Народ није хтео Југославију


Настављам серију чланака о српским „савезницима“ енглезима, све је почело овим чланком:
Сведочанства: Енглези радили на уништењу Србије, шокантно откриће Драгољуба Живојиновића у Лондону!
http://wp.me/p3KWp-47p

Најваћжније је међутим, да се Срби више не праве енглези, већ да коначно схвате своје заблуде и грешке које су их тешко коштале националне супстанце, као и да се стратешки одреде ка својим суштинским циљевима и правцима, у корист опстанка и егзистенцијално-духовног бољитка.

Извор: Вечерње Новоисти
Пише: Милан Бабовић | 30. новембар 2008. 19:16 |

Историчар проф. др Драгољуб Живојиновић осветљава однос великих сила према Србији у Првом светском рату: Лондонски споразум крили од Србије. Савезници нису учинили оно што се од њих очекивало.

Проф. Др Драгољуб Живојиновић

Проф. Др Драгољуб Живојиновић..."- Срби су били замлате. Немам другу реч за паметне људе какви су били Слободан Јовановић, Јован Цвијић и други интелектуалци онога доба. Они су ширили идеју која се није подударала са стварношћу. Тврдили су да су Срби, Хрвати и Словенци исти народ са три различита имена. Потпуно су заборавили да су то различите културе, историјске традиције, религије. Самим тим обманули су народ и државнике који су их следили у том уверењу. Колико год су Пашић и престолонаследник можда одговорни што су спроводили неке идеје које су биле против интереса српског народа, толико су за то одговорни и водећи српски интелектуалци. Уз то, нико није питао народ да ли да се упуштамо у уједињење. А народ је добро осећао да иде у творевину супротну српским интересима. Уосталом и генерал Живојин Мишић предлагао је регенту Александру: „Ми на једну, а Хрвати на другу страну“.

На промоцији књиге професора Драгољуба Р. Живојиновића „Невољни ратници – велике силе и Солунски фронт 1914-1918“, академик и писац славне тетралогије „Време смрти“ Добрица Ћосић изрекао је потпуно нове, критичке оцене о Солунском фронту.
Ћосић је, између осталог, рекао:

– Не могу да се дивим политичкој и државничкој мудрости Николе Пашића, руководству и стратегији престолонаследника Александра и војвода Путника и Степановића, који су преполовљену војску и стотину хиљада цивила, жена и дечака, руковођени фанатичном идејом да слобода и Југославија немају цену, повели у колективно самоубиство за ратни циљ који савезници нису тада прихватали…

Такав став, потпуно различито тумачен и интерпретиран, наишао је на бурне реакције међу историчарима, политичарима и нашим читаоцима…

„Новости“ тим поводом желе да отворе серију у којој би ваљало да покушамо да одреагујемо, демистификујемо, признамо – све српске грешке и заблуде 20. века, века који је српски народ страшно платио жртвама и поразима, упркос томе што је увек био на победничкој страни. То није расветљавање ради кајања и опраштања, него ради здравог пута којим ваља ићи кроз 21. век.
Позивамо историчаре, политичаре, писце, интелектуалце, читаоце – да заједно пређемо тај дуги пут, и да видимо шта смо учинили и шта су нам нови циљеви и одредишта, шта нам је будућност. Нису, сигурно, нови фронтови, али шта су – нови пробоји? Наш нови „усиљени марш“. Наш нови српски пут.

* * * * *

Ко су нам били истински савезници у Првом светском рату, какве су биле њихове стварне намере, шта су желели да постигну на Балкану и по коју цену?

На ова, али и на многа друга питања, која су се тих судбоносних година збивала иза затворених врата ратних савета, врховних команди, министарских кабинета од Лондона до Битоља, покушава да одговори историчар проф. др Драгољуб Р. Живојиновић у свом новом делу: „Невољни ратници – велике силе и Солунски фронт 1914-1918“.

Са овог бурног историјског поглавља српске историје патину је опет, посве новим и за многе шокантним открићем, скинуо и академик Добрица Ћосић управо на недавној промоцији Живојиновићеве књиге прошле недеље.
Где смо то били у Првом светском рату и како су велике силе учествовале у креирању рата и Солунског фронта, па, на крају, и у судбоносном стварању Југославије, и месту и улози Србије и свему томе, отварамо разговор са професором Живојиновићем.
Већ сам податак да је овај признати историчар 35 година истраживао светска документа да би исписао 350 страница ове књиге, довољно говори о научној озбиљности којом се расветљава ово велико историјско поглавље.

Господине Живојиновићу, имамо ли право да славимо српско изгнанство у Албанију у којем је страдало најмање 160.000 људи или и ви, као и Ћосић, сматрате да то не смемо?

– Народ слави, иако не би требало. Нарочито не би требало да се дижу у небеса људи који су одговорни за то. Пре свих Пашић и престолонаследник Александар, као и Врховна команда. Они су кренули тим путем. Команда је предлагала Влади, пре него што су Бугари мобилисали трупе, да Србија нападне Бугарску и онемогући напад са истока. Кад су савезници то чули извршили су притисак да Србија од тога одустане. Српска влада није имала избора, јер је у свему зависила од савезника. А да је Србија то учинила, сачувала би контролу над вардарском железницом, па би од Скопља до Солуна могли лакше да евакуишу војску, народ и ратни материјал, без толиких људских жртава. Али, Влада је прихватила британски захтев и тиме практично себи одсекла и руке и ноге. „Сакати“ смо кренули преко Албаније, јер су Бугари искористили прву шансу и заузели вардарску пругу.

Верујете ли да је српска голгота у албанским гудурама могла да се избегне? Да ли бисмо поднели мање жртве да тада нисмо кренули у колективно избеглиштво?

– Све је зависило од одлуке државника. Они су се питали којим правцем ће да ратују. Које непријатеље ће прво да елиминишу, с ким ће да буду ближи, да ли ће да се мире… Али, зна се да је било идеја да Србија треба да изађе из рата и направи неки споразум са Аустроугарском. Војвода Путник је сматрао да Србија, пошто је доживела војнички пораз, треба да закључи примирје. Сличан предлог имали су и Британци, сматрајући да ће нам тако бити боље и лакше. Али, ондашњи државници то нису прихватили. Када су савезници поставили услов да Србија мора да уступи Бугарској делове источно од Вардара, онда Влади није остало много да бира. Ћосић је то представио као самоубиствени корак и непромишљеност Пашића и регента Александра. Као нешто што се зрелим и озбиљним државницима није смело догодити – да дођу у безизлазну ситуацију.

Да ли је Лондонски пакт из 1915. године у ствари био излаз? Србији су тим документом савезници после ратне победе гарантовали територијално проширење на Босну и Херцеговину и јадранску обалу до Сплита, али је јужну Србију морала да уступи Бугарима?

– Тај пакт није нико ни нудио Србији. То је био тајни уговор између Италије, Британије, Русије и Француске. Ту Србија није била ни споменута. Штавише, то се од ње крило, јер се унапред знало да тај уговор она не би ни прихватила, пошто је раније објавила програм ослобођења и уједињења Срба, Хрвата и Словенаца на целој територији. А део те територије на Јадрану и Истри Италијини су добили баш на основу Лондонског уговора. То је био тајни документ чије је главне елементе Србија некако докучила. То је створило велику буку која је трајала неколико година. Тај документ нису ратификовали парламенти ниједне зараћене силе.

Постоје и наводи да Пашић није смео да отвори питање преговора по Лондонском уговору, плашећи се да савезници не одступе од начела народности и тако угрозе ратни циљ Србије – уједињење јужних Словена…

– Он је жестоко протестовао на свим странама против тог уговора, јер савезници нису прихватали Нишку декларацију. Сматрали су да Србија не може да поставља такве захтеве. Велике силе су биле против растурања Хабзбуршке монархије, јер су сматрале да није дошао тренутак за разбијање те велике империје.

У свом делу оголили сте савезничку дипломатију на балканском ратишту. Јесмо ли у својој албанској епопеји били сувише наивни верујући у њихову помоћ? Јесмо ли заиста, како сте на једном месту и напислаи, били топовско месо?

– Очекивали смо да ћемо наићи на пријем какав приличи савезницима. Од тога није било ништа. А наши тадашњи политичари су веровали у њих. Надали су се да ће им послати оружје, муницију, одобрити кредите. Међутим, убрзо су почела условљавања у којима је предњачила Британија. И то у стилу: добићете гранате и топове, ако направите територијалне уступке Бугарској. Уосталом, увек су слате српске дивизије када је требало да се разбијају аустријски или бугарски бастиони отпора, а слава се приписивала Французима и Енглезима. Њихови команданти успели су да искористе носталгију српског војника за отаџбином.

Али, показали сте у књизи и да савезници нису истим очима гледали на балкански фронт на којем је Србија крварила…

– Тачно. Француска је, рецимо, иако се рат водио на њеној територији, смогла снаге да предводи операције на Балкану, у њих увуче Британце и пружи подршку Србији. Британија није била спремна да учествује у рату на Балкану. Њена влада и краљ Џорџ били су спремни да Србију оставе на цедилу. Русија је желела да игра значајну улогу на Балкану, али није могла Србији да помогне новчано нити да јој пошаље војнике. Самим тим, њена улога је била мање-више дипломатска.

Може ли да се каже да су савезници подстакли отварање Солунског фронта тек када је у њиховим кабинетима процењено да је корисније да се Аустроугарска распарча?

– Ни Солунске офанзиве 1918. не би било на овај начин како је данас знамо да није било Француза. Британски империјални генералштаб није био заинтересован за тако нешто. Ипак, Солунски фронт се одржавао упркос њиховим отпорима. Британци су сматрали да њихове и савезничке трупе могу да буду много корисније на западном фронту, Блиском истоку, Суецком каналу, Египту… Али, Французи нису били расположени за растурање Солунског фронта. Тај фронт су често одржавали и уценама. Чак су запретили да би могли и да изађу из рата. Зато су Енглези на крају и пристали на француски захтев да се одржи Солунски фронт.

Са Кајмакчалана Срби су улетели у пројекат Југославије. Јесу ли фрустрације проистекле из троимене краљевине и каснија илузорна одбрана југословенства разлог што ни дан-данас нисмо заокружили државу и решили своје национално питање?

– Срби су били замлате. Немам другу реч за паметне људе какви су били Слободан Јовановић, Јован Цвијић и други интелектуалци онога доба. Они су ширили идеју која се није подударала са стварношћу. Тврдили су да су Срби, Хрвати и Словенци исти народ са три различита имена. Потпуно су заборавили да су то различите културе, историјске традиције, религије. Самим тим обманули су народ и државнике који су их следили у том уверењу. Колико год су Пашић и престолонаследник можда одговорни што су спроводили неке идеје које су биле против интереса српског народа, толико су за то одговорни и водећи српски интелектуалци. Уз то, нико није питао народ да ли да се упуштамо у уједињење. А народ је добро осећао да иде у творевину супротну српским интересима. Уосталом и генерал Живојин Мишић предлагао је регенту Александру: „Ми на једну, а Хрвати на другу страну“.

Је ли онда Југославија била најскупља наша инвестиција у новом веку и промашени српски интерес?

– Српски интерес је био да нам буду границе онамо где је живео наш свет. Војводина, источна Славонија, Босна и Херцеговина и излазак на море јужније од Сплита. Даље од тога нисмо имали разлога да гинемо.

Брана од социјализма

СЛАЖЕТЕ ли се да је Југославија као исходиште Првог светског рата одговарала великим силама?

 Када су се Британија и САД договориле да Аустроугарску треба растурити истовремено су се изродили и неки други циљеви. На том балканском простору требало је створити једну државу која ће бити бастион немачком продору на Блиски исток. Дунав је постао једна линија заштите Француске и Британије од стране Немачке. Французи су томе касније додали и своју намеру: када се учврстио СССР и када су, како су говорили у Европи, одатле кренуле „диверзантске идеје“, Југославија је требало да буде брана против ширења социјализма.

6 реаговања to “Народ није хтео Југославију”

  1. Gordon Flash* Says:

    Srpski narod je oduvek želeo miran neekspanzivan život bezobzira na političku formaciji države Srbije na Balkanu ! a to znači nasuprot Rimske kolonizatorske drčne imperije koja je bacila oko na Jadransko severno zaleđe,Suverena Dušanova carevina je uspostavila zakon RECIPROCITETA : vrednost vredi koliko takva ista vrednost,OKO ZA OKO,ZUB ZA ZUB !
    Danads je jasno da bez poštovanja civilizacijskog principa reciprociteta,principa poštovanja namirenja interesa mađu entitetima i u samoposluzi ne bi ste mogli kupiti sebi žvaku, zar ne ..
    Šta se međutim i sada nama bez teritorijalnih pretenzija za tuđim vrednostima dakle civilizovanima dešava na Balkanu ?! pa da vidimo šta kaže Glas Amerike:
    ……………………………………………
    Tači:Beograd hoće da izazove nasilje

    ..pazite sada ovo…komentar:

    Sud međunarodne javnost:
    &
    Vladavina prava:

    Tači po vlasti svoje volje uz podršku zapada u odlučnom uspostavljanju njegove (nad)vlasti zakonima nad pravima i vlasnicima statusa državljanstva Srbije da u skladu sa međunarodnim normama,zaštite svoje vlasničko pravo SLOBODE odlučivanja o svojem vlasništvu u svojoj državi, nerazume i ne poštuje međunarodno priznatu VLAST LOgike principa Međunarodnog i ljudskog prava u svetu,na taj način ugrožavajući mir podstiče zloupotrebu sile i rat kao svoj običaj !!! (po sistemu..borba za devojku odluči će sve..ništa nepitajući devojku za njeno ostvarenje prava..?!)
    …………………………………………..
    Dakle,Srbija je lepa i mnogi se trude da je na svaki način osvoje,to,uz ljubomoru na srpski narod je u korenu politike mnogih koristoljubivih zaljubljenika u našu državu,a ne ljubav prema nama…znamo mi to svo vrema..

  2. zdravko Says:

    Кад се будала, стицајем околности, реши једне крајности,
    он поново као по правилу, брзо упада у супротну крајност.
    Јустејн Гордер

    • Небојша Says:

      Добро, ко је овде будала по теби, што се тиче овог чланка? Не кри се иза цитата дтугих.

  3. budalama Says:

    ..ne postoji čovek a da za nešto nebude budala..
    ..čovek se rađa kao budala,ali ako mora da umre znači da nikada nije postao pametan..
    ..budala može biti i pametna ponekad ali nikada nemože biti pametna budala za uvek..
    ..budala se oseti pametnim samo kada od pametnijeg pravi budalu veću od sebe..

    • Небојша Says:

      Моје питање zdavku није било филозофско, већ конкретно, на актере из чланка. Иначе, не би се сложио са тобом budalama да се човек рађа као будала. Човек се рађа као Бођанско биће, као Божанска несвесна и чаробна беба са пуно потенцијала за развој свести и самоостварење. Међутим, тачније би било, да се та беба рађа у неуротичном друштво које га касније узме под своје, или се беба развије у јаку самосвесну индивидуу, јер су његови позитивни потенцијали остварења надјачали неурутичан свет друштва у коме са тај човек родио.

  4. Gordon Flash* Says:

    Koliko sam ja razumeo BUDA_LAMA mudrosti,one nisu protivrečne istini i kada ne govore o istini uvažavaju istinu :
    * ETAR JE JEDINI BOG *
    ETAR je po svojem APSOLUTNOM=SAVRŠENSTVU svog svojega uzora u sebi stvorio:
    * SVE_T_LO_gosa=ZAKONA_duha *
    I..po svojem nebesnom
    APSOLUTNOM*JIN*JANG*PRINCIPU,stvorio svaki atom ,svaki molekul svakog svog života,svakom svojem detetu I PO SVOJEM JEDINOM BOŽANSKOM UZORU ČOVEKU STVORIO SVE NA ČOVEKU I SVE U ČOVEKU I SVE OKOLO ČOVEKA, POTENCIJAL ZA RAZVOJ ČOVEKOVOG TRAJANJA=ČOVEKOVOG ŽIVOTA !
    ..imati od ETRA BOGA JEDINOGA »božanski potencijal« neznači biti bog u NJEMU ETRU BOGU JEDINOME !
    ..veće neznanje čoveka čini većom budalom..
    ..dokle god čovek ne shvati i prizna istinu sebi da je pre budala nego bog,neće moći da razvija božanski potencijal=dar od majke prirode i razvija svoje vrednosti čoveka..
    ..ni veće znanje a kamo li veće neznanje o ETRU BOGU JEDINOME čoveka ne čini slobodnijim odgovornijim mudrijim trajnijim.. bogom..?????¿¿¿¿¿?????
    !i!i!i!i!i!i!i!i!i!i!i!i!i!i!i!i!i!i!i!i!i!i!i!i!i!i!i!i!i!i!i
    ..možda je Zdravko mislio da ako je dete prestalo da prirodno kao budala prlja svoje pelene,sada kao Hašim Tači ide u drugu krajnost i misli da je postalo mnogo pametni homopolitikus_bog sudbini i statusu Srbima u Srbiji..ha ha ha..


Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: