Проглас жена Kосова и Mетохије српској јавности …


Извор: Фејсбук Репортер
2 новембар 2011, Београд

Ширење дезинформација о покушају заштите криминалаца уместо навођења правих разлога за постављање барикада је такође део ускраћивања права на истиниту информацију грађанима Србије. Догаћаји се могу тумачити на различите начине, али је истина само једна.

„Удружење жена са Косова и Метохије – ЖеКиМ оганизује у четвртак 17.новембра у 17 часова на Тргу Републике у Београду скуп добронамерних и вољних да помогну у знак подршке Србима на Косову и Метохији. Позивамо све који ће са нама мирним протестом, као народ, без партијских и других обележја, да се појаве и дају сваку врсту помоћи овим путем нашој браћи и сестрама на КиМ.“

Ово је текст позива свом србству, а о циљу најављеног скупа за ФБрепортер говори Вукосава Стевановић, чланица организационог одбора ЖеКиМ-а:

“Тренутно ЖеКиМ оваквим скуповима на Тргу Републике покушава да информише грађане Београда и Србије да се на северном Космету крше и уставна права грађана Србије у њеној јужној покрајини. Основни проблеми су наметнути изостанком пописа на северном Космету и наметање другачијих личних докумената и регистарских таблица.

Ширење дезинформација о покушају заштите криминалаца уместо навођења правих разлога за постављање барикада је такође део ускраћивања права на истиниту информацију грађанима Србије. Догаћаји се могу тумачити на различите начине, али је истина само једна.

ЖеКиМ ће учинити све што је у његовој моћи да своје суграђане упозна са циљевима сународника до који желе да стигну мирним дежурствима на барикадама. Желимо да грађани Београда чују да њихови сународници не желе да напусте своје домове, да бране своје Уставно право да живе на територији Србије и да хоће да буду равноправни са осталим грађанима Србије.

Противуставна је дискриминација којој су изложени јер нису пописани, намећу им се другачија лична документа и другачије регистарске таблице. Они на то не пристају и ми их у томе подржавамо.

Чланица ЖеКиМ-а је напоменула да су након инцидента на административним прелазима успоставили редовне контакте са грађанима северног Космета. А да би утврдили начин своје помоћи консултовали су професорку Смиљу Аврамов која им је указала на основни проблем који је довео до напетости: а реч је о решавању питања Косова и Метохије (у конкретном случају северног Космета) и покушају да се заобиђе резолуција 1244 УН што представља „грубо кршење међународног права“.

ЖеКиМ се, посебно у овој тренутној сложеној политичко-безбедносној ситуацији, као и до сада, залаже за свеобухватну истрагу о кршењу људских права на Космету, истрагу о страдању свих неалбанаца, истрагу о убиствима, киднаповањима и монструозним злочинима трговине људским органима о којима је поднет извештај Парламентарој скупштини Савета Европе.

Иначе, ово удружење основано је пет година пре званичне регистрације 2007. године и у свом богатом племенитом добровољном раду имају завидну историју.

О тим почецима и мотивима за удруживање представница ЖеКиМ-а каже:

„Удружиле смо се јер је на све стране настала глад, немаштина, несрећа, патња. Помоћи ниоткуд! Протераном и напуштеном народу једина вера у живот и нада у опстанак остали су – колективно памћење, мит, традиција. И у колективном памћењу је патња која је истовремено историја, мит и традиција. Симбол страдања, патње, мудрости и племенитости је жена, Милица, царица, владарка и заштитница свих страдалника и све нејачи. Обновила је опљачкане и опустошене Високе Дечане саветовала, помагала. Она је на почетку, примером показала и у наслеђе оставила да је жене следе кроз векове.

То су и чиниле настављајући за њом многе знане и незнане, све до Милунке Савић, Надежде Петровић, оснивача „Кола српских сестара”, сликарке, болничарке која је умрла 1915 лечећи страдалнике. Страдалнице су и бањичке логорашице које су извођене на стрелиште јер су браниле слободу. Када је 2007. године умрла Даринка Јеврић звонила су Дечанска звона онолико колико се звони владикама!

Заслужила је јер: „Нико тако као она тако топло и људски није опевао Дечанска звона”. Тако је наше јуче згуснуто у векове, а данас баш као и јуче живимо са патњом и помажемо пострадале. Додајемо каменчић колективном памћењу које ће и сутра наши наследници наставити а наше трајање ће и даље кроз векове оглашавати Дечанска звона.

Организовале смо се по свом природном наследном праву за неговање и помоћ у патњи која је наше памћење, садашњост и будућност, а једина светлост, лепота и вредност живљења записана у колективној свести је помоћ немоћним, слабим, напуштеним. Право да се окупљамо и наставимо традицију, нам у својој повељи о људским правима не оспорава ни ЕУ – напротив – чланом 22. се обавезује да поштује разноликост култура, религија и језика. Добровољност је лични и истовремено морални чин.

Стога, ми као оснивачи и сви нама придружени не очекујемо нити ћемо примати појединачно никакве, награде, похвале, плакете и признања. Спремност да помогнемо, да делимо, да дајемо је морална категорија за коју се нити очекује, нити прима награда. Зато се јавности не представљамо лично! Ми смо колектив, управо скуп незнаних, које настављају пут знаних.“

За ФБР припремила уредница Биљана Диковић, 2 нов.2011

Објављено у Срби - Србија - Нација - Држава. Ознаке: , , , , , , , , , . Коментари су искључени на Проглас жена Kосова и Mетохије српској јавности …
%d bloggers like this: