Драган Симовић: Европо, чуј, и памти! Има нас Срба!


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Европо, чуј, и памти!
Има нас Срба!

Има нас Срба, који знамо ко смо и чији смо!
Има нас Срба, који знамо одакле смо пошли и куда и зашто идемо!
Има нас Срба, који памтимо своје Велике Претке, и који се поносимо и дичимо пореклом својим!
Има нас Срба, који се држе божанске осе и корачају Путем Срца и Душе!
Има нас Срба, који љубимо Род и Родну Груду, и за које је издајство Рода и Отачества страшније и од саме смрти!
Има нас Срба, који љубимо Језик свој и Писмо своје, и који се никада нећемо одрећи Језика и Писма ни за сва блага овога света!
Има нас Срба, који Слободу и Живот са Смислом љубе изнад свега, и који ће пре умрети од глади и студени, него ли се одрећи Слободе и Живота са Смислом!
Има нас Срба, који знамо да је на Србство и Србију ударила најмрачнија сила овога света, да сатре и затре Србство и Србију, и да десет милиона Срба не може да се одбрани од милијарде демонских и рептилских хорди!
На сваког Србина, од најмањег детета па до стогодишњег старца, насрће стотину звери и бесова у људскоме обличју!

То никада није било, нити ће икада бити у повесници човечанства и у памћењу Мајке Земље!
Европо, чуј, и памти!
Има нас Срба, који се дивимо великим песницима, великим уметницима, великим личностима европским, и који поштујемо и ценимо високу културу Европе!
Да, Европо, има нас Срба!
И, управо стога, нећемо се одрећи ниједног слова Светиња Србских, ни Рода ни Родине, ни Језика ни Писма, ни имена ни презимена својега!
Европо, има нас Срба, који неће да те моле, да их примиш ни у најлепше дворце и ризнице своје, а камоли да те моле да их примиш у предворја и у коњушнице!
Има нас Срба, који се стиде оних Срба-Несрба који клече на коленима пред тобом и љубе скуте твоје!
Ми са тим Србима ничега заједничког немамо!
Штавише, ми их и не сматрамо Србима!

Европо, ако раскомадаш и разориш Србију, и ако је тако ојађену и понижену угураш у своје тамничине и у логоре смрти, има нас Срба, који ћемо тада, у Духу својих Великих Предака, кренути на Пут без повратка, да се у Небесној Светлости сретнемо са својим Великим Прецима, који су умели у трену да разлуче битно од небитног!
Европо, пишем ти ово песнички надахнуто писмо, напросто да би знала, да они назови Срби, који клече пред тобом и љубе скуте твоје, нису послани од мене, нити од мени сродних Срба, и ја се унапред ограђујем од сваке њихове изговорене речи!
Будући да су мој глас; као и гласове мени сродних Срба; покрали на изборима управо они који ће ових дана клечати и молити пред тобом, нисам, Европо, имао другога начина да те обавестим о својему мишљењу и осећању, о својему погледу на свет и о својој животној поетици; будући да је Србијом завладала тама од века, и да слободан и самосвојан човек нема приступа ни електронским ни штампаним медијима; тако да си ти, Европо, поверовала да мене, као и мени сродних Срба, у Србији нема.
Не знам, Европо, да ли ће ово писмо икада стићи до тебе, али, свеједно и ако не стигне!
Знам да ће зацело стићи до оних који долазе, који морају доћи, из једне Будућности у којој ће Истина бити сушто име за Бога!

7 реаговања to “Драган Симовић: Европо, чуј, и памти! Има нас Срба!”

  1. Радосав Says:

    Ово треба да буде оченаш за све Србе од Србског кољена.Зато смо ми и полетали један на сто авиона и нико није ни пимислио да каже нећу.Подршка оваквим текстовима од припадника Ратног Ваздухопловства и ПВО и то Бригаде народни Хероји:126.Бр.ВОЈИН,250.Ракетна Бр. и 204.ловачка бригада.Живела Србија.Радосав Дурковић. Радосав . Дробњак са Жабљака

  2. Драган Симовић Says:

    Радосаве Дурковићу, Ведски Србине!
    Благодарим Ти на дивотним речима, силницама и соколницама, што из Духа Стварања извиру! Врујем, и Знам, да Бог Срб бдије над нама, кроз све векове и светове тајинствене! Ми смо овде, на Мајци Земљи, са Сврхом и Смислом! Од Богова и Великих Предака примили смо Живот Вечан да, усаображени са Пра Васељеном и Великим Духом Стварања, творимо она дела која ће остати уписина у Наспрамним Огледалима будућих звезданих јата у Срцу Пра Васељене.
    Видим Те као Ратника Светлости из Племена Белих Срба са Пупка Стриборије, а тамо и јесте наша Пра Родина. У праву си, Роде мој, кад велиш, да су Срби и Руси Један Народ, Једна Душа, Једно Суштатсво!
    Већ сам написао песнички надахнут оглед, у којему сведочим о ВедСрбима и ВедРусима илити СрбРусима!
    Драго ми је, Брате, што си се посветио Пра Србској Духовности, Вери и Знању наших Божанских Предака!
    Ти имаш Велике Учитеље, Србске Богове и Велике Претке, тако да од мене не би имао шта ново да чујеш. Нека Те Бог Срб прати на Путу Сварога Сварге!
    Не замери ми, што Ти нисам одмах одговорио на писмо, будући да сам ја Песник који путује низа звездана јата, а у овим ми вештаственим пословима помаже мој Пра Србски Брат Небојша Јовановић! Без Небојшиног се посвећеничког рада ,Ти и Ја не бисмо, сада и овде, дописивали. Тек толико да знаш!
    Радосав, Небојша и Драган! Све су то древна Пра Србска имена!
    Нека над Тобом бдије Дух Великих Предака!
    Драган Симовић

  3. Драган Симовић Says:

    Радосаве Дурковићу, Ведски Србине!
    Благодарим Ти на дивотним речима, силницама и соколницама, што из Духа Стварања извиру! Нека Бог Срб над Тобом бдије! Ти си један од ретких Пра Србских Ратника Светлости!
    Пут којим путујеш, води Те ка Срцу Пра Васељене. Онамо где обитавају наши ведски Богови и Велики Преци.
    Теби земни учитељи и нису више потребни! Не би ни од мене Песника имао шта ново да чујеш!
    Опрости ми, Роде, што Ти нисам одмах одговорио на три Твоја писма!
    Песник је вазда на неким путима тајносаним, и само се понекад спусти за рачунар! Али ту је, срећом, наш Посвећени Брат Небојша Јовановић, да нам у помоћ притекне! Без Њега се, Ти и Ја, не бисмо, овде и сада, могли да дописујемо. Тек колико да знаш!
    Иначе, већ сам Ти написао посвету за једну песму, коју ће, надам се, Небојша ускоро да објави.
    Нека Те Бог Срб води Путем Сварога Сварге!
    Братски Ти поздрав од Песника Белих Срба!

    • Небојша Says:

      Објавићу Драгане ускоро твој текст о Радосаву Дурковићу, тек сам сад устао и пустио коментаре. Биће то, за једно сат, сат ипо.

      Поздрав.

  4. Радосав Says:

    Поштовани духовниче,брате
    ти што видиш и чујеш даље но ми обични војници који смо спремни да за нашу Србију дамо толико мало,а то је живот,хвала ти на овим епским речима које си ми упутио јер до сада сам чуо о себи много тога лепог али овако нешто ме је после дужег времена стварно усрећило.Као бивши војник имам много признања ,медаља и ордења али су ми твоје речи ,брате мој ,нешто што не бих ником дао а свима пожелео.Хвала и нашем брату НЕБОЈШИ који све ово мукотрпно ради из чисте љубави према роду своме на чему смо му сви захвални.
    Дишем за нашу СРБИЈУ и шаљем ти речи захвалности и подршке за твој рад.Брат,СРБСКИ,поздрави од вама и Србији верног Радосава Дурковића Дробњака са Жабљака.Радосав

  5. Радосав Says:

    Песма посвећена МИЛИЦИ Ракић,Србкињи,девојчици којој су фашисти НСП одузели ту могућност да се тиме поноси.Ми припадници Ратног Ваздухопловства смо посебно емотивно везани за ту песму јер је она из Батајнице,где је била и наша база а нисмо успели да је одбранимо.Ово пишем МИЛИЦИ у част за незаборав и свим Милицама Србије да се не заборави.

    М И Л И Ц А

    Да ли ти признају и ове године
    Па си одавно у школу пошла
    Којим сад језиком говориш
    Кад ни свој ниси стигла да научиш.
    Милице ,колико си била крива
    Ниси ни знала,
    А била си,
    Кад си маленим прстима,
    Показала
    Да имаш три године
    А они су другачије
    Знакове схватили.

    И мрзели…

    Милице,хоће ли те тамо научити,
    Да због девојке,
    Јабука се гађа,
    Да се сито преко главе баца,
    Да се свекрва у руку љуби,
    Или ће као и нама
    Да забране да знамо
    Да постојимо
    Да треба из корена
    Да се ишчупамо
    Да не памтимо…

    А памтимо
    МИЛИЦЕ
    Кад су се расули увојци твоји
    Памтимо аждаја лет
    Кад ти је уништио свет Безазлени.
    Да не растеш
    Да не сањаш
    Да мајка СРБКИЊА не будеш.

    Радмила Аранитовић Арамбашић

    МИЛИЦЕ,Батајничанко наша твоји те ваздухопловци неће никад заборавити а овом песмом ћемо пркосити нашим марионетским владарима док смо живи.
    Радосав
    Радосав Дурковић , Дробњак са Жабљака

  6. Драган Симовић Says:

    Хвала Теби, Радосаве! Хвала и Песникињи Радмили!
    Хвала и свима онима који знаду ко су и чији су; одакле су пошли и куда и камо иду!
    Милица Ракић није само у Песму ушла, већ се Она, гле, и у Пра Светлост вазнела!
    Тамо је мед Својима. Мед Боговима и Великим Прецима.
    Жива је и посвећена! А мртви су они који су је убили.
    Наше молитве и песме за све Милице!
    Нека све нас благослове Богови и Преци!
    СпасиБог!


Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: