Светозар Радишић: Геј парада је један од инструмената за мирнодопско разбијање Србије


Аутор: Светозар Радишић
Извор: Двери – Покрет за живот Србије

После свега што се догодило на Балкану од 1989. године и у Србији после 1998. године, јасно је да је у току распарчавање Србије и наставак цепања и уништавања српског националног бића.

Вашингтонски и бриселски глобалисти преко „марионета у освојеним државама“, у процесима названим транзиција и регионализација, стављају недовољно умне и распамаћене људе под потпуну контролу кретања и ума, истовремено са смањивањем броја „бескорисних изјелица“. Све више је доказа да постоји очигледан шаблон за ситњење држава и стварање „бонсаи република“.

Код нас се тај шаблон манифестовао кроз разбијање и распарчавање Југославије, Србије и Црне Горе и српског бића, малтретирање Срба на Косову и Метохији, микрочиповање докумената, животиња и људи и наравно кроз процес медијске афирмације „параде љубави и поноса“. Све су то инструманти за стварање глобализма, у којем је испланирана тотална неслобода људи. Дакле, „геј права“ нису средство спољног притиска, како још пишу Титови ученици, него инструмент за довршавање тзв. новог светског поретка, који ће се финализовати као неоробовласничко друштво.

Параде љубави и поноса у светосавској, православној Србији, намањене су да скрену пажњу људи од срамне улоге „демократске“ администрације у историјском губљењу Косова и Метохије, прихватању за српски народ погубне регионализације и историјским прогонима и ракетирању Срба.

Србија се спремала за „љубавни понос“

Ради уласка у Европску унију, политичари из блока заснованог на устаљеном праштању свих зала којима су Срби били и сада су изложени, желели су да докажу „свету“ и „парадом поноса“ да су Срби достојни „Старе даме“ (Европе). Никако да нађу времена да прочитају књигу Владимира Дворниковића, највећег српског карактеролога, објављену 1937. године под насловом „Борба идеја“, у којој пише:

Истина је нажалост провидна: српска, прикупљена, а из Брисела и Стразбура аминовама марионетска власт, већ једанаест година „купује време“ за Запад, који се острвио на Србе. При томе, не дозвољава српском народу да се освести, прогледа и схвати да су бриселски и вашингтонски глобалисти пресвучени у „демократе“ учинили сва да униште основе за њихов опстанак.

„Срби и Словени, као епски људи, никада нису били омиљени или макар признати као равноправни у Европи, јер су их сматрали културно инфериорним“. Да ли је нешто демантовало Дворниковића? Ратови? У свим ратовима, без обзира што Срби нису никада били против „Европе“, подржавани су српски вековни непријатељи. Они који су Србе прогонили, покушавали да их пониште и који су Србима отимали и брисали историју, језик и културу.

Упркос свакодневним порукама да је мисија названа „парада поноса“ опасна по мир, слободу кретања, па чак и животе грађана Србије, тзв. демократска а суштински неокомунистичка власт, надметала се у подршци очевидне опасности. То само подсећа на 1999. годину, када су челне „демократе“ подржавале бомбардовање Србије и Београда, док се народ не уразуми и преда. У политичке притиске, за које се верује да су „страни“, непрестано су умешани ЦЕСИД и ГСА, који политичким (што значи нелогичним, недовољно писменим) речником обавештавају јавност о „хомофобичној Србији“.

„Демократе“ не желе да схвате шта значи објављени став: „Број грађана Србије који сматра да је црква у праву што осуђује хомосексуалност повећао се на више од 60 одсто“. Тај податак одузима право на име „Демократској странци“, будући да су демократе дужне да поштују већинско мишљење народа.

Хомосексуализам је ипак…

До нове „октобарске параде“ било је познато да више од 64 одсто грађана Србије сматра да је хомосексуалност опасна по друштво. Већина становника Србије сматра да држава треба да ради на сузбијању хомосексуализма, а око 40 одсто становника Србије мисли да је хомосексуалност „западна измишљотина“ намењена да уништи породицу и традиције.

Фамозна прича о томе како је једна од америчких асоцијација психијатара скинула хомосексуалност са списка болести 1973. се често користи као аргумент. То би било исто као када би неко ново удружење географа прогласило земљу коцкастом и цео свет ту „чињеницу” морао да прихвати.

Истина је нажалост провидна: српска, прикупљена, а из Брисела и Стразбура аминовама марионетска власт, већ једанаест година „купује време“ за Запад, који се острвио на Србе. При томе, не дозвољава српском народу да се освести, прогледа и схвати да су бриселски и вашингтонски глобалисти пресвучени у „демократе“ учинили сва да униште основе за њихов опстанак.

Очевидно је да се власт у Србији понаша антисрпски. Постоји још једна по њу лошија могућност, а то је да њени припадници нису свесни шта раде. У том случају су недорасли „историјском тренутку“ и по томе се поиустовећују са Милошевићевом влашћу, којој су управо то замерали. Ако је неспособност и незнање узрок безусловне сарадње са непријатељима Срба, онда је реч о несвесном трасирању пута у српско безнађе и нестанак, а све на то личи.

„Демократе“ су, једноставно, дозволиле да Србија буде окупирана, опљачкана и понижена. У процесима транзиције, приватизације и регионализације, Срби су након уништавања инфраструктуре, током агресије НАТО-а у 1999. години, продани, обесправљени и понижени. Српски необразовани мамонисти из Демократске странке, продали су и економски уништили Србију за „шаку долара“, уз помоћ Светске банке и Међународног монетарног фонда посредством њихове испоставе у Србији – странке Г17+.

Сви закони донесени после 2000. године, у име просперитета и уласка у Европску унију, само су стезали омчу око српског националног бића, одузели слободе кретања, мишљења и говора. У Србији слобода више не постоји, а пљачка народа је свакодневна. Порези се размножавају и повећавају, а при томе правдају да су такви исти у Европској унији. Народна скупштина одлучује у име народа, којег више нико ништа не пита.

Растаче се држава Србија пред очима Срба, а народ то растакање посматра немоћно, јер не сме ни да помисли да се негде окупи. Та привилегија је доступна само настраним лицима и невладиним организацијама. Администрација коју српски народ плаћа је истовремено недоступна и охола. Одвојеност српске власти (тако се то каже) од народа све више се повећава. То се чини новим врстама контроле: камерама и микрочиповањем (преко пасоша, личних карти, здравствених, куповних, банкарских, саобраћајних и других картица). Слободу кретања и мишљења онемогућавају системи које народ плаћа за (о)чување слободе. Наводна безбедност је већ сада заменила слободу. У Србији, као и свуда у кабализованом и вавилонизованом свету има новца за микрочиповање говеда, а нема за пејс-мејкере.

У таквој, рањеној Србији, политичке слуге „великог брата“ покушавају да замене и поистовете чувени српски понос, који је Србима једна од основних особина, бесрамним, бесмисленим, извитопереним „поносом“ хомосексуалаца. При томе, настоје да парадирају у време када су параде изгубиле сваки смисао. Параде припадају временима победа. Приличе само војскама, њиховим (про) славама и славолуцима. Парадом настраних људи поништава се историјски понос и понос сваког човека.

Настојање да се то догоди није чудно, будући да су идеје потекле из антиисторијског, талмудског легла. Тако се ствара основа за будућност иза које више неће бити историје, јер ће све културе нестати у ратовима који непрестано трају. Да ли „светска елита“ брине о споменицима културе на Косову и Метохији, Авганистану, Ираку, Либији…? Свуда су изазвали ратове да би смањили број „бескорисних изјелица“ и поставили своје марионете, а наводно у бризи за културу порушене богомоље граде они који су их срушили. Какво лицемерје!!!

Глас науке

Медицина, која је још на снази, јер се и науке убрзано прилагођавају ставовима „великог брата”, ипак има другачије доказе о суштини хомосексуализма. Током вековне праксе прикупљено је много доказа да је хомосексуализам болест.

С друге стране, докази да није реч о болести су на нивоу спекулација, као она фамозна прича о „педерском гену” који многи спомињу као аргумент. Проблем је што постојање наведеног гена није доказано, баш као што није доказано постојање Хигсовог бозона.

Не би било чудо да га неки набеђени хомосексуалац „пронађе”, јер се „нација хомосексуалаца” убрзано размножава, будући да је бити геј прави хит, а људи су научени у језуитским школама да мисле само на интерес и да се не опиру безумљу.

Фамозна прича о томе како је једна од америчких асоцијација» психијатара скинула хомосексуалност са списка болести 1973. се често користи као аргумент. То би било исто као када би неко ново удружење географа прогласило земљу коцкастом и цео свет ту „чињеницу” морао да прихвати.

Попут заговорника и промотора животних апсурда, неки хомосексуалци су смислили и јавно промовисали став да су ови људи који их прозивају прикривени хомосексуалци. Делује перфидно, иако је глупо. Та тврдња доказује да њихов поремећај није у вези с телом и генетиком, него с истинитим информацијама у уму, као компоненти душе сваке личности.

Недостатак истинитих информација оптужује научнике и учитеље, а посебно медицинско особље. Логичнија је сумња да су сви хомосексуални парови, који траже да усвоје малолетну децу било којег пола прикривени педофили, а за то их нико не оптужије, јер за то не постоје докази. Требало би да се чувају управо од такве нечије оптужбе. Јер, чини се да разврат на који подсећа однос хомосексуалаца није далеко од педофилије, уколико је потребно законом одредити годишта којима је дозвољен однос. С друге стране, ако се годишта не прецизирају, онда је неко намерно омогућио потенцијални злочин.

Ипак, са становишта науке, реч је о нетипичном сексуалном односу између мушкараца и исто тако између жена, односно о неприродном односу истих полова. На основу већине истраживача хомосексуализам је присутан код један до пет одсто људске популације, а по другим подацима он обухвата шест одсто мушке и три одсто женске планетарне популације.

Међутим, мишљења о хомосексуализму су значајно различита, тако да је интервал много већи, када су аутори истраживања хомосексуалци.

Но, научници попут академика Георгија Николајевича Ситина и др Ларисе Форине (који су учествовали у пројектима са космонаутима) сматрају да су проблеми свих настраности везани за мисли, емоције и нагон, те да их је могуће отклонити тако што се прочишћене мисли, попуњене са правим оздрављујућим информацијама, упућују у подсвест људи чије су личности измењене из било којег разлога. Тако се отклањају све болести зависности и ружне, умишљене навике.

Уосталом, проблем с истополницима је космички проблем, јер где не постоје два пола не постоји живот, будући да је живот, према знањима научника, кретање енергије између два пола. Хомосексуализам поништава пород, а то значи и живот – продужавање врсте. Проблем настраних људи заљубљених у исти пол је душевни.

Изгубљена оријентација

У држави попут садашње Србије могуће је и природно антисрпско парадирање. Оно је антисрпско и провокативно због занемаривања српске културе, религије и менталитета. Природно је што слуге мегафинансијера попут представника и заступника немачке и холандске геј популације у Србији, Волфрама Маса и Јон ван Дартела, неумно и бездушно тврде да су права њихових настраних популација важна за процес европских интеграција.

Упркос податку да га је на садашњу функцију изабрало око 32 одсто грађана Србије, Борис Тадић храбро подржава хомосексуализам и „параде поноса“. То је за њега „цивилизацијски искорак“. Немоновно присуство полицијске коњице, водених топова у резерви и примене „неубојног оружја“, не показије да је Београд безбедно место. Пре би се рекло да таква ситуација показује да „српска администрација“ не мари за „глас сопственог народа“ и да јој Срби ништа не значе.

Уосталом, то што се догађа са Србима на Косову и Метохији, а чему кумују политичари Србије и Црне Горе, срамота је за цео људски род на почетку 21. века. Зато, после свега што се догодило после 2000. године, треба питати демократе где им се изгуби „француска револуција“? Шта се догоди са „америчком демократијом“? Како Европска унија мисли да створи извеснију будућност на најстаријем и најкултурнијем континенту?

Откуд толико незнање у Европској комисији у вези с тим ко је ко на Косову и Метохији? Ко изгради толике манастире и ослика их тако да чине светску културну баштину? Зар су поборници „великог брата“ заиста наумили да претворе у прах целокупну културу људског рода? Има ли Запад човека попут црноречког новомученика Харитона, ког су Арнаути рашчеречили и отсекли му главу само зато што је српски монах, иако им је помагао, у добру и злу (и Арнаутима и њиховим вођама)?

Очевидно је да на Косову и Метохији, у Србији, на Балкану, у земљама у транзицији, живе људи које у групи „Билдерберг“ зову „бескорисне изјелице“. Очи наводних српских демократа усмерене су према Вашингтону, Бриселу и Стразбуру као да су тамо божанства. Било би то због политичких или неких других интереса можда и разложно, да тамо не службују они који су идејно учествовали у највећем прогону Срба у историји. Да ли је то безумље довољно за „космички бол“ и срамоту дужу од живота?

Упркос податку да га је на садашњу функцију изабрало око 32 одсто грађана Србије, Борис Тадић храбро подржава хомосексуализам и „параде поноса“. То је за њега „цивилизацијски искорак“. Немоновно присуство полицијске коњице, водених топова у резерви и примене „неубојног оружја“, не показије да је Београд безбедно место. Пре би се рекло да таква ситуација показује да „српска администрација“ не мари за „глас сопственог народа“ и да јој Срби ништа не значе.

Мора се признати да је један феномен провидан. Боље је да се народ усмери према геј парадерима, него према председнику и осталим системцима, који отворено учествују у черечењу српског простора и српских тековина. Парадирање ствара политичку сумаглицу и тако прикрива сурову стварност.

Зар нису довољни споменици у облику разрушених зграда Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије (то нису зграде Војске Србије) и Министарства унутрашњих послова, те са црном земљом сравњена и поравната, па ипак продана, зграда „Маршалата“, да се схвати шта се догађа Србима и Србији?

Амерички држављани у Србији (постоје информације да су бројни, добро наоружани и још боље опремљени), који се здушно и даље боре за откидање Косова и Метохије, понашају се као да су поболи освајачку заставу на најлепшем делу Дедиња. Учинили су то крај симбола највише власти – српских дворова. Закуцали су ту заставу у српска срца у Београду, на исти начин на који су поболи заставу у бази „Бонстил“, где је срце српске духовности. Својим понашањем само доказују да су наставили рат против Срба.

Притисак, који помињу Ивица Дачић и Слободан Антонић, „да се поштују геј права у Србији“, свакако није настао у источним администрацијама, а то значи да се глобалистички поход на српске душе наставља. Уосталом, Срби никада нису ратовали против Европљана и Американаца, али они јесу а и сада ратују против Србије. У сусрет новим парадама поноса, намеће се све старије питање: зар је свака нада у спас Срба нестала нетрагом?

6 реаговања to “Светозар Радишић: Геј парада је један од инструмената за мирнодопско разбијање Србије”

  1. domana Says:

    Meni nije ZAISTA jasno, a to nije retorika – CIME se „oni“ ponose? Gde je tu ikakva osnova za ikakav ponos? Ako kazu da je u pitanju ljudska sloboda misljenja i ispoljavanja prava koja slede iz tog i takvih misljenja, onda na isto imaju pravo i narkomani … jer i njihov izbor je samo slobodno njihov. Zasto i oni ne bi imali svoj dan kada se ponose samim sobom sto su narkomani … odnosno nenormalni i bolesni kao i „ovi“ isto to, sto se farbaju u dugine boje, pa bi valda sa tim prirodnim farbama duge hteli da kazu da su i oni jadni nesto „prirodni“, da i oni imaju neke veze sa prirodom iako zdrava pamet govori sasvim suprotno!

  2. Gordon Flash* Says:

    *..cilj je pogođen,kao što vidite umesto da govorimo o značaju naše »PARADE 1244«,PARADE ZA ODBRANU NACIONALNOG PRAVA NA SLOBODU SRPSKOG NARODA U SVOJOJ DRŽAVI SRBIJI,pred predstojeći najavljeni novi talas okupatorovog nasilja nad srpskim narodom Kosova,srpska policija će da čuva gej plaćenike u Beogradu a od stampedo na Kosovu opet neće imati ko da sačuva STVARNO ŽIVOTNO UGROŽENO SRPSKO STANOVNIŠTVO OD ZAPADNE RATNE OSVAJAČKE STRATEGIJE I TAKTIKE !
    ..što bi rekao sin Dragan,..ti misliš što si namazao kosu sa zejtin,mnogo si pametan..

  3. Petar Says:

    E Dveri naše sve je to istina i ima toga i još da rasparčavanje Srbije tj. regionalizacija traje vekovima u nazad , ali nebih sada o tome , nego drugo htedoh reci ; ja nešto nevidim da ovi na vlasti pakuju kofere ( jer bi to bilo normalno da im se fotelje ljuljaju zato što nepostoji niko normalan ko , kada bi došao na vlast posle njih , ih nebi poslao na dugogodišnju robiju po krivičnoj odgovornosti za mnogo krivičnih dela koja su učinili , pa čak i po ovakvim njihovim nakaradnim i skromnim zakonima ) , a kako da im ih mi spakujemo neznam drugo osim višedecenijskog napora koji mi treba da podnesemo i naša deca , možda i unuci . Jer mene neinteresuje satisfakcija da oni odu za mog života ili za npr. 100 godina (jer oni su zlo čiji su koreni van Srbije , duboko , a hoće i ovde da ih puste) već mi je dovoljna satisfakcija nada da će moji i pootomci svih normalnih Srba nastaviti moju ( ako sam ipak sam ) odnosno našu borbu i jednog dana pobediti .

  4. Gordon Flash* Says:

    Razlika između REGIONALIZACIJE i OSVAJANJA Srbije je u tome što REGIONALIZACIJA znači da SRBI IMAJU VLAST NAD SVOJIM NACIONALNIM DUHOVNIM I MATERIJALNIM VREDNOSTIMA,NAD SVOJIM VLASNIŠTVOM,SVOJIM OSTVARENJIMA UNIVERZALNIH PRAVA,KADROVSKIM RAZVOJEM I EKONOMSKI PROSPERITETOM SVOJIH NACIONALNIH NE INTERNACIONALIZOVANIH REGIONALNIH I DRŽAVNIH LEGITIMNIH NACIONALNO SUVERENIH INTERESA Srbije,a ne da kriminalna zapadna politika ideološkog rata favorozuje kršenje osnovnih ljudskih univerzalnih prava vlasnika i srpskim drzavljanima nasilno menja u njihovo ime njihovo državljanstvo nadvlašćivanjem nadnacionalnih antisrpskih nadvlasnika i svojom OSVAJAČKOM KAMPANJOM PRED MEĐUNARONOJ JAVNOSTI SVETA proglašava SRPSKE PREFEKTURE „REGIONE“ NA TERITORIJI SRBIJE ZA NE SRPSKE DRŽAVE ! na teritoriji okupiranih regionalno rasparčanih interesa Srbije !
    ..umesto što pozivate na troškove i dalje iscrpljivanje osiromašen srpski narod na borbu protiv gej plaćenika ili protiv GMO i stalno ga vređate da je inferioran zato što ne ide na mitinge u tuđinskom vlašću preokupiran Beograd i odgovara na ciljane provokacije na koje vi više refleksno nego efikasno instituciono reagujete,pozovite sve da uzmu kada god mogu srpsku nemodifikovanu jabuku,šljivu,ili neko neprskano voće,i u vreme doručka slobodno pojedite sami ili u društvu kući ili ako možete pred svojom opštinom iz svog regiona u svojoj drzavi,pokažite sebi da znate da radite za svoje dobro,pokažite opštinskim vladarima da su zakoni prirode NEUNIŠTIVI I VIŠA SILA od njihove ili belosvetske bilo čije vlasti,ponidite i njima da podele sa narodom (crnogorskim vladarima u Srbiji ponudite za primer šipak od Boke)
    ..nemorate sve pokušavati samo pomoću kuka i motika,budite Vi primer neprijateljima kako treba od njih i bolesti čuvati svoj zdrav život u Srbiji.
    ETAR JE JEDINI BOG

  5. Драган Says:

    Аутор: „Да ли је то безумље довољно за `космички бол` и срамоту дужу од живота?“
    Да, то безумље је више него довољно за „космички бол“, али ми то безумље не прихватамо и
    парирамо му нашом здравоумношћу, потпуно смиреног срца.
    ЈА/МИ – СРБСКИ НАРОД -НЕ ПРИХВАТАМ/О / и не живим/о/ безумље „великог брата“, и све што се под тим подразумева, па и ту – „параду поноса“/!
    ЈА/МИ – СРБСКИ НАРОД – ПРИХВАТАМ/О / и живимо Божије Христоумље – БРАК МУШКАРЦА И ЖЕНЕ, и све што се под тим подразумева!
    Учинимо оно што можемо – да одлучно мислимо, говоримо и пишемо: „парада поноса „- НЕ! –
    ПОРОДИЦА – ДА! Верујмо у моћ значења МИСЛИ И РЕЧИ, и јесте нам /на Небу/ и буде /на Земљи/ по ВЕРИ НАШОЈ!!!

  6. Vesna1 Says:

    Ево Небојша пронашла сам један веома интересантан филмић на јутјубу о педерастији о КИМ о екуменизму и још свашта, мислим да би било интересантно да га виде читаоци сајта. Ја ћу овде оставити где се може видети.


Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: