Скандал: ЕУ укида српски језик!


Извор: Курир

*****************

Аутор: Дијана Тадић

Због „мира у Европи“ посланик у Скупштини Савета Европе Михаел Шацингер, уместо нашег, предлаже коришћење „југословенског језика“

Да ли ће нам и деца ускоро учити из југословенског буквара?

БЕОГРАД – Језиво!

Михаел Шацингер, немачки лингвиста и посланик у Скупштини Савета Европе, сматра да српски језик треба укинути. Наиме, његов предлог је да земље које су некада чиниле Југославију по пријему у Европску унију, зарад бољих односа и „мира у кући ЕУ“, забораве на разлике које осликава језик. То значи да се у званичним дијалозима између некадашњих екс-ју република неће користити српски, хрватски, бошњачки или црногорски, већ само „ексјугословенски језик“.

– Вишедеценијске свађе о томе ко говори којим језиком добрим делом су довеле до рата у бившој Југославији, а и данас, 20 година након тога, постоји проблем назива језика на Балкану, посебно у Србији и Хрватској. Срби тврде да се у Хрватској, Босни и Црној Гори говори српским језиком, док грађани ових држава то негирају и своје језике називају хрватским, бошњачким и црногорским. Без уласка у лингвистички и историјски аспект, било би добро да све некадашње југословенске државе, кад постану чланице ЕУ, барем у службеним препискама у ЕУ говоре и пишу заједничким, југословенским језиком – рекао је Шацингер.

Најгоре од свега је то што је овај предлог наишао на одобравање јавности у Немачкој, али и околним државама. Ако се усвоји, коришћење „југословенског језика“ било би уведено тек када све екс-ју републике постану чланице ЕУ. „Југословенски језик“ био би термин који би се користио у званичним документима ЕУ и преписци између држава бивше Југославије.

Збиљић: Предлог је курвински!

Председник удружења „Ћирилица“, професор српског језика Драгољуб Збиљић, каже да је овај предлог курвински, никако лингвистички.

– Немам снаге да се довољно начудим таквом предлогу, па се морам упитати где је овај предлагач завршио први курс из лингвистике. Наше научне институције пропустиле су драгоцено време да се у свету предочи научна истина о српском језику. Видећемо хоће ли нешто по овом питању учинити које су плаћене за то. До сада ништа нису учиниле, али ваљда ће се пробудити из медвеђег сна – каже Збиљић.

Милка Цанић: И Гете је учио српски!

Лектор Милка Цанић каже за Курир да би најбоље било укинути немачки језик.
– Ми желимо да говоримо најлепшим језиком на свету, српским језиком. Не верујем шта је овај човек предложио. Да ли он зна да је и Његов Гете учио српски како би читао песме које је писао Вук Стефановић Караџић – каже Милка.

*****************

Поједини водећи европски „културни“ народи увек су се крили иза својих културних великана попут Гетеа и Шекспира, а Европи и свету доносили су светске ратове и геноциде: први светски рат, други светски рат, геноцид над јеврејима, аустроугарски геноцид над србима, геноцид европских досељеника (американци) на америчком континенту над староседеоцима индијанцима итд… Сада је на прагу и културни геноцид, посебно према Србима, фабрикујући им историју, представљајући их лажно као „хорду дивљака“ која је пала са Марса и тако се доселила на Балкан у 6 веку, чинећи зверства и насиље над аутохтоним народима. И сада долази завршни чин, тој „хорди дивљака“ треба укинути и језик.

Голе чињенице и истину треба истаћи, али оно што је битније за нас Србе, то је наша, србска истина. Требамо јасно изрећи своје сопствене илузије, попут овог надања да ће се наша „културна елита“ пробудити из медвеђег сна.

Неће, неће се она пробудити из медвеђег сна, јер је годинама уназад негативном селекцијом и довођена на власт по антисрпској водиљи која се граничи са србо-мржњом, њен врхунац је достигнут данас, када се наша „културна“ елита, изузев неколицине усамљених часних интелектуалаца, готово такмичи појединачно у додворавању разним „културним“ Шацингерима, ко ће више да наружи и осрамоти србски народ, у свему, па и по питање србског језика. Још у СФРЈ… ако је ико од Срба покушао да историјски дубље прозбори нешто србском народу, ко је и шта је, да иде историјски дубље од „зацртаних историјских лекција“ о Карађорђу и првом српском устанку, проглашаван је „националистом“, јер је реметио лажни сан и мит о „братству и јединству“ југословенских народа, са циљем да Срби као народ спавају медвеђим сном незнајући ни ко су ни шта су, осим да су хорда неписмених дивљака. Рат, тихи рат изнутра се водио против срба и у миру, односно у примирју, до следећег рата.

Дакле, главна ствар је да на власт у Србији дођу србски родољуби, да прави србски интелектуалци заузму водећа места у култури, има их, и они нису успавани медвеђим сном, већ србски народ, то је проблем, јер док се над њим свакаквим средствима врши тихи геноцид и нестајање, он спава медвећим сном, хипнотички гледајући спортске спектакле, заглупљујуће серије. Иако гладан, бос и го, он игра већ унапред изгубљене игре у спортским кладионицама, не чује зов и глас предака да устане и пробуди се, јер доста је било спавања медвеђим осном, ако нам је до биолошког и културног опстанка као народа!

6 реаговања to “Скандал: ЕУ укида српски језик!”

  1. Saša Says:

    Čekaj malo, Hrvati će da govore jugoslovenskim jezikom???

    ha ha ha ha ha ha ha ha ha

    onolika bitka da se uništi Jugoslavija i ukine srpskohrvatski / hrvatskosrpski a sad će da govore jugoslovenski

    jel može još ovako šaljivih tekstova

    PS: što se nas tiče mi nikad nećemo ući u EU, tako da opušteno

    • Небојша Says:

      Saša,,

      Ти си леп пример шта значи спавати медвеђим сном, као последицом нечињења и необјашњавања српске елите народу истине о србском језику, па се сад малте не, не схватајући овај скандал, његову поенту и тежину, готово спрдаш са тим. Истина је права, да на балканским просторима постоји само србски језик, и никакав други, нити „хрватски“, „српскохрватски“, „црногорски“ или „бошњачки“.

      Не ради се овде о хрватима, нема они шта да се питају, будући да говоре и пишу туђим језиком, србским, кога су доста искварили разним кованицама. Лингвисти то добро знају, али ћуте, посебно наши!

      Наравно, западу одговара да подстиче поделе балканских народа и по питању језика, да би народе по потреби контролисали, раздељивали и сукобљавали у складу са својим империјалним интересима.

      Све ће бити јасније на примеру енглеског језика…

      Народи Канаде, Америке и Аустралије говоре енглеским језиком, и нико од њих не својата енглески језик, па да каже да је то: „канадски“, „амерички“ или „аустралијски“ језик, већ га сви зову енглеским, јел он то и јесте. Али, с друге стране, идентична истина о србском језику се не поштује на балкану, па зато сви србски језик својатају, као „хрватски“, „бошњачки“ или „црногорски“…

      А замислите само поређење, ту инфатилну ситуацију да су због „бртства и јединства“, да се „нека браћа“ не осећају подређено, рецимо енглези и американци енглески језик попут „српско-хрватског“ назвали „енглеско-амерички“ језик, негирајући науку и лингвистику да то може бити само енглески језик. Наравно, да то „цивилизовани“ народи неће да допусте, док је код нас наша однарођена „елита“ главни кривац за овако недопуштено својатање србског језика као „бошњачког“, „хрватског“, „црногорског“.

      Да хрвати фактички користе туђ језик, србски, говоре сами хрвати (Ивековић) који су учествовали у грађи тобоже „хрватског речника“ уз помоћу искључиво српске језичке грађе и преписивања Вуковог речника, што се детаљније може сазнати када се чита књига Ђорђа Јањатовића: „Борба за ћирилицу„. Много тога се може сазнати из те књиге, не само ово.

      Скините књигу (3 мб. 486 стр.)

      Један део из те књиге може се прочитати са доњег линка:

      http://bit.ly/LwPS8I

      Издвајам најбитнији цитат где се јасно види да су хрвати присвојили србски језик и приказују га као свој.

      „….Уз све то, Ивековић истиче да је „за темељ” његовој „радњи постављен Српски Рјечник” Вуков (1852) и у вези с тим наглашава две појединости. Прва се тиче његовог „признања“ да је, практично – дословце, преписао тај Вуков речник: „Како у сам темељ нијесам хтио много да дирам, прешло је из њега којешта у ову радњу, што по мишљењу мом не иде у рјечник за обичнога књижевника”, а међу њима „имена властита”, „Турске ријечи”, „падежи од замјеница личних” итд. Друга је појединост, међутим, и неразумљива и апсурдна: „Ово дјело могло би се звати и рјечник Српскога језика, и да су га написали Срби, јамачно би се тако звало; али му је… име рјечник Хрватскога језика, јер су га списали и на свијет издали Хрвати. Није се дометнуло или Српскога, јер тај дометак не би задовољио ни једнога Србина а озловољио би многе Хрвате”. (Логика је, дакле, једноставна: ако једнога дана Хрвати направе речник јапанског језика, „по једнаком праву“, моћи ће му дати „име рјечник Хрватскога језика“.)

      Тако су, дакле, утемељивачи модернога „хрватског језика” оставили најчвршћа сведочанства о томе да су свој посао обавили искључиво на српској језичкој грађи, да су од слова до слова преписали Вуков речник и, углавном, његова правописна правила и да су преко свега тога, како рекосмо, само – прелепили „хрватску етикету”…“

  2. donsaki Says:

    Ako je nastavni plan i pro¬gram osnovni normativni akt koji obavezuje, sve zaposlene u školi, da ispoštuju zakonom predviđeni plan i program, postavlja se pitanje da li se uvek i u svim školama ova obaveza u celosti poštuje, a ako ne . Zašto?
    Pitanje: ko su ti eksperti?Ljudi iz istruke,oni sa dnevnikom u ruci,ili ne,moralni kvaliteti tih stručnjaka,njihove reference,nacionalna i politička pripadnost, interesi u poslu na kom su angažovani i itd ?

    Identifkacija problema u ostvarivanju nastavnog plana i programa

    Nastavni plan i program usmerava rad svih zaposlenih u školi. Nastavni plan i program je polazna osnova i krajnji ishod rada. On je osnova u planiranju i programiranju rada kojim treba da realizuje u njemu postavljene ciljeve i zadatke. Osnovni problem u njegovom ostvarivanju leži u nedostatku nastavnih sredstava, u opremljenosti škola.
    Po mom dubokom ubeđenju ne postoji niti jedna osnovna ili srednja škola reprezentativnog karaktera – koja ima sve uslove rada po pedagoškim standardima.. Osnovu ovog problema vidim u nedovoljnoj angažovanosti DRŽAVE i njenih institucija, na čelu sa Ministarstvom prosvete, koja ne izdvaja dovoljno novca za opremanje škola, kao i direktora škola, koji nerado izdvajaju novac iz ionako skromnog školskog budžeta, nezainteresovanosti pojedinih profesora za izvođenje nastave kada shvate da od sredstava nema ništa.
    Još jedan možda i prvi uzrok problema realizacije nastave vidimo u stavovima učenika prema obrazovanju, koja su se znatno promenila u odnosu na ranija vremena. Promenjena su njihova osnovna znanja i njihov stav prema školi i nastavnicima, disciplini, autoritetima, njihov stav prema životu uopšte, kao i šta žele da postignu u njemu. U prilog ovome, je i činjenica da su danas deca puno manje zainteresovana za obrazovanjem, kao vidom zadovoljavanja svojih potreba i ispunjenjem svog slobodnog vremena.
    Danas se učenici „virtualno“ bave obrazovanjem kroz video igrice, kladionice, a sve ih je manje na igralištima, sportskim dvoranama,skolskim bibliotekama,muzejima i dr.
    Ovoj situaciji doprinosi a neka me neko ubedi u drugačije: generalni stav odgovornih institucija Vlade koja je marginizovala Prosvetu kao nosioca stvaranja zdrave nacije, koja bi bila okosnica budućnosti Srbije.
    Problem stručnog usavršavanja
    Stručno usavršavanje postaje sve lošije zbog neadekvatnog pristupa problemu i potrebama nastave. Prvi problem leži u činjenici da profesore, nastavnike i učitelje, direktne učesnike nastavnog procesa, niko ne pita ništa. Praksa stručnih seminara temelji se na lošem pristupu organizatora i predavača, koji na osnovu siromašnih informacija određuju teme predavanja,a za koje se ne može naći direktna primena na časovima. Komunikacija na seminarima je jednostrana, a kreće se u smeru predavač- organizator, organizator- predavač , umesto da kroz debate otkriju probleme u nastavi i da kroz praktično učenje, vežbanje, mišljanja drugih, daju konkretne zaključke i rešenja koji bi u budućnosti mogli da pomognu u poboljšanju procesa nastave.
    Česte odluke da se pojedini seminari poništavaju posle izvesnog vremena,odluka da se stručno usavršavanje plati iz ionako skromnog budžeta onih koji žele usavršavanje,dovela je do sve manjeg broja posećenosti ovakvih seminara od strane profesora, a oni koji i prisustvuju, svoje aktivnosti isključivo svode na druženja i zabavu i želju za dobijanjem sati tj.bodova. Ovakav neprofesionalan odnos nalogodavca,organizatora i predavača stručnih usavršavanja,
    direktno utiče na sve prisutniji nedostatak motivacije u radu nastavnog kadra.

    Problemi pritisaka na školu i na zaposlene u njoj

    Sve su pristuniji pritisci na profesore,nastavnike učitelje od strane roditelja,direktora škola, a sve češće i od samih učenika.
    Glavni uzrok ovog problema je u pritiscima roditelja na direktore škola. Roditelji su mišljenja da njihova djeca moraju imati ocjenu „odličan“ i dobar prosek, mada često bez ikakvog osnova.
    Političari zagovaraju stav da je obrazovanje skup proces,te samim tim nema jedinica i ponavljanja.
    Direktori škola slepo ih slušaju , vrše pritisak na profesore ,što dovodi do ograničenja u primjeni nastav.plana i programa, inovacijama, jer se pojedini profesori boje reakcija roditelja i direktora. Sve ovo dovelo je do toga da se od celokupnog nastavnog plana i programa, provode samo pojedini nastavni cilkusi, koji nisu „opasni po zdravlje učenika“. Ovakvim pritiskom i mešanjem spoljnih činioca, nastava se svela na nepotpuni nastavni proces, gdje preovladava formalni način provođenja nastavnog plana i programa, koji se sveo samo na upisivanje nastavanih tema i nastavnih jedinica u dnevnik, vođenje računa da se učenici ne povrede na času i da se učenici ni nakoj način ne nađu uvređenim i povređenima,( jer onda sačuvaj bože, :pa doći će novine,nadzor,roditelji,čuće i reagovaće savet roditelja ), pozivanja na razne pravilnike i zakone itd.

    Zaključak

    Uvek na pojedina pitanja koja sebi često postavljam, nalazim u odgovorima razna opravdanja, a onda praksa me demantuje. Sve je više alkohola, duvana i droge u školama ,o nasilju svih vrsta i oblika da i ne govorim,pojava da učenici upisuju 5 razred a ne znaju da čitaju i pišu, o računanju i da ne govorim.
    Pa gde je tu bezbednost,da li se ljubav na takav način uči i doživljava,jel su nasilje, ekstremni nacionalizam,huliganstvo,mržnja prema drugome i svoje domovine, one socijalne interakcije kojima trebam učiti đake ?
    Živimo u vremenu kada evropske integracije zahtevaju reformu obrazovanja. Postavljam logična pitanja: Možemo li krenuti u proces reformi sa ovako lošim stanjem u nastavi. Ako samo konstatujemo probleme i na kraju ništa ne uradimo, nećemo nikada pružiti veće mogućnosti pozitivnog i svrsishodnog delovanja na učenike. Kako očekivati željene pozitivne efekte nastavnog procesa sa ovako lošim stanjem materijalnih uslova rada? Sve su to pitanja na koja hitno moramo dati praktičan odgovor , to jest moramo naći načine i sredstva stvaranja što boljih uslova rada u procesu obrazovno- vaspitnog procesa, a sve to u cilju stvaranja jakog,zdravog i pametnog pojedinca i kao takvog stavljanja na potrebe nama i naše lepe otadžbine SRBIJE!!!

  3. Svetomir Tupson Says:

    Nezadrživo srljamo u Jevropu !!!!!!

  4. bogoboj Says:

    E, sad smo dotakli pravu temu. Srž problema, dirnuli, barnuli u oko, koji nas muči decenijama i stoljećima. Ko čeka i dočeka. Jezik je merilo i definicija naroda. Znajući to, zato se i spore oko naziva jezika. Pokušavaju da otmu i prisvoje što se više i bolje može. Ali ipak to tako glatko, jednostavno i umišljeno ne ide – materinji je jezik merilo! Jedna nas je majka rodila i materinjem jeziku podučila. Ma koliko se trudili da bi je proglasili samo za svoju. Ona je NAŠA I JEDINA MATI koja nas je jednim mlekom podojila i odhranila. Jer ovo je samo jedan narod koji je neko iz zluradosti i interesa, nobelove nagrade, podelio na tri, četiri i više naroda. Pa napravio prokletu avliju i mostove koji razdvajaju a ne spajaju! Kada naši vlastodršci svetovne i velikodostojnici crkvene, navodno vlasti, brkaju pojmove i pojave – onda se prave ujdurme i nesreće. Od narodnosti i veroispovesti praviti papazjaniju nama je ostalo samo da mi onda možemo i moramo da budemo samo papagaji ili monstrumi!
    I onako je malo važno da li će neko da obriše tekstove i sređuje odnose na neki svoj sebi svojstven način i ukus. Đavo će i onako doći po svoje – kadli tadli! Pozdrav

  5. eugenika Says:


Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: