Акумулација Ровни – слика потапања и роварења Србије


Аутор: Бранко Поповић
Извор: Сабор

Брана и акумулација Ровни, изнад Ваљева, на чудан начин пресликавају последњих двадесетак година уништавања Србије.

Почетак изградње овог мегаломанског хидротехничког објекта, који се понегде назива и Стубо-Ровни, (пошто се налази између села Стубо и Ровни), крајем осамдесетих, поклапа се са еуфоричним почетком владавине Слободана Милошевића. Пројекат акумулације надуваван је нереалним очекивањима од ње, слично као што је и српска «елита» тада нереално пумпала политичаре и народ.

Олако је манастир Светих Архангела, такозвана ваљевска Грачаница, отписан за потапање, као и један од најлепших природно-геоморфолошких амбијената Србије, кањон Сушице, са бројним понорима, еставелама, карстним врелима… Баш као што су «наши политичари» помагали и помажу отписивање Косова и наших природних и економских ресурса приде.

При пројектовању акумулације и зарад вишедеценијских профита разних политичарско-хидрограђевинских лобија потпуно су занемарена алтернативна решења водоснабдевања на основу више него довољних резерви подземних вода, као и опасности од руинирања истих, еколошких последица, па и сеизмичких. Тако је развлачена и цела наша привреда, а посебно природни ресурси и потенцијали, а форсирана неприродна решења у функцији пљачке и тихе окупације.

Акумуилација Ровни: Промашај или потреба Ваљева

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

И ево нас при крају. Ове јесени треба да почне завршна фаза: пуњење акумулације. То може потрајати годину-две дана. Баш исто се дешава са Србијом. Формирана је влада која има за задатак да кроз продужетак замајавања доврши окупацију. И таман им за то треба још годину-две дана. Тада започиње већ потписана легализација распродаје пољопрвредног земљишта, усагласиће се преко СТО (Светске трговинске организације) увођење ГМО (кад може и братска Русија, није то тако страшно), а почетак преговора за улазак у ЕУ, оправдаће све партнерскије односе са непризнатим Косовом, јер једино дугорочно решење за будућност налази се под заједничким кровом ЕУ.

У току је прикупљање потписа за Петицију народа Скупштини Републике Србије за ревидирање легалности и израду неопходне студије оправданости пројекта ове хидро- акумулационе бране. Потребно је 30 000 потписа да би се то нашло пред Скупштином, а ево већ скоро два месеца то се једва пабирчи. А и ако дође пред Скупштину, која одавно није народна, шансе да ће то бити уважено су минималне.

У току је и обавештавање о подухвату Народни одговор, али у условима потпуне медијске блокаде и поново демагогијом подгрејаних неоснованих надања од кобојаги нове владе, све је извесније отказивање првог рока (6. октобар) за одржавање Општенародне Скупштине.

Према томе, јасно је да што се нас и наше свести и савести тиче, ови већ толико пута потврђени издајници, лажови, лопови и неспособњеаковићи, који се већ више од две деценије смењују на власти, добиће још годину-две, колико им је потребно да доврше окупацију и напуне акумулацију. Само Бог ту може помоћи да подметне клип лукавцима и преварантима, да их наведе да се презаиграју и сами се саплету на свом ништачињењу и незнању. А да нама, до неразума лаковерним, кад признамо да смо обезнађени у све њих који су се досад вртели, „у трену мисли преметне“ да препознамо помоћ већ понуђену.

Да се вратимо на Стубо-Ровне. Нека би Бог дао да уместо злопланираног «роварења» остану као «стуб» и да већ изгађена брана остане да несразмерно штрчи над језерцем са нивоом нижим од кота Грачанице и кањона Сушице. А да се у Србији уздигне «стуб» из «рова» у коме је.

Приказ на мапи акумулације Ровни

У наредним пасусима цитираћу неке, по мени, најбитније детаље везане за историју, неподобности и могуће расплете овог пројекта. Детаљније можете читати на сајту Истинољубља, који је понајвише посвећен овој тематици. Може се рећи да је својеврсни хроничар збивања и база за подршку свим активностима усмерним ка објашњавању и спречавању погубности овог пројекта по културно-духовне, природне и егзистенцијалне темеље овог краја Србије.

«Архангелска црква у порти манастира Грачанице, чијим темељима ни најстручнији археолози не могаше одредити старост, коју и сам Владика Николај украси предивним кубетом, по узору на кубе његовог манастира у Лелићу, данас представља место, на коме се, изнова, по ко зна који пут, свима нама православним Србима, поставља питање – Коме ћемо се царству приволети?

…Првобитно планиран ниво воде у брани, био је на коти од 333 метра надморске висине и није угрожавао Цркву, нити подземне изворе и резервоаре воде којима је Ваљево међу богатијим градовима у Европи, али се нечија незајажљивост и користољубље уздиже изнад националних интереса, и каснијом изменом пројекта ниво воде у брани се подиже на коту од 375 мнв. Пуњење језера до те коте, подразумева – потапање Цркве Светих Архангела, и, кроз кречњачке шупљине, мешање језерске воде са подземним резервоарима питке воде, и све се ово одвија на сред тектонске пукотине у области које се очекују епицентри будућих земљотреса.

…Брана Стубо-Ровни саграђена је на трусном подручју, кречњачком, где се у непосредној близини налази линија раздавања две тектонске плоче, Јадарске и Јадранске, то јест, ово је епицентрално жариште будућих земљотреса (доказ овоме је огромно брдо издробљене гранитне стене, које се налази уз саму брану; дробљени гранит се среће само у појасима сударања тектонских плоча, у епицентралним земљотресним појасима). У самом старту, пре почетка градње бране, нису урађена обавезна сеизмичка посматрања, те се (тек) сада стручњаци јављају са проценама о највишој категорији опасности ове бране од пуцања. Такође, није урађена никада ни процена утицаја будуће бране на животну средину од стране као извођача. Тако да је ова брана безакона и по овоземним и по Небесним законима.

Епископ Ваљевски, господин Милутин, је предлагао да се стане, на за све безбедној коти од 333 мнв, и да се тако сачува и манастир, и здравље, и душе, и сами животи људи. Манастир је, иначе, по уредби из 1997. године, под заштитом Владе наше државе – државе лицемера, која га сама и руши.»

Напомињем да је то потпуно у сагласности и са закључцима Секције за хидрогеологију Српског геолошког друштва. У наредним пасусима преносим најбитније делове сижеа са трибине организоване на тему хидрогеолошких аспеката оправданости изгадње акумулације и једногласно усвојене закључке, који су проистекли из дискусија чланова СГД на трибини. Осим ове илустрације на поменутом сајту се могу наћи и многа друга слична мишљења стручњака и установа из области геологије и екологије.

Негативни еколошки аспекти

Светска и домаћа искуства недвосмислено показују да су „стајаће“ воде површинских акумулација подложне значајној деградацији квалитета (у односу на „ оригинални“ квалитет текућих површинских вода), због активирања специфичних биохемијских процеса. Кроз наведено предавање је аргументовано доказано (кроз резултате ранијих истражних геолошких и хидрогеолошких радова) да ће површинска вода акумулације „Ровни“, у пројектованом габариту, имати знатног хидрауличког, а тиме и негативног хемијског и микробиолошког утицаја на подземну воду карстне издани „Лелићког карста“. Квалитетне подземне воде „Лелићког карста“ (иначе једног од највећих природних подземних акумулација пијаћих вода у Србији) данас се користе за водоснабдевање Ваљева (врело Пакље, а у сушним периодима и део тока Градца), а у широј зони акумулације потенцијално је угрожено још неколико значајних изворишта подземних вода за потребе комуналног водоснабдевања и флаширања стоних вода. Поред наведеног, угрозиће се и квалитет вода Градачких врела и самог тока реке Градац, који су данас под посебним режимом еко-заштите на републичком нивоу. Колико знамо, овакав атак, и негативан еко-утицај на квалитетне ресурсе подземних вода, није забележен у свету – нико, ко је иоле економски и еколошки „писмен”, неће правити површинску акумулацију у непосредној зони регистрованих експлоатабилних резерви квалитетних подземних вода, какве су у обиму „ Лелићког карста “.

Посебан, али до сада потпуно занемариван еколошки аспект функционисања пројектоване површинске акумулације „ Ровни“, чини неколико геолошки верификованих лежишта метала у њеном непосредном сливу. Нема никакве сумње да ће се, растварачким дејством воде на руде метала, остварити додатни негативан утицај на, иначе споран, будући квалитет воде у површинској акумулацији, али и у издани „ Лелићког карста “.

Деградација квалитета карстних подземних вода условиће и деградацију животних услова биљних и животињских врста, које су специфично везане за чисте карстне воде, и угрозити њихову егзистенцију.

Потапањем долине Сушице и околних карстних терена, са обиљем карактеристичних морфолошких облика, био би „изгубљен“ један од најлепших типских карстних и, уопште, природних амбијената у Србији, којег чине: кањон, бројни понори, еставеле, карстна врела и др.

Због свега наведеног актуелно пројектно решење бране и површинске акумулације „ Ровни “ изузетно је подложно еколошкој ревизији и (у складу са актуелном домаћом легислативом) ургентној изради студије утицаја на животну средину, са посебним освртом на подземне воде „ Лелићког карста “ , као непроцењиви природни ресурс.

Негативни техничко-технолошки аспекти

Основне техничке карактеристике пројектоване бране и површинске акумулације „ Ровни “ су:

• насута брана висине 75m (једна од највиших у Србији) – кота максималног успора је 360 mnm
• кота минималног нивоа је 310 mnm
• површина акумулације је 2,4 – 2,7 km2
• запремина алумулације је око 50 милиона m3
• површина слива акумулације је 116 km2
• пројектовани век трајања је 50 година

Сви геоинжењерски подухвати на карстним теренима, а посебно бране и површинске акумулације, подложни су израженом ризику градње, због специфичних и непредвидивих хидрогеолошких и геотехничких својстава карста. Стога се овакви подухвати, због могућих несагледивих економских губитака на санирању терена, избегавају, осим у случајевима када је то једино могуће водопривредно решење (нпр. у земљама Блиског истока).

Пуњење акумулације „ Ровни “ до предвиђене коте је спорно због поменутог дела карстног, водопропусног терена, у сливу Сушице. Недвосмислено су доказане, (поменутим истражним радовима), везе између карстних хидрогеолошких појава у сливу Сушице, на једној страни, и врела у сливу Градца, као и врела Пакље, на другој страни. Јасно је да ће се, у условима пуњења акумулације и значајног повећања масе и нивоа воде (хидростатичког притиска) у сливу Сушице, ове везе интезивирати, чиме ће се остварити значајни подземни отицаји – губици из површинске акумулације „ Ровни “, чији је износ, у овом тренутку, незахвално прогнозирати. Оцена пројектаната је да ће подземни губици бити око 0,5 m3/s, али они нису утемељени на егзактним подацима и прорачунима. На основу досадашњих сазнања и искустава може се претпоставити да ће губици бити осетно већи.

Поред тога, услови формирања (пуњења) акумулације, уз услов пројектованих губитака, базирани су на просечним протицајима реке Јабланице који су, по свему судећи, застарели и спорни и, највероватније недовољни за пуњење акумулације у контексту пројектованог габарита и предвиђених подземних губитака. Поборници акумулације „ Ровни “ би проблем дефицита вода решавали превођењем дела вода из суседних сливова (слив Дрине), тиме би се додатно поскупела реализација овог, и иначе спорног, водопривредног објекта. Идеја о превођењу вода из других сливова није нигде званично презентована, (у форми студије изводљивости или пројекта), нити унета у одговарајуће планске документе.

Посебан преседан представља идеја о заптивању понора у сливу Сушице и преусмеравање карстних вода са њихових природних подземних токова у оквиру „Лелићког карста“, у површинску акумулацију „Ровни“, тиме ће значајно бити нарушена природна издашност и природни режим врела Пакље и Градачких врела.

ЗАКЉУЧЦИ

  1. Сврха, економски, еколошки и технички аспекти изградње бране и акумулације „ Ровни“ изузетно су спорни. Наставак изградње треба условити објективним ревизијама, којима би се утврдиле или прогнозирале све негативне еколошке, техничке и економске последице реализације бране и акумулације у пројектованом габариту и у контексту пројектоване намене.
  2. Наша оцена је да брана и акумулација „Ровни“ не треба да се граде у пројектованом габариту.
  3. С обзиром на до сада уложена значајна финансијска средства у изградњу бране и остале припремне радове, могуће решење је изградња ниже бране и формирање акумулације мањег габарита, којима се не би угрозили подземни водни ресурси „Лелићког карста“ и наведени споменици културе, а елиминисали би се и технички проблеми и додатна финансијска улагања у превазилажење дефицита вода за пуњење површинске акумулације. Свакако да темељном и објективном ревизијом треба дефинисати економску одрживост и функционалност таквог решења, с обзиром да и оно изискује наставак значајних финансијских улагања.
  4.  У контексту претходног, максималну коту нивоа воде у „смањеној“ површинској акумулацији треба пројектовати тако да буде незнатно испод коте терена цркве „ Грачаница“, с обзиром да је управо у овој зони граница две хидрогеолошке средине водопропусних и водонепропусних стена. На овај начин би се, како је већ истакнуто, избегло угрожавање и споменика културе и значајних водних ресурса „Лелићког карста“ и кањона Сушице као изузетне природне лепоте.
  5. Код регионалних корисника који искажу дефицит вода у комуналном или техничком водоснабдевању, решење представљају неупоредиво рационалнији захвати расположивих ресурса подземних вода.»

Не дамо Грачаницу Ваљевску: Монах Антоније против бране Ровни

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/

4 реаговања to “Акумулација Ровни – слика потапања и роварења Србије”

  1. Miro Says:

    Ово је потпуни дебакл Синода СПЦ и патријарха. Како је могуће да немају никакву комуникацију са властима да заштите духовно добро. Забрињавајуће!

  2. miroslava Says:

    BOG će kazniti sve koji su se ogrešili,a nisu se pokajali!

  3. Saša Says:

    ajde malo teorija zavere

    ko gradi dotičnu branu, mislim, ko to iz pozadine plaća (gura)? a? da nisu možda Nemci / Austrijanci

    koji beše ono Vojvoda iz Valjeva, aha, Vojvoda Mišić, pa braćo Srbi došlo vreme da se plate stari računi

    on je njima mrsio konce pre skoro 100 godina a sad će oni da potope Valjevo

    ja zaista mislim da neko po Srbiji neke stvari namerno radi da nas što više ojadi, pa ne može sve da bude slučajno, nismo znali, i tako to

  4. Radomir Putnik Says:

    Иако је сасвим извесно да они који треба да виде ове коментаре нити знају да постоје нити имају намеру да их виде ако којим чудом и сазнају, написаћу пар редова.
    Одавно у Србији и српским владајућим олигархијама није ништа СВЕТО осим
    „светог евра“ и „свете европске уније“ – белосветске профукњаче којој је глава у Минхену, а задњица у Вашингтону.
    Народ каже: „Према свецу и тропар“.
    Е па ето и српски државници и европска фукара нађоше заједнички језик, што им и није тешко пало. Исти снови, исти циљ.
    Глад за влашћу и „моћи“ надјачао је све, па српски „моћници“ продадоше Србију „у име народа и Србије“ !
    Тако и ваљевску Грачаницу, стару свега седам – осам векова!
    Шта ће нам та „старудија“ и „олупина“? Само ћемо да се стидимо пред Европом и њеним бљештавилом и нашој деци да намећемо комплексе пред европском цивилизацијом и њеном културом. Чупајмо своје корење, лакше ће ветрови да нас са огњишта одувају, имајте милости према душманима да нам се не муче.
    А то што су вам кости предака расуте по острву Виду, по крфском приобаљу и солунском гробљу – нека вас не брине. Они су своју свету дужност часно испунили. Само им се сада кости због ваше „части“ сада по гробовима преврћу. Брините ви господо „моћници“ где ће ваше кости да заврше и чији ће керови да их запишавају.
    Србија је била и пре вас, а биће Богами и после вас и ваше „свете европске уније“.
    Колика год цена била, остаће Србина за семена!
    Џаба сте кречили!

    Радомир Путник


Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: