На прагу Новог


Извор: Сабор
Аутор: Бранко Поповић

Постоје знаци времена. Пројављују се у разним сферама живота. Ко гледа не може да не види, бар неке од њих. Људи не воле промене. Можда тачније, људи се плаше промена. Зато често пристају на лаж, ниподаштавају знаке, избегавају да се замисле…

И када се сви познати путеви затварају и када се на крају свих очекивања изражава песимизам, инерција надвладава. Али зид је зид, судар је неминован, жешћи за оне који би да јавно силују живот, нешто блажи за оне који бар друге не убеђују, него би само хтели да потраје њихова ванживотна, виртуелна вртешка.

Речи су се огадиле, лаж је постала више него очигледна. Како реагују силеџије? Додајући томе још спина. Чедомор Јовановић оснива ПОКРЕТ ЗА ПРЕОКРЕТ!? Ивица Њачић: ЈАСНО, ЧВРСТО, ОДЛУЧНО!? Или НИКО НЕ СМЕ ДА ВАС ЛАЖЕ!? Од кога ли су то украли, или би да украду, наши стари знанци?

Aли оставимо на кратко ову највидљивију сферу нашег живота. Заправо мука је духу од писања о њој и њеним актерима. И не бих више ни реч о њој да нажалост њено опстајање не гуши живот и народни опстанак. Зато морамо понављати, опомињати народ тако склон забораву и вртешци, чак и сад кад је на ивици опстанка. Мада му се и то кроз знаке црта у имену споменутог силеџије.

Научна сазнања и технолошка решења већ данас су поодмакла од оног што се званично учи и јавности презентира. Интереси мултинационалних компанија, банкара и њихових политичарских пипака већ дуже време раде на блокирању свега што прети њиховом енормном богаћењу.

Научни институције, уз помоћ инфлаторних универзитетских диплома, омогућавају висок степен поткупљивости, деградацију вредновања струке и не ретко главну брану за све ново што угрожава интересе капитала. Многе такве институције су прерасле у својеврсне конзерваторијуме знања и живота.

Можемо кренути од медицине и фармакологије, где се свесно јефтини, природни лекови и методе лечења, лажно проглашавају штетним или олако надрилекарством. Кодекс алиментаријус и ГМО заправо су полуге којима се кани дугорочно профитирати на болестима, као и на поробљениим пољопривредама.

Алтернативни извори енергије и њихова примена такође нису у интересу владајућег лоповско-профитерског поретка, тако да се користе симболично у односу на могућности. Сазнања о томе полако избијају на видело, а тек ће време које долази открити колико је дугачка листа разних научно-технолошких открића која су, што у ембриону, што у поодмаклим фазама, намерно «спакована» у подруме.

Колико је наука подложна манипулацији можда се најбоље види на могућности да идиотски, такозвани неолиберални економски концепт деценијама завлада скоро као свето писмо, па да се тек са разбуктавањем глобалне економске кризе почне са посипањем пепелом. Предуго се ћутало и о томе шта је и како чинио и чини банкарски лоби и у шта се новац претворио од своје основне намене, какве је све вештачке кризе производио и производи…

Колико се ова цивилизација заглибила само у материјално, колико је пута наопачке изврнула учење и духовност хришћанства које је кобојаги присвојила као један од својих темеља, колико је нетолерантности показала према наслеђу и духовности других цивилизација, сувишно је набрајати.

Можда нигде дуже и систематичније није вршено силовање истине него у историографији. А главна мета су били Словени и затечени народи на оба Америчка континента, над којима је спроведен геноцид страховитих размера.

Такозвана демократија, која је под плаштом борбе против разних диктатура, представљана као најпреведнији и најхуманији поредак, само је лукаво постављена глазура. Њени механизми и функционисање заправо омогућавају да интересне групе легално пљачкају, поробљавају и трују читаве народе и немају везе са изворном, непосредном демократијом, о којој тек у последње време, након ескалације економске кризе, почиње да се гласније говори.

О свему овоме шира, али још увек ограничена јавност има прилику да се обавести захваљујући једином медију који није под цензуром, а то је интернет. И поред убацивања бројних намерних извртања, подметања сензационалистичких и нетачних информација, интернет је у последње две деценије геометријском брзином ширио свест о Новом. И колико год постојећи поредак користи интернет у своје сврхе, нудећи прегршт могућности за замајавање, заглупљивање, збегове у виртуалан живот и сл., толико интернет неминовно постаје све делотворније и убојитије оруђе Новог.

Није нимало случајно да паралелно са овим процесом поредак заснован на лажи и варању улази широм света у велику кризу. Повремени, намерно изазвани, конфликти који оправдавају војне интервенције, само вештачки одлажу неминовне промене и у кућама самих промотера овог поретка. Колико ће се брзо и уз какве све порођајне муке ту одиграти рађање Новог, тешко је рећи. Али притисак ће из године у годину расти, сразмерно угрожавању животног стандарда и ширењу информисаности. Резерве за преживљавање тамо су тек начете, за разлику од ситуације код нас, где су после вишедеценијског расапа скоро скроз израубоване. Зато су шансе за пробој Новог, маколико то изгледало невероватно, веће код нас, поготово што ће «моћни» бити више него икад заокупљени проблемима у свом дворишту.

На интернету се пре пар година појавило интересантно тумачење календара Маја, по којем се једно доба завршава 1987., а друго, Ново, започиње 2012. Тај међупериод су називали апокалипса или откровење. Значење је јасно, а надградња која већ дуже време ово везује за пропаст света, само је још једна од лажи у духу ове цивилизације, која би да обесмишљава знаке времена или ниподаштавјући их до негирања, или преувеличавајући их до апсурда.

Чињенице су да је мајански календар сасвим тачно лоцирао познати датум у овој години који се поклапа са врло ретким космичким догађајем поклапања равни Сунчевог система са центром наше галаксије. Одвајкада су консталције на «небу» имале одређене утицаје на наш живот. Чињеница је и да су цивилизације Маја и других посебно јужноамеричких народа имале другачије темеље неголи наша, а у време сусрета, и знања у разним областима, а посебно у астрономији, сопствена или наслеђена, далеко супериорнија од наше, којој је још увек Рим, односно Ватикан био центар. Само мали део тога допрео је до наше цивилизације (осим енормних количина покраденог злата), јер су освајачи по директивама Ватикана темељно уништили све што су могли, побивши притом у неколико деценија око 5/6 тадашње популације.

Још је интересантније да је од поменуте 1987. у Србији започело записивање порука које су наставак библијског откровења и садрже информације како о овом нашем времену, тако и о даљој па и најдаљој будућности. Већи део тих порука, названих «Друго откровење» објављен је у неколико књига крајем прошлог века или миленијума. Иако су о томе обавештени скоро сви медији, а на разне начине и многи истакнути актери нашег јавног живота, нико није до дана данашњег проговорио о томе. А тиче се не тако малим делом управо и нас Срба и Србије. Познато је да необичности и будалаштине свих фела у овој земљи лако добијају публицитет. А кад је нешто већ петнаестак година заливено ћутањем као воском, може се предпоставити о чему се ради: о нечему сасвим Новом, што ремети све постојеће шеме и шаблоне.

Ко у овим годинама, препуним разних знакова да је Ново на прагу и даље тврди да га не занима и да је равнодушан спрам онога што је у споменутим књигама записано, или је преплашен или је крајње неискрен. Ако притом неко ко је по струци новинар, а зна и да је Драган Атанацковић Теодор, иницијатор подухвата Народни Одговор и Општенародне Скупштине заказане за 6. октобар, уједно и записао поруке објављене у «прећутаним» књигама, па и даље нема жељу да о томе пише, или да са дотичним направи интервју, није ли то крајње контрадикторно елементарној професионалној и људској радозналости?

6 реаговања to “На прагу Новог”

  1. DRAGANešković Says:

    Јасније не може бити, хронолошки али ни једна реч о “ решењу „?
    имали ли “ решења „?
    Излаз постоји!
    Излаз увек постоји, тј. „решење“ постоји!
    Види ли га ко?
    Предлажем да се што пре окренемо у надмећању и такмићењу изналажења „решења“.
    Предлажем да учимо од оних који су нас довели у ову општу националну, пословну, породичну и личну рашамонијаду.
    Њихово оружје са ким су успели да буду ту где јесу је „хемиска оловка“, скупили су 8оо хиљада потписа, они кажу гласова, и између себе деле погачу, боље речено између себе деле, удробљавају и уситњавају Србију.
    Кад би успели по њиховом кључу да се удружимо и самоорганизујемо, постигли би преузиање како „законодавна власти“ тако и саму „извршну власт“, и уједно би све досадашње учеснике ове наше рашамонијаде прозвали кроз изолацију да положе рачуна и да надокнаде комплетну материјалну и не материјалну штету коју су произвели за задњих 40 година.
    Новац није испарио, новац се је само прелио на приватне рачуне и траг о том преливању је врло јасан, кад се штета у целости надокнади ови несретни наши суграђани имаће сва грађанска прва попут нас и живеће искључиво од рада.
    Решење је изводљиво као и то да постоји решење како да се национално поставимо наспрам спољних узрока, а то је да девизне резерве Србије се не држе у доларима, као и то да сва лична, породична, пословна као и државне финасике аранжмане не држимо у банкама које су под контролом узрочника опште светске финасиске кризе, него у Банке Руске, Кинеске и Индијске државне банке.
    Из оваквог „решења“ сигурно ће проистићи контролисан и навођена финасика криза.
    Да, криза подношљива у односу кризе која тек нам предстоји, не да незнамо колико дуго ће да траје и где је крај њен, напротив, кризе нису невреме, кризе нису цунами, буду и оду, напротив, кризе се производе, воде, наводе, усмеравју и из њих се извлачи профит а томе сигурно може да се одговори.
    Овај предлог надам се да није једини и верујем да има и бољих, али ја сам извукао камићак испод ове финасике кризне куле како код нас тако и ван нас, и очекеујем да са речи сви пређемо у акцију.
    Ону животну акцију општег заједништва, сложни и јединствени попут једног, за општи Српски национални интерес живота по нашем избору, традиси и свакодневној потреби.
    поздрва из Сунчаног Београда, ДРАГАНешковић

  2. Nataša Says:

    Решење не треба тражити ни „надметати се“ у његовом проналажењу. Сам аутор овог текста је на самом крају написао које је то решење: Драган Атанацковић Теодор!

    • Небојша Says:

      Аха, исти искључив модел имају и ови властодршци, они говоре да улазак у ЕУ, „нема алтернативу“, тако сад и Атанацковић у смислу препорода, „нема алтернативу“.

      Лепо, лепо…

    • Nataša Says:

      Нема ту баш никакве искључивости Небојша, једноставно, неспособност и ових као и претходних властодржаца довшће до тога да се тражи решење које до сада није постојало. Е, то решење ће бити Драган Атанацковић.

      Мислим, да да, да ће бити лепо.

    • Небојша Says:

      Nataša,

      Нико вама не спори да лично протежирате Драгана Атанацковића као решење за препород Србије, али сами кажете да се не треба надметати у проналажењу тог новог решења за бољитак Србије, јер је решење само и искључиво Атанацковић. Е тај ваш став је искључив, он не ДОПУШТА алтернативу Атанацковићу, он не даје право другима да равноправно учествују у надметању и проналажењу неке друге лилчности, сем Атанацковића, јер сами кажете:

      „Решење не треба тражити ни “надметати се” у његовом проналажењу.“

      У Србији постоје обични људи који виде другачије решење, другог човека, али ви кажете да се не треба надметати у проналажењу решења разних опција и предлога, укључујући и ваш, јер једини излаз видите у Атанацковићу, и тако у етар шаљете поруку осталима да им оспоравате праву да дају другачије предлоге, јер шта има они да предлажу, ако је по вама „једини излаз“ у Атанацковићу.

  3. neskovic4 Says:

    Не сме се ничим унутар Српаства урозити лојалност према Србији.
    позз. ДРАГАНешковић


Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: