту, а тек касније преведене на старогрчки који није био класичан, већ Хомеров језик.

Где год да се појави, Мексиканац Роберто Салинас Прајс изазове пажњу научника, новинара и заљубљеника у далеку прошлост. И не чуди ако се зна да је овај светски путник и трагалац за тајнама древних култура успео да, попут торнада, продрма историјску позорницу тврдећи да Троја није у Малој Азији, како се веровало, већ у долини Неретве. У Београд је стигао готово непримећено, у потрази за новим коцкицама које му недостају да склопи још један од историјских мозаика.

У последње време, како каже, гужве избегава, све мање даје изјаве, а све више пише.

– Дошао сам да видим пријатеље и да се информишем шта је до сада урађено у нашим заједничким припремама за Међународни скуп археолога у Сан Антонију у јануару 2011. године – објашњава Роберто због чега је накратко стигао у нашу земљу. – Циљ ми је да кроз овај скуп, али и иначе, упознам Америку с историјом и лепотама Србије. Наравно, искористићу прилику да прикупим још неки податак којим ћу да поткрепим своје теорије о значају ових подручја у рађању светске цивилизације.

Један од најинтригантнијих људи на свету, када је реч о историјским догађањима, научно тло заљуљао је пре две деценије, тврдећи да је античка река Скамадер заправо Неретва, а стари град Габела у њеној долини Троја. Наша публика га и памти по књизи „Хомерова слепа публика”. Те 1984. године ниједног научника није оставио равнодушним својом храбром теоријом. Слично је било и приликом последње посете нашој престоници 2007. године, кад је представио нову књигу „Хомерска шапутања” у издању издавачке куће „Пешић и синови”. Прича о Троји и рату због лепе Јелене, жене краља Менелаја коју је Парис отео Спартанцима, ни после више од тридесет векова никога не оставља равнодушним.

Унук и деда

Ни кишно хладно мајско поподне није успело да скине осмех са лица седамдесетчетворогодишњег мексичког истраживача. Загледан пут Калемегдана, каже да се на овдашњим просторима променила само власт откако је срушио један од најстаријих историјских митова. А да ли се променио и став стручне јавности, која је својевремено наоштрила пера и заузела гард, одговара:

– Све је подложно променама ако се изнесу ваљани аргументи. Додуше, много тога иде тешко, некад су потребне деценије, па и векови, има оних који ни за живу главу не би дозволили да им се пољуља теорија. Али, пред аргументима све пада, кад-тад.

Подсећамо га на његово четрдесетогодишње дружење са Хомером који је опевао чувени рат у својој „Илијади” и „Одисеји”. Продрмао је Роберто својим истраживањима и новим сазнањима и лингвистичко тло, тврдећи да су заправо два светски позната спева написана на старословенском дијалекту и касније преведена на старогрчки. А да ли још верује у то, кратко одговара:

– За непуне две деценије истраживања апсолутно сам сигуран да су „Илијада” и „Одисеја” првобитно написане на словенском дијалекту, а тек касније преведене на старогрчки који није био класичан, већ Хомеров језик.

Објашњава Роберто како је после много поређења помоћу старословенских обичаја потврдио своју тезу да је спев писан на језику наших предака. Пронашао је наш саговорник многе сличности између Хомерових ликова и људи из долине Неретве. Одисеј, јунак рата чија лутања познају сви, од школараца до научника, добио је име по свом деди, што је један од старих обичаја са ових простора. И поткрепљује своју теорију још и овим податком:

– Својевремено сам пронашао и текст академика Милана Будимира који говори о веома старом српском обичају да се дете спусти на колено да би се представило свету, што се десило и Одисеју.

Прича о Троји би вероватно потрајала да нам се није придружио и Робертов четворогодишњи унук Хуго. „Тато, тато”, дозивао је свог деду, задовољно се смештајући у крило. И већ вероватно навикао на дедине дуге приче, ушушкан као да све разуме, постаје пажљив слушалац. Стичемо утисак да њему историја Балкана и није тако компликована.

Заљубљеник у хотелијерство, угледни власник ланаца ресторана који је све напустио да би се посветио Хомеру, наставља причу са дугим паузама. Остало му је још неколико идеја да, како каже, „исполира” и заврши до краја године „Атлас Хомерове географије”.

– Новост у овом делу су чињенице које се односе на Тројански рат. Јавност ће да сазна колико је тачно било бродова, учесника на обе стране и како су се битке водиле на подручју Јадрана.

Враћамо Роберта у нешто ближу прошлост, истраживачки гледано. Питајући за коментар о чувеним недавно откривеним босанским пирамидама поред Високог, као да нестаде онај осмех. Накашљава се, руке полако полаже на груди и стрпљиво објашњава:

– Не постоји могућност да пирамиде буду игде у Европи саграђене, како тамошњи такозвани истраживачи кажу. Нису људи у том подручју у то време, а босански истраживачи кажу да је то било пре десет и више хиљада година, били на тако високом нивоу да подижу тако импозантне грађевине.

Подунавље јесте колевка

А какав би разговор са Робертом био, а да не споменемо и наше Подунавље, за које он верује, као и велики број научника, да је колевка европске цивилизације. Питамо га како је повезао Винчу, праисторијске руднике на тлу Србије и тројанску културу?

– Од леденог доба, обале Дунава су биле најбоље место за живот јер је цела Европа била окована ледом. Ту је и настала величанствена лепенска цивилизација пре девет хиљада година која је наставила да живи кроз старчевачку, винчанску, а потом и тројанску културу.

Гаји наш саговорник велике симпатије не само према монументалним фигурама Лепенског вира, него и према српском народу. Кад су се НАТО бомбе 1999. године обрушиле на нашу земљу, Роберто ју је бранио речју и пером, пишући чланке о сатанизацији Срба. И сада верује да је стао на праву страну.

Попут Одисеја, залутао је на Балкан још давне 1967. године, а од тада му се враћа бар два пута годишње.

– Кад сам први пут пробао вина, мућкалицу, ћевапчиће и уштипке, помислио сам да овде људи живе боље од Парижана. У Београд се свако ко дође брзо заљуби, ни сам не знам зашто, вероватно због људи, хране и живота у њему.

Жали се наш саговорник једино на величине порција, како каже, код нас се све служи дупло. И шеретски додаје:

– Увек су приватни ресторани имали бољу понуду. Увек је домаћа лоза била боља од оне фабричке, државне. Ето, сада разумете и мој став према недодирљивој, јакој држави. Због ње је и Троја пропала. Пријам је једноставно изгубио везу са својим народом.

Јелена Бошковић
Снимио Жељко Синобад

*****************

Као што видите страни истраживачи попут Роберта Салинаса Прајса 2 деценије изучавају тему Илијаде и Одисеје не би ли проникнули у истину, не држећи се некритички и слепо званичне „историје“, а која након његових открића говори да су ти списи писани на старословенском језику. До Салинасових открића могли су да дођу и наши званични историчари да их интересује истина о свом Србском народу, а не фотеље! Међутим, њихово чињење и нечињење говори нам да је у питању завера према Србима, не излизана и отрцана етикета дискредитације „теорија завере“, већ права завера!

Завера, било које врсте, мања, већа… увек је постојала и постоји у људском роду и његовом битисању…

5 реаговања to “Роберто Салинас Прајс: Илијада и Одисеја на старословенском – Подунавље је колевка европсле цивилизације”

  1. Неђељко Милосављевић Says:

    Ово је потврда до НЕБА, Пријатељи ја се мучим са тврдоглавцима да им дозначим да је ЕΛΙΑΔΟС Срб творевина, сад је донекле то потврдијо г. Роберто Салинас, Много вам хвала господине. Само једна молба , ако има прилике да се дотури мој превод мисаоне реченице ЕΛΙΑΔΟС која значи, „ЕИС ЉУБАЗНИ ИСТИНУ АЛ ДОБИЈУ ОГЊЕМ СРБ“, Ово није обична драма ово дело је историја цивилизације Срб и то дело треба да се у потпуности преведе. Мене радује посебно када је реч из Антике, где се помињу Грци, Ја то учење не одобравам и јасним ставом поричем све и саму егзистенцију Грчке културе, Писмо са којим се они похваљују, то писмо је СРБ са целог Медитерана, или од Кавказа до Гиблартара, које задире дубоко у Афрички континент. Ово је довољно да се побрину Лингвисти али без Политичког Туторства., Хвала

  2. ivant Says:

    један по један

  3. Ivana Says:

    Ne znam da li je ovo nasa Vesna1 ali kometar ispod teksta njen je sjajan i ako je istinit svaka cast, ne zanam da li kasnim sa saznanjem u vezi ove informacije ,a svi vec znaju o ovoj tuzbi ali svakako nije na odmet da jos ko procita.
    Znaci najbitniji je kometar u podnozju teksta.

    http://www.vaseljenska.com/kultura/

    • Небојша Says:

      Да, Ivana, то је наша Vesna1, тај исти коментар је оставила и овде, на овом блогу, у рубрици „Забрањена историја Срба“. Коментар је истинит.

  4. Ivana Says:

    JEJEJEJE, stvarno sjajno


Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: