Драган Симовић: Гњев Пра Србских Богова


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Древно предање, записано у Књизи Кедровој, подно Звезде Вечерњаче, у Праскозорје Стриборије, на Беломе Пупку Света.

По једном древном стриборијском предању, што је записано у Књизи Кедровој пре двадесет и седам векова, Србе, сустопице, прати Гњев и Проклетство Белих Ведских Богова, будући да су, по силаску са Пупка Стриборије, прекршили Свети Завет који су имали са Боговима и Великим Прецима, примивши туђинску веру, страну својему Бићу и Битију, и тако променивши свој предачки светлосни запис.

Бели Риши сведоче о Звезданој Раси, која давно некада обитаваше на Беломе Пупку Света, подно Звезде Вечерњаче, чији Свети Језик бејаше усаображен са Светом Вером својих Божанских Предака. Спустивши се, у Праскозорје Стриборије, на Подневне Земље, Бели су Срби напустили Свету Веру, и прихватили параверу и параобичаје, као и поглед на живот и свет, од оних народа који не припадају Звезданој Раси, и који никада не могу бити усаображени са Звезданом Расом.

Тако је прекршен Свети Завет, у само Праскозорје Света васпостављен, а тај прекршај је, истовремено, био и раскидање везе између Богова, на једној, и Племена Ведских Срба, на другој страни.

У чему се састоји Гњев Ведских Богова?

Гњев Ведских Богова састоји се у губитку многих Божанских Дарова, које су Ведски Бели Срби милошћу Великог Духа Стварања од самог Постања примали.

Пре раскида Светог Завета, Срби су поседовали дарове божанског јасновиђења и божанског јасночујења, божанског самоисцељивања и божанске дуговекости, божанског самообновљења и божанске бесмртности (могли су да се преселе из Света у Свет, те да сами обнове сва своја животна тела и обличја, као и да сами изаберу место и окружење поновног рођења, препоновљеног живота!), што је све било васаображено са Пра Васељеном и са Великим Духом Стварања. Од некада непобедивих Светих Ратника Светлости, од Оних Ратника пред којима су у трену нестајале све паклене и ине земне војске, у данашњих Срба остала је само тињајућа неустрашивост и тек бледо присећање на своје Божанско Порекло.

Уместо Бесмртних Ратника, појавише се ратници што страдавају и гину на свим бојним пољима.
Уместо Божанских Господара Света, Срби су постали слуге и робови нижих земних раса, гоњени и прогоњени са свих земаља, низа све векове, кроза све нараштаје. Како у Кедровој Књизи, љубичастом вагром записано стоји, Гњев се Ведских Богова може у Милост Богова преиначити, само поновним васпостављењем Светога Зевета, илити, обновљењем Свете Вере и Светога Језика!

Док се то не догоди, Срби ће све више и више страдавати, и полако нестајати, прогоњени и мучени управо од оних сеновитих народа чију су параверу и примили!

На овоме ступњу Пада, Срби не могу да појме и схвате, да је паравера коју су примили од народа рептила и народа звери, праузрок и праразлог њиховог вековног мучеништва и нестајања.

4 реаговања to “Драган Симовић: Гњев Пра Србских Богова”

  1. Boris Says:

    Malo sam zbunjen „Gnevom Vedskih Bogova“…..zasto bi se Svemoguci Bogovi opet gnjevili na nas i zasto stalno osjecaj krivice i kazne.

  2. Драган Симовић Says:

    Борису, Песничка Разјасница!

    Шта је Песник желео илити хтео да каже?
    Ово, само наизглед просто питање, највише збуњује Песника!
    Сваког Песника!
    Увек сам, на песничким вечерима, при сусрету са читаоцима, када ми поставе ово просто питање, давао још простији одговор: Песник је желео да каже управо оно, што свако од читалаца доживљава и појима на свој начин!
    Свако од нас, спрам својега Бића и Битија, појима, схвата и тумачи Реч! Иза сваке речи стоји пра-слика, пра-знамен, пра-сећање!
    Са становишта Духовне Науке о Језику, о Бићу Језика, нема на Свету два Човека, који ће имати истоветно појимање и схватање било које Речи!
    Што значи, да Твоје појимање и схватање Гњева, није саобразно са мојим појимањем и схватањем Гњева! И то је добро!
    У својим сам песничким јасновиђења, Гњев Пра Србских Богова доживео као Начело Љубави и Милосрђа!
    Ја сам окренут Лицем ка Гњеву Пра Србских Богова! Желим да ме запљусне Њихов Гњев, да ме прожме, да ме испуни!
    Желим да се сретнем са Својим Боговима и Великим Прецима!
    Да се, СВЕСНО, сретнем с Њима, ма у каквом Они Стању или Расположењу били!
    И тада, гле, нема осећања Кривице!
    Осећање се Кривице јавља само онда, када Човек бежи од Самога Себе, када одбија да се сретне, Лицем у Лице, са Самим Собом, када не жели да буде ОД ГОВОР АН пред Самим Собом!
    Борисе, Твоје Божанско Биће, Твоје Суштаство, Твоје Срце, уистини, није збуњено!
    Збуњен је само Твој Ум!
    Изиђи из Ума, и низведи се у Своје Суштаство!
    Тада ће Ти све, заиста Све, бити посве јасно!
    Ово Ја не казујем Теби, већ Себи!
    Поздравља Те Песник!

  3. Boris Says:

    Dragane, hvala na objasnjenju!

    Izgleda da je taj Gnjev o kojem je ovdje rijec slican osjecaju radosne tuge. Nemoguce opisati ali moguce osjetiti.

    Vasi stihovi su prelijepi, inspirativni i divno je osjetiti, makar i za trenutak, da smo dio Bozanske, Kosmicke Mudrosti i Ljepote.

    Svako dobro!

  4. Драган Симовић Says:

    Борисе, лепо си то осетио! А још лепше рекао!
    РАДОСНА ТУГА!
    Песник би рекао СЕТНА РАДОСТ!
    Сета је дубља од туге! Дубља и тананија!
    Наша је Пра Србска, Пра Словенска Душа, пре сетна него ли тужна!
    Сета происходи из Бића Пра Искони, а туга је од Овога Света!
    Хвала Ти на лепим, топлим речима!
    Песничка Реч има исцељујуће дејство.
    А по древним учењима Белих Стриборјана, Песничка Реч има и животодајно дејство!
    Што значи, гле, да Песничка Реч твори и сам Живот!
    Братски Ти поздрав од Песника Белих Срба!


Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: