Драган Симовић: Реч има чудесну моћ!


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Само песници знаду какву моћ има Реч!
Изговорена, а поготову записана, у Песми записана, Реч, има такву моћ да и тешко болесног, умирућег човека, са самртничког одра подиже!
У свим древним предањима, у свим кажама и скажама, у свим бајкама и митовима, говори се о божанском дејству Речи.
Ово казујем стога, што има оних неверујућих и неосвешћених, који су присутни и на овој мрежи, а који, у својим несувислим коментарима, на неку дивну Песму, на неки освешћујући чланак прослове, из незнања, наравно, како је бесмислено то што ми пишемо, већ би требало да узмемо пушку у руке, и да се пушком боримо за Србство и Србију!
Истина, Срби су вазда били кадри да се мачем и пушком боре; редак је народ на земаљскоме шару, који се по томе може са Србима поредити!
Сви моји Преци, Горштаци, Херцеговци, велики ратници, скончавали су свој земаљски живот, најчешће, око четрдесете године!
Двадесет нараштаја, у моме Родослову, није никада видело својега деду!
Сви су на ногама умирали, усправно, на бојноме пољу!
Али, зачкољица је у томе, што су Срби вазда губили после војне!
Пре и после војне, Срби бејаху чисти губитници!
Зашто? Питамо се!
Зато што су поверовали, из не знам какве и чије наивности, да после боја ваља бацити мачеве и копља у трње, и да ће све тиме бити само од себе решено.
Нису схватали да се рат води на свим пољима, на свим ступњевима божанског бивствовања!
И тај рат се води без престанка!
И буквално, рат без санка и престанка!
Нису разумевали и схватали поруку наших Великих Предака, да Реч сече страшније од мача!
У овоме потоњем рату, Србе је највише посекла реч!
У овом случају, реч пишем малим словом, зато што то није Божанска Реч!
Реч изговорена, и записана, преко јавних гласила.
Преко демонских медија!

Најпрљавија, најмрачнија сатанизација Срба ишла је преко речи!
Ниједан народ, у повесници човечанства, није тако сатанизован, као што су Срби у ових последњих двадесет година!
И то је грозан злочин противу Срба!
Долази време, и већ је дошло, кад ће сви ти злочинци стајати лицем у Лице спрам Живога Бога!
И сви ће они, са својим потомцима, отплаћивати свој кармички дуг!
Такав је Закон Пра Васељене.
На Истоку тај Закон зову Карма.
А ми га зовемо Законом Сетве и Жетве.
Зашто ово пишем, и зашто уопште пишем?
Пишем зато што још од детета осећам божанско дејство Речи!
Исцељујуће и животодајно дејство Речи!
Из таштине не пишем!
Можда је у младости и бивало таштине, али је одавно нема!
Пишем и стога, што желим својим ближњима, својему Роду и Племену, да припомогнем преко Речи.
Што преко Речи, и путем Речи, и кроз Реч, предајем оно што сам од Створитеља, од Духа Стварања, од Великих Предака, давно још примио!
Желим да Реч, коју изговорим или напишем, има исцељујуће дејство за Душу мојега Рода!
За сваку Живу Душу!
Морам, сада и овде, да вам исприповедам нешто што сам дуго чувао само за себе. Али је, канда, дошао тренутак, да се све то обелодани.
У једноме сну, у сну јасновиђењу, сабрали су сви моји Преци, Ратници Истине и Светлости, а сви су они јуначки гинули на бојноме пољу кроз многе векове, и сви су ми, скоро углас један рекли, отприлике, ово: Ми смо се борили сабљом, копљем и пушком, а ти настави пером песничким да се бориш за Свето Србство, за Бога Правде и Бога Истине!
Ми смо сви били јуначни и неустрашиви, али бејасмо неуки и неписмени; нека твоја писменост
просветли све нас!

Ти буди писмен за све нас неписмене!
Ти буди наш дуго сневани сан!
После тога сна, ја сам знао да сам на Правоме Путу!
После тога сна, ја сам био уверен да сам се помирио са Прецима, да су ме Преци, горштаци и ратници, примили за својега.
Пре тога сна, ја сам се дуго питао, да ли сам достојан својих Предака, горштака и ратника; да ли бих и ја смео и умео да се борим онако неустрашиво како су се они борили; а после тога сна, све ми бејаше јасно и чисто. Бејаше онако као је требало да буде.
После тога сна, знао сам (моје Биће је знало!), да сам Један Од Њих!
И, на концу, још нешто да освестимо.
Будите уверени, да је СРБски ФБРепортер велик задатк обавио!
Да је Реч објављена овде, долепршала до многих Србских Срца.
И да је многе Србе и Србкиње покренула према Светлости, према Богу Живоме,
према Истини!
Ја, и верујем и знам, да је тако!

Једно реаговање to “Драган Симовић: Реч има чудесну моћ!”

  1. Радован Says:

    Готово да губи смисао било шата написати након читања овог заиста надахњујућег текста у којем нас брат Драган подсјећа да обратимо пажњу на „ријечи“ које изговарамо,јер смо врло често несвјесни какву и колику штету чинимо и себи и другима кад у љутни и бијесу ,и недај Боже мржњи, изговарамо ријечи које сјеку и наносе бол.Изговорена ријеч је материјализована мисао која остаје убиљежена у „етру“ ,њу само „Творац“ може избрисати.Енергија изговорене ријечи је непојмљива али ми смо ти који јој дајемо поларитет било позитиван или негативан а рјеч је као бумеранг и хоће се као таква вратити умножена почетном енергијом оном који ју је изговорио.Зато будимо обзирни према другима и размислимо шта говоримо.

    Здравлња свијетлим мислима вашим.


Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: