Владан Пантелић: Промишљање о СУД-БИНИ


Аутор: Владан Пантелић

Подгорица, четвртак, 13. 09. 2012. Пробудио сам се око шест сати. Ромиња киша.

Хвала ти, Господе, на киши, на Води! Она је неопходна Земљи- минералима, биљкама, животињама и људима. Благодет коју доноси киша је огромна. Природа ће оживети и развеселити се.

Хвала ти, Господе, на киши, на Води! Биљке из мога дворишта у Тиииијаању, башти у Маслинама-Подгорица, и другим местима и световима којим ходим, ће се препородити – маслачак, боквица, коприва, лаванда, жалфија, рузмарин, зеље, хајдучица, блитва, рен, салата, шаргарепа, купус, зелен, целер, першун, остале.

Јефтина или бесплатна храна! Не кува се и не пече. И зашто би храну убијали па да она, тако мртва, убија нас?! Веома проста и надмоћна логика, здраво живљење. Довољно је хранити се свежим соковима и пресно само један дан па да се увиде предности. Же-лудац почиње певати и варити, престаје да буде избацивач и тежак физички радник, ћелије и органи захвално кликћу, варење престаје да буде главни унутрашњи процес, тишина лако допире до нас и лако нас настањује. Тишина са Смислом.

Но, морамо се суочити са тешком чињеницом: кувана и печена храна – национална кухиња, је најраспрострањенија дрога од које болује скоро 100 % становништва. Дрога везује…

Толико о киши и тишини, толико о пресној храни.

Пар речи бих рекао о људима који стално кукају. Њима је увек неко крив – отац, мајка, шеф, време, недостатак новца, и друго, а та философија је у суштини

о с у д а. Таквим људима је све тешко. Све је тешко људима који су мрзовољни и “антипротивни“. Њима је неопходно показати да на овом прекрасном свету постоји још много птица, осим кукавица. И треба им показати да осмех не боли, да је бесплатан, али веома моћан, производи и шири радост до бескраја.
Све што је добро или лоше у нашим животима потекло је из наших мисли.

И пар речи о религијама… Ова тема је помало недодирљива, јер су се религијске истине и “истине“ дубоко укопале у наша бића, а дубоко у нас су се укопали и “наши“ богови. Наравно, постоје и друге истине и “истине“, а постоји и много “њихових“ богови. И наравно, све скупине бране “своје“ богове као најбоље, а нису толерантне према “њиховим“ боговима. Религијски ратови су однели милионе жртава и они се воде и данас, видљиво или невидљиво.

Мој циљ сада није да говорим о заједничком корену религија, који се код Аријеваца и Индијаца зове санатана дарма или Истина, само хоћу да укажем да постоји нешто у нама и у “нашим“ религијама што нас р а з д в а ј а. И постоји нешто у светим књигама што је свесно убачено од неке интересне сфере и што наше главе загрејава и упућује на погрешна схватања, води ка лошим одлукама и упућује на тешке путеве или путеве који немају циљ. Хришћанска Библија је коригована бар триста година. Нико више не зна шта је оригинално.

А раздвајање није Једнота! Све што води у раздвајање је погрешно, болно, без сврхе, и без испуњавајућег циља.

У прилогу шаљем, ко зна по који пут, два текста: један о мислима, други о искуству “смрти“. Нема везе ако сте ове текстове већ читали. Прочитајмо поново и поново! Некако осећам да нам је то неопходно. У свету у коме живимо, у коме осећамо да смо заробљени, право питање је – ко нас је заробио? Ево и одговора: сами смо исплели мрежу расправа и бесмисла око себе, сами морамо расплести.

Пуно вас љубим, Владан.
Бог постоји
Снага Ума

Објављено у Перунови Вртови. Ознаке: , , , , , , , , . Коментари су искључени на Владан Пантелић: Промишљање о СУД-БИНИ
%d bloggers like this: