Потапање „Атлантиса“ као „геноцид у култури”


Кампања у одбрани „Атлантиса“ се наставља…

********

Извор: Печат

Много је нејасноћа око укидања ове емисије Другог програма Радио-Београда: „Атлантис“ је укинут после седнице Програмског одбора који, међутим, није овлашћен да скида емисије са програма, а његови чланови кажу да то нису ни тражили већ сматрају да је емисију укинуо Управни одбор. Председник Управног одбора тврди да „не зна ништа о томе“, генерални директор РТС, као и директор Радија, кажу такође да они „нису угасили емисију“

Ми вас плаћамо! Вратите нам АТЛАНТИС!

Вест о експресном укидању „Атлантиса“, емисије која се емитовала на Другом програму Радио-Београда, недељом, фасцинантном брзином протутњала је просторима интернет магазина, портала, блогова и сајтова, од „Балкан магазина“, на којем је укидање емисије први пут проблематизовано, па потом до скупштинске говорнице на којој је питање укидања емисије посланик ДСС-а Жељко Томић поставио као посланичко питање.
Интернет магазини су потом из дана у дан објављивали нове детаље у вези са случајем „Атлантис“, разумевајући до краја да се ради о новом чину драме у којој се суочавамо са питањем: „Како упокојити свог вампира“.

Културни геноцид

Мало је емисија које су доживеле да буду укинуте безмало два пута за тако кратко време – током трајања једне програмске шеме. Емисија „Атлантис“ је наиме требало да буде угашена 1. фебруара 2011. године, али се од њеног укидања одустало када је невладина организација за питање медија „Amicus Iuris“ покренула акцију преиспитивања разлога за укидање емисије у којој су гости били најзначајнији инострани и домаћи интелектуалци, а опсег тема и начин на који су обрађиване на таквом нивоу да би њено укидање представљало „културни геноцид“, како се изразио челни човек ове невладине организације. Слушаоци су бурно протествовали, а укидању су се успротивили и интелектуалци из света, који су у том чину видели акт свеопштег вандализма над критичким мишљењем и савести. Дијана Џонстон је у писму генералном директору телевизије Александру Тијанићу и главном и одговорном уреднику Радио- Београда 2 Ђорђу Малавразићу, написала између осталог да нема никакве логике, ни смисла „укинути једину емисију из Србије која је позната у свету“ и то у тренутку када се политичари Србије утркују око што темељнијег и импресивнијег додворавања том истом свету.

Много шта остаје нејасно у вези са укидањем ове емисије: „Атлантис“ је укинут после седнице Програмског одбора који, међутим, није овлашћен да скида емисије са програма, а његови чланови кажу да то нису ни тражили већ сматрају да је емисију укинуо Управни одбор. Председник Управног одбора је, са своје стране, рекао новинару „Балкан магазина“ да не зна ништа о томе. Генерални директор РТС, као и директор Радио- Београда, кажу да нису угасили емисију „Атлантис“ и упућују на уредника Радио-Београда 2, који одбија, пак, да успостави контакте са новинарима и најављује свој одговор за четвртак када се, како је објављено (на блогу НСПМ-а), врати са боловања.

Председник Програмског одбора Драгољуб Мићуновић рекао је за „Балкан магазин“ да емисију „Атлантис“ на Другом програму Радио-Београда није укинуо Програмски одбор РТС, већ Управни одбор и уредништво Радио-Београда:
„На Програмском одбору вођена је дебата о тој емисији, али никакви захтеви нису поднети, нити су се тражиле персоналне промене“, рекао је Мићуновић. Том приликом он је прецизирао да су замерке на ову емисију „кршење елементарних права, ставови о дискриминацији, питање професора Трифковића, оцене Сребренице и холокауста“. А затим утврдио: „Ја, као слушалац, имам право да кажем да ли ми се свиђа или не, посебно са становишта Јавног сервиса“.
Значи ли то да Мићуновић пере руке од овог посла, остаје да видимо.
Са друге стране, академик Никша Стипчевић, председник Управног одбора „РТС“, рекао је „Балкан магазину“ да није обавештен о овој промени и да не зна ништа о томе, као и да одлука о укидању емисије „мора да је донесена на предлог Програмског одбора“.

„Највећа опасност по наше друштво“

Жељко Ивањи, члан Програмског одбора из редова Г17 Плус, са своје стране је констатовао да је уредништво програма у обавези да реагује на емисију у којој се практикује „говор мржње и релативизује сваки злочин“. „Ово је неприхватљиво, а посебно за Јавни сервис и уредници морају да преузму одговорност. Релативизација злочина је од највеће опасности по наше друштво. Не може се рећи, на пример, да у Сребреници није било погрома“.
Тако је, збрда-здола, све претворено у низ оптужби о „Атлантису“ као врховном медијском злу које треба осудити како би попут канцера био одстрањен из здравог ткива друштвеног и медијског организма. Овде се превидело да се управо „Атлантис“ феноменима холокауста и тоталитаризма, дискриминације и злочина бавио у низу емисија у којима је истраживан феномен деструктивности, од првих познатих трагова о постојању људских скупина (ловац сакупљач), до тоталитаризма најновије генерације, који се у политичком универзуму и институцијама дискурса успоставља средствима демонстрираним од стране господе Мићуновића и Ивањија: новоговором на којем почива политичка коректност која преношењем на терен позитивних закона на микро и макро глобализационом плану претвара човечанство у најмањи могући садржилац оних који неће моћи да угрозе постојећи поредак.
Ауторка Биљана Ђоровић напомиње да оптужити емисију као што је „Атлантис“ за релативизацију злочина, значи насести на ограниченост чувара Новог светског поретка који су са својих стражарских осматрачница будно ослушкивали, бележили и цинкарили овај програм обављајући мисију моралних јаничара у процедурама дисциплиновања Срба у складу са правилима „постмодернистичке концлогорологије“, што је показано у „Филозофији у Дишановом писоару“ Милана Брдара.

„’Атлантис’ је емисија у којој се више него у било којој другој трагало за природом и константама логорског универзума који се ослања на онтолошку природу зла, оличену (како се показало) у водећем идеалу данашњег света. Слушаоци ‘Атлантиса’ знају да се до таквих знања не долази лагодном вожњом по широким булеварима институционалног знања, већ да је нужно „гатати по пепелу“. А гатања по пепелу водила су до знања о истинским творцима идеја о холокаусту и несумњивим починиоцима геноцида: белим колонизаторима који су готово истребили урођеничко становништво где год да су империјалне мисије одлучиле да крену са својом вазда надмоћном технологијом, оличеном у „паметним“ бомбама и медијској електроници“- каже Ђоровић.

Педагогија потлачених

У „Атлантису“ се према задатој поетици ауторке одгонетало то истинско релативизовање злочина, око којег је, како каже Пекић, организована велика лаж у циљу рационализације, „растерећења“. Реч је о лажи која је суверено завладала историјом и судбином човечанства, те су се тако „наша филозофија, наша наука, наш морал и наша вера, наша духовна култура, реализовали као елаборирани систем „двомисли“, путем којих смо сакрили од себе истину о паду и властите грехове.“ Педагогија потлачених: Еме Сезер, Паола Фреира; ослободилачка теологија, народне историје САД и трећег света, Едуардо Галеано: „Отворене вене Латинске Америке“, циклуси емисија о Шекспиру, Пекићу, историјату мучења и смртним казнама, инквизицији, геоинжењерингу, биоинжењерингу, савременој технологији и еугеници као исходишној тачки биополитике, то је део тема које представљају константу емисије „Атлантис“. Теологија моћи је у циљу свог континуалног оправдања у најновије доба креирала, како је добро познато, нова значења, нове тиране и нове истребљиваче у које је требало угурати и Србе као само име за зло. Да би се ова коњунктурна семиотика сачувала и кренуло даље у рационализацију све опсежнијих захвата било је неопходно успоставити и одржавати недодирљивост табуа политичке коректности, па је највеће згражавање и шок у вези са „Атлантисом“ производило преиспитивање званичне верзије сребреничке трагедије, у „Атлантису“ отпочете разговорима са професором Едвардом Херманом, човеком који је са Дејвидом Петерсоном у студији „Политика геноцида“, на српском језику објављена захваљујући емисијама „Атлантис“, направио бриљантан експозе о смртоносној индустрији лажи великих сила, бранећи право свих нас на веродостојно сећање.

Да ли се треба чудити што је емисија укинута у тренутку када је требало да буде реализован циклус емисија поводом најновијег издања фонда Историјски пројекат Сребреница из Холандије: „Deconstruction of a virtual genocide: An intelligent person’s guide to Srebrenica“, у којем је, поред Стефана Каргановића и Љубише Симића, било предвиђено да гостују Едвард Херман, Џорџ Памфреј, Ј. П. Махер, Енди Вилкоксон…

Извесно је да је „Атлантис“ емисија у којој су гостовали људи од огромне ерудиције, знања и угледа, како из земље, тако и из иностранства, мислиоци, професори и писци: Едвард Херман, Ноам Чомски, Мајкл Паренти, Џудит Рисман, Мајкл Чосудовски, Џон Локланд, Џон Стаубер. Гостовао је ту и Џон Пилџер, на личном примеру је показао шта значи бити новинар и аутор који не пристаје на институционално-структурну позицију медија и новинара као трансмисије моћних интереса, човек који је, да наведемо само тај пример, својим документарним филмом: „Paying The Price: Killing The Children Of Iraq“, отворио очи Западу, показујући сву монструозност санкција за масовно уништење, наметнуте Ираку после инвазије Кувајта августа 1990, што је представљало „највећу геноцидну акцију у последњих тридесет година, како у погледу броја жртава, тако и у погледу свести о последицама ове политике, код оних који су је креирали“. Напоменимо да су готово сви побројани елитни саговорници емисије „Атлантис“ били и саговорници у сериозним и запаженим интервјуима посебно направљеним за „Печат”.
И, наравно, упркос свему томе: „Атлантис“ није био „политички коректна емисија“. Организација велике лажи о дешавањима на простору бивше Југославије делимично је захваљујући њој напрсла и више јој никакви „кербери“, стражарске куле за надгледање правоверности, бодљикаве жице обавијене око институционалног дискурса, неће повратити функционалност. Тог вампира упокојила је сама пракса империјалних похода у виду орвелијанских ратова којима нема краја и у којима се, као на длану, сагледава место и улога Србије и Срба у том процесу који се сада реализује као планетарна концлогорологија.
_______________

Војислав Коштуница „Отворена репресија режима“

„Гашење емисије Атлантис на Другом програму Радио-Београда представља отворену репресију режима и поновно увођење морално политичке подобности у јавни живот. Власт више не може да издржи да на Јавном сервису постоји макар и једна једина емисија у којој се износе критички ставови према евроатлантској политици садашњег режима. Тако се поново враћају стара времена једноумља и укидања сваког другачијег мишљења. Јавност би требало да најоштрије осуди гашење емисије која већ годинама постоји, без обзира на то да ли се слажемо или не слажемо са идејама које се износе у тој емисији. Ово је питање елементарне медијске слободе и права на слободну јавну реч. Не треба чекати да се после затварања емисије почну затварати и људи који другачије мисле“, рекао је председник ДСС др Војислав Коштуница.
_______________

Драгољуб Мићуновић „Дикриминација“

Емисија „Атлантис“ на Другом програму Радио-Београда није укинута због Програмског одбора РТС, већ су то урадили Управни одбор и уредништво Радио- Београда, рекао је председник Програмског одбора Драгољуб Мићуновић.

„На Програмском одбору вођена је дебата о тој емисији, али никакви захтеви нису поднети, нити су се тражиле персоналне промене. Замерке на ову емисију су кршење елементарних права, ставови о дискриминацији, питање професора Трифковића, оцене Сребренице и холокауста. Ја, као слушалац, имам право да кажем да ли ми се свиђа или не, посебно са становишта Јавног сервиса“, навео је Мићуновић.
Академик Никша Стипчевић, председник Управног одбора „РТС“, рекао нам је да није обавештен о овој промени и да не зна ништа о томе, као и да одлука о укидању емисије мора да је донесена на предлог Програмског одбора.
Жељко Ивањи, члан Програмског одбора из редова Г17 Плус, изјавио је да је обавеза уредништва да реагује на ствари које су се говориле у емисији „Атлантис“ и без критика Одбора.

„Уредници Радио-Београда и раније су добијали претње и трпели притиске да се не предузима ништа по питању ове емисије. Председник одбора Мићуновић је инсистирао да се ово расправи и добио је подршку. Тако смо дали и подршку уредништву да реагује, мада уредник мора да реагује без обзира на притиске или подршку јер је то његова обавеза. Ми тамо нисмо донели никакву одлуку, али смо били сагласни да емисија наводи на говор мржње и релативизује сваки злочин. Ово је неприхватљиво, а посебно за Јавни сервис и уредници морају да преузму одговорност. Релативизација злочина је од највеће опасности по наше друштво. Не може се рећи, на пример, да у Сребреници није било погрома. То није за расправу. Мада у тој емисији и није било никакве дебате и то је њен највећи проблем. Проблем је што би неко могао те ставове да поистовети са ставовима Јавног сервиса јер се емитују на његовом програму“, рекао је Ивањи.
_______________

Ђорђе Малавразић „Кршење новинарског професионализма“

„Емисија „Атлантис“ већ дуже време не одговара концепту Јавног сервиса који захтева објективност и непристрасност у новинарском приступу. Заправо, реч је о систематском кршењу основног правила новинарског професионализма да увек треба чути и другу страну. Емисија „Атлантис“ је често била критикована на Програмском савету и колегијуму директора Радио-Београда, и да је њена судбина била више пута разматрана и тада би почињале кампање у њену одбрану путем различитих сајтова, а и повремено би се у њој чули добри интервјуи, али би се убрзо све изокренуло и пошло у истом правцу“, рекао је Ђорђе Малавразић.

********

Е Малавразићу мој, види се да си прави школовани цензор, веран и послушан тоталитарном медијском мраку једноумља које форсира квислиншки режим Србије, служећи светским моћницима. Потпуно си циничан кад ово кажеш:

„Заправо, реч је о систематском кршењу основног правила новинарског професионализма да увек треба чути и другу страну.“

А где су та основна правила новинарског професионализма, да увек треба чути и другу страну, када се на целом РТС-у и радију, сем „Атлантиса“, једноумно јавност информише о разним стварима од суштинског значаја за српски народ и све њене грађане?

Малавразићу, цензоре:

Када Тадић и слични причају у медијима, на радију (сем Атлантиса) и телевизији, да „Европа нена алтернативу“, где је друга страна да одмах каже да Евопа има и те како алтернативу, да постоји и други пут, па да се тако испоштује новинарски професионализам, да јавност буде објективно и непристрасно информисана?

Нигде Малавразићу, нигде…!

Малавразићу, цензоре:

Када су сви медији у Србији, укључујући и радио, сем Атлантиса, брујали да је у Сребреници почињен геноцид од стране Срба, где је била друга страна да одмах парира аргументима, доказима и чињеницама које указују да нема говора да се у Сребреници догодио геноцид, већ да је то монструозна пропагандна лаж са намером да се србима заувек и неправедно уреже печат геноцидностит?

Нигде Малавразићу, нигде!

Зашто тада није примњен новинарски професионализам да увек треба чути другу страну?
Где су тада били, у тим једностраним емисијама, Биљана Ђоровић, Едвард Херман, Вилијам Ендгал да нас обавесте о тој другој страни па да све буде професионало и непристрасно?

Можемо навести милион сличних примера…

Када се на свим великим медијима и радију, сем Атлантиса, једнострано извештавало да је резолуција о Сребреници нешто корисно за Србију, где је била одмах друга страна да томе парира и да каже да се иза тога крије велика превара са лажном пропагандном конструкцијом о дешавањима у Сребреници, да је то издаја народа?

Нигде, Малавразићу нигде…!

Како се само тако цинично усуђујеш да нападаш Атлантис да не доводи другу страну, када је Атлантис управо та ДРУГА СТРАНА која извештава о ономе што тако бестидно прикривају сви велики медији у Србији!

Плашите се сви ви цензори и медијски манипулатори, плашите се побуне народа, и зато спречавате сваку алтернативну информацију ( ту другу прикривану страну) да дође до маса, јер се плашите побуне.

Зато вама смета Атлантис, јер је јако моћан, иако иде само 4 пута недељно, он у потпуност разобличује целокупну медијску сферу дезинформисања и лажи у Србији!

Моћ истине је огромна! Побуна се неће моћи спречити!

Објављено у АТЛАНТИС, Медији и друштво. Ознаке: , , , , , . Коментари су искључени на Потапање „Атлантиса“ као „геноцид у култури”
%d bloggers like this: