Стефан Каргановић: Поносите се, будале! Али има ли неког паметног да се овога стиди?


Одбрана Атлантиса…

Извор: НовиСтандард
Аутор: Стефан Каргановић

Wоw! Драгољуб Мићуновић је заиста слушао „Атлантиду,“ а ми смо сви мислили да је гледао „Фарму

У Америци постоји једна изрека: You can’t teach an old dog new tricks. У слободном преводу: не можете маторог кера научити да изводи нове циркуске трикове. Људождери кажу да, када једанпут пробате људско месо, заувек ћете чезнути за његовим укусом. Тоталитарни импулс слично је неодољив. Када цео свој живот проведете као идеолошки жандар једног тоталитарног режима, макар пропалог, тешко вам је да се научите етичким вредностима и правилима игре слободног друштва где норма није репресија према различитим ставовима и идејама већ њихова неометана конкуренција.

Није битно што сте шеф српске делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе нити је битно што сте члан Програмског савета Радио-Телевизије Европске Србије. Наравно, Европа – то није само достојанство личности, слобода изражавања, разноврсност идеја и могућност јавне расправе по сваком питању, без табуа. И фашизам и комунизам такође су „Европа“ и то, у модерном периоду, њен проминентан део. Зато и јесте примерено да шеф делегације демократски обогаљене Србије у Парламентарној скупштини те Европе буде непоправљиви представник једне од те две савремене анти-Европе, једноставно да би били начисто са чињеницом да су, барем у Србији, светиљке слободе још увек безбедно угашене.

Читаоци вероватно већ подозревају о чему се ради. Да се нешто слично догодило у Мјанмару или Белорусији, медији у целом свету о томе би већ увелико брујали а борбени авиони, који се иначе налазе у комшилуку са задатком завођења демократије и људских права у једној оближној земљи, бар једним делом већ би били скренути према Србији да о истом трошку прошире и заокруже задату регионалну мисију. Али овде се ипак ради о нечем сасвим безначајном. Да вам објасним у чему је ствар. Без повода, најаве или оправдања укинут је култни радио програм који је субверзивно деловао ширећи хоризонте слушалаца, који је ометао евроатлантске интеграције Србије, а уз то још није шљивио табуе корумпираног система, чија је радиодифузна постројења безобзирно злоупотребљавао да људе подстакне на критичко размишљање. Можда је (ово је само пука хипотеза) Радио-телевизији Србије било припрећено да ће опет бити бомбардована ако ту опаку емисију не буде хитно скинула са свог програма.

СПИСАК ЗА ПОНОС Разлози за ужурбано прекомпоновање „програмске концепције“ Радио Београда 2 и за хитно укидање емисије „Атлантис“, коју води госпођа Биљана Ђоровић, биће јасни ако само летимично прегледамо списак њених еминентних гостију у последње време.

Професор Едвард Херман био је интервјуисан на теме као што су Сребреница, „политика геноцида“, разбијање Југославије, улога НАТО као империјалне ударне песнице, „нормализација незамисливог“, итд.

Професор Ноам Чомски, за кога кажу да је најистакнутији интелектуалац данашњице, био је гост три пута. Говорио је о НАТО бомбардовању Југославије и једностраној објави „независности“ Косова, а последњи пут о својој новој књизи „Наде и перспективе“.

Мајкл Паренти је два пута говорио, и то о распаду Југославије и о историјском ревизионизму.

Аутор и политички аналитичар Дајана Џонстон, чија је књига „Fools’ Crusade: Yugoslavia, NATO, and Western Delusions“ постала класика у свом жанру, гостовала је више пута на разне теме од текућег значаја.

Амерички историчар Дејвид Гибс представио је своју критичку студију „хуманитарног рата „First Do No Harm: Humanitarian Intervention and the Destruction of Yugoslavia“.

Филмски редитељ Роберт Кејн Папас говорио је о свом стваралаштву.

Пакистански аутор и историчар Тарик Али излагао је своја гледишта о колонизацији Ирака и о „разговору са историјом“.

Џудит Ризман је говорила о политици сексуалности а Рима Лејбоу о Кодексу Алиментаријусу.

Професор Мишел Џосудовски са економског факултета универзитета у Отави објаснио је појам „глобализације сиромаштва“.

Индус Виџај Прашад је расправљао о судбини „црнопутих народа“ и представио је своју „Народну историју Трећег света“.

Џон Штаубер је понудио слушаоцима фантастичну анализу делатности медија и њихових веза са центрима моћи, што је било предмет проучавања у његовим бројним књигама…

Треба ли да наставимо? У нормалном свету, са којим руководство Србије каже да се труди да своју земљу „интегрише,“ свака медијска кућа била би срећна и поносна да може да се похвали програмом који обухвата овакву ширину и дубину тема и са којим пристају да сарађују овако истакнути гости. Неко као госпођа Биљана Ђоровић био би похваљен и унапређен, али никада као кофер избачен.

Чињеница да се у Радио-телевизији Србије, Радио Београд 2, управо то догодило уједно служи и као лична карта и као морални и интелектуални портрет те жалосне установе и система којем она служи.

Али, ако размотримо ратио који је понуђен за укидање „Атлантиса“, онда је ствар још жалоснија. Како сазнајемо из недавног извештаја на интернет сајту „Новог Стандарда“, члан програмског одбора РТС Бранимир Ђокић овако је приказао ток те судбоносне седнице:

„Већина нас није знала о чему се уопште говори. Мићуновић (то је, ако се чудите, господин на кога смо алудирали на почетку – прим. аутора) је рекао како се емисија бави темама једнострано и да ауторка (алузија је несумњиво на проказану госпођу Ђоровић – прим. аутора) доводи саговорнике који заступају непримерене ставове“.

Хмммммм… „једнострано,“ „непримерено…“, да, да, а те су констатације са становишта које стране амбасаде у Београду?

ПРЕКРШЕНА ПРАВА Ево само неколико наговештаја ако погледамо на најаву гостију и тема за последња два месеца:

20. март 2011. У емисији „Атлантис“ говоримо о новим доказима у контексту дешавања у Сребреници у јулу 1995. године;

********

То је та емисија, у њеном другом делу било је речи о Сребреници. Поставио сам то на брзину као аудио матерјал, а за 3,4 дана поставићу то и на Ју Тубе.
Атлантис: Стефан Каргановић и Др. Љубиша Симић – нови докази о сребреничкој лажи
скини аудио прилог

********

13. март 2011. Гостује Мереседес Мартинез Валдез, амбасадорка Кубе у Србији;

20. фебруар 2011. У емисији „Атлантис“ представљамо најновију студију професора Едварда Хермана и Дејвида Петерсона: „Политика геноцида,“ која се недавно појавила у преводу на српски језик…;

13. фебруар 2011. Пукотина између реторике и акција у Тунису и Египту показује да је тенденција кретања у свету: стање полуконтролисаног хаоса и наставак дестабилизационих процеса;

23. јануар 2011. Гост емисије „Атлантис“ је Ноам Чомски, професор лингвистике на Институту за технологију државе Масачусетс.

На овом списку еминентних саговорника госпође Ђоровић упадљиво недостаје име извесног Драгољуба Мићуновића. Да ли то, барем делимично, објашњава фурију увређеног цензора?

„На Програмском одбору вођена је дебата о тој емисији,“ изјавио је изостављени господин ових дана, „али никакви захтеви нису поднети нити су се тражиле персоналне промене. Замерке на ову емисију су кршење елементарних права, ставови о дискриминацији, питање професора Трифковића, оцене Сребренице и холокауста.“

Хммм… да проверимо те „замерке“ једну по једну. Може ли господин навести макар једно прекршено право? О „дискриминацији“ кога или чега је ту реч? Питање професора Трифковића односи се на грубо кршење норми академске слободе утолико што су му канадске власти, нахушкане од бошњачког лобија, недавно забраниле улазак у земљу да одржи предавање на једном универтитету. Ако се добро сећамо, у једној од својих вишеструких инкарнација господин Мићуновић је играо улогу универзитетског професора, па је чак био и санкционисан од диктаторског режима коме је служио зато што је скренуо са неке од његових „линија“. Господин Мићуновић би као „децент“ особа требало да покаже мало емпатије и да буде на страни колеге Трифковића, а не против њега.

Оцене Сребренице? Шта господину конкретно у вези са тим оценама смета? Чињеница да се оне драстично разликују од „оцена“ полтрона који су у Скупштини Србије 31. марта 2010. године усвојили Резолуцију о Сребреници? Па шта? Оцене холокауста? Доушници су господина погрешно обавестили. То је тема о којој се на „Атлантиди“ никада није расправљало. Да се расправљало на увредљив начин, професори Чомски и Херман сигурно да не би пристали да учествовују у емисији зато што су они Јевреји. А Јеврејска заједница у Србији свакако да не би чекала да је Драгољуб Мићуновић узме у заштиту на састанку програмског савета РТС.

И за крај, дирљив пример невиности без заштите. „Као слушалац“, уздише јадни господин Мићуновић реагујући на злобне оптужбе да је организатор или бар егзекутор ове срамне медијске хајке, „имам право да кажем да ли ми се свиђа или не, посебно са становишта јавног сервиса“.

(Wоw! Он је заиста слушао „Атлантиду,“ а ми смо сви мислили да је гледао „Фарму“.)

ПИШИТЕ ИМ Тачно! То је право које му нико не пориче, али само под условом да га користи искључиво у личном својству или, ако инсистира да буде поштен, као портпарол неких структура, односно амбасада по чијим упутствима те структуре раде. Али га никако не може користити као представник јавности јер он никада у својој каријери и ни у једној од својих многобројних инкарнација тако нешто није био. Међутим, да баш будемо сигурни да је и у овом случају то заиста тако, сада је баш јавност на потезу. Чули смо мишљење једног „слушаоца“ емисије „Атлантида“ Драгољуба Мићуновића. Сада желимо да чујемо став јавности. Саопштите без страха или устезања шта о свему овоме мислите на следеће електронске адресе:

Ђорђе Малавразић, уредник Радио Београд 2:
glavniurednikrb2@rts.rs

Александар Тијанић, директор Радио-телевизије Србије:
office@rts.rs

Саша Јанковић – српски омбудсман:
zastitnik@zastitnik.gov.rs

Амбасадор Димитриос Кипреос – шеф Мисије ОЕБС у Србији:
dimitrios.kypreos@osce.org

Др Роланд Блес – директор одсека ОЕБС за слободу медија:
roland.bless@osce.org

Драгана Соломон – шеф Одсека за медије Мисије ОЕБС-а у Србији:
dragana.solomon@osce.org

Амбасада Холандије у Београду, његова екселенција амбасадор Лаурент Лоуис Стоквис:
bel@minbuza.nl

И најзад, last but not least, доставите своје мишљење једној дами која ће по службеној дужности морати њиме да се позабави, ма колико јој то идеолошки било мрско:

Хелсиншки одбор за људска права у Србији: „Соња Бисерко“:
biserkos@eunet.rs

Објављено у АТЛАНТИС, Медији и друштво. Ознаке: , , , , , . Коментари су искључени на Стефан Каргановић: Поносите се, будале! Али има ли неког паметног да се овога стиди?
%d bloggers like this: