Др. Слађана Велков: Гледање у Сунце, заблуде о исхрани, храна будућности


Ово је снимак са бесплатног предавања и трибине коју је докторка Слађана Велков приредила крајем јануара 2011-те у Београду за све заинтересоване, био сам присутан и ја. После предавања докторка је одговарала на питања. Било је речи о разним заблудама у исхрани, о томе да је природа створила човека да једе биљну храну, не месо. Посебно обратите пажњу на детаље и објашњења једне дуго прикриване и природне методе за здрав и дуг живот, а то је директно гледање у Сунце, популарно назване „сангејзинг“. Било је речи и о пресној исхрани као најбољем и најздравијем начину храњења. Оно што прича, Слађана и примењује, укључујући и целу њену породицу, значи то се односи и на праксу директног гледања у Сунце коју је докторка одрадила до краја.

Др. Слађана Велков: Гледање у Сунце, заблуде о исхрани, храна будућности

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете преузети пратећи ово упутство.

Терапија гледања у Сунце може нас ослободити свих болести! Цела терапија траје 45 минута непрекидног гледања у Сунце, када је то безбедно да се примењује, а то је у првом сату зоре, и задњем сату сутона, када није штетно за човека да директно гледа у Сунце. Наравно, та пракса гледања у Сунце првог дана почиње са 10 секунди гледања, и сваким наредним даном додаје се по 10 секунди, док се не испуни квота од 45 минута.

Питања присутних била су врло интересантна и квалитетна, тако да се што шта сазнало и кроз дискусију. Одгледајте ово, биће вам врло, врло корисно с обзиром на то да се човеку по разним продавницама и супермаркетима сервира само „мртва“ токсична и штетна за здравље храна, зато и траје дуго у тим конзервама. Међутим, посебна опасност долази од паклених пројеката, од стране светских моћника, са генетски модификованом храном, погубним стандардима Codex Alimentarius, запрашивањем са неба отровним хемијским материјама (Chemtrailsi) из необележених авиона.

Др. Слађана Велков: Храна будућности

Сва храна на планети Земљи је дериват Сунца. Зрно пшенице је храна захваљујући Сунчевој енергији учвршћеној у њему. Месо животиња су такође носачи Сунчеве енергије. Уништимо Сунчеву енергију и уништићемо храну иако материја остаје.

Фармер сади семе у земљу, сунце га проклијава, храни растућу биљку и током сезоне закључава се у њеном ткиву, повезујући иначе мртву материју заједно у организовану структуру. Животиње или људи једу ту структуру и разлажу је до мањих честица, и на тај начин живе од акумулиране сунчеве енергије, а избацују материјалне остатке хране. Ти остаци постају отров, и ако нису добро елиминисани из човека или животиње, изазваће болест. У сваком молекулу воде се налази рудник сунчеве енергије. Вода за коју кажемо да је неопходна за живот човека је вода, захваљујући том истом сунцу, јер без топлоте сунца, вода би била лед. Храна и пиће су само носиоци благотворне сунчеве енергије. Храна човека и органског живота на земљи је сунце. Када нам ово постане јасно, и када почнемо да користимо директно сунчеву енергију, гледањем у сунце у сигурним сатима, као и узимањем живе, сирове хране (кувањем се сунчева енергија уништава), онда ће се наше потребе за храном смањити и највећи део телесне енергије, која се иначе користи у варењу хране, ће бити искоришћена у очување здравља и интегритета ћелија, тако да ће наше тело постати здраво и дуговечно.

Кувањем се Сунчева енергија уништава и оно што остане је мртва материја која оптерећује наш организам и одузима му драгоцену животну енергију у процесу елиминације из тела.

Осврнула бих се на то да се углавном хранимо храном која није дизајнирана за нас људе. Наиме, хранимо се месом које наше тело не може варити, млеком за које од своје пете године немамо ензиме да дигестирамо, индустријском храном која је толико нехранљива да чак ни бактерије ни инсекти не желе да је једу.

Сунце је примарни извор енергије на земљи и сва храна коју једемо је дериват Сунца. Сунчева енергија се трансформише фотосинтезом у биљкама и тако добијамо секундарни извор енергије. Када једемо месо, ми такође узимамо сунчеву енергију али трећеразредну, трансформисану кроз биљке и животиње. Из овога можемо видети да је месо сиромашан извор енергије, док су сунце и биљке чишћи и богатији извори енергије. Постоји и четврта трансформација, а то су звери, животиње које које једу месо. Месо тих животиња је јако кисело и није прикладно за људску употребу.

Пета трансформација је код лешинара који једу мртво месо. Сетите се само како болесно изгледају лешинари. Интересантно је да када једемо месо, и ми људи спадамо у ту групу, јер месо којим се хранимо није свеже. Приметите такође генералну агресивност месождера које ми називамо зверима. Звери чине зверства, а и ми када једемо месо делујемо слично зверима, за разлику од мирољубивих биљоједа.

Нама је природно да уберемо и поједемо јабуку или неки други плод, а природа је обдарила лава да стигне брзу антилопу, убије, прождере је и свари њено месо и то без икаквих помагала. Пробајте ви да оним чиме нас је природа обдарила, без оружја, стигнете антилопу или ето и краву. Чак и да успете да је некако убијете како ћете јести њено месо без сечења, кувања… а ми нисмо дизајнирани са шерпама и лонцима. Пробајте само да одгризете зубима део меса са краве попут лава. Такође, наш систем за варење није прилагођен варењу меса. Звери имају кратка црева и јаку киселину тако да се месо код њих брзо свари и избаци док ми имамо слабу киселину и дуга црева као код свих биљоједа. Када једемо месо оно остаје у нашем систему за варење и до 3 дана и практично се распада са свим несагледивим последицама. Видели смо да је за нас људе сасвим неприродно да једемо месо. Та неприродност нам се и свети јер се код нас у Србији, например 60% смртности приписује срчано васкуларним болестима! А од осталих 40% добар део отпада на злочине и афектне ситуације директно изазване месном исхраном која у људима изазива агресивност. Када једемо месо и друге животињске продукте, животињске масти из меса и млека, за које наш организам није створен, таложе се у крвним судовима, смањујући њихов пречник и проток крви што узрокује висок крвни притисак и долази до њиховог запушења што је уствари инфаркт или мождани удар зависно од тога да ли крвни суд води према срцу, мозгу или неком другом делу тела. Веровали или не, томе се приписује 60% укупне смртности.

Наши преци су устајали са Сунцем, напајали се његовим зрацима по цео дан И враћали се у своје куће тек онда када би сунце зашло. Данас, нажалост то више није тако. Људи се плаше Сунца, затварају се по мрачним кућама, раде по целе дане по мрачним зградама, мажу штетне креме на кожу које изазивају рак и блокирају да здрави сунчеви зраци дођу до коже, носе наочаре за Сунце и спавају када је Богом дано Сунце високо на небу. Да би се напајали сунцем, треба прво дозволити сунцу да уђе у наше очи и активира жлезде, хипофизу и епифизу, које се налазе иза очију.

Треба проводити дане на сунцу, не носити наочаре за сунце и излагати се сунчевим зрацима што више у јутарњим и вечерњим сатима. Такође је битан проток електрона у телу и контакт са земљом – ми смо као проводници електричне енергије између Сунца и Земље. Наши преци су ишли боси док ми гуменим ђоновима блокирамо природни ток благотворне енергије. После сунца, следећи чист извор енергије су живе некуване биљке, јер се кувањем храна убија и животна снага нестаје.

Ако посадимо печену јабуку, из ње ништа неће израсти, јер у њој нема живота, али ако посадимо сирову јабуку, из ње ће израсти прелепо дрво које ће родити хиљаде других плодова. Тако и код нас људи, ми нашу животну снагу поспешујемо само храном која има животну снагу. Нешто што је мртво ће нам само одузети животну снагу и наше тело ће почети да стари и умире. Уморни смо и поспани када једемо кувану – мртву храну. Насупрот томе, када једемо живу – сирову биљну храну, осећамо се освежени и одморни. Само живот може дати живот! Сетите се поређења лава и хијене, оба су месождери, али је између њих огромна разлика у изгледу и животној енергији.

Кувањем се уништавају ензими у храни и одузима јој се живот. Кувана храна краде метаболичке ензиме ћелијама, који су гориво за ћелију, и тако умањује ефикасност телесних органа. То је и разлог поспаности после конзумирања куване хране. Лоша исхрана, недостатак Сунца и свеже воде је један од главних узрока многих болести. Правилна исхрана, детоксикација и Сунце могу лечити хроничне болести чак и терминалне попут рака.

Лечење рака је слично лечењу других болести, а ја чврсто верујем да можемо готово елиминисати ризик од рака и радикално побољшати своје шансе за потпуни опоравак пратећи природне токове регенеративних моћи тела.

Сирова биљна храна и излагање Сунцу дословно ће вас подмладити!

Хранећи се Сунчевом енергијом директно из Сунца као и Сунчевом енергијом из живе биљне хране, знатно ћемо умањити потребу за храном. Знајући да се код нас например 60-70 % месечног прихода, просечно троши на храну, лако можемо увидети да је начином исхране који вам топло препоручујем, потребно много мање новца а и постајемо независни од хране. Наше здравље ће се такође побољшати па нећемо бити болесни те тако додатно смањити трошкове. 40 година одвајамо за пензију надајући се да ћемо ето бар добар део тих година провести у здрављу као пензионери. Али када погледате данашње статистике, видећете да врло мало људи заиста ужива те заслужене плодове свог радног века. Правилном исхраном ћемо и дочекати пензију здрави, а и заиста проживети заслужени пензијски век.

Објављено у Здравље, Здравство, Исхрана. Ознаке: , , , , , . Коментари су искључени на Др. Слађана Велков: Гледање у Сунце, заблуде о исхрани, храна будућности
%d bloggers like this: