Љубодраг Дуци Симоновић: Српске спортске легенде


После скоро 30 година Дуци је поново закорачио у згради некадашње Радио Телевизије Београд, данашњег РТС-а. Био је гост у емисији „Српске спортске легенде“ коју уређује и води Добросав Гајић, емисија је емитована 05.06.2011.

Љубодраг Дуци Симоновић: Српске спортске легенде

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

На самом почетку Дуци је таксативно наводио своје биографске податке из спортске каријере, касније се осврнуо на пресудан моменат у његовом животу, напуштање Олимпијских игара у Минхену 1972-ге у име одбране олимпијских принципа у које је тада веровао. Противно спортским правилима, екипа Порторика, против које је играла тадашња Југославија, и изгубила утакмицу са 74:79, била је допингована (2 играча) и није била кажњена, утакмица није била поништена. Сви играчи, укључујући и тадашње тренере Југославије Мирка Новосела и Ранка Жеравицу, договорили су на састанку да ако се не испоштују олимпијски принципи, напусте олимпијаду. Нажалост, само је Дуци испоштовао договор, сви остали су се повукли. После тога је испаштао, искључен је из репрезентације, а у свом клубу Црвена Звезда имао је грдне проблеме.

Као и увек, једино Дуци у својим наступима спомиње кошаркаша Трајка Рајковића који је одмах по освајању златне медаље Југославије на светском првенству 1970-те у Љубљани, преминуо. Буквално је дао живот за ту медаљу. И тренери и лекари знали су за његове здравствене преблеме, али…

О спорту Дуци увек говори суштину, јер он се не може издвојити из целокупног друштвеног владајућег система, а то је да је он дрога и опијум за масе, служи за деполитизацију и идиотизацију маса, само да се људи не би повезали и борили против онога што је данас човечанство довело на ивицу провалије, а то је деструктивни и свеуништавајући капитализам.

Спорт је постао стециште свог тог зла којег генерише капитализам, говори Дуци… мафија све држи, па и спорт, само се у спорту годишње опере преко 2000 милијарди долара.

Било је речи о допингу у спорту, о деградацији жена у спорту, пуно тога….

Оно што сви виде, оно што краси овог дивног великог човека и борца за истину, је његов животни мото, следећи мисли свога оца који му је увек говорио:

„Сине… ако нешто радиш, ради поштено, или остави.“

3 реаговања to “Љубодраг Дуци Симоновић: Српске спортске легенде”

  1. MISA Says:

    GLEDAO SAM TV EMISIJU NA RTS2 I SLUSAO RAZGOVOR SA DUCIJEM POSLE EMISIJE SAM UKUCAO NJEGOVO IME NA GUGLU I…….. SRECAN SAM JER, BIO SAM PUNO USAMLJEN SADA ZNAM DA IMA LJUDI KOJI ZDRAVO RAZMISLJAJU…… SRECAN SAM U OVOJ NESRECI , BOLJE SE OSECAM I PLAKAO BIH OD SRECE MOJ ZAKLJUCAK JE NISAM VISE USAMLJEN I SAM IPAK IMA LJUDI KOJI RAZMISLJAJU T. J. ZIVE ZDRAVIM DUHOVNIM ZIVOTOM. POZDRAVI SVE ONE KOJI RAZMISLJAJU PRICAM O SVETLOSTI DUHA CAO NEBOJISA

    • Небојша Says:

      MISO,

      Драго ми је да ти се десило оно што ти је било најпотребније у датом моменту, да схватиш да ниси сам који здраво размишља, у мору сивила и лудила које влада Србијом. Плачи од среће кад ти се плаче, то је знак да си човек, људско биће, нормалан, осећајан, вибрантан. Плач је уједно и природан прецес чишћења од нагомиланих негативности.

      Поздрав.

  2. Видоје Says:

    АЈМО СРБИ, АЈМО, АКЦИЈА
    ПРОЧИТАЈ ТЕКСТ ДОЛЕ

    Не бих коментарисао чланак. Има ко ће да направи неке коментаре, класика, филозофирање, мудровање, ваљда кад је људима по мало досадно, или мисле да ће тиме нешто да промене. Напише се по нешто, а онда се купи словеначки јогурт, или се иде у турску или хрватску на летовање, јер је повољно. Или, ако би се могло, отишло би се. Од пискарања нема вајде, али то нека је на другима.
    Оно што је добро, међу људима који писано коментаришу по блогу, то раде из срца. На блогу још нема оних дежурних пера, који су плаћени да пишу, а зна се коме они служе и чему то води. Стога рачунам на нас који читамо Небојшин блог да вредимо и да можемо да реагујемо сложно и корисно.

    Ја нудим да ми нешто радимо. Конкретно.

    Надам се да ћемо ми који посећујемо ову интернет страницу да будемо јединствени и да се уклопимо да новчано помогнемо опстанак Небојшиног дневника (да користимо неку српску реч за енглеску блог), интернет странице.

    Било је коментара неких посетиоца дневника да се не осећају пријатно да уплате неку ситнију суму, (типа 100 кинти, 200 кинти ) па стога сам дошао на идеју да се ми овде, који посећујемо сттранице на мрежи, које држи или-и одржава Небојша, да нађемо дан када ћемо да уплатимо нешто новца и тада ако би нас десет уплатило по 100 динара, могли би у једном дану да на Небојшин рачун уплатимо 1000 динара. Дао сам пример, увек је, да уплати свако колико може, ако је то 50 динара, онда је то 50 динара. Очекујем да се неко јави са конректним датумом, и да то направимо већ овог месеца.
    Небојши, а и сваком нормалном би значило била каква новчана помоћ. Ако је то месечно 1000 динара, и то је боље него ништа.

    Ево је прилика Срби да покажемо себе на делу. Јер мени делује, можда грешим, да има превише паметаовања како на овој интернет страници, тако и на другим, а да нема дела, нема их, а то се види нашта личи српство. Тако да ајде да ово изгурамо из два корака. Ја сам дао идеју. Прихватите је, и нека неко да датум. На договорени дан (да не буде недеља, тад су банке затворене, свако по на особ оде у банку (или ако има интернет банковање) и уплати колико може. Да видимо колико ћемо да скупимо, Небојша би јавио. Па да видимо какви смо.

    Особа представљена као Јелена је дала предлог да то буде 15 јун, ја сам то прихватио, а прочитао сам и особа са надимком Панчевац. Од речи је дошло и до неких дела али да видимо колико смо вични озбиљним делима и раду.

    Ако неко нема да да 50 динара, кад се договоримо, није проблем. Можемо да се помолимо, групна молитва да Свевишњи Небојшу стави на пут где би могао да има боље приходе и самим тим да одржи несметано рад своје интернет странице. Исто као што је била поменута идеја за групну молитву људи који су покренули еко скуп 5 јуна у Бгу. Па ако неко нема да уплати ни динар на рачун, има времена од 1 до 3 мин да се једном дневно помоли за Небојшу и тако му пошаље љубав и позитивну енергију која би га ободрила за успешнија дејства. То би могли сви да урадимо, не везано да ли уплатимо који динар или не. Ето, још један начин да нешто радимо, као прави људи.

    Да буде да се СРБИ сложе.


Затворено за коментаре.

%d bloggers like this: